Београд – Убрзано се ближи дан одлуке за Владу Србије о томе да ли ће продати Комерцијалну банку или ће страним деоничарима исплатити 252 милиона евра.
ЕБРД, ИФЦ, Сведфонд и немачки ДЕГ фонд према уговору потписаном још 2006. године имају право да активирају такозвану „пут“ опцију ако да држава не започне продају Комерцијалне у наредних месец и по дана, што би им донело зараду од око 60 милиона евра, пошто су од 2006. до 2009. године уложили 170 милиона евра у акције ове банке. Такође, то би било скоро 2,4 пута више новца него што би у овом тренутку могли да добију на берзи за своје деонице.
Како је прекјуче изјавила премијерка Ана Брнабић уколико држава до краја ове године не започне приватизацију, ова четири акционара имају могућност да активирају поменуту „пут“ опцију. Ово значи да је држава обавезна да купи њихове акције по унапред утврђеној цени ако они желе да их продају.
Судећи према изјави премијерке да ће учинити све да држава не плати овај новац из буџета, што у комбинацији са изјавом директорке финансијског сектора ЕБРД Александре Вукосављев да ће се приватизација Комерцијалне банке десити врло брзо, указује да ће држава коначно након десет година одлагања остати без контроле у највећој домаћој банци и другој по величини на тржишту.
Овај посао ће у сваком случају изазвати много буре у јавности. С једне стране у случају приватизације за очекивати је да се јавност подигне против, као и сваки пут у случају продаје државних предузећа, и то посебно оних профитабилних. Такође, према мишљењу упућених, биће проблем наћи купца за одговарајућу цену. Последњих година у овом делу Европе углавном се продају банке у проблемима, а не добре банке, па цене које су оне постигле тешко могу бити репер Комерцијалној. Рецимо недавно је ОТП банка купила Војвођанску од Националне банке Грчке за 125 милиона евра, а 2006. године Грци су купили ову банку за 385 милиона евра.
У златна времена пре кризе, рецимо 2008. године вредност Комерцијалне банке је достизала и две милијарде евра с обзиром на цене акција на берзи. Неки и данас сматрају да тако велику банку не би требало давати за мање од тог износа за 100 одсто капитала.
С друге стране, цена обичне акције Комерцијалне банке данас је 1.800 динара што целу банку вреднује на 254 милиона евра по јучерашњем курсу НБС. Ово значи да би у случају активирања пут опције, за својих 41,5 одсто акција банке фондови добили од државе новца колико на берзи вреди цела банка, односно 4.291 динар по акцији. Наравно, Београдска берза у стању каквом је данас тешко може дати комплетну информацију о тржишној вредности неке компаније.
ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке 2006. године докапитализацијом од 70 милиона евра. Тај посао је водио Млађан Динкић, тадашњи министар финансија. План је био да у наредне три године ни држава ни ЕБРД не продају акције, да би се ушло у приватизацију 2009. године. Уместо приватизације избија светска економска криза, а те године ЕБРД докапитализује Комерцијалну са још 50 милиона евра, а у власничку структуру улазе и ИФЦ (део Светске банке) са 40 милиона евра, немачки ДЕГ фонд са 20 милиона и шведски Сведфонд са 10 милиона евра. Држава се обавезала да докапитализује банку са још 110 милиона евра да не би изгубила проценат у власништву, што је и учинила 2012. године након неколико пробијених рокова. Одлучено је и да се банка не продаје док се не побољшају тржишни услови.
Тада је успостављен однос у коме држава има 41,7 одсто, ЕБРД 24,4 одсто, ИФЦ 10,1 одсто, ДЕГ 4,6 одсто и Свед фонд 2,3 одсто. Остатак је у рукама малих акционара.
Од почетка је уговором дефинисан циљ да се банка прода и то тако да држава изгуби контролни пакет акција, што је конкретно и написано у обавештењу о приватизацији које држава треба да пошаље овим институцијама у случају приватизације. Мада, поставља се питање зашто је држава пристала на пут опцију којом инвеститори стичу право, али не и обавезу, да продају своје акције држави без обзира на тржишну вредност у том тренутку, чиме је инвеститорима гарантована зарада у овом послу.
Друго питање је зашто се чекао последњи тренутак да се банка спреми за приватизацију, ако се већ знало који су рокови и који су услови за активирање пут опције. Треба рећи да Комерцијална банка тренутно нема директора, односно председника Извршног одбора, након што је Александер Пикер у септембру напустио ову позицију.
И поред ниске цене Комерцијалне, инвеститори су већ лепо зарадили од дивиденди ове банке. Од 2009. године када је планирано да се прода банка па до 2014. Комерцијална је зарадила 205 милиона евра, пре плаћања пореза. Међутим, у 2015. и 2016. години када је банка припремана за приватизацију и када се кренуло у чишћење биланса забележен је губитак од 117,7 милиона евра након отписа ненаплативих кредита.
У првих девет месеци ове године банка је забележила добитак пре опорезивања у износу од 48 милиона евра. Показатељ адекватности капитала износи 27 одсто, а на крају септембра у банци је било положено 1,6 милијарди евра штедње. По висини билансне активе Комерцијална банка заузима нешто испод 12 одсто домаћег банкарског тржишта.
М. Обрадовић / Данас
| Добра зарада на Комерцијалној, само за кога Београд - Убрзано се ближи дан одлуке за Владу Србије о томе да ли ће продати Комерцијалну банку или ће страним деоничарима исплатити 252 милиона евра. ЕБР |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар