недеља, 19. новембар 2017.

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља
Кажу да се хероји не враћају кући! Лажу! Кажу да се хероји враћају кући! Опет лажу! Српски народ је обе тврдње побио још пре једног века. Они који су остали тамо где су отишли, велики су хероји, као и они који су се у Србију вратили. Срби не би били Срби да не терају инат целом свету.

Осим тих изрека које свака држава креира тако да оне одговарају њиховој историји, из тих истих држава и из тог истог света стижу и друге поруке. Рекли су да је мој народ крив за почетак Првог светског рата! Казали су да је мој народ геноцидни! Говорили су да мој народ треба да буде топовско месо! Тврдили су да мој народ вреди мање од других! Клели су се у то да је мој народ мали! Доказивали су да мој народ није мој народ! Указивали су на то да је мој народ глуп! Сматрали су да мој народ није европски! Хтели су да мој народ ишчезне! Намера им је била да мој народ искористе за своје потребе! Желели су да Србије не буде!

Тај, како се они упињаше да кажу, мали, глуп, неевропски, геноцидни, поводљиви народ, народ који служи да други на њему вежбају циљање, народ који постоји само за друге, у том рату доказао је све супротно од онога у шта су се други клели!

Када је српски народ урадио немогуће, и то више пута кроз историју, постајали смо светли примери, како Марко Миљанов рече, чојства и јунаштва. Земља нам се окити бистама хероја, паркови се окитише споменицима, чесме добише своја имена, некадашње сеоске страћаре у којима су се рађали великани постадоше музеји, а српско небо и српска земља постадоше слободни!

У том рату смо изгубили много, али смо добили све! Све што је дошло после тог рата, био је чист губитак! Ако је истина да сваки народ мора једном нестати, ми смо морали тад – на свом врхунцу ношени крилима победе!

Како и тад терасмо инат, преживесмо до данашњих дана! Оно што се данас назива Србијом, тога се исти ти преци стиде! Потомци говоре… Откуд нам право да говоримо? Није ли жртвом наших предака у том рату све речено? Шта да говоримо после преласка Албаније? О чему ми да причамо после пробоја Солунског фронта? Које су нам речи остале после Кајмакчалана? Причати после Принциповог пуцња је бесмислено! Наглабати после усијаног српског оружја је срамотно! Када ми причамо, преци нас не слушају. Нисмо заслужили. Нису ни они заслужили да им то радимо!

Све смо завете изневерили! Све смо праведне прогнали! Свој смо језик затравили! Своју заставу желимо да мењамо за другу, озвездану! Својим смо свецима кандила погасили! Своју смо земљу туђом начинили! У сваком смо рату победили, а у сваком миру били потучени до колена! Своју смо глупост уздигли на пиједестале! Своје смо корене пресекли и сад покушавамо да се накалемимо на неко друго дрво које не рађа! Своју смо колевку затрли! Своје смо речи прегазили! Своје смо душе изгубили! Своје смо цркве гледали како горе не мичући се! Свог смо Бога издали! Своје смо мајке посрамили! Своје смо дедове проклели по сто пута!

Такви потомци да говоре? То је грех према Србији, грех према Богу, грех према свему и свакоме! Грешни смо колико смо тада били велики, па и грешнији! Није лако праве хероје заменити лажним, али ми смо успели! Тешко је велику земљу начинити ситном, али и у томе смо тријумфовали! Ми смо вечити победници у поразу! Тешко да постоји неко са ким нисмо ратовали, али смо најжешћи и највећи јуришници и крвници увек били сами себи!

Потомци говоре… Да је среће да ми као такви потомци умемо да ћутимо, више бисмо претке задужили и поноснији би они на нас били! Нека ме неко убеди да смо ми данашњи заслужили да будемо потомци Гаврила Принципа, војвода Степе, Вука, Бојовића, Путника, Мишића, Милунке Савић, Вишње Мосић, Вуке Попадић, Надежде Петровић, Милутина Бојића, Иве Андрића, Петра Првог Карађорђевића и осталих умних Срба који се нису либили да своју земљу бране онако како су умели и могли!

Нас у нашим школама и у нашим уџбеницима за историју уче томе шта су радили Черчил, Хитлер, Мусолини, Мурат, Бајазит, Франц Фердинанд, фон Хецендорф, Калај, Кардељ, а крију или нам не говоре комплетну истину о томе ко су били наши јунаци.



За све наше великане, најчешће реченице које се могу срести су: „од пашњака до научењака“, „из прашине до звезда“, „из опанака у војничке чизме“, „из једног далеког села“, „од сиромашних родитеља“, „од оца комунисте“, „од оца четника“, и томе слично. Дакле, користе све оне интензификаторе који су погрешан пут за доказивање нечије величине. Крећу од нечега што сматрају нискошћу и срамотом како би назначили њихов успех. Зашто је срамота бити у опанкама када су сви наши јунаци њих носили, да не кажем да су рођени са њима на ногама? Па шта ако је неко дошао из прашине? За наше данашње услове, та прашина је била двор!

Потомци говоре… Потомци на исте те хероје данас хуле и урлају из блата, из канализације, из јаме, из ропства које називају слободом, из подрума, из туђих држава, испод туђег неба и из глупости, мислећи како урламо са крова света на оне који су нам под ногама!

Уместо да будемо деца тих хероја из Првог светског рата или из Другог (али оних правих), ми смо прво изабрали да будемо потомци оних који су тај следећи рат искористили да дођу на власт иако ништа са ратом нису ни имали. Споменике великим Србима, заменили су споменици партијским друговима. Школе су понеле називе оних који их нису ни завршили. Сваки разговор, па и онај најневинији, а нарочито они о правим херојима, били су повод за голооточке муке. Свако уво радило је за некога, односно против некога. Све је добило своју скраћеницу скраћене памети. Сви најгори су навукли мантиле, а забранили шињеле. Све је било дозвољено, само ако нема везе са Србијом и Великим ратом. А сваки град, школа, зграда, булевар, улица, институција, продавница, предмет, дрво, добили су име онога о којем смо у школама највише учили. Он је био највећи херој. Ко памети нема, њему херој свако може бити. Рањен на Сутјесци, имао два пса, био доживотни владар, радио искључиво против Србије, братимио непријатеље, на сваком месту где су се два човека споречкала, дизао споменике великим биткама, од сваког његовог покрета дрхтали су само они који су победили у Првом светском рату, јер је то тада био највећи грех, санкао се у кориту. Да је среће да су такви из корита јели, ми бисмо остали Србија. Тај по којем се све звало и који је умислио да је на изборима, у првом кругу, победио Бога, тај исти који је на Колубари и Церу био на супротној страни, тај данас у Србији има много више потомака, него они који су Србију ослободили. Више се воли поробитељ, него ослободитељ до данашњих дана. Његови потомци и данас говоре, а највећа грешка данашњих Срба јесте што се говори тих потомака и даље слушају.

Најсветлија тачка историје моје земље и моје Србије нису измишљене битке, уласци у Европу у којој смо ми од када она постоји, ето погледајте карте! Моје победе нису порази српског народа и интелекта. Моје славе нису оне без иконе! Моја црква није партијски састанак и моје мишљење није туђе!



Моји су преци сви они који су бранили Србију! Моје су победе све битке које су за циљ имале слободу! Мој су понос српски писци, песници, војводе, војници, монаси, а са њима и сви сељаци, радници, деца и просјаци који у срцима носе своје претке и своју земљу! Бог је Отац, а Србија је мајка. Бити Србин значи бити дете тих родитеља којим ће се они поносити и које никада осрамотити нећемо. Баш као наши хероји.

Ми смо народ који је много ратовао, али мислим да смо ипак народ који уме да воли, само нам историја није дала прилику. Због тога треба ту љубав усмерити на ону према миру, према својој земљи, својим прецима и Богу, па нам мора кренути.

Потомци говоре… Ако правих потомака има, нека говоре! Ево ја сам се дрзнуо да покушам, а о мом праву да говорим и успеху тога нека одлучују наши хероји, ако су ме чули и ако имам право. Нас нека је срамота, а нашим мученицима нека је вечна слава.

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља
Кажу да се хероји не враћају кући! Лажу! Кажу да се хероји враћају кући! Опет лажу! Српски народ је обе тврдње побио још пре једног века. Они који су остали тамо где су отишли, велики су хероји, као и они који су се у Србију вратили. Срби не би били Срби да не терају инат целом свету.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић
Политичка исповест једног обичног српског народног посланика

Ако сте, поштовани читаоци, превидели знаке навода у наслову овога текста и помислили да сам коначно признао насиље над женама по коме сам иначе познат у широј јавности, то је онда најбољи доказ да сте и Ви жртве ове медијске пропаганде која непрестано траје у последње две године. У целој тој ујдурми владајућег режима и покушају медијског етикетирања и елиминисања једног од главних опозиционих противника, мени лично су најспорније две ствари:



1. Како се нико није запитао зашто се народни посланици Двери буне у Народној скупштини и шта је прави разлог њихове реакције, односно да ли је могуће да су четири народна посланика опозиције у овом тренутку искључена из даљег скупштинског рада, од тога два шефа најактивнијих посланичких група опозиције, а да у томе никоме није ништа спорно?

2. Како су то обични, факултетски образовани, породични и пристојни људи наједанпут постали насилници који праве инциденте и бију жене?

Јасно је да напредњачки партијски медији гађају у оно што је сама суштина Двери: Двери су за породицу на првом месту – оптужити их да бију жене, Двери су родољубиве – оклеветати их да су амерички плаћеници, Двери су традиционалне – измислити да су украли паре од Цркве, Двери сарађују са свима у Европи који критикују ЕУ и НАТО – испрозивати их да се састају са фашистима разних врста. То што је све ово најобичнија аутопројекција СНС, јер Александар Вучић и његови најближи сарадници заиста врше насиље у породици, заиста служе интересима Запада, заиста руше традиционалне вредности и заиста сарађују са осведоченим српским непријатељима и ратним злочинцима – то нема везе, важно је да буде заустављен раст Двери, једине политичке опције у Србији која иза себе нема афере, није компромитована учешћем у власти, коју немају у фиоци и која није под контролом.

Али, то је све мање-више јасно свакоме ко мисли својом главом у Србији. За ево 42 године живота иза себе немам никакве проблеме са законом и другим људима, нисам никада учествовао ни у каквим инцидентима и сукобима, ако не рачунамо вербалне чарке док смо играли фудбал или баскет као клинци. Једноставно, приватно нисам конфликтна особа, што могу потврдити сви који ме лично знају.

Често добијам коментаре и да сам приватно много опуштенији, насмејанији и пријатнији него у јавности, у скупштинском наступу и на медијима, иако то сматрам погрешном перцепцијом јер по мом мишљењу јавни и медијски наступ у политици тражи озбиљност. Зашто би онда неко такав одједном постао насилник и онај који бије жене?

Међутим, има једна ствар коју органски не подносим, а то је неправда. Не могу то баш мирно да трпим и пређем преко тога као да се ништа није десило. Неко ти годину дана у Народној скупштини искључује микрофон кад хоће, не даје ти реплике након низа најгорих увреда на твој рачун, прави те будалом, кажњава те са више десетина опомена и на крају искључује само зато што постављаш посланичка питања, што је једна од основних обавеза због којих те је народ бирао за свог заступника.

Шта треба да урадимо у том случају? Да све прећутимо, да пустимо да нас газе, малтретирају и понижавају? Ја нисам од тих. Притом, никада, али апсолутно никада нисам учествовао нити у једном физичком инциденту нити је за 18 година постојања Двери познато да се на нашим акцијама догодило било какво насиље. Уосталом, зашто нема снимака тог насиља? Зар се ти докази бесомучно не би вртели на насловним странама напредњачких пропагандних центара да је тако нешто икада забележено?

Има још једна ствар, коју Срби озбиљно потцењују и не желе да разумеју: да нема успешне политике без новца и финансијске помоћи онима које те заступају и говоре у твоје име. Чујем свакодневно много захтева да се направе опозициони медији, да се изађе на улице, да се покрене максимална борба против ове власти, али је мало оних који су спремни да помогну у остварењу ових идеја, било финансијски било директним личним укључењем у политичке активности. Најчешћи изговор је да се ништа не може променити.

Морам то да кажем веома отворено и искрено: то је лицемерје, а често и кукавичлук. Сви видимо и знамо да овако више не може, да ова власт не ваља, да нам нико други са стране неће решити наш проблем, да у Дверима сад имамо једну нову генерацију која заиста може нешто да уради на политичким променама у Србији, али ипак нисмо спремни да дамо све од себе да наша политичка прича успе. Могу да разумем неповерење у политичаре и досадашња бројна разочарења, али не видим другу опцију сем да заједно пробамо поново.

То је управо оно на чему ради владајући режим: да нас убеди да немамо шанси, да медијски облати све наше представнике, да нас све натера да дигнемо руке и одемо у иностранство а да они остану да несметано владају уплашенима, уцењенима и немоћнима…

Зато сам дигао глас и побунио се и у РИК-у, и у Народној скупштини, и испред ТВ ПИНК, и на сваком другом месту где се лаже, краде, пљачка, вређа и понижава овај народ и ова држава. То је улога политичара: да се потури уместо народа, да покаже храброст и искаже визију, а на народу је да се определи: хоће ли да живи у ропству властима или слободи.

Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери



БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић
Политичка исповест једног обичног српског народног посланика


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Михајло Улемек - Легија и Аркан су се борили да сачувају српска огњишта! (19.11.2017)

ИНТЕРВЈУ: Михајло Улемек - Легија и Аркан су се борили да сачувају српска огњишта! (19.11.2017)
Гост емисије "Интервју" био је господин Михајло Миле Улемек, некадашњи пуковник Српске добровољачке гарде. Био је близак пријатељ и ратни друг Жељка Ражнатовића Аркана и служио је у "Тигровима" као пуковник, да би се после рата са Арканом чак и окумио. Добри познаваоци његовог лика и дела наводе да је он стриц Милорада Улемека Легије и да је једном приликом Легију упозорио да је он за ДБ само потрошна роба и да не треба да се ослања на њих. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији
Да би зарадили провизију коју плаћају фармацеутске куће, наши лекари преписују и лекове који пацијенту не требају, као и оне који су штетни. Министарство здравља се не бави таквим „ситницама“, јер његови челници зарађују милионе евра годишње од увоза тих лекова. Новоусвојеним правилником предвиђена је вакцинација целокупног становништва, а они који то преживе биће болесни, луди и неплодни.
У Србији је на снази узбуна због страха од предстојеће епидемије малих богиња, а као жариште и расадник клица наводи се Косово где је, наводно, изузетно ниска стопа вакцинисања. Реални извештаји, лишени острашћености и личних интереса, показују сасвим другу слику.
Од петоро до сада заражених на северу Косова и Метохије, њих четворо је претходно примило вакцину, док се вакцинални статус петог пацијента не зна. Ово су резултати анализа рађених у београдском институту „Торлак“.
У остатку Србије у тренутку када настаје овај чланак забележен је 41 случај малих богиња што је део стручне јавности прогласио почетком катаклизме и епидемије митских размера. Са друге стране, сваког дана у Србији у просеку једно дете оболи од рака, а од ове болести просечно једно дете умре сваке недеље. О овоме се не говори, бар не на онај начин као о малим богињама, јер фармацеутским кућама се далеко више исплати (неуспешно) лечење од карцинома, него његова превенција. При томе једна доза терапије кошта најмање 10.000 динара, а продају се лекови који у најбољем случају успоравају болест, неки немају никакво дејство, а постоје и они који изазивају рак.
Први случајеви малих богиња на Косову и Метохији дијагностфиковани су још у јуну месецу, али се хистерија око наводне епидемије у Србији појавила тек у октобру. Разлог за ово је чињеница да су у међувремену купљене нове вакцине, па је Министарство здравља одлучило да крене у њихову масовну продају, пошто од сваке продате вакцине лекари и запослени у Министарству имају провизију.
Медицина је све мање лечење, а све више трговина која на глобалном нивоу обрће хиљаде милијарди долара годишње. После војне индустрије, ово је најпрофитабилнија привредна грана.
У прилог тези да се потенцира продаја оних лекова који доносе добит, а не оних који заиста и лече, говоре подаци са недавно одржаног семинара „Педијатријски дани“. чији је покровитељ била фармацеутска кућа Глаxо Смитх Клине (ГСК), позната по томе што производи и продаје дечије вакцине познате под називом ММР. Од укупно 110 пристигла научна рада чак осам се односило на вакцинацију спорним вакцинама и они су сви прочитани у ударном термину првог дана, док су само два посвећена раку код деце, а ниједан се није односио на леукемију. Фармако-мафији се не исплати превенција и излечење од рака, јер је смрт за њих уноснија.
Крајем октобра у згради Југословенског драмског позоришта у Београду били су организовани „Психијатријски дани“ чији је спонзор, такође, био ГСК који је на улазу у дворану поставио штандове за дељење пригодних поклона и рекламног материјала. Ниједно предавање се није односило на неку нову методу лечења, већ су сва глорификовала познате препарате спонзора. По речима једног од учесника била је то „парада спонзорства и кича“.
У часопису „Тосцана Медица“, регионалном италијанском месечнику о здрављу, могло се прочитати да су тосканске власти склопиле уговор са регионалним лекарима о новчаним износима који им се сваке године исплаћују за извршено вакцинисање пацијената: по 15 евра за свако вакцинисање (моновалентним или вишевалентним вакцинама), те поврх тога по 1.000 евра за постигнуте посебне циљеве у погледу стопе вакцинисања.
Наше Министарство здравља не објављује овакве податке, али је јавна тајна да и лекари, али и запослени у Министарству и Републичком фонду за здравствено осигурање имају финансијски интерес да се старају да што је могуће више деце прими вакцине, али и да се преписују неретко потпуно непотребни лекови. Најнижа награда је плаћање трошкова за учешће на неком од симпозијума које организују фармацеутске куће, они са бољом продајом имају право да приложе и „научни рад“, односно да одрже реферат који се награђују са између 300 и 500 евра. Најмање 1.000 евра за своја предавања добија Славица Ђукић Дејановић, колика је, отприлике, и „тарифа“ неког од запослених у Министарству или РФЗО, као и оних које препоручи министар Златибор Лончар, односно неки од државних секретара у Министарству здравља, с тим што такви предавачи половину хонорара деле са оним ко их је препоручио.
Стотине хиљада евра се на овај начин сливају годишње у руке министра Лончара и његових најближих сарадника. Како би повећали сопствене приходе, али и смртност становништва, у Министарству су одлучили да уведу обавезну вакцинацију свих становника Србије.
Крајем септембра усвојен је нови Правилник о имунизацији који етапно ступа на снагу почев од 30. септембра 2017. Он предвиђа обавезни преглед вакциналног картона при пријему у било коју државну институцију, као што су предшколске установе, школе, факултети, али и код пријема у болницу!? У случају да неко није вакцинисан и да на пријему одбије вакцинисање биће одмах удаљен. Од 2020. сви радници у здравственим установама, рачунајући и чистачице, мораће да буду вакцинисани разним вакцинама, па и оном озлоглашеном ММР.
На овај начин ће министар и његови најближи сарадници годишње на основу провизија за успешну продају вакцина добијати више од пет милиона евра.
ММР вакцина, која је обавезна није безбедна, и све је више доказа да изазива непожељне ефекте, као на пример аутизам, па чак и смрт. У поверљивом извештају ГСК-а од 16. децембра 2011. (потписали као аутор Ванеса Кореманс, научник за безбедност, и ревизор др Феликс Арелано, МД), а до кога је дошла редакција Магазина Таблоид (иако је он намењен искључиво надзорним службама ГСК-а) наводи се како не може да се искључи могућност да је ММР вакцина изазивач или у најмању руку окидач аутизма.
И у српском „Фармакотерапијском водичу за примарну здравствену заштиту“ из 2014. налазио се документ „Аутизам, фармакотерапијски протоколи“ са табелом у којој се наводе узрочно – последичне везе између различитих болести и одређених вакцина. За ММР се тврдило како изазива аутизам.
Убрзо је ова страница скинута на ургенцију министра Лончара. Ипак, савесни медицински стручњаци су комплетан Водич сачували у меморијама својих рачунара и проследили нашој редакцији.
У више судских случајева у Сједињеним Америчким Државама (као на пример у случају Саид Моџаби и Париваш Вахаби против Секретара здравља, Врховни суд САД, број 06-227 В, пресуда од 3. септембра 2009.) доказана су нежељена дејства ММР вакцине.
Лобисти произвођача вакцина најчешће се позивају на став америчке државне институције „Центер фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион“ („Центар за контролу зараза и превенцију“ – ЦДЦ) како не постоје докази да је ММР узрочник или окидач аутизма. Ово мишљење је засновано на радовима данског истраживача Пола Торсена, који је изричито негирао било какву повезаност вакцине и поменуте болести.
У међувремену је Торсен постао веома тражена личност. Тражи га и Интерпол због оптужбе коју је против њега подигао сам ЦДЦ да их је преварио за милион долара. Толико о моралним квалитетима лобиста обавезне вакцинације.
Главни заговорник вакцинисања у Србији је др Зоран Радовановић, познат, између осталог, и по томе што је својевремено жустро заступао тезу како осиромашени уранијум којим су нас амерички бомбардери засипали током агресије 1999. нешкодљив – још мало па добар за здравље. Ако обични предавачи на симпозијумима на којима се промовишу лекови спонзора за једно предавање добијају и по 1.000 евра, питање је колико пара за своје пискарање по новинама и друштвеним мрежама добијају др Радовановић и његови саучесници: др Предраг Кон, др Владимир Ђурић и други.
Владимир Цимерман из Новог Сада је вођа медијског тима лобиста вакцинације. Кривичном пријавом Одељења за високотехнолошки криминал МУП Србије КУ број 34/17 од 8. марта 2017. на терет му је стављено угрожавање сигурности др Слађане Велков, познате противнице обавезног вакцинисања. Цимерман је прихватио нагодбу са тужилаштвом, признао кривицу и обавезао се да плати новчану казну у висини од 50.000 динара. Поступак против његове девојке за исто кривично дело још увек се води, пошто је она неспособна да присуствује суђењу, јер је на лечењу у психијатријској установи „Др Лаза Лазаревић“.
Др Бранислав Блажић је на једној седници скупштинског Одбора за здравље демонстративно показао како би ногама газио и рукама давио противнике вакцинације. После тога је Цимерман формирао интернет тим да популарише ове шеријатске методе, због чега је и осуђен.
Са друге стране, противници обавезног вакцинисања, као што је др Јована Стојковић, траже да Агенција за лекове и медицинска средства (АЛМС) уради независну анализу садржаја вакцина и да се родитељима препусти да, након што их лекар подробно информише како о неопходности давања вакцине, тако исто и о могућим контраиндикацијама, сами одлуче да ли ће њихово дете бити вакцинисано или не. Тако је, на пример, у Немачкој, у којој не постоји обавезна вакцинација, иако се ова земља налази на трећем месту листе Светске здравствене организације по броју оболелих од малих богиња, али је на дну листе по броју смртних случајева од исте болести. Мале богиње нису смртоносне, а то знамо сви ми из генерација када није постојала вакцина против њих.
Глаxо Смитх Клине није само велики давалац донација, већ их он сам и прима. Један од највећих донатора је један од најбогатијих људи света, Бил Гејтс, познати заговорник депопулације Земље. Због тога ГСК располаже незамисливо високим буџетом из кога се исплаћују не само мито за лекаре, већ и за надлежне институције да не врше додатне контроле садржаја њихових лекова. Код нас се, као што смо видели, плаћају челници Министарства здравља и АЛМС-а. Како се ово спроводи на глобалном нивоу, па и код нас, објашњава социолог Немања Ђукић.
Проблем имунизације треба сагледавати унутар контекста глобалне контроле укупне светске популације, која представља основни циљ пројекта одрживог развоја, који је дефинисан у документу са конференције УН-а о демографској динамици и одрживом развоју одржаној 1992. године, тврди Ђукић. Према циљевима тог документа и механизмима за њихово остварење, а који ће према слову тог истог документа бити финансирани и реализовани уз помоћ ММФ-а, Светске Банке и других глобалних финансијских институција, те влада и невладиних организација („Фондација Бил Гејтс“, „Отворено друштво“ Џорџа Сороша и слични), укупну светску популацију потребно је у значајној мери редуковати.
Нарочито место у том пројекту припада развоју експерименталне медицине (поглавље 6). У том смислу, имунизацију ваља посматрати као директну, системску и систематску контролу здравља (довођење и одржавање популације у одређеном здравственом стању) у циљу контроле глобалног био-суверенитета (репродуктивне био-моћи).
Развијене су и контрацептивне вакцине, дизајниране тако да индукују имуни одговор који ће спречавати зачеће.
Године 1993. кампања масовне вакцинације против неонаталног тетануса је покренута у Мексику, Никарагви и на Филипинима. Циљну групу су представљале жене у репродуктивном добу (12 до 45 година). Године 1994. мексичке организације повезане са организацијом Хуман Лифе Интернатионал, постале су сумњичаве, започела је анализа неких од серума и откривено је да они не садрже само анти-тетанус, него и хумани хорионски гонадотропин (ХЦГ), основни састојак вакцина против зачећа. Вакцина за коју је доказано да је ХЦГ-контаминирана такође је стигла и до Филипина, где је вакцинисано преко 3,4 милиона жена током кампање. Ниједна од њих није знала ништа о томе да је искоришћена у експерименту стерилизације.
Према подацима Светске здравствене организације ова анти-тетанус вакцина се користи у више од 140 земаља. О смањењу укупног становништва за 10 до 15 одсто путем вакцинације, те о смањењу становништва у сиромашним земљама применом полио вакцине (која се као обавезна намеће и становништву у Србији) у својим јавним наступима експлицитно говори и Бил Гејтс, тврди социолог Ђукић.
Због тога је хитно потребно да се изврши детаљна анализа свих лекова, посебно вакцина, и то од стране независних стручних тела и да се резултати дају јавности на увид . То, међутим, није могуће док су челници АЛМС-а (директор је др Саша Јаћовић) и Министарства здравља на платном списку фармако-мафије, на првом месту ГСК-а.
Дају мито од наших пара
Глаxо Смитх Клине и остали из фармако-мафије највише су посвећени подмићивању начелника одељења и управника болница, а посебно установа затвореног типа (затвори и специјалне установе за душевно оболеле). Болнице набављају лекове широког спектра, при чему се они, углавном, разликују само по називу.
Установе затвореног типа, посебно затвори, због ограничености буџета најчешће набављају само један или два лека из исте групе. Куповина се врши путем јавне набавке и подмићени управници обавезно као најповољнију понуду изаберу ону коју им је доставио спонзор симпозијума или стручног саветовања на коме су они одржали непотребно предавање за хонорар од неколико стотина евра.
Проблем у тим набавкама је да се узимају, за велике паре, лекови уског спектра деловања, тако да се одређене болести недовољно или се уопште не третирају. Веома често се узимају искључиво вакцине (на пример против тетануса) које су најјефтиније, јер их субвенционише „Фондација Била Гејтса“ или Међународни монетарни фонд у склопу неке „хуманитарне“ помоћи, а које садрже контрацептивну вакцину (развијену у међувремену и за мушкарце и за жене).
Поштени лекари у установама затвореног типа (који су у огромној већини) упозоравају да се здравствено стање њихових пацијената, посебно психијатријских случајева, погоршава, јер им се преписују неадекватни лекови које је одредило или набавило надлежно министарство.
Милан Маленовић / Таблоид

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији
Да би зарадили провизију коју плаћају фармацеутске куће, наши лекари преписују и лекове који пацијенту не требају, као и оне који су штетни. Министарство з


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПОСЛАНИЦИ ПАТРИОТСКЕ И ПРОЗАПАДНЕ ОПОЗИЦИЈЕ СЛОЖНИ: СНС од Скупштине прави циркус

ПОСЛАНИЦИ ПАТРИОТСКЕ И ПРОЗАПАДНЕ ОПОЗИЦИЈЕ СЛОЖНИ: СНС од Скупштине прави циркус




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

Није немогуће

Како је прошао дијалог Рамуша Харадинаја и Федерике Могерини, може се догодити да се ЕУ отцепи од Косова…
Ништа ванредно

Сви за једног, један одлучује за све.

СНС мускетари и ванредни избори.
Једном!

Наслов у новинама: ”Падобранци победили јак ветар!”

Е, једном и наши некога да победе!
Кад палма размишља

А, како би било да Палма избаци и седиште из службеног аутомобила и монтира хоклицу..?
Стари трговци

Црногорци продају Титову јахту ”Јадранку”.

Продали су, они, и Југославију!
Ахааа…

Председништво СПС данас заседа.

Одлучују хоће ли бити ванредних избора.
Кркобабић II

Кркобабић Други: ”Динар уложен у село је најбоље уложени динар!”

Уложите, онда, бар два динара!
Дотле дошло!

Оне дневне новине што имају дописнике из свих држава бивше Југославије, распродају дописништва преко огласа.

Да л’ су прво пробали са заменом светиљки и намештаја..?
Искоса гледано

У Србији – и Кинези почели да касне са завршетком радова!

Овде ће њима и очи да се исправе…
Тако то ми

Златибор Лончар, министар здравља, хвали се да смо смањили потрошњу антибиотика за 18 одсто.

И сељаци се хвале да је на пијацама порасла куповина белог лука, за 18 одсто…
Може!

Сад чујемо да ни Гвинеја Бисао није признала Косово!

Ако треба, почећемо да оснивамо и нове државе које неће признати Косово!
Слава и њему

Своју крсну славу Ивица Дачић прославио у авиону!

То му је најближе што је пришао Богу!

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Није немогуће Како је прошао дијалог Рамуша Харадинаја и Федерике Могерини, може се...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

На данашњи дан српска војска ослободила Битољ од Бугара, умрли Франц Шуберт и Џон Вејн

На данашњи дан српска војска ослободила Битољ од Бугара, умрли Франц Шуберт и Џон Вејн

: На данашњи дан српска војска ослободила Битољ од Бугара, умрли Франц Шуберт и Џон Вејн
На данашњи дан 1916. године српске јединице су, након победе код Кајмакчалана, ослободиле Битољ од Бугара, што је био први комад отаџбине ослобођен у Првом светском рату. На Солунски фронт, чија је дужина била


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости