Шта хоће и чији је пројекат Сулејман Угљанин?
У В О Д
Ни недељу дана након отвореног сецсионистичког испада Сулејмана Угљанина на конференцији за новинаре у Новом Пазару од 03.11.2017., у коме је затражио „прецизан датум повлачења српске полиције, војске, тајних служби, правосудних органа са територије Санџака”(1), нема адекватне реакције државних органа сем два техничка полу-демантија ресорних министарстава (за локалну самоуправу и унутрашње послове), нити има оглашавања кључних политичких лидера тим поводом, осим једне краће изјаве Александра Вулина, коју је дао у својству министра одбране. Посебно је занимљиво да се о Угљаниновим експлицинтним захтевима није изјаснио председник Вучић који је од тада три пута излазио пред новинаре и заузимао ставове о знатно маргиналнијим темама.
Како у политици и ћутање може бити облик комуникације, односно изражавања одређених ставова и намера треба се озбиљно позабавити тиме шта, у овом тренутку, за Србију значи Угљанинова ларма, а шта Вучићево ћутање, тим пре што је председник Србије не тако давно најавио како нам после косовског предстоји и решавање „бошњачког питања“.
Пре него се позабавимо оним шта је Угљанин заиста рекао 3.новембра, ваља констатовати да његов иступ долази након:
·Отворених претњи Брајана Хојта Јиа упућених Србији
·Посете Реџепа Таипа Ердогана Новом Пазару где се са Угљанином сусрео у четри ока (једини Ердоганов сусрет без присуства Вучића)
·Састанка који је Угљанин имао са министром за локалну самоуправу Бранком Ружићем 31.10.2017. где су, према саопштењу министарства, “саговорници разговарали о питањима од значаjа за положаj бошњачке националне мањине у Републици Србиjи, као и о наредним активностима у овиру преговарачког Поглавља 23” (2)
·Почетка отворене анти-руске хистерије у Србији коју синхронизовано спроводе све испоставе евро-атлантистичког утицаја у Србији
Ради праћења континуитета Угљаниновог деловања мора се поменути и да је он половином фебруара ове године, у својству председника Бошњачког националног већа (БНВ) – тела које је на буџету Републике Србије – посетио Приштину и имао сусрет са Хашимом Тачијем коме је честитао „на добрим резултатима у изградњи демократске, мултинационалне и мултиконфесионалне европске државе, засноване на владавини права, правној сигурности и једнакости пред законом“(3), а средином августа организовао прославу стогодишњице тзв. “Сјеничке декларације”, историјски контраверзног документа који се данас повампирује ради налажења основа за “санџачки сепаратизам”.
Није без значаја ни чињеница да упркос Угљаниновим јасним сепаратистичким и анти-српским иступима Вучићев СНС са његовом СДА има локалну коалицију у Тутину, као и да локалне коалиције Угљанин-Љајић функционишу у целој Рашкој области.
Тек кад све ово узмемо у обзир постаје јасније коју политичку тежину има иступ Сулејмана Угљанина и да то није насумични хитац у ваздух који се може игнорисати, већ нови метак у тело српског националног бића. Па хајде да прво погледамо шта је то Угљанин ономад изјавио.
ШТА ЈЕ УГЉАНИН ЗАПРАВО ТРАЖИО
Сага конкретно почиње од европског поглавља 23 о чијем је усаглашавању Угљанин разговарао са Ружићем пар дана раније у Београду. У агендама тог поглавља Угљанин оправдано види прилику за максимализацију својих националних захтева и користи је. С тога он, на конференцији за новинаре од 3.11.2017. тражи „да ревизијом Акционог плана за националне мањине у овај документ треба уврстити и датум успостављања европских снага безбедности и европских правосудних органа у Санџаку”.(4)
Даље, он каже:
„Тражимо и прецизан датум повлачења српске полиције, војске, тајних служби, правосудних органа са територије Санџака. Ови наши захтеви су у складу са одлукама Мировне конференције о бившој Југославији у Хагу, када је и одржан референдум грађана Санџака о аутономији“(5)
“На територији Санџака српска војска, полиција, тајне службе и њихови чиновници се понашају монструомски и непријатељски према Бошњацимја и цивилном становништву уопште. Српска полиција и правосуђе у Санџаку су фашистички пијуни, пијуни оног дела српског народа који су у основи четници и који желе да протерају све што им Русија нареди, да овде не остане ниједног нормалног Бошњака, Албанца, Србина и Црногорца“(6)
Угљанин је додао да је о овим ставовима већ обавестио премијерку Србије, као и надлежног министра за мањинска питања, те да очекује да ће надлежни органи „коначно почети озбиљно да решавају санџачко питање“ и завршио:
„Санџак је јасно дефинисана територија, са међународно признатим границама на Берлинском конгресу, која има 8. 678 квадратних километара. Све ово говоримо у циљу решавања нагомиланих проблема и успостављања трајног и стабилног мира, са Санџаком као територијом под специјалним статусом која ће бити под заштитом УН“(7)
Да, тако је говорио Угљанин. Не паметно као Заратустра, али довољно лукаво и забрињавајуће по Србију, која политичким слепилом, или намером, Александра Вучића све више геостратешки слаби уместо да јача. Ономе ко је пажљиво прочитао увод овог текста јасно је да Угљанин не иступа случајно, нити говори сам, па с тога деманти Министарства државне управе и локалне самоуправе како у разговору Угљанина и Ружића није било говора о аутономији Санџака или о „било чему другом што би могло да укаже на тенденцију нарушавања уставног поретка Србије“(8), не значи ништа, осим прања руку. Он аутономију и не тражи од министарства већ од „међународне заједнице“ и њених већ успостављених механизама, попут „Групе Пријатеља Санџака“ о којој смо више пута писали на овом порталу. Вучић ћути, али будите сигурни да ће се они ускоро појавити на терену, или бар огласити саопштењем. Угљанинова стрела је одапета и лети ка циљу…
А ШТА ЊЕГОВ ИСТУП ЗАПРАВО ЗНАЧИ?
Последњи пасус Угљаниновог излагања, у коме нас подсећа шта је заправо Санџак („територија … која има 8. 678 квадратних километара“), упозорава да он поново интернационализује проблем „Санџака“ као области која географски припада двема међународно признатим државама, Србији и Црној Гори, али тешко је у овом моменту рећи да ли за то има подршку Запада будући да Црногорци тек што су постали чланица НАТО-а, који им наводно гарантује неповредивост граница. Може бити да ће то бити западни „штап“ ако црногорски народ настави да се не мири са „чланством“, као видом окупације који им је навукла сопствена политичка „елита“.
Остали аспекти Угљаниновог иступа мање-више су познати и бошњачкој и српској јавности, али њихово потезање у овом тренутку дешава се као упозорење шта ће се све наћи на столу ако се Србија оглуши о „савете“ Хојта Јиа. Директно помињање Русије и њено стављање у контекст са некаквим делом „српског народа који су у основи четници и који желе да протерају све што им Русија нареди“ могло би се сматрати делом Угљанинове политичке шизофреније, да се не поклапа са сличним иступима буквално свих евро-атлантских испостава и лобиста у Србији од Драгана Шормаза до Ненада Чанка и да у себи не носи поруку коју свако од њих исказује на свој начин – прихватање независног Косова није довољно, морамо се одрећи и Русије.
С обзиром на напред речено морамо констатовати и недавни сусрет Ердогана и Угљанина у Новом Пазару и чињеницу да Турска овог муслиманског националисту спонзорише, усмерава и контролише већ деценијама. У том смислу оправдано је поставити и питање где почиње, а где завршава Ердоганово „пријатељовање“ са Путиновом Русијом, односно колико је оно искрено? Верујем да ће аналитика руске дипломатије знати да извуче праве закључке из иступа овог турског трабанта у Србији.
А шта значи Вучићево ћутање? Бићу кратак. Значи оно исто што и његово ћутање о Руском хуманитарном центру – неспремност да се национални интереси ставе изнад личних!
Занимљиво је како су друга два бошњачка лидера Расим Љајић и Муамер Зукорлић реаговали на најновије иступање Угљанина. Расим Љајић, човек који је својевремено створио Сулејмана Угљанина као параван за своје активности (Алија Изетбеговић је Уљанина поставио на предлог Љајића, који је и после тога остао његов први избор), па се са њим наводно посвађао и у време Вучића измирио, није коментарисао најновије Угљанинове ставове, мада се његова десна рука, Мехо Омеровић, од њих оградио. Али, рука и глава нису исто. Посебно у политици!
За разлику од Љајића Зукорлић је прилично оштро осудио Угљанинов иступ и довео у питање његов легимитет приликом избора за председника БНВ, а то је још жешће учинио шеф његовог клуба већника у БНВ Јахја Фехратовић:
„Већина Бошњака у Санџаку не подржава Угљанинове ставове, а убеђен сам да га не подржавају ни већници са његове листе у овоме. Угљанин нема право да у име Већа, нарочито у име наше већнићке листе, али и осталих Бошњака износи ставове, који су погубни по све нас“(9).
Он је још децидираније поновио Зукорлићеве тврдње да је приликом избора за органе БНВ пре три године било „очигледне изборне крађе у Тутину, на коју није реаговала тадашња Републичка изборна комисија, те да Угљанин нема легалитет и легитимитет у овом националном органу“.(10)
Занимљиво. Опет Тутин, град у коме су данас у коалицији Угљанин, Вучић и Љајић. Па да видимо како се то Угљанин дочепао места председника БНВ.
УГЉАНИН ПРЕДСЕДНИК БНВ УЗ ПОМОЋ ЉАЈИЋА
Почећу овај део текста занимљивом изјавом Муамера Зукорлића о Угљанину као председнику БНВ дату пре пар дана, приликом ограде од Љајићевог последњег иступа:
„И овај мандат је добио крађом гласова. Ако желите, даћемо вам снимак крађе гласова његових активиста у Тутину. Он заправо нема стварни легитимитет. Ако наредни избори буду заштићени од крађе и ако га не подржи Расим Љајић, уверен сам да неће имати већину … Ми ћемо све учинити, али кључ је у рукама изборне комисије“(11) – изјавио је Зукорлић.
Дакле, муфтија прилично отворено оптужује Љајића и државу да су помогли инсталацију Угљанина на место председника БНВ. Државу очигледно прозива због пасивности Републичке изборне комисије у односу на крађу гласова, али вероватно се питате зашто прозива Љајића?
Зато што зна шта се заправо догодило. Пазите! БНВ сачињава 35 већника од којих је 19 са Угљанинове листе “За бошњачко јединство”, док је 16 са листе “За Бошњаке, Санџак и муфтију”, коју је на изборима предводио Зукорлић(12) Боде очи да је разлика тесна, али још више да нема Љајићеве листе. Расим Љајић своје неучествовање на изборима за БНВ „објашњавао“ је тиме да су они (СДПС) сада грађанска странка за коју гласају и Срби и Бошњаци па не би било примерено да учествују. Лаже, као и обично. На изборима за БНВ гласају само Бошњаци, а може се пријавити било која политичка опција.
Својим неучествовањем Љајић је директно скројио изборни резултат и о томе нам говори Зукорлић. Очигледно се радило о Вучићевој намери да сва три бошњачка лидера буду смештена на државни буџет што се и догодило. А они који су веровали да су Угљанин и Љајић у стварној свађи, нека се замисле шта заправо знају о Бошњацима.
З А К Љ У Ч А К
Да резимирамо. Нема сумње да наступ Сулејмана Угљанина није случајан. Својим отвореним, а некажњеним, позивањем на сепаратизам он подлаже ватру која може ускоро постати пожар. То јесте важно питање, али није неважно ни које то снаге унутар Србије (политичке, безбедносне и друге), годинама стоје иза овог отвореног муслиманског националисте? А нема сумње, он није појава, он је пројекат. Пројекат Турске и Алије Изетбеговића, кога је прихватио Запад. Али и српска политичка елита након петооктобарског пуча.
Отуда он толико траје. Отуда и Вучићево ћутање …
________________________________
Одреднице:
(1) http://ift.tt/2zvSLcq
(2) http://ift.tt/2hin10c
(3) http://ift.tt/2zv8okB
(4) http://ift.tt/2zvSLcq
(5) Исто
(6) Исто
(7) Исто
(8) http://ift.tt/2hji5s8
(9) http://ift.tt/2zwsMBC
(10) Исто
(11) http://ift.tt/2hjD3H6
(12) Исто
Извор: Фонд Стратешке Културе
| Шта хоће и чији је пројекат Сулејман Угљанин? - ЦЕОПОМ Истина И овај мандат је добио крађом гласова. Ако желите, даћемо вам снимак крађе гласова његових активиста у Тутину. Он заправо нема стварни легитимитет |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар