субота, 6. јануар 2018.

Зашто да финансирамо Америку?

Зашто да финансирамо Америку?
Валентин Јурјевич Катасонов је председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов“, доктор економских наука и професор Московског државног института за међународне односе Министарства иностраних послова Русије (на руском, скр. МГИМО). На руском порталу за политичку и економску анализу, столетие, где редовно објављују његове чланке и експертизе, 13. децембра 2017. године, објављен је и критички приказ рада Централне банке Русије, коју Катасонов назива и „филијалом Федералних резерви САД“, питајући се успут, да ли се то Централна банка Русије коцка и са чијим новцем то ради?
Већ сам писао о многим „чудним стварима“ у раду наше Централне банке, од којих су неке условљене тиме што њено руководство, с једне стране безочно крши Устав и законе Руске Федерације, а са друге што су закони који одређују рад Банке Русије од почетка постављени на „чудним“ основама.
Једну од таквих „чудноватости“ налазимо у Федералном Закону о Централној банци Руске Федерације (ЦБ РФ), у члану 22. Он гласи: „…Банка Русије нема право да даје кредите Влади Руске Федерације за финансирање дефицита савезног буџета, као ни за куповину државних хартија од вредности приликом примарне јавне понуде, са изузетком случајева који су предвиђени законом о савезном буџету. Банка Русије нема право да даје кредите за финансирање буџетских дефицита државних ванбуџетских фондова, буџетских субјеката Руске Федерације и локалних буџета….“
Очигледно је да је за државу најбоље да не ствара буџетски дефицит и не прибегава позајмицама. Али, ако до дефицита дође, онда су позајмице неизбежне. Најчешће се оне остварују у облику емисије државних дужничких хартија од вредности и њиховог пласмана на тржиште. Познато је да већина држава „златне милијарде“ живи у условима хроничних дефицита државних буџета. Тако, на пример, у Француској, Шпанији, Италији, Португалији, Грчкој, које су чланице ЕУ, дефицити хронично прелазе границу од 3% БДП-а (која је Мастрихтским споразумом 1992. године била установљена као максимално дозвољена).
Па и САД-е, на које наши економски либерали воле да се угледају, оствариле су последњих година дефицит буџета, приближивши се 1 трилиону долара. А 2011. године овај дефицит је достигао рекордну вредност од 1,3 трилиона долара или 8,9% БДП-а САД.
Амерички државни трезор издаје обвезнице уз помоћ којих запушава буџетске „рупе“. Он ради у тесној вези са Централном банком, која се зове Федералне резерве САД (ФР САД). Према данашњим правилима, ФР САД не могу директно да купе обвезнице које издаје трезор САД-е, али им није забрањено да инвестирају у обвезнице које се већ налазе на финансијском тржишту. Што ФР САД-а и чини.
Од времена финансијске кризе 2007-2009. Федералне резерве САД су почеле да раде по програму „квантитативног ублажавања“. Америчка Централна банка почела је да ради као „усисивач“ који са тржишта усисава државне обвезнице и хипотекарне хартије од вредности. Крајем 2014. године „усисивач“ је престао са радом, а до тог тренутка биланс стања ФР САД нарастао је на 4,5 трилиона долара (23% БДП-а). Притом, 95% од укупне активе чинио је портофилио државних хартија од вредности и хипотекарних обвезница које су купиле или за које гарантују савезне агенције. Укратко, америчка Централна банка не само да „ограђује“ (чува) трезор и савезни буџет, већ је потпуно посвећена подршци државном финансијском систему САД. Ја сада не оцењујем да ли је то добро или лоше, већ једноставно констатујем чињенично стање како би Федералне резерве САД упоредио са Централном банком Русије.
Хајде да сада видимо биланс стања Централне банке Русије на крају 2016. године (подаци из годишњег обрачуна ове банке за 2016). Укупна актива: 28.974,1 милијарди рубаља (заокружено на 29 трилиона рубаља). Од тих милијарди рубаља су: 1. драгоцени метали – 3.747,5; 2. кредити и депозити унутар земље – 4.175,1; 3. хартије од вредности иностраних емитената и депозити у страним банкама – 18.005,1.
Из другог извора (Преглед активности управљања Централне банке Русије активама у страним валутама и злату) прецизирам да хартије од вредности страних емитената у укупном износу заузимају треће место са 77,6%, а да депозити у страним банкама износе 22,4%. Испада да су у апсолутном смислу, улагања Банке Русије у хартије од вредности страних емитената крајем прошле године износила 13,97 трилиона рубаља.
Испоставља се, такође, да улагање Банке Русије у активе које се налазе, физички или правно, у иностранству, износе више од 62%, а међу њима на улагања у стране хартије од вредности отпада више од 48%. Поређења ради: активе које су неспорно оријентисане према економији земље (драгоцени метали, кредити и депозити унутар земље) износе само 27%.
Институцију са сличном структуром биланса, језик се не усуђује да назове Банком Русије или Централном банком Руске Федерације.
Стране хартије од вредности, које се појављују у финансијским извештајима Централне банке Русије су, пре свега, државне обвезнице трезора САД (за последњих неколико месеци оне су константно премашивале границу од 100 милијарди долара!).
Испада да Централна банка Руске федерације, заједно са Федералним резрвама, помаже влади САД да затвори „рупе“ у свом савезном буџету! Тешко се онда може сматрати претеривањем када Централну банку Руске федерације називају „филијалом Федералних резерви САД“.
Колико је мени познато, управо тако је организована Европска централна банка (ЕЦБ), која формира своје активе на рачун дужничких хартија од вредности које емитују државе-чланице ЕУ. Федералне резерве купују хартије од вредности које издаје амерички државни трезор, али у потпуности заобилазе хартије од вредности држава-чланица ЕУ. Улагања ЕЦБ у америчке државне хартије од вредности су скромна, она је усредсређена на европске хартије од вредности. А Централна банка Руске Федерације скупља државне хартије од вредности, и америчке, и европске. Притом игноришући потребе државе по имену Руска Федерација.
Већ три године буџет РФ се бори са дефицитом. Тај дефицит се покрива из средстава наших суверених фондова – Резервног фонда (који је већ у потпуности исцрпљен) и Фонда за национално благостање (ФНБ). Али зар не би могао да се искористи амерички (европски) модел: да Централна банка купује дужничке хартије од вредности Министарства финансија Русије. Али, не може! Члан 22 Федералног закона о Централној банци не дозвољава!
Већина субјеката у Руској Федерацији имају дефиците у регионалним буџетима. Данас многи од њих прибегавају „крпљењу“ буџетских „рупа“ кредитима комерцијалних банака. Узимају кредите са зеленашким каматама, што тера регионе у дужничко ропство.
Зашто Централна банка не притекне у помоћ и не пресече то зеленашко безакоње? Опет због члана 22 који не дозвољава: „Банка Русије нема право да даје кредите за финансирање дефицита… буџетских субјеката Руске Федерације.“
Финансијске власти државе (Централна банка и Министарство финансија Русије) нам стално говоре да немамо алтернативу улагању у хартије од вредности западних земаља.
Анализирајмо то тачку по тачку…
Прво, купујући државне обвезнице САД, Централна банка Русије индиректно помаже финансирање војних припрема Вашингтона против наше земље (зар огромни дефицит америчког буџета нису, пре свега, проузроковали војни расходи).
Друго, активе Банке Русије у страној валути налазе се испод Дамокловог мача економских санкција. У сваком тренутку готово 2/3 средстава (актива) Банке Русија може да буде замрзнуто.
Раније су финансијске власти апеловале на економске аргументе. Инвестиције у страну валуту и државне хартије од вредности доносе добит. Али, о томе је чак и смешно говорити. Према подацима годишњег обрачуна Банке Русије, њена добит прошле године је износила 43,7 милијарди рубаља. И то са активом Централне банке од 29 трилиона рубаља. Испада да је принос на активу Банке Русије 0,15%. Како се каже: показатељ на „нивоу постоља“ (ниском нивоу). Данас-сутра институција под именом Банка Русије може постати непрофитабилна.
Размотримо последњи „Преглед активности управљања Централне банке Русије активама у страним валутама и злату“ (2017. година, број 4). Ту је „нацртана“ слика приноса девизне активе Банке Русије за период од 31. 3. 2016. до 31. 3. 2017. године, по одређеним валутама (%): САД долар – 0,54, британска фунта – 0,55, канадски долар – 0,63, јуан – 1,22. А актива у еврима је показала негативан принос: минус 0,38.
Ако отворимо приручник Росстата, онда ћемо видети да уз све промене расположења и проблеме, већина индустријских грана реалног сектора руске привреде има показатеље рентабилности актива у дијапазону од 2 до 4%. Постоје неке гране са нижим цифрама (нпр. производња опреме – око 1%), постоје неке са вишим (нпр. експлоатација енергетских ресурса – око 7%). Сваки здраворазумски човек ће закључити да је Банци Русије уносније да улаже средства у сопствену привреду (у виду кредита), него да купује државне хартије од вредности САД и других земаља Запада.
Рекло би се да је то довољно аргумената (политичких и економских) за радикалну промену рада Банке Русије и промену структуре актива у корист сопствене, а не прекоокеанске привреде.
Али, то што Банка Русије то не ради, само још једном доказује да она заслужује назив „Филијала Федералних резерви САД“. Пошто Банка Русије, по свему судећи, нема намеру да узме у обзир никакве аргументе, онда њен рад треба што строже законски регулисати. Треба ограничити или чак забранити куповину дужничких хартија од вредности које емитују друге државе.
Желим, такође, да вам укажем и на крајњу „непровидност“ процедура за припрему и доношење одлука о пласману средстава Банке Русије у страној валути. Нисам успео да пронађем никакава званична нормативна документа Банке Русије о овом питању. Једино што Централна банка у свом периодичном издању „Преглед активности управљања Централне банке Русије активама у страним валутама и злату“ у овом погледу саопштава је „неупућеност“. Сваки број садржи први део под именом Принципи управљања активама у страним валутама и злату, а такође и управљање финансијским ризицима.
Читамо: „…У Банци Русија делује партиципативни систем на више нивоа за доношење одлука о инвестицијама. Савет директора Банке Русије одређује циљеве управљања средствима, листу дозвољених инструмената за инвестирање и циљани ниво валутног ризика. Орган Банке Русије одговоран Савету директора за инвестиоциону стратегију, доноси одлуке о нивоу процентих и кредитних ризика и одређује листу партнера и емитената. Реализацију донетих инвестиционих одлука остварују структурне јединице Банке Русије…“ И све у том духу. ()
„Ритуални“ текст „ни о чему“. Банка Русије своју „унутрашњу кухињу“ не жели да открива. Међутим, из те „кухиње“ понешто и „процури“. Што би се рекло „злочин увек изађе на видело“. Ево једног „изненађења“ из праксе управљања средствима у страним валутама Банке Русије. У већ поменутом периодичном издању „Преглед активности управљања Централне банке Русије…“ од неког времена се у статистичком прегледу валутних средстава Банке Русије појавила нова позиција: „Улагање у недржавне хартије од вредности“.
У свим документима и званичним изјавама службеника Централне банке Руске федерације, који се тичу међународних резерви, помињу се само државне хартије од вредности. А ево, у поменутом документу (који чита ускостручни кадар) говори се о још неким „недржавним хартијама од вредности“. Најчешће се иза тог имена скривају акције и корпоративне обвезнице. Али, ни у једном документу или издању Банка Русије не открива шта се ту тачно купује. Ево и статистичког прегледа величине валутних средстава Банке Русије у виду „недржавних хартија од вредности“ (у милијардама долара, на крају године): 2012 – 2,4; 2013 – 3,5; 2014 – 4,9; 2015 – 20,3; 2016 – 32,1. Коначно, 31. 3. 2017. овај показатељ је износио 33,9 милијарди долара. У односу на укупан износ златно-девизиних резерви Банке Русије, удео недржавних хартија од вредности на крају 2015. године износио је 5,3%, на крају 2016. године – 8,2%, а на дан 31. 3. 2017 – 8,4%.
Очигледно да је Банка Русије ушла у ризичне игре на берзи, али не прича о томе на сав глас. У принципу ММФ не препоручује централним банкама да се баве таквим опасним играма, већ саветује да се придржавају принципа „конзервативног инвестирања“.
Ипак, неке централне банке су већ укључене у ове игре. Писао сам о томе како су Банка Јапана и Национална банка Швајцарске (НБШ) најактивније од свих централних банака које купују корпоративне хартије од вредности, како акције, тако и обвезнице. Тако су, на крају првог квартала ове године, инвестиције НБШ у акције премашиле 80 милијарди долара, а половина ове суме је отишла на хартије од вредности америчких компанија. НБШ купује акције америчких компанија као што су Аппле, Еxxон Мобиле, Јохнсон&Јохнсон, АТ&Т и Фацебоок. НБШ оправдава такву политику тиме што од инвестиција у обичне државне хартије од вредности (како америчке, тако и европске) готово уопште не могу да „омасте брк“ (односно – зараде).
Стручњаци сасвим исправно оцењују овакву политику НБШ као значајну подршку америчком бизнису. Осим тога, НБШ даје значајну подршку и америчкој влади купујући америчке државне хартије од вредности. Испоставља се да је Банка Русије одлучила да не заостане за централним банкама које се највише коцкају. Али, док су НБШ или Банка Јапана „транспарентне“ јер не скривају шта и у којој мери купују, Банка Русије у том смислу представља строго поверљиву институцију.
Узгред, подсећам да је Централна банка већ била једном ухваћена у коцкању и кажњена за то. Имам у виду куповину америчких хартија од вредности које су емитовале хипотекарне агенције Фанни Мае и Фреддие Мац. Нико (осим „упућених“) у Русији није сумњао да Централна банка Русије може толико да одступи од принципа „конзервативног инвестирања“. Све се завршило неуспехом: у време финансијске кризе 2007-2009 године, поменуте америчке хартије су изгубиле вредност, а Централна банка је претрпела озбиљне губитке.
И ту се поново враћам на члан 22 Федералног закона о Централној банци. Узимајући у обзир све до сада речено, предлажем да овај члан остане у пређашњем облику, уз промену само неколико речи: уместо „Влада Руске Федерације“, ставити „владе других земаља“.
Са овом изменом, овај члан би звучао овако: „…Банка Русије нема право да даје кредите владама других земаља за финансирање дефицита савезног буџета, као ни за куповину дражавних хартија од вредности приликом примарне јавне понуде, са изузетком случајева који су предвиђени законом о савезном буџету.“
Додуше, ја бих овако измењен члан 22 допунио чланом којим се Банци Русије забрањује да се бави ризичним играма на берзи са хартијама од вредности недржавних емитената. И та забрана би требало у истој мери да важи за корпоративне хартије од вредности, како стране, тако и руске. Централна банка треба строго да забрани играње било каквих игара на берзама и да се одлучно окрене реалном сектору руске привреде.
Овде ми на памет несвесно падају речи чувеног Шарла Луја Монтескијеа о томе да финансијери подржавају државу тачно онако као што конопац подржава обешеног. Ваља се замислити над тим…
П.С. „Представници народа“, да ли сте ме чули? Ако сте ме чули, онда делујте. Ако буде потребно, пружићу вам помоћ да би се код нас коначно појавио нормалан закон о Централној банци.
Коментар читаоца портала столетие.ру
„…Велико хвала Валентину Јурјевичу за овај чланак. Не једном, он је на Царграду и другим тв каналима буквално алармирао јавност говорећи о криминаном деловању ЦБ Русије и целог финансијског блока. Не мислим да га власти не чују. Као у басни: „Васка чује, али једе“. Увереност у некажњавање произвела је Набиулину, Орешкина, Грефа и друге зато што је Устав створен за њих. Невољно се сећам речи М. Љермонтова: „Ви, бедна гомило, што стојите поред трона, Слободе, Генија и Славе џелати!“
Централна банка ухваћена у коцкању
Централна банка Руске федерације, већ је једном била ухваћена у коцкању и кажњена је за то. Имам у виду куповину америчких хартија од вредности које су емитовале хипотекарне агенције Фанни Мае и Фреддие Мац. Нико (осим „упућених“) у Русији није сумњао да Централна банка Русије може толико да одступи од принципа „конзервативног инвестирања“. Све се завршило неуспехом: у време финансијске кризе 2007-2009 године, поменуте америчке хартије су изгубиле вредност, а Централна банка је претрпела озбиљне губитке.
Валентин Катасонов / Таблоид

Зашто да финансирамо Америку?
Валентин Јурјевич Катасонов је председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов", доктор економских наука и професор Московског државног института за ме


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар