У 2018. за отплату дуга 5,6 милијарди евра

среда, 6. децембар 2017.

У 2018. за отплату дуга 5,6 милијарди евра

У 2018. за отплату дуга 5,6 милијарди евра
Аница Телесковић
То је три и по пута више од буџета Министарства просвете и скоро четири пута више од укупних расхода за јавне инвестиције. За отплату камата и главнице министар финансија Душан Вујовић догодине ће морати да обезбеди 675 милијарди динара, што је 5,6 милијарди евра.

Ипак, то је знатно ниже од овогодишњих потреба државе за финансирањем. За те намене држава је морала да обезбеди 858 милијарди динара, односно нешто више од седам милијарди евра.

Последично, и издаци за камате ће, следеће године, бити нижи него ове. Предлогом државне благајне планирано је да они достигну 117 милијарди динара, док су у овогодишњем буџету били 133 милијарде динара.

Заједно са трошковима отплате главнице, ти издаци достижу око 16 одсто бруто домаћег производа (БДП). Ти расходи су чак три и по пута већи од целокупног буџета Министарства просвете на пример. За капиталне инвестиције република ће догодине, укључујући и локалне и покрајинску касу, потрошити око 180 милијарди динара. То значи да ће за своје старе и нове кредиторе Србија морати да издвоји скоро четири пута више пара него за јавне инвестиције.

Како ће министар финансија следеће године обезбедити 5,6 милијарди евра види се из Предлога закона о буџету који је влада усвојила на седници одржаној 29. новембра.

Од домаћих и међународних финансијских институција Србија ће догодине позајмити 129 милијарди динара, план је Министарства финансија. Кроз емитовање државних хартија од вредности у домаћој и страној валути обезбедиће се 425 милијарди динара. У буџету за 2018. наводи се и то да ће Србија емитовати еврообвезнице у износу од највише 121,7 милијарди динара. И у државној каси за ову годину план је био да се на овај начин прибави 124,5 милијарди динара. Међутим, Србија није изашла на међународно финансијско тржиште, јер су потребе државе за задуживање биле знатно ниже од плана. Да није сигурно да ће наша земља следеће године емитовати обвезнице у страној валути на страном тржишту може се видети и из владиног Предлога буџета.

„Уколико се у току године обезбеде примања од приватизације или повољнијих дугорочних концесионалних зајмова, пропорционално ће се смањивати други кредитни извори и емисије државних хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту”, наводи се у овом документу.

Србија је до сада четири пута изашла на међународно финансијско тржиште. Први пут је то учинила за време владе Мирка Цветковића у септембру 2011. године. Тада је наша држава позајмила две милијарде долара по камати од 7,25 одсто. Реч је, иначе, о десетогодишњим дужничким папирима. Након тога дошло је до промене власти у земљи, а Србија је још три пута емитовала девизне обвезнице. Доларске дужничке папире од 21. новембра 2012. године, наша земља је у потпуности отплатила пре неколико недеља. Реч је о зајму од 750 милиона долара, које је уз камату од 5,25, позајмио тадашњи министар финансија Млађан Динкић.

Из угла јавних финансија посматрано, за Србију ће посебно тежак бити децембар следеће године. Тада на наплату доспева милијарду долара дуга. Реч је о доларским обвезницама емитованим 3. децембра 2013. године, уз камату од 5,875 одсто.

За Милојка Арсића, професора Економског факултета, мањи трошкови финансирања последица су два фактора. Прво, околности на међународном финансијском тржишту су се промениле, па се наша земља сада задужује по нижој цени него пре неколико година. Друго, то је прва и конкретна корист од мера фискалне консолидације које је Србија почела да примењује од јануара 2015. године, а које су тада укључивале и смањење плата и пензија.

– Мањи трошкови финансирања су конкретна материјална корист за пореске обвезнике, јер ће држава тај новац сада моћи да искористи за неке друге намене – каже Арсић.

Он додаје да се, генерално, највећи део тих обавеза односи на рефинансирање доспелих кредита, а да су трошкови нижи и по основу продужења рочности. То значи да су неки од скупих краткорочних зајмова замењени повољнијим дугорочним кредитима, што је добро јер смањује трошкове по том основу.