Због трактора у кадру култног филма „Бој на Косову“ ово остварење из 1989. деценијама је тема спрдње међу филмофилима. Ипак, глумци су спасли ствар, па се оваква грешка сад препричава и као симпатична анегдота. Серија „Немањићи – рађање краљевине“ најављена је као историјски, али и технолошки спектакл за наше услове (Српски телеграф је писао да је буџет био 3,2 милиона евра), али су гледаоци у великим ишчекивањима остали на томе да коментаришу неуверљиву глуму и набрајају неопростиве грешке. Посебан шок у делу публике изазива чињеница да су консултанти ауторима били људи од струке, а међу тим гледаоцима је и историчар Божидар Кљајевић, који генерални утисак сумира у речи „танко“.
Историчари: Не може бити Стеван, већ Стефан јер је то име са значењем узвишеног вође. Немањину усвојену ћерку Рашку ниједан историјски спис не помиње
АКО НЕ ПО САВИ, ОНДА ПО ВУКУ
– Највећи проблем ми је језик и нека имена. Није Стеван, већ Стефан, то је име са значењем узвишеног вође. Друго, у то доба сви историјски списи бележе Неманиће, са н. Немањићи би у то време значило неке сиротане – истиче Кљајевић. Иако је рад да поверује да је млади редитељ модерним језиком хтео да буде пријемчив и новим генерацијама, каже да речи и изрази попут „ухапсити“, „никад не реци никад“ ипак не припадају том времену.
Кљајевић наставља, па каже да није задовољан ни сценама борбе, а за сцену у којој читава Немањина породица седи за истим столом, каже да може да је „прогута“ само због тога што је приказан интиман породични тренутак.
– Да је ту био званичник и најнижег ранга, жене и деца не би били ни близу. Мислим да, када ти је дат задатак да се бавиш нечим светим, поштено се припремиш и истражиш – закључује Кљајевић.
ИЗМИШЉЕНА ЋЕРКА
Још неколико телевизијских ветерана, али и познавалаца српске историје истиче да уз све „песничке слободе“ неке ствари из прве епизоде једноставно не иду.
– Језик у серији „Немањићи“ није ни говор 21. века већ сленг. „Територија“, „аргумент“, „бре“… све су то изрази који су у наш језик дошли много касније. Било би боље, ако би већ Савин језик био превише захтеван, да је говор прилагођен Вуковим правилима чистог, народног језика – понављају они за Српски телеграф и додају да се ипак серији треба дати шанса, па да наредне епизоде поправе утисак.
Када су историјске нелогичности и нејасноће у питању, саговорници наводе неколико примера. Наиме, Немања је приликом доласка у Ниш имао тридесетак година, а у серији видимо готово старца од шездесетак. Неслога са браћом јесте била бурна, али и кратког даха, па је бесмислено било посветити јој целу епизоду, скоро су једногласни историчари.
Величање папске круне
Многи гледаоци стекли су утисак да се самом најавом серије „Немањићи – рађање краљевине“ дала предност Стефану као првокрунисаном, а не Стефану Првовенчаном. Разлика је за мало боље познаваоце у томе што се првим велича круна која је дошла од римског папе, па тиме и утицај Запада.
– Гледаоци из епизоде ниси могли да схвате ни то да је Дубочица, код данашњег Лесковца, Немањи у руке дошла са миразом да би било ближе Грчкој. Назив Византија употребљава се тек од распада империје, а до тада се говорило Ромејско царство. А још већа замерка ауторима серије је што су у причу увели Немањину усвојену ћерку Рашку, коју ниједан историјски спис не спомиње – указује један наш саговорник.
За крст часни и три прста
Поклич „За крст часани“ налази се тек код Његоша, а сцена у којој се Стефан Немања моли Светом Ђорђу у пећини има неколико непомирљивих детаља: Немања је крштен по римском канону и тиме је католик, моли се склопљеним длановима, што је изразито католички пијетет, да би се потом крстио са три прста, што није био обичај у Срба све до Растковог монашења.
Златне виљушке
Уз неприличне изразе који су окарактерисани као „дорћолски сленг“, ту је и сцена у којој Дубравка Мијатовић у улози Ане Немањић кори синове „Опет једете рукама“, алудирајући на мит да су Срби први користили виљушке и ножеве на дворовима. Међутим, то је било тек у 15. веку, као што се ни поштапалица бре неће користити још 200 година у односу на радњу прве епизоде.
Није све у парама
Редитељ Срђан Драгојевић претходних дана је на Твитеру коментарисао да је серија пример политике „не таласај“, а јуче је на друштвеној мрежи написао занимљиво објашњење: „Знате како се ради велика серија озбиљног буџета? Не по тексту са конкурса већ – по позиву, где се сценариста плати озбиљно. Пет одсто од буџета серије или филма је – сценарио. Ако мора конкурс – зовеш пет писаца и сваком по 5х еура за – пилот. Па изабереш најбољи и идеш даље.“
| Све грешке "Немањића" - Видовдан Магазин Због трактора у кадру култног филма „Бој на Косову“ ово остварење из 1989. деценијама је тема спрдње међу филмофилима. Ипак, глумци су спасли ствар, па се оваква грешка сад препричава и као симпатична анегдота. Серија „Немањићи – рађање краљевине“ најављена је као историјски, али и технолошки спектакл за наше услове (Српски телеграф је писао да … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар