У јавности се на сваких неколико месеци покрене прича око састављања разних „спискова“ на којима „једна страна“ наводи своје „непријатеље“ поименице, њихове организације/покрете/партије и наравно то за шта су „криви“ у очима друге стране. На страну што су овакви „спискови“ неозбиљни и далеко од било каквих „спискова за одстрел“ , пре свега су бесмислени, са које год стране долазили. Међутим, оно што свакако упада у очи је чињеница недовољне медијске заступљености по питању једне врсте спискова, а са друге придавање превелике медијске пажње списковима друге врсте и од стране других аутора.
О чему је заправо реч? Када нпр. Иван Ивановић и покрет СНП „Наши“ направе списак „30 највећих србомрзаца“1 , наводећи ту имена људи који су у њиховој перспективи „криви“ за одређене изречене речи и учињена дела, то се медијски представља одмах као „фашистички списак за стрељање“ , „смртне пресуде“ лицима са списка и сл. Иако је у овом случају накнадно суд ослободио Ивановића било какве кривице за ово „набрајање србомрзаца“. 2 Исто, или врло слично, је и са „списком“ твитова које је Видовдан објавио недавно, а на којима су појединци из јавног живота који су крајње еуфорично и весело реаговали на изрицање пресуде Ратку Младићу.3
С обзиром на то да су те твитове написали својевољно и објавили их јавно на својим Твитер профилима, поставља се питање зашто су ти твитови, овде само сакупљени на једно место, проблематични као такви, а иначе, „расути“ по Твитер профилима аутора тих твитова, нису?
Или још гора ситуација, када „друга страна“ (Друга Србија, условно речено) , прави своје „спискове“ , они се не схватају као „претње“ и „позивање на линч и насиље“ , већ као указивање на „проблематичне појединце и организације“ нашег друштва. Пример је „списак руских плаћеника“ у издаваштву Јелене Милић и њеног ЦЕАС-а ; „Широм затворених очију“ 4
Ове врсте „редаљки“ и „прозивки“ наилазе на врло мало (у патриотским круговима) или нимало осуде од „јавности“ , штавише, често се и подржавају и благонаклоно гледају јер се мора знати одакле то права „опасност“ вреба. Е ту долазимо до главног проблема и до суштине текста.
Зашто су „спискови“ једне стране (патриотске, условно и свеобухватно речено, за потребе текста) , у старту проблематични, небитно ког су формата и типа, а „спискови“ друге стране (Друге Србије, поново условно речено) су или медијски недовољно пропраћени или не наилазе ни на какву, макар и приближну осуду надлежних органа, служби, медија и сл. Решење ове једначине са више непознатих се крије у томе КО пише „спискове“ и КО се на њима налази. Дакле ту долазимо до грубе, непрецизне поделе, дихотомије, на „Добро“ и „Зло“ , добре демократе, грађане, цивилни активисте и „борце (па и боркиње) за боље друштво и бољу Србију“ , а са друге стране су зли фашисти, националисти, ксенофоби, исламофоби, сексисти, расисти, који враћају Србију у „мрачне деведесете“ и увек су насилни, груби, глупи, агресивни, са вишетомним полицијским досијеима и не смеју уопште имати простора у јавном дискурсу, осим када су на „оптуженичкој клупи“ , било медијској, било судској.
Дакле када унапред тако поставите ствари, када унапред тако „распоредите улоге“ , не оставља се уопште простор за оправавање ваших ставова и „спискова“ , јер побогу, они су фашисти, ми нисмо, кад ми направимо списак фашиста то је да покажемо у „ком грму лежи зец“ и ко су највећи „проблеми“ нашега друштва, а кад они то ураде, то је „фашистички списак за одстрел“ против бораца за демократију, цивилног друштва и боље сутрашњице.
Дакле друга страна нема право ни на оглашавање ни на деловање у јавној сфери, зато што је друга страна карактерише као „фашистичку“ а сви знамо да фашистима није место у јавном простору.
Једноставно је;
Прогласите некога фашистом, по произвољној процени свакога са ким се не слажете или кога не волите/на кога сте љубоморни из било ког разлога.
Прогласите његово деловање, са којим се делимично/у потпуности не слажете, за фашистичко и тако сте га аутоматски „дискредитовали“ .
Немате ви шта да расправљате са „фашистом“ , јер се са фашистима не расправља, они се хапсе и шаљу у затворе.
Немате ви шта да расправљате о фашистином/фашистичком деловању, јер сви знамо где је фашистичко деловање одвело свет претходног пута.
Победили сте у расправи.
Исто је и са „списковима“ , немају шта „фашисти“ да праве спискове, њихово је , бре, да се нађу на неком списку а потом у затвору и крај приче. Ако се, не дај Боже, дрзну да „узврате“ приближно истом мером, само су убрзали своју пресуду.
Парадоксално је да неко ко толико, макар декларативно, пледира на слободу говора, мишљења, изражавања, размену идеја кроз културну комуникацију и дијалог, толико тоталитарно жели да забрани све своје неистомишљенике, тако што их, по горенаведеном обрасцу, произвољно прогласи за фашисте и тиме мисли да је све „решено“ . Е па, није. Као неко ко је више десетина чланова породице, рођака, у крајњој мери и сународника, изгубио због деловања разних фашиста и њихових сателита и помагача (који су, гле чуда, данас на истој страни и „линији“ са другосрбијанцима, и имају исте газде, гле чуда) , јер верујем и делујем исто као и ти преци који су страдали од стране фашиста, сматрам за личну увреду када ме неко тако ослови, али још више и још битније, сматрам то за аутоматску дискредитацију друге стране, као што друга страна мисли да је мене (нас, патриоте) аутоматски дискредитовала тако што нам је дала „етикету“ фашисте (како оригинално и иновативно) . Како? Па једноставно је, када не знају шта да вам кажу, како да вас „победе“ у отвореној расправи аргумената, они вас прогласе „фашистом“ , ваше ставове за „фашистичке“ и „победили су“. Да овај принцип деловања није моја измишљотина већ да је устаљен у свету, доказује и тзв. „Годвинов закон“. 5 Oн гласи отприлике овако:
„Како онлајн расправа постаје дужа, вероватноћа прављења поређења која укључују нацисте или Хитлера тежи јединици.”
Исто је и са поређењем са фашистима и деловања/метода са фашистичким.
За крај, додао бих да са прављењем спискова, на свим странама, свакако треба престати.
Као и са бесмисленим етикетирањима у покушају дискредитовања друге стране у недостатку аргумената приликом вођења расправе „онлајн“ или уживо.
Никола Јовић
1 http://ift.tt/2Aqouh2
2 http://ift.tt/2nHOvm1
3http://ift.tt/2AnwCid
4 http://ift.tt/2nLGQDh
5 http://ift.tt/2AoPrBM
Никола Јовић
| Никола Јовић: СПИСАК ПОСТОЈИ! - Видовдан Магазин У јавности се на сваких неколико месеци покрене прича око састављања разних „спискова“ на којима „једна страна“ наводи своје „непријатеље“ поименице, њихове организације/покрете/партије и наравно то за шта су „криви“ у очима друге стране. На страну што су овакви „спискови“ неозбиљни и далеко од било каквих „спискова за одстрел“ , пре свега су бесмислени, са … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар