петак, 20. април 2018.

Милан Миленковић: Мртво море

Милан Миленковић: Мртво море
Не знам како, али увек погодим шта ће Русија урадити на међународној сцени. У последње две године сам, без грешке, предвидео сва руска одступања и повлачења пред западним светом.

Кад наиђе нека криза, било она са руским дипломатама, који су протерани концем 2016-те, или ова садашња, у Сирији, ја типујем да ће Русија подвити реп и сваки пут се на мене баце русофили: „Ти си мрзитељ Руса, ти си говно, није ово Јељцинова Русија па да подвија реп“…

Кад се деси што сам рекао да ће се десити, не без сујете кажем русоманима: „Јесам ли вам рекао да ће подвити реп“ и добијем у контру: „Ти си мрзитељ Руса, није ово Јељцинова Русија, ти си говно„…

Негде се, сирочићи, потајно надају да ће Русија једном одговорити мушки и храбро, а опет се боје да неће и онда не заузимају став док цар Путин не изнесе свој потез, а онда, после неколико сати оплакивања, русомани почињу са сеирењем: „Наравно да се повукао цар, шта треба, да троши своје скупе ракете на обарање јевтиних америчких, да изазове нуклеарни рат, опет је издоминирао, матирао каубоје тралала„…

Одавно сам престао да се са верницима било које врсте расправљам о било чему, то је јалов посао, но их ипак чачкам, да видим докле њихова аргументација иде. Признајем: обичан сам човек, без интелектуалних способности, па чак и без просветљења, да бих разумео потезе цара, па питам русомане, рецимо, да ли би Америка дозволила да Руси, својим најбољим ракетама на свету, гађа Приштину, Подујево и Ђаковицу, само не Бондстил, односно да ли границе утицаја престају на бодљикавој жици базе, или иду даље од тога? Да ли бисмо Америку, када би оћутала тако нешто, када би дозволила да цепају око њених база, да бомбардују њихове савезнике, сматрали мудром, или слабом, одговор је стандардно русомански: не разумеш ти то.

Посебно су слатки кад крену да објашњавају како Руси нису реаговали зато што су те ракете, испаљене на Сирију, углавном оборене, а нису ни гађале нешто посебно. Како су унапред могли да знају да ће бити оборене од сиријске ПВО и како су знали да иду „у ништа„? Одговор: „Не разумеш ти то, зна Рус шта ради!“

Постоји и тумачење да су Руси и Амери договорили овај напад на Сирију као позоришну представу и да, иначе, договорају, као добри партнери, све потезе на међународној сцени. Склон сам да верујем да је то партнерство веома ограничено, јер ми је тешко да замислим да Русија, чак и уз шаховски мозак Владимира Владимировича, генија кога свет још није упознао, са Америма договара какве и колике санкције ће јој ови увести, као и до које мере треба партнерски да снизе цене нафте. То је као партнерство слона и миша. Пошто су партнерски договорили интензивирање санкција Русији, сад настављају да договарају до које ће мера Русија попустити у Сирији. Тако гледано, можемо да кажемо и да смо ми партнери Европској унији и да партнерски договарамо како да Шиптарима предамо Косово.

Када предвиђам (и погађам) реакције Русије, имам у виду следеће:

У конфронтацијама са Западом, Русија се стално повлачила;
Русија је вестернизована земља, са неолибералном економијом и високим степеном корупције, што јој онемогућава отпор;
Отпор је додатно отежан тиме што је Русија мање-више деиндустријализована и критично зависи од извоза сировина, што Запад може да користи као полугу моћи;
Сумњам да Путин и његово окружење штеде у рубљама и те рубље држе у Русији;
Запад може да уведе санкције Русији, ова Западу не може и тај дисбаланс говори о дометима неке политике.
У обзир не узимам, када нагађам шта ће се десити:

Да је Русија земља слатког православља;
Да Путин има мозак као три Ајнштајна;
Да нас Русија никад није бомбардовала и да нас много воли.
До суза се насмејем кад видим разне русофилске организације кад крену да попују да одричу памет свакоме ко не следи Путинову генијалност. Реч је, у 100% случајева, о политичким мајсторима који су 1946. ушли у четнике. Тачно је, наравно, да у Србији постоји један број русофила и да је, ако је веровати анкетама чак 53% становника Србије проруски оријентисано, али се ове микро организације грдно варају ако мисле да им је ту берба: такве је већ обрао Вучић и то много паметније, него што ће их ови икад убрати. Русофили су ту не да нешто раде, већ да буду трошени, да буду политичко гориво. Како ствари стоје, само Вучић има довољно горива, док се сви заједно, од Двери и СРС, до микро организација, туку за безначајан проценат русофила и верника и још мисле да ће се за њих изборити подилажењем публици. То се неће догодити, а оставља горак укус због тога што ће морати да пољубе у дупе сваког свог русофилског и псеудоправославног присталицу и да га, на крају, проследе Вучићу. Окупљање присталица, дакле, на бази шлихтања лумпенпатриотама, не само да је јадно, већ је и неуспешно. Највећи број Вучићевих присталица је баш и одгајан по патриотским инкубаторима.

Они, који мисле да се у демократији баве политиком, треба да разумеју да је политичка партија, или организација ма које врсте, само роба. Можеш да је продаш, или не можеш. Ова прича, која се креће од лумпенпатриотске, преко лумпенрусофилске, до лумпенправославне, нема никакву шансу да прође. Кроз празно србовање, само окупљају немоћнике, да би их предали Вучићу. Ако је то задатак, онда им добро иде.

Механизам је овакав: пошто немају никакву конзистентну идеологију, нити су способни да је индукују, политиканти се прихевтавају на већ постојеће идеологије, рачунајући да ће и на остацима неке пропале приче прикупити присталице. То се и дешава, али то су махом отпаци од странака које су се већ усрале са том истом идеологијом. Разочарани, рецимо, чланови Двери, или ДСС, сада се окупљају у некој новој организацији, да са истом идеологијом још једном пропадну. Број таквих се не увећава, само се препакује. Ускоро ће им партијски шефови дозволити да играју, као у фудбалу, на двојну регистрацију, да истовремено буду чланови више удружења, само да се не разбеже.

Као што рекох, партије су роба, коју бирачи купују, или не купују. Свиђало нам се то или не, од тога се не може побећи. Продавци праве, међутим, велику грешку, прескачући Прву тржишну заповест: не вoли робу, већ купца! Ту их Вучић дере, јер је дезидеологизован и у људима гледа само бираче, док ови грешници, који робују псеудонационалним идеологијама, које су јадне да јадније не могу бити, воле робу, а не купца. Тиме сами себе терају на маргине.

Сваки патриота, који почиње политичку каријеру, будући да је сасвим неоригиналан и немаштовит, каже себи: пробај да раји потуриш русофилију, православље и патетични национализам, неко ће се закачити. Но, у првом кораку су се ухватили за гробље идеологија. Једва скупе пар стотина присталица, а онда, у страху да и то не изгубе, појачавају исту песмицу, па чак и утроје, што песма каже. Због погрешног одабира у првом кораку, у сваком наредном све скупа почиње да личи на гротеску. Чланство и симпатизери, у веома лепом проценту неписмени, пијани и на ивици душевних болести, траже од партијских шефова све више патриотизма, русофилије и православља и гурају их у апсурд. На крају се све заврши екстремним србовањем и поразима где год се појаве. Радикалне патриотске приче коштају и, кад се носиоци прича испосте, а увек се испосте, на крају једва чекају да, одрекавши се великих планова о самосталној владавини , негде партиципирају, макар у општини, да макар врате оно што су уложили.

Непаметни, уопште не уочавају да је шема постављена изван њих, да је неко, још пре четврт века поставио корелацију: срБски национализам=православље=русофилија. Та шема уопште није природна, већ је наметнута, али искрени срБски родољуби никад нису тако далеко отишли у размишљању, да би то схватили. Да се може бити родољуб, а не бити верник, и/или русофил, у тврде главе не улази.

Пошто је и публика, за четврт века, научена на шему, она игра по правилима: прво се изноји од патриотизма, провежба православље, чоколадира цара Путина и оде да гласа за Вучића, јер се код њега налази касица. Толико је просто и толико очигледно, да је просто бљутаво. Зато се сва срБска такмичења у патриотизму (јер су сви, испод прага свести, спремни на продају за рђав посао у јавном сектору) своде на једну једину ствар: ко је „искрени патриота“? Обратите пажњу: то је централни термин срБског политичког живота. Тамо где је искреност на цени, значи да има много лажова и фолираната. Ко о чему, курве о поштењу, а срБски патриоти о искрености.

Несрећни патриотски псеудополитичари покушавају да ову бесловесну масу, која је све само не верна, одрже на гомили и редовно се, после неког времена, укаке. То се одржати у форми не може. После неког времена, кад виде да су на шодер идеологији скупили људски шодер, и псеудополитичари схвате да морају да следе чланове, на путу ка СНС-у. СНС чак не мора да се бори за присталице, увек сами дођу и то највише из редова патриЈота.

Нигде се, на српској политичкој сцени, не осећа свеж поветарац, нове идеје, не осећа се присуство талентованих политичара, већ се све претворило у жабокречину, прежвакавање дотрајалих идеологија и рециклирање кадрова из партије у партију – своју, или туђу. Мртво море, што би рекао Домановић.

Благо Вучићу што овакве има за опоненте.

Милан Миленковић: Мртво море
Не знам како, али увек погодим шта ће Русија урадити на међународној сцени. У последње две године сам, без грешке, предвидео сва руска одступања и повлачења пред западним светом. Кад наиђе нека криза,


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Права истина о разлогу напада НОВОГ СВЕТСKОГ ПОРЕТKА на Србе као нацију!

Права истина о разлогу напада НОВОГ СВЕТСKОГ ПОРЕТKА на Србе као нацију!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат.

Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде?

Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ломила борна кола, од двоколица до тешких тенкова, преноси Тв Бест.

У ери глобалног света, када је готово немогуће сакрити и спречити ширење информација и сазнања, истина не може дуго остати сакривена. Из тог разлога су се последње деценије прошлог и почетком овог века нарочито интензивирали напади на Србе.

Зашто им сметамо?

Сметамо им због тога што су Срби једини народ у срцу Европе који се никако не уклапа у њихово виђење и планирање света и његовог поретка. Сметамо им што смо једини представници беле расе који су после ИИ Светског рата пуцали на Американце. У Вијетнаму су то били припадници жуте расе, у Сомалији црне, у Авганистану, Либији, Ираку арапи и муслимани.

Сметамо им због нашег исконског осећања правде, који носимо у генима и због чега смо једини народ на свету који, за разлику од њих који ратују увек за земаљско царство, спреман на жртве за царство небеско.

Српско осећање правде они су се увек трудили да сузбију наметањем свога права. А по том праву Срби немају права на правду.

Зашто су нам фалсификовали историју?

Нама је фалсификована историја нанела више штете и пораза од свих ратова! Поражавајућа је чињеница да народ као Срби који је од вајкада у вртлогу светске историје, народ који је морао кроз векове да води толике одбрамбене ратове, тако мало урадио да своју историју истражи како треба, прикупи све податке и публикује их, направи музеј какав доликује једном тако старом народу богате историје. Уместо тога дозволили смо фалсификаторима “западне школе” да нас лажу и прекрајају као да смо каменчић поред пута којег шутира сваки путник.

Србима су плански уништавали историјске записе како би их држали у незнању и лакше владали њима! За време Првог и Другог светског рата из Србије је однето око 40 железничких вагона архивске грађе. Немачки бомбардери су 6. априла 1941. намерно бомбардовали националну библиотеку у Београду, где је уништен цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности! Уништи једном народу историју, уништио си га као народ. Срећом истина се не може сакривати заувек, кад тад исплива на површину у пуном сјају.

Српску историју описују од шестога века, од времена наводног досељавања на Балкан, као да нас пре тога није ни било. А где су нам онда живели прадедови? Не падају народи са неба! Све је више аргумената у прилог тезе о томе да је центар, извор и колевка европске цивилизације Балканско полуострво, у “примитивној Србији”. Балканско полуострво је био први насељени регион из кога су касније насељавани остали делови Европе. Срби се овде нису доселили, већ су ту живели од свога почетка и одатле су се расељавали. Од леденог доба, обале Дунава су биле најбоље место за живот јер је цела Европа била окована ледом.

Винча је највеће и најзначајније истражено неолитско насеље, односно град у Европи и прво велико насеље које је било седиште прве урбане европске цивилизације пре девет хиљада година. Kуће нису имале дворишта, па је и то један од доказа да то насеље није било село, већ град. Археолошко налазиште града Винча простире се на око петнаест хектара, и не само на овој локацији. Тај народ је живео на простору који је много већи од данашње Србије, а то је утврђено на основу 700 пронађених локалитета ван подручја Винче, са археолошким материјалом који је по стилу исти као материјал нађен у Винчи.

Простирао се широм данашње Босне, Србије, Румуније, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке. Налази из Винче потпуно су потирали тврдње германске или нордијске школе историје да је европска цивилизација настала на северу континента. Богатство налаза са овог локалитета (од керамичких посуда, фигуралне пластике, алата од животињских костију, глачаног и окресаног камена, остатака куц́а) говори у прилог да је Винчанска култура на овом месту била просперитетна, што потврђује дуготрајност насеља.

Геолози су открили да је материјал од кога су Винчанци правили куће и керамику није била обична глина, него мешавина леса и веома мекане глине каква може да се нађе само на локалитету између Сланаца и Великог села. То доказује да су имали развијене технологије, па не чуди што су и први топили метале и правили боје од минерала извађених у рудницима на Авали. Винчанска култура открила је пре више од 7.000 година тајну проналажења руда и топљења метала и тако извела највећу технолошку револуцију човечанства.

Прва појава коришћења метала у свету регистрована је на подручју Србије, на локалитетима Плочник и Беловоде. На налазишту у Плочнику, пронађен је бакарни прстен, (као и други разни комади метала и камене секире) с почетка петог миленијума пре нове ере, који је један од првих металних предмета произведених на свету. Поред Плочника постоји још неколико локалитета у Србији.

Шта каже наука?

Др Бен Робертс, са универзитета у Енглеској, рекао је да се колевка металургије пре 7.000 година догодила на тлу данашње Србије.

У Винчи је створена прва азбука и то пре око 9.000 година. Азбука старих Етрураца идентична са винчанском, а ово значи не само да Етрурци воде порекло са ових простора, а не из Мале Азије, како се уопштено сматрало, већ и да целокупна писменост Европе и Средоземља почива на винчанском писму.

Осим тога, запањујуће је да српска азбука има чак 20 истоветних симбола као и винчанско писмо, те је тако и она настала из ове, а не грчке азбуке, како се и данас учи по школама. Чињеница да писмо није “дошло” на Балкан, него да се одавде ширило по евромедитеранском простору, битно мења слику предантичке историје.

Kомплетна германско-нордијска школа, која је сматрала да су Словени дивља племена која су у Европу стигла из руских степа тек пошто су се остали народи цивилизовали, пада овим открићима у воду. А то многи нису смели да дозволе, јер им је од ширења оваквих лажи зависила егзистенција. Данас је већ увелико у целом свету прихваћено да знаци из Винче представљају писмо и то не неко староевропско или подунавско, већ винчанско писмо.

Национални симбол Срба из Дунавске Србије је крст са четири оцила (ћирилична слова с), и налази се у Винчанском писму.

Недавно су угледни немачки Универзитет у Тибингену и Геолошки институт у Хајделбергу потврдили да је археолошки локалитет Белица крај Јагодине најстарије светилиште Европе. У насељу из раног неолита нађена највећа ризница праисторијских уметничких дела на свету, са око 100 човеколиких фигура од камена, кости и глине, старих око 8.000 година. На фигурама из Белице представљене су све фазе настанка и развоја људског плода, од зачећа до порођаја. Овакве представе нису никада до сада забележене у уметничком стваралаштву човечанства. Немачки стручњаци су локалитет крај Јагодине назвали археолошком сензацијом 21. века!

Данас се деци у словенским школама предаје неуверљива, туђа верзија “сеобе народа” и “варварских напада” у време распада западноримске империје као истина о досељавању Словена на Балкан, који су ођедном изронили из неких далеких мочвара, дошли на Балкан и без и једне забележене битке сатрли цивилизоване народе који су овде жиувели! Само здрава и поштена наука би могла да помогне да се изађе из зачараног круга мржње коју је Ватикан донео на Балкан фалсификовањем историје, крсташким ратовима ратовима, покатоличавањем и сакривањем истине!

Шта значи “Аутохтони” на застави “Велике Албаније”?

Не би ли некако изашли на крај са непослушним Србима, они су недавно смислили нову интригу. Албанци, једини народ Европе који није имао своју борбу за национално ослобођење, и који због тога и нема националне хероје, већ је морао да узме Србина Скендер-бега за истог; наједном су постали Илири, народ који је мирно живео на Балкану, док нису дошли зли Срби и протерали га у јалове Албанске гудуре. Без икаквог научног доказа Албанцима се овим жели дати историјско право на балканске територије, наравно на штету Србије.

Арнаутска племена, која никада у историји нису испоштовала нити један склопљени договор, промовишу се у староседеоце Балкана са правом да се легитимно боре за своје “вековне територије”. И сами смо сведоци да они то здушно користе, трпајући у “Велику Албанију” не само српске, већ и територије садашњих држава: Грчке, Црне Горе и Македоније. Мислите ли да ће Европски парламент донети резолуцију о томе?

Генетика као необориви доказ

Анатолиј Алексејевић Kљосов, професор на Харварду, један је од оснивача ДНK-генеалогије – науке која разматра брзине мутација у ДНK и на основу тога одређује време древних миграција, време давних историјских догађаја и много тога другог што је у вези са еволуцијом човека, насељавањем наше планете по областима, као и археологијом, језикословљем и родословним линијама садашњих људи.

Др Kљосов је генетским истраживањима на простору Европе дошао до необоривих научних доказа:

“Хаплогрупа Р1а код Срба сеже много миленијума у дубину времена. Винчанска култура је њихова – Српска. Од главних родова код Албанаца “динарске” групе (И2а) има 12%, а код Срба 33%, код Хрвата 37%. И хаплогрупе Р1а код Албанаца има мање – 9%, код Срба 16%, код Хрвата 24%. Тако да одређена количинска разлика постоји. И чиме се она компензује? Трима хаплогрупама, којих је код Словена мало: то су Е1б (28% код Албанаца, 18% код Срба и 10% код Хрвата), Ј2 (20% код Албанаца, 8% код Срба, 6% код Хрвата), Р1б (16% код Албанаца, 8% код Срба, 9% код Хрвата).

Другим речима, код Албанаца има више носилаца хаплогрупа које нису “исконски словенске”, и то их не чини староседеоцима.”

Балкан уживо

Права истина о разлогу напада НОВОГ СВЕТСKОГ ПОРЕТKА на Србе као нацију! | Патриот


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

На путу за срећну (колонијалну) будућност

На путу за срећну (колонијалну) будућност
Да ли је Србија тек на путу да постане колонија, или је на том путу тако далеко одмакла да повратак више није могућ? Да ли је Србија вољна жртва транзиционог колонијализма, или јој је он наметнут? Да ли су ово разумна питања, или је реч о антиглобалистичкој кукњави паметњаковића који не разумеју ни модерно време ни логику економских процеса?



Класични колонијализам је подразумевао запоседање и потпуну политичку и економску контролу туђих територија. Транзициони колонијализам је мање амбициозан. Сведен је на то да слабе државе користи као извор јефтине радне снаге и сировина, да контролише њихова тржишта и да онемогући њихов самостални развој.

За разлику од колонијализма који је наметан силом, уз отпоре и побуне, нови колонијализам се радосно призива. Државе моле, или чак клече и плаћају да колонизатори дођу. И државе које никада нису биле колоније, то данас постају.

Класична колонизација је била скупа, док су трошкови нове колонизације веома ниски. Радије се купују постојећа предузећа него што се отварају нова, а тржишта се добијају на поклон. Колонизатори не граде путеве, железнице или луке, као некада. Та врста скупих улагања се великодушно препушта домаћинима, па им се чак наручују и трасирају нови путни правци (нпр. Ниш – Приштина), или се интервенише како се нешто не би градило (нпр. „Јужни ток“).

Како би се процес колонизације одвијао без отпора, потребно је створити повољан интелектуални и идеолошки амбијент. Историјска искуства су ту од велике помоћи. Социјализам је, на пример, покушавао да „купи“ читав народ. Како је народа много, то је био прескуп подухват, а и народу је некако увек било мало.

Технике новог колонијализма су далеко јефтиније и убитачно су ефикасне – потребно је купити само неколико стотина људи који креирају политичку, интелектуалну и идеолошку климу. Онај ко контролише академски простор и медије, обликује и дебатни амбијент. А у тако контролисаном амбијенту, свака озбиљнија друштвена критика биће неутралисана или скренута на споредни колосек.

Посао академске елите је да објасни да нови колонијализам није облик бруталног потчињавања, те да је реч о модерним процесима који почивају на строго научним, економским законитостима. А од закона науке, било да је реч о физици или економији, не може се побећи. Ако живите очајно и на рубу егзистенције, економија учи да је то зато што ништа не вредите, о чему је тржиште донело свој суд. Ваш лош живот је у ствари последица лењости и непредузимљивости, како би то рекао један познати економски мислилац.

У центру економског система више није човек, већ једно сасвим ново биће – потрошач. Успешан систем зато мора радити у корист потрошача, макар то било на штету људи. То важи и онда када је потрошач сиромашан и убог, када бедно зарађује, или када је без посла. Битно је да потрошач има велики избор и када нема новца за трошење, и када робе може само гледати у излогу или на телевизији.
Кључне речи транзиционог колонијализма су: стране инвестиције, закони тржишта, конкуренција, профит, флексибилно тржиште рада, потрошачки избор, пословни амбијент, приватизација и реструктурирање итд. На другој страни су забрањене речи: планирање развоја, економски суверенитет, стратешке гране, енергетска сигурност, прехрамбена сигурност, егзистенцијална сигурност, солидарност, култура и сл.

Једном када се такав речник усвоји, све је на продају, а најбоље је када се продаје странцима. Политичари и економисти објашњавају да није битно ко је власник предузећа, нити ко располаже привредим ресурсима. Неће ваљда странци однети продајне ланце, руднике, аеродроме, оранице, електране, или телефонске централе – питају ови луцидни интелектуални титани. (Из овога логично следи да су у време „правог“ колонијализма рудници, земљиште или компаније нпр. одношени из колонија.) Може ли се интелигентније и убедљивије правдати продаја свега постојећег?

Да ли и у политичкој сфери постоји колонијално потчињавање? Некоме се може и то причинити. Али, када Шредер или Блер саветују владу, то никако није чин најцрњег понижавања нације и ругање жртвама из 1999. То није ни трагична слика државе која је изгубила свако самопоштовање. Не, то је манифестација мудрости, дубоког политичког увида и афирмација реалполитике каква није виђена још од времена кнеза Милоша. Србија је, нема сумње, на правом путу.

Небојша Катић

Реструктура – сигуран излаз » На путу за срећну (колонијалну) будућност
Сви ви који сте не само против актуелних власти, него сте истовремено за обнову и развој запуштене домаће економије, као једини гарант опстанка и пристојног живота, не губите време на протесте и чекање онога што неће бити. Придружите се нама, којима је јасно да је неопходно ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ВУЧИЋ И СОРОС: Охрабрићемо Србе да се изјашњавају као Роми!

ВУЧИЋ И СОРОС: Охрабрићемо Србе да се изјашњавају као Роми!
Србија има прилику да искористи европске и националне ресурсе да унапреди положај најугроженијих грађана Србије, међу којима су и Срби, истакао је познати хуманиста и филантроп Сорос

Београд, 20. 4. 2018. (С*ање ствари) – Председник Србије Александар Вучић састао се са Александром Соросом, замеником председавајућег Фондације за отворено друштво, са којим је разговарао о напретку Србије у европским интеграцијама, подизању предузетничког духа и унапређењу положаја Срба у Србији.

Алекс Сорос је рекао да је Фондација за отворено друштво (Сорос фонд) спремна да помогне колико год је у њеној моћи у унапређењу положаја Срба у Србији, што би у великој мери допринело и њиховом већем учешћу у јавном животу. „Србија има прилику да искористи европске и националне ресурсе да унапреди положај најугроженијих грађана Србије, међу којима су и Срби“, истакао је познати хуманиста и филантроп Сорос.

Председник Вучић је захвалио Алексу Соросу што је одвојио мало времена у свом згуснутом распореду да посети Београд, а посебно је био до Неба захвалан што је Соросова фондација одабрала Београд за седиште регионалне иницијативе „Интеграција Рома 2020“. Та иницијатива биће под покровитељством Владе Србије, а Вучић и Сорос сложили су се да је једно од решења да се Срби у већем броју изјашњавају као Роми. „Када буду видели какве све погодности нуди статус Рома, мало ће Срба до 2020. пожелети да остану Срби а да се не интегришу у Роме“, стоји у саопштењу.

На крају је Александар рекао Алексу: „Поздравите Вашег тату!“

(С*ање ствари)

ВУЧИЋ И СОРОС: Охрабрићемо Србе да се изјашњавају као Роми!
Србија има прилику да искористи европске и националне ресурсе да унапреди положај најугроженијих грађана Србије, међу којима су и Срби, истакао је познати хуманиста и филантроп Сорос…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

геополитика 19 04 2018 гост адвокат Стефан Каргановић

геополитика 19 04 2018 гост адвокат Стефан Каргановић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Трибина - Швајцарац банкарска клопка, Ниш

Трибина - Швајцарац банкарска клопка, Ниш




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НТВ Вести 20.04.2018.

НТВ Вести 20.04.2018.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости