РУСИ: Захтевамо да се Запад покаје

РУСИ: Захтевамо да се Запад покаје
„Учтиво питање Владимиру Путину…“ је 15.јуна 2017. објавио Руслан Хубијев  (RoSsi BaRBeRa), оснивач журнала „Вежљиваја Росија“ (Учтива Русија) и један од најбољих  геополитичких посматрача Конта, недавно, уочи ТВ интервјуа „Директна линија са Владимиром Путином…“

Учтиво питање Владимиру Путину…

Живи били, Владимире Владимировичу!

Моје питање Вама је лаконско, али његова садржина је важна најмање за четири генерације читавог руског народа.

Опште је познато да цео свет упорно прећуткује ону страну Другог светског ратa у којој су нацисти извршили чудовишан акт геноцида словенских народа. Запад све до неба раздувава холокауст који се састојао у уништењу трећине свих Јевреја, али истовремено подло не помиње колико је убијено руских људи. И то без обзира што број погинулих Словена невероватном цифром премашује број изгинулих Јевреја, а и њих је, и Европу и сав остали свет, спасио не неко други, већ баш «руски војник».

Зашто Запад не признаје руски холокауст јасно је да није компликовано да се схвати, али зашто ми сами не инсистирамо на томе, велика је загонетка за већину становника наше земље…

Где су светски музеји руског, српског, белоруског (…) и у целини словенског холокауста? Где је компензација од наших «пријатеља и партнера» (макар само морална) за толику патњу и огромне жртве?

На велику жалост – тога нема. Али ја, Владимире Владимировичу, као и велики број становника наше земље, јако желим да се она најзад појави.

Зар није време да решимо ово питање, најбитније за будућност наше земље и народ, и није ли време да се наша држава озбиљно заузме и избори за светско признање геноцида који је извршен над Словенима. 
(RoSsi BaRBeRa) (Руслан Хубијев)

—————————-
На скупу покрета „Бесмртни пук Русије“ њихов копредседник је поднео извештај „Документарна база Народног пројекта „Одређивање судбине несталих заштитника Отаџбине“, о извршеном истраживању губитака становништва СССР-а за период 1941 – 1945. Тај извештај је променио представу о величини губитака СССР-а у Великом отаџбинском рату.

Према подацима Госплана СССР са којих је скинута ознака поверљивости, губици Совјетског Савеза у Другом светском рату износе 41 милион 979 хиљада, а не 27 милиона, како је сматрано. То је скоро једна трећина броја садашњег становништва Руске Федерације. Иза те ужасавајуће цифре крију се наши очеви, дедови, прадедови. Они који су дали свој живот да бисмо ми живели. А највећа издаја је то што су њихова имена, њихов подвиг, херојство, који су уплетени у нашу велику Победу, заборављени.

Укупни губици у становништву СССР-а у периоду 1941 – 45.г. износе преко 52 милиона 812 хиљада људи. Од њих је потпуни губитак као резултат фактора рата – преко 19 милиона војних лица и око 23 милиона цивила. Укупна природна смртност војних лица и цивила у том периоду могла је да изнесе највише 10 милиона 833 хиљаде људи (међу њима 5 милиона 760 хиљада деце, умрле у узрасту до четири године). Неповратни губици становништва СССР-а до којих је дошло као резултат фактора рата износи скоро 42 милиона људи, каже се у извештају – презентацији (извор).
——————————–
Против кога су се борили наши преци? Ћушкајте историју у њушке Запада и захтевајте од њих да се покају.

Написане су десетине књига и чланака о томе какви су уговори и са ким били потписани пре пакта Молотов – Рибентроп, о томе да се против народа Совјетског Савеза борила не само немачка армија, већ стотине хиљада Европљана, о томе како су се хијене каква је била Пољска бацале да, чим би се појавила прва могућност, откину свој комад.

А најбоље компаније Запада су у ударном темпу повећавале свој капитал испоручујући опрему свима ко је ишао да уништи народе са Истока „цивилизоване“ Европе, док су банке све то кредитирале.

Нећу да говорим о Западној Европи, САД-у и ђубради какви су Пољска и Прибалтичке земље, где су се после 70 година договорили о невероватним стварима. Али, на жалост, многе чињенице историје, понекад најбитније за схватање догађаја прошлости и садашњице, остају изван информационог мејнстрима чак и у самој Русији.

Такви материјали се стављају у одељак „алтернативна историја за клуб љубитеља теорије завере“. А још могу и прстом да покажу, као, зар вас није срамота, треба да градимо мостове и да пружамо руку пријатељства, да се никада више нешто такво не понови, треба да се ујединимо са Европом.

Тема како је Европа блатила Русе једноставно је ТАБУ и за руске медије, и за образовни систем Русије.
Да, и још – не дај Боже да изговорите термин „геноцид Руса“!

Па још ако кажете да су то радили румунски и мађарски казнени одреди, а да су у прибалтичким концентрационим логорима Русе убијали чистокрвни Јевреји. Јао – јао, одмах ће да почне…

А такав однос није почео јуче, већ још од Нирнбершког процеса када је Запад тако красноречиво прво напујдао Немачку на Русе, зарадио леп новац, а онда све последице окачио на Немце, па се на крају и сам уписао у оштећену страну.

На жалост, и у СССР-у су одлучили да све „окаче“ само на Немце.

Отада се ништа није променило.

На информативном пољу код нас постоје „окрутни Немци и савезнице Европа и Америка“.

Ми Западну Европу позивамо на параду и нудимо јој да поделимо победу. Трпамо се да их пољубимо у уста. А наши савезничићи по ко зна који пут жмиркају очима и пљују нас у лице.



Дежа ви

И ако су пре они били спремни да „деле победу“ и да нас при том на ситно блате то је било само зато што нису имали где: СССР је Европу једном руком држао за јаја, а другом јој нудио пријатељство.

Уосталом, ни Европа није лоше прошла: за оне, којима је требао новац – новац је зарађен, Русима је нанета колосална демографска штета, баш како је и планирано, а половина разрушене Европе је пребачена на биланс СССР-у.

А већ следећег дана после капитулације Берлина Запад је почео да пљује по онима чију је грбу зајахао, па је још на све зарадио и чисту добит.

Нема ни санкција, ни спискова Магнитског! (Списак Магнитског је списак који су направиле САД, а у коме су имена 60 руских држављана, запослених у правосудним органима, за које се претпостављало да су учествовали у убиству аудитора инвестиционог фонда Hermitage Capital – Сергея Магнитского. Списак је саставио амерички сенатор Бенджамин Кардин. Те особе се лично санкционишу, уводе им се посебне забране, забрањује улазак и боравак у САД, а могуће су и финансијске санкције. Затим је у САД донет и „Закон Магнитског“ – прим.прев.).

А сада смо им опет нагазили на грло, као и пред почетак Другог светског рата. И та русофобија код погрбљене надмене Европе, која је деценијама седела лицемерно се осмехујући, сада је почела да се пробија све жешће и чешће. Врло је тешко уздржати се када те преплављују мржња и презир, зар не?

Тако да је сада врло важно да се то схвати, како бисмо могли да идемо напред високо подигнуте главе, а да не упаднемо поново у ступицу, у којој смо одавно. Западу се мора гласно и јасно изговорити, директно у лице.

Ја сам за то да се направи мејнстрим информација о томе ко је и како стварно ратовао у Европи против нас и ко нас је увукао у тај пакао.

Како би ђаци у школи и да их пробуде усред најдубљег сна, знали: за кога је шио одећу Хуго Бос, да су Опел и Џенерал Моторс испоручивали опрему нацистима, и да је све то кредитирао Џи-Пи Морган, омиљена машта матураната да се запосле код њих.

Како би сваког 9.маја руска телевизија обавештавала да Пољска из оног рата никако није жртва из Катињске шуме, већ русофобска помоћница нациста која је „ишла према успеху, али јој није успело“.

Како би дебилни хипстери знали колико је крви на Унион Џеку и зашто је Америка у рат ступила пред сам његов крај, пре него што је почела да на себе навлачи мајице са заставама држава – савезница.

Како би Кисељов причао како су и зашто Американци бомбардовали Праг и Владивосток и уз грчку амбасаду у Лондону масовно полагали цвеће за успомену на хиљаде Грка који су у мукама помрли од „савезничке Британије“.

Да се не би постављала питања зашто је ваш деда читавог живота ћутећи пушио „Драву“ и по читаву ноћ стењао од болова, уместо да му сваког јутра под зубима крцка кроасан уз шољу свеже миришљаве кафе.

Ја желим да у Русији постоји званичан дан туговања за изгинулим у интервенцији западних џукела на руску земљу.

Ми треба да за Русе, погинуле код Мурманска, захтевамо компензације и извињења од Американаца, Британаца и Аустралијанаца.

А код амбасаде Велике Британије сваке године треба да се одрже митинзи и од њиховог амбасадора у Москви да се тражи да се покаје.

Да места концентрационих логора у Пољској и Прибалтичким земљама, где су уморене стотине хиљада Руса, а извршиоци смртних казни били Пољаци и становници прибалтичких земаља, постану места туговања за изгинулим.

И сваке године да се актуелним режимима у тим назови државама чине најстрашније могуће муке, а њихове амбасаде да се затрпавају писмима са захтевима да су дужни да траже од Руса опроштај због зверстава које су њихове државе учиниле у прошлости.

Треба и Јапанцима да гурамо прст у очи и да од њих захтевамо компензацију за сваког убијеног, а не да се са њима играмо због Курилских острва.

Треба сваког дана, чим се укаже могућност, да затрпавамо те њушке чињеницама издаје и подметања савезничића, да инсистирамо на новим трибуналима, на компензацијама и кајању, на признању чињенице да је над Русима извршен геноцид.

Врло је важно за нашу будућност да се чињенице о којима се још увек ћути изложе у облику мејнстрима, да престанемо макар себе да лажемо говорећи само о „неваљалим Немцима“.

Руси су превише праштали свима редом.

Праштали су по цену сопственог живота.

Али ништа не вреди тај хришћански прилаз са „праштањем, смирењем и подметањем другог образа“.

То лагање самих себе и ћутање већ игра против нас и ми можемо опет да дозволимо да дође до новог ударца.

Западни капитал је, као и пред Други светски рат, у Европи дигао талас русофобије и чим му се укаже прилика обавезно га користи против нас правећи од тога гешефт, по ко зна који пут излазећи „ефикасно из економске кризе“.

Запад је лицемеран и воли да ради по добро опробаној бизнис-шеми и само идиот не види чему све то води.

———————–
Превод ФСК: http://ift.tt/2v7n4od

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

РУСИ: Захтевамо да се Запад покаје Укупни губици у становништву СССР-а у периоду 1941 – 45.г. износе преко 52 милиона 812 хиљада људи. Од њих је потпуни губитак као резултат фактора рата – преко 19 милиона војних лица и око 23 милио…

from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости