Истраживачки фонд др Роберта Андерсона финансирао је 21 истраживача из Србије.
Било је то пре нешто више од шеснаест година. Србија је била жртва напада великих сила предвођених Сједињеним Државама и Британијом. Хиљаде наших грађана је погинуло, стотине хиљада су биле прогнане. Држава је остала разорена, посвађана, савладана од спољног непријатеља, под ауторитарном владом…
У то време тек сам био дипломирао. Нисам се ни надао запослењу, ни одласку у иностранство на даље школовање… Једне вечери, док је политички врх Србије у Сава центру славио победу у рату, позвао ме је један пријатељ и рекао ми:
„Роди ме мајко срећног, па ме баци на ђубриште…“
Пренео ми је поруку свог рођака из Британије и телефон професора из Лондона који жели да угости и стипендира једног студента или научника из Србије током краћег студијског боравка. Овај његов рођак крстарио је Волгом, а професора који је путницима држао предавање о руској уметности његово презиме подсетило је на презиме Слободана Милошевића. У време када су Срби у Британији представљани као злочинци и убице овај професор – Роберт Андерсон – желео је да у Лондон доведе једног Србина.
У британској амбасади су прво били сумњичави због позивног писма написаног старинском писаћом машином, а затим зачуђени због високе интервенције која је отклонила њихове сумње. На аеродрому ме је дочекао стари, погрбљени господин од седамдесетак година на чијој кравати сам разазнао слике великог броја малих камила. Почетак паркинсонизма чинио је утисак овог плавог, уредног господина, који као да је дошао из 19. века, још аутентичнијим и упечатљивијим. Метроом смо дошли до његове куће на Кенсингтону, тамо ми је показао моју собу, упознао ме је са Пољаком и Рускињом који су такође били на стипендији, одредио „мој“ део фрижидера, „одвео“ ме je у самопослугу, показао где да купим план града, одбројао 50 фунти стипендије за наступајућу седмицу и 64, колико је тада коштала месечна карта прве зоне метроа. Сутрадан смо обишли све установе где сам намеравао да радим, одлазио је код надлежних да ме препоручи…
Током наредних година био сам Андерсонов гост три пута и сакупио сам грађу за четири књиге.
Истраживачки фонд др Роберта Андерсона финансирао је касније 21 истраживача из Србије – било је ту историчара, правника, политиколога, археолога, историчара уметности… Од осамдесетих година прошлог века на тај начин помагао је и водио 250 научника са свих континената. Једино ограничење било је да не буду из држава чланица ЕУ…
Др Андерсон је био оријенталиста школован на Кембриџу. Током деценија вредног рада објавио је више десетина књига посвећених култури и историји древног Египта, Блиског истока, али и историји музике 19. века. Аутор је једног тома каталога египатске збирке Британског музеја… Од младости, овај син чиновника једне британске компаније у Индији, био је посвећен човекољубљу. Сећам се како је овај пријатељ лорда Оливера Пула и познаник британских премијера примао странце из далеких земаља само на основу нејасне и посредне препоруке, како је уз много достојанства помагао бескућнике у свом крају, неке од њих доводио у свој дом да им у зимским месецима пружи макар неколико сати уточишта и пристојан оброк.
Професор Андерсон је посетио Србију 2003. године. Одржао је предавање у Музеју афричке уметности, посетио Филозофски факултет… Пре годину дана предложио је да његову књигу Путник у једној древној земљи објавимо на енглеском у Србији. Објављена је у издању Филозофског факултета у Београду.
Андерсон је седамдесетих година купио пусто острво у свом шетландском завичају. Разлози су били емотивни. Када је у близини пронађена нафта, вредност острва је повећана, па је у једном тренутку коштало 50.000 пута више. Ипак, са собом је у Београд понео две кошуље од којих је сваке вечери, сâм, ручно прао једну…
За Андерсоном остаје велико дело, стотине захвалних студената, палестински народ коме је помагао од времена када је 1948., у тешком часу, тамо био војник, Партија независности Уједињеног Краљевства коју је подржао док се још борила за настанак. Али, вероватно највеће наслеђе иза Роберта Андерсона остаће његова чудесна доброта…
У Британији корпорација, бескућника, империјализма, Камерона, Блера… – живео је до понедељка 23. новембра 2015. један човек кога је деценијама пре него што се 1929. године родио нехотице описао Чарлс Дикенс у десетинама својих нестварних позитиваца. Мислим да је истина да са сваким човеком на неки начин умре читав свет. Уверен сам да је живот Роберта Андерсона и један од доказа да постоји Добро.
| ЧЕДОМИР АНТИЋ: О једном добром Британцу (И таквих има) | СРБИН.ИНФО У Британији корпорација, бескућника, империјализма, Камерона, Блера... – живео је до понедељка 23. новембра 2015. један човек кога је деценијама пре него што се |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар