Европски услови за Србију и регион
Отворена питања о границама Хрватске са Србијом и Црном Гором требала би се решити до 2023. године, као услов да Црна Гора и Србија дотад закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године.
Иако се Хрватска изричито не спомиње , порука је то из нацрта стратегије Европске комисије назване “Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан”, у којој се наводи да ЕУ не жели увозити граничне спорове између држава региона. Овај нацрт у који је Јутарњи лист имао увид, још увек је заштићени документ, а коначна верзија требала би се усвојити и објавити у фебруару следеће године, како је најавио у свом годишњем говору о стању Уније председник Европске Комисије Жан Клод Јункер.
Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада требају „напредовати у приступним преговорима”.
БИЛАТЕРАЛНИ СПОРОВИ
“Постоје и даље важни билатерални спорови између држава регије које су преостале за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што одређена држава уђе у ЕУ”, пише у документу.
“Све државе се морају недвосмислено обвезати, и речима и делима, превладати наслеђа из прошлости, постићи помирење и решити отворена питања пуно пре њиховог приступа у ЕУ.”
Конкретно се у ходограму који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године каже да се пре закључења приступних преговора морају решити сви гранични спорови јер ЕУ “не може нити ће увозити такве проблеме”. “У случајевима где гранични спорови не буду решени, стране их морају предати безусловно на обвезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде пре закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде.”
Исто тако се подсећају лидери региона на то да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и сагласност грађана и зато не би требала постојати дилема лидера о томе где припада Западни Балкан и у којем смеру се креће. То је јасна порука Србији, где се често поставља питање избора између ЕУ и Русије.
РЕШАВАЊЕ ОДНОСА
За Србију је важна и порука да ће морати решити односе с Косовом путем правно обвезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност целог региона и његову евуропску перспективу. У документу су наведени индикативни кораци за довршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. Према ходограму, до краја 2019. године те би државе требале бити фокусиране на испуњење прелазних критеријума из подручја владавине права.
Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњење, ЕУ ће одредити мерила за затварање тог поглавља. Осим тога, до краја те године Србија мора испунити и прелазни критеријум из поглавља 35 које, иако се зове формално “остала питања”, садржи услов свеобухватне нормализације односа с Косовом.
“Србија и Косово најкасније до овог рока морају постићи свеобухватну нормализацију односа која би отворила пут за даљњи супстанцијални напредак Косова на путу према Еуропским интеграцијама”, стоји у нацрту уз напомену да то треба освежити кад се објасни временски оквир за дијалог.
БиХ би до 2019. године требала добити статус кандидата, наравно, ако до тада доврши поступак слања одговора из упитника и Комисија заврши свој део посла. Албанија ће, ако испуни услове, и Македонија ако реши питање имена с Грчком, током 2019. године имати замах у преговорима о чланству.
БИХ НА ПОЧЕТКУ
Година 2023. спомиње се као година у којој би Црна Гора и Србија требале закључити преговоре о чланству, а Босна и Херцеговина их отворити.
Године 2024. потписао би се Уговор о приступању између ЕУ и Црне Горе, као и ЕУ и Србије, на предлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента. Тај би уговор требале ратификовати све државе чланице на време да би те две државе ушле у ЕУ до краја 2025. године.
Иако је из документа видљиво да су индикативни рокови за довршетак процеса интеграције у чланство у ЕУ јасно наведени само за Црну Гору и за Србију, јер су у овом тренутку водећи у том процесу, у истом се нацрту наводи да је та перспектива отворена за све “партнере” из региона те да и даље остаје заснована на индивидуалним заслугама. У документу се намерно не спомиње “шест држава”, него “шест партнера”, због Косова које још није признало пет држава чланица Европске уније.
Прилагођавање текста српском језичком подручју – ЦЕОПОМ-Истина
Извор: Јутарњи Лист
| Европски услови за Србију и регион - ЦЕОПОМ Истина Година 2023. спомиње се као година у којој би Црна Гора и Србија требале закључити преговоре о чланству, а Босна и Херцеговина их отворити. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар