понедељак, 4. децембар 2017.

О ОКУПАТОРИМА И УЛИЗИЦАМА

О ОКУПАТОРИМА И УЛИЗИЦАМА
Реч на уручењу Награде „Јанко Веселиновић“ за најбољи историјски роман на српском језику у 2016. години

Прво желим да искажем неизмерну захвалност организацији „Споменак“, дародавцу ове књиге.

Не знам да ли се неко, свесно или несвесно, нашалио када је одлучио да ми незаслужену награду за роман Масони и сарајевски атентат (Чигоја, Београд 2016) уручи 1. децембра, тачно 99 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Ко жели да прочита поменути роман, сазнаће да су Аустро-Угари и њихови верни сапутници праваши на суђењу за убиство Франца Фердинанда у октобру 1914, између две битке, Церске и Колубарско-сувоборске, оптуживали српске масоне да су главни организатори. Чак су и малолетне младиће из Босне, атентаторе, питали да ли су масони? На том суђењу је Србија осуђена на уништење као кривац за рат, као што јој и даље суде.

Зашто су хтели масоне да прогласе за организаторе? Зато што су српски слободни људи на добром гласу после анексије Босне и Херцеговине 1908. године повели одлучну акцију против такве одлуке. Самоиницијативно, без знања и помоћи владе. За њих су Босна и Херцеговна биле две српске покрајине.

После десет година – 1. децембра 1918 – масон Анте Павелић, зубар, предао је адресу масону регенту Александру Карађорђевићу. Тако је настала јужнословенска држава којој су слободни зидари словенског порекла тежили још од доба Доситеја Обрадовића, који је такође био то.

Знамо шта је било, али се правимо да не знамо шта ће даље бити. Пожељно је да заборавимо нашу прошлост, да гледамо само напред, само „напријед“ у будућност. На таласу тих императива пожељно је заборавити и Јанка Веселиновића. Зашто?Јанко Веселиновић је један од најчитанијих, најомиљенијих српских писаца. Одрастао сам са Хајдук Станком. Ми смо читали књиге, нисмо имали ријалити. Станко ми је био пример за углед, Лазар пример шта се не сме бити. Моја деца су ишла у Школу „Јанко Веселиновић“. Ето, са Јанком сам цео живот.

Кажу да је он превазиђен писац. Сеоска идила и живот на селу с почетка 19. века страни су сензибилитету урбане популације. Они су Европљани. А Јанко пише о борцима за слободу у мачванском селу... Без везе.

После свега што сам у животу прошао, могу да кажем да је Јанко Веселиновић савремени писац, да је Хајдук Станко модеран психолошки роман. Имао је редак дар за дубинску анализу човекових светлих и тамних страна. Он је писао о нама, нашим окупаторима и њиховим улизицама. У данашњим пиликама препознају се Лазар, Крушка, Маринко...

hajdukstankoСтанка, међутим, нисам успео да пронађем. Јанко Веселиновић је дао трајну „клиничку слику“ издајника, превртљиваца, љигаваца, похлепних хуља, духовног муља. А наш је задатак да данас пронађемо Станка у симболичком смислу. Има њега у сваком од нас. Ваљало би, браћо и сестре, засукати рукаве. На посао.

У Београду, 1. децембра 2017.


О ОКУПАТОРИМА И УЛИЗИЦАМА


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар