понедељак, 22. јануар 2018.

Михаило Меденица: Схватате ли у чему је Ваш грех, господине председниче?!

Михаило Меденица: Схватате ли у чему је Ваш грех, господине председниче?!
Схватате ли уопште у чему је Ваш грех – грехова, господине председниче и откуд толики јед у народу после убиства Оливера Ивановића?!

У чињеници да сте пуцали Србији у ноге учинивши је пленом за свакојаку стрвину!
Није народ гневан што мисли да су Вам руке крваве, већ што зна да Вам је савест нечиста – издали сте Косово и Метохију, проћердали читаву Србију ко махнити коцкар, владате страхом чинећи да тај талас понесе и олупа о хриди лажи свакога ко не пристаје да потоне!

Схватате ли да тугују над Србијом, аман, човече! Да наричу над оним што са својим чаушима учинисте од државе поноситих, часних, чојствених и храбрих људи?!

Схватате ли да им је само требао повод да врисну и заплачу парајући ту копрену страха коју сте сплели, владајући Србијом као преплашеним дететом верујући да ће се довека плашити утвара из мрака…

С чиме на савести ћете пут Косова и Метохије?!



Криви сте за нешто много страшније од смрти- за живот, за оно што сте их убедили да је живот и да за више од тога немају права!

Криви сте јер сте успели да надмашите и ону „жуту“ пошаст којој је Косово и Метохија била тек ситнина у бушном џепу, за Вас је тек бушни џеп туђих панталона…

Отуда толики и за Вас неразумљив гнев народа који није рођен у страху, нема страх од смрти али страхује од живота…

Којима ће то речима куражи председник Србије осоколити наше мученике на Косову и Метохији када је тај исти председник учинио да од мизерних приштинских бирократа мора добити одобрење да уђе на свету нам српску земљу?!

Да ли ћете бити уз свој народ зависи од тога да ли ће нека шалтеруша бити на паузи или не кад стигне Ваша замолница да крочите тамо где ниједном Србину никада не сме бити упитно може ли или не да загази?!

А, шта бисте да Вам нису одобрили, мада нема разлога за то кад сте им аминовали „државу“, господине председниче?!

Шта ако прекршите правила понашања која су Вам разрезале ћате крваве приштинске администрације?!

Шта ћете суштински променити када сте бесрамно променили суштину, господине председниче?!

Верујте, последње што том намученом народу треба је нарамак јалових флоскула и фраза који ћете сјурити пред њих- треба им Србија!

114766-ALEKSANDAR VUČIĆ2_2673_300x300 Vucic 1114247014
Можете ли им тога понети довољно да им животе учините подношљивим барем?!

Можете ли им објаснити да након потписивања Бриселског споразума и оне јереси од Српске листе- стојите пред њима као председник Србије чије је Косово и Метохија не део већ- душа?!

Можете ли их погледати у очи и рећи да су Харадинај, Тачи, Весељи, Мустафа…најбоље за њих и да због тога нису тек пука „дивљач“ у лову безумника на „капиталце“?!

Можете ли им рећи било шта а да их не слажете или одлазите тек да испуните форму, јер, понављам, суштину сте багателисали одавно?!

Ово је понајмање ламент над судбином Оливера Ивановића, већ тужбалица над нашом колевком и гробом (понављам и понављаћу), над оном браћом и сестрама што их остависмо доле да верују како су чувари кивота српства а не поњаве коју сте растргли у комаде згодне за отираче…

Хоћете ли им објаснити с којим то митовима ваља да раскрстимо на метоху Немањића па да одахну знајући да је њихова будућност за Вас далека и ружна прошлост?!

Шта ћете учинити да Вам кличу зато што желе а не зато што морају, знајући да је пред њих стао председник Србије а не (аван)туриста с визом „родољубља“ на неколико сати?!

Схватате ли, господине председниче, због чега толики гнев народа?!

Не прети Кадри Весељи Србији да ће доћи до Ниша зато што је храбар, миш је то обични, већ што му Србија прави аутопут од Ниша до Приштине, пртећи му стазу…

Пуцали сте Србији у ноге и немојте се сад вајкати зашто нико не прилази да јој вида ране…

(Два у један)

Михаило Меденица: Схватате ли у чему је Ваш грех, господине председниче?!
Шта ћете суштински променити када сте бесрамно променили суштину, господине председниче?! Верујте, последње што том намученом народу треба је нарамак јалових флоскула и фраза који ћете сјурити п…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Обрадовић: Нудимо Београду коалицију и изборну листу СТОП ЛОПОВИМА

Обрадовић: Нудимо Београду коалицију и изборну листу СТОП ЛОПОВИМА

Обрадовић: Нудимо Београду коалицију и изборну листу СТОП ЛОПОВИМА
ШТА ЈЕ СПОЈИЛО ДВЕРИ И ДЈБ И НАВЕЛО ДА ЗАЈЕДНО ИЗАЂУ НА БЕОГРАДСКЕ ИЗБОРЕ?Ако су грађани Београда желели праву опозицију, која сигурно неће правити договоре са СНС после избора, и која се не плаши да


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Горан Бујић: ПОКРЕТ ЗА ПРАВА МУШКАРАЦА

Горан Бујић: ПОКРЕТ ЗА ПРАВА МУШКАРАЦА
Медији су препуни прича о женама које су претрпеле некакве облике насиља у породици, о сигурним кућама, женским правима итд. То, наравно, не значи да мушкарци нису жртве доминантих и ратоборних супруга и девојака. Само, они то, најчешће због сујете, прећуткују и трпе уцене, увреде и шамаре.Већ дуго није популарно бранити мушкарце. Ворен Фарел (Warren Farrell), отац „маскулинистичког” покрета, износи своје тврдње још од краја седамдесетих година и често навлачи бес на себе. У својој књизи „Зашто мушкарци зарађују више?” („Why Men Earn More?”), као и у последњој „Да ли феминизам дискриминише мушкарце?” („Does Feminism Discriminate Against Men?”), он покушава да исправи оно што види као ендемску социокултурну предрасуду против свог рода.

Ворен Фарел је рекао да је снага жене њена фасада слабости, а слабост мушкарца његова фасада снаге. Фарел верује да су у готово свим погледима мушкарци сада слабији пол. „Проблем са феминизмом је у томе што је у мушкарцима видео непријатеље. Када један пол победи, оба пола губе.”

Површно гледано, Фарелова тврдња како мушкарци тумарају у мраку трагајући за изгубљеном мушкошћу делује као неоснована и граничи се са увредом. Међутим, у последњe време написано је неколико књига у којима се такође износи Фарелово уверење да су мушкарци незадовољни својим друштвеним положајем и да морају узвратити ударац западној култури која уздиже женски род, а деградира мушки. Мушкарце очигледно спутавају и биолошки фактори. Стручњаци за људску генетику процењују да ће мушкарци изумрети кроз 125.000 година због све мање плодне сперме и мутације Y хромозома.



Мушкарци са пуним радним временом у просеку раде 41,9 сати недељно, а жене 37,6. Како тврди амерички аутор Ворен Фарел, који се бави мушким правима, иако постоји „стаклени плафон” за жене, постоји и оно што он назива „стакленим подрумом” за мушкарце. „То значи да су мушкарци истовремено и на врху и на дну економске лествице. Од двадесет пет послова који се сматрају најлошијим (у САД), двадесет четири су послови на којима су мушкарци заступљени са 85-100 процената. У питању су послови као кровопокривач, заваривач, ђубретар, водоинсталатер, послови који доносе веома мало сигурности, мало новца и мало је оних који желе да их раде.”



Фарел каже да жене обично преферирају флексибилнију равнотежу између живота и посла, што подразумева да им радна недеља траје „максимално” четрдесет сати. Мајке обично успевају да се извуку са краћим радним временом, јер имају финансијску потпору од супруга. Фарел тврди да је ово права дефиниција моћи. „Моћ дефинишем као ’контролу над нечијим животом’. Уравнотежен живот је далеко надмоћнији од мушког поимања моћи: зарађивање новца који неко други троши, док он умире раније.”



Иако би било лако одбацити ове аргументе као антифеминистичке, ипак постоје коментатори који мисле да би то било потпуно погрешно тумачење првобитног циља овог покрета – једнакост за оба пола, а не доминација једног на штету другог. Роузи Бојкот, суоснивач феминистичког часописа „Spare Rib” из 1971. године, истиче како је у првом уводнику писало да се тражи ослобађање и мушкараца и жена. „И мушкарац од 18 до 65 година који сматра да једини издржава нешто више од двоје деце и супругу, а има право на само две недеље одмора годишње током које ради од девет до пет, и жена која је одговорна за све послове око деце и домаћинство налазе се у истом сосу”, каже Бојкотова. „Мушкарци се не осећају лагодно када признају да одлазе с посла како би одвели ћерку код зубара. Потребна нам је већа критична маса да би се та једнакост остварила.”



Многим мушкарцима се губитак статуса код куће и на радном месту удружио са губитком самопоуздања. Нил Оливер, телевизијски историчар који је објавио књигу „Невероватне приче о томе како је од дечака настао мушкарац” („Amazing Tales for Making Men out of Boys”), каже да влада очит недостатак мушких узора. „Одрастао сам слушајући приче о Ернесту Шеклтону и гледајући филмове као што је Зулу. Свет у коме сам био дечак био је свет јасно дефинисаних мушких и женских улога, а њега више нема, па се мушкарци муче да му се прилагоде. У Британији су мушкарце ловили готово до истребљења, а појам мушкости је застарео. Ипак, нагон да будете мушкарац је исконске природе, па и данас постоји код дечака.”



Дечаци су и у школи у опасности да неће имати мушки узор. На основу државне статистике из 2006. године, однос између тек дипломираних наставница и наставника до 25 година старости био је скоро седам према један. Сматра се да увођење рада на пројекту током наставе и модуларних испита импонује традиционално женским преимућствима. Девојке су обично методичније, док младићи теже да користе веома рискантне стратегије као што је бубање једну ноћ пред испит.



Неки критичари тврде да је ова тиха „феминизација” школа довела до тога да девојчице надмаше дечаке на готово свим нивоима: оне имају шири вокабулар, течније говоре, користе дуже реченице и праве мање грешака. До једанаесте године око 76 процената дечака достигне стандард писмености који је прописала држава, наспрам 85 процената девојчица. На матурским испитима је 2007. године 66,8 процената девојчица постигло одличан и врлодобар успех наспрам 59,7 процената дечака (што конкретно значи да каскају за девојчицама девет година).



Да ли ове статистике иоле утичу на свакодневна искуства обичних мушкараца? „Не знам да ли се осећам угњетеним, али чини ми се да жене о нама могу да говоре свашта без икаквих последица”, каже један тридесетдвогодишњи адвокат из Лондона који не жели да се представи како колегинице не би осуле дрвље и камење по њему. „Неколико пута сам се задесио у канцеларији и чуо неосноване генерализације о томе како су мушкарци лоши: ’Ма, сви мушкарци су бескорисни, није ни чудо што није успео да на време заврши посао’ и тако то. Не узимам све ово за озбиљно, бар не засада, али знам да се не бих извукао када бих исто то рекао за жене.”



Гај Гарсија, аутор књиге „Суноврат мушкараца” („The Decline of Men”), у својој књизи, из ведрог угла гледа на то како се амерички мушкарац „искључује, предаје и уништава своју будућност”. Према Гарсијиним речима, постоји „предиспозиција друштва да мушкарце сматра недостојним родитељства, преварантима и непоправљивим женскарошима”. А ту је и Ернест Шеклтон, чије истраживање из 2007. под насловом „Мушкарац за једнократну употребу” („The Disposable Male”), практично понавља оно што пише у наслову. „Материнство је непроменљиво“, пише Гилберт. „Очинство је друштвени конструкт. Зачудо, дали смо све од себе да га уништимо.”



Нису само мушкарци устали у сопствену одбрану. Недавно је објављена књига „Спасите мушкарце: због чега су мушкарци битни и зашто би жене требало да се заинтересују” („Save the Males: Why Men Matter, Why Women Should Care”) из пера Кетлин Паркер, новинске колумнисткиње, која пише садржајне текстове и одликује се хладнокрвном способношћу да изрекне неизрециво. „Мислим да су мушкарци збуњени, јер им од жена и из културе стижу супротне и често збуњујуће поруке”, каже она. „Желимо да буду храниоци и заштитници, осим када то нећемо. Желимо да заједно са нама броје трудове и хране бебе у поноћ, али хоћемо и да нам се склоне са очију када то пожелимо.”



Паркерова свој гнев у великој мери окреће према „високопрофитабилној мушкарцима ненаклоњеној индустрији” која на сексуалну дискриминацију мушкараца гледа као на веселу забаву. Сходно томе, можете купити мајицу с натписом „Дечаци су глупи – гађајте их камењем”, али уколико бисмо исто тврдили за жене, на то би се гледало као на позив на насиље. Дискриминација мушкараца као да постаје све прихватљивија у друштву. „Када је Сузан Пинкер, цењени психолог и новинарка недавно објавила књигу „Полни парадокс: забринути дечаци, надарене девојчице и права разлика између полова” („The Sexual Paradox: Troubled Boys, Gifted Girls and the Real Difference Between the Sexes”) примила је имејл од једне колегинице која је затражила да прокоментарише нешто о разлици између мушког и женског мозга, односно о недостатку мозга код мушкараца!”



„Нико се на такав начин не би нашалио о женама”, каже Пинкерова. „Када сте рекли да пишете нешто о мушкарцима, била сам потпуно збуњена, јер према мом искуству никоме није ни најмање стало до мушкараца. Мислим да су ту на сцени двоструки стандарди. Пошто су жене дуго биле дискриминисане, појавила се превелика осетљивост према шалама на њихов рачун каква не постоји када су мушкарци у питању. Претпоставља се да се они могу критиковати јер су на врху. Постоји схватање како је прихватљиво да жене третирају мушкарце као глупаке. Многе жене деле ово мишљење као да је познато да су мушкарци у неку руку бескорисни.”



Наравно, многим мушкарцима прија status quo, али да ли је то пожељно или праведно? Помисао на оца који је стално код куће и мајку која одлази на посао и даље делује необично. Мушкарци који желе да буду очеви који седе код куће могу се у многим аспектима упоредити са женама које су педесетих година желеле да постану хирурзи. И једни и други се суочавају са баражном паљбом сексистичких претпоставки.



„Постоји култура мајчинства, које је недодирљивa и веома је снажна у Великој Британији”, тврди Данкан Фишер, генерални директор Института за очинство. „Мушкарци су без разлога маргинализовани и стиче се утисак да су стављени у други план. Услуге које се пружају породиљама се описују као индивидуалне. После порођаја свака мајка добија часопис „Мама плус један”. Уколико жена оде на биро за запошљавање питају је: ’Да ли сте мајка? Хајде да видимо какав бисте посао желели’, док мушкарца нико не пита да ли је отац.”



„Мушкарац ту напросто није битан. То и не смета толико уколико сте имућан мушкарац из средње класе који може да заузме чврсту позицију. Али зато многи млади очеви отпадну. Нико не очекује да се неко побрине и за њих.”



Ипак, истраживање је показало да се код деце која имају подршку оца ређе јавља наркоманија, да имају веће самопоштовање и да постижу боље резултате у учењу.



Ни ова весела претпоставка да је мушкарац бескористан није ограничена на очинство. Према извештају Бироа за рекламне стандарде, број жалби да се мушкарци на телевизији представљају као „пајаци” и „идиоти” полако расте из године у годину. У једној реклами за кухиње приказано је како жена удара шамар супругу, јер је оставио подигнуту даску на WC шољи. „Када мушкарац омаловажи жену, то прераста у судски спор”, каже Фарел. „Када жене омаловажавају мушкарце, то се појави на честиткама.”



Захваљујући америчким феминисткињама, жене се избориле за много слобода, сада их имају више него мушкарци, заштићеније су, привилеговане. Жене су много постигле у изједначавању са мушкарцима, али друштво је подсвесно руковођено идејом да су оне и даље главне жртве система који фаворизује мушкарце. Предрасуде да су мушкарци јачи врло су снажне код свих који спроводе закон, па мушкарци теже остварују своја права, нарочито по питању очинства – жени се више верује и она се доживљава као погоднији старатељ детета.



Дајући стручна мишљења судовима, центри за социјални рад у 99% случајева одређују мајке као самосталне вршиоце родитељског права, а што судови спроводе изрицањем судских пресуда.



Мушкарац данас има мање слободе по питању свог идентитета него жена. Од њега се очекује да буде јак и мужеван, али и крајње осећајан када је потребно, да подржава феминизам, истовремено се понашајући традиционално каваљерски. Док жене своју каријеру доживљавају као опцију и симбол своје ослобођености и тријумфа, доказ да сада могу да слободно бирају опције у свом животу, за мушкарце је каријера притисак, минимум који се очекује од њих и једини избор који имају осим губитништва. Жене су, дакле, отишле у крајност.



Феминизам на Западу као и код нас у Србији има доста непријатељски став према мушкарцима и својеврсну „класну борбу” у којој једна страна мора поразити другу. Међутим, идеја о мушкости као друштвеном злу и антагонизму полова оставила је дубоког трага на савремено друштво. Док феминизам све више на мушкарца и жену гледа као на супарнике, дотле у популарној култури и даље имамо поделу на негативце (мушкарце) и позитивце (жене), што се види у јасном односу државе према очевима, рекламама, филмовима, серијама… То је гнусно подстицање жена на насиље према мушкарцима.



Стереотип да су мушкарци грубијани има у себи доста истине. Они су физички снажнији и склони да конфликте решавају користећи своју снагу. Жене су физички слабије и „незаштићене”, а људска друштва су одувек имала снажне кодексе који су штитили жене од мушке „грубости”. Стереотипи су променљиви, мада и јако жилави, а неки су условљени трајним особинама полова, као што су физичка снага, инстиктивна понашања и слично. Оно што је лоше је када ти неминовни стереотипи постану „институционализовани”, црно-бели и када се користе као аргумент за полно супарништво и остваривање интереса једне од страна, у овом случају жена.



У занимањима где се ради са децом постоји евидентна дискриминација према мушкарцима због предрасуда о неспособности мушкараца да брину или због страха од сексуалног злостављања деце. То је добрим делом резултат медијске сатанизације мушкараца (под палицом лејзбијско-феминистичких НВО) као сексуалних предатора, изопачених и агресивних. Оно што се заборавља је да су жене у готово истој мери починиоци злостављања, занемаривања или убистава деце.



Жене користе различите методе, јер не могу да се ослоне на сирову снагу као мушкарци. Оне су склоније да партнера гађају предметима, шамарају, шутирају, гризу и нападају их када су мање способни да се бране, нпр. док спавају, док мушкарци жестоко ударају или даве, што резултира озбиљнијим и видљивијим повредама. Неке студије показују да жене користе злостављање ради контролисања у истом проценту као и мушкарци, да су у везама склоније физичком насиљу него мушкарци, да доминирају када је у питању неузвраћено насиље (71 одсто).



Истраживања психолога показују да су насиље и агресивност прилично симетрично распоређени међу половима или да жене чак предњаче као починиоци, само су ефекти женског насиља мање очигледни. Према неким истраживањима у свету, око 40 одсто мушкараца је доживело неки облик малтретирања, мада су све те бројке и критеријуми који се користе врло спорни, као уосталом и када се ради о насиљу над женама. У Србији не постоје озбиљне студије о мушкарцима као жртвама насиља у породици, али они који се баве пружањем помоћи жртвама сведоче да им се обраћају на десетине мушкараца који су жртве својих супруга.



Мушкарци крију да су жртве насиља својих жена, што због сујете, што због осуде друштва. Међутим, они који одлуче да признају свој положај и затраже помоћ од социјалних служби, телефонских служби за помоћ, сигурних кућа обично наиђу на затворена врата. Одговор који добијају је да они не знају како да помогну мушкарцима жртвама породичног насиља, да за то нема законске регулативе, да за то нема међународне конвенције итд. У суседним земљама, подаци о насиљу над мушкарцима полако се пробијају до јавности, захваљујући удружењима за заштиту очева.



Рецесија је на Западу, нарочито у САД, мушкарце претворила у издржавани пол, а трендови који последњих деценија иду у прилог женама као да уводе свет у „еру матријархата”. Жене су данас те које предњаче у образовању и ускоро ће на два факултетски образована мушкарца у Америци долазити три жене са истим квалификацијама. Исланд и Литванија већ су мушкарце на власти заменили женама-спасиоцима као одговор на кризу за коју је оптужен „мушки корпоративни капитализам”. Могло би се рећи да жене данас имају далеко бољи PR од мушкараца и далеко бољи имиџ у друштву и култури.



У психологији је већ познат тзв. „жене су предивне” ефекат, односно тенденција оба пола да имају боље мишљење о женама. Може се рећи да је шамар жене мушкарцу политички коректан. Или, како је Фарел рекао, када мушкарац удари жену – то завршава тужбом, када жена удари мушкарца – то заврши на разгледници.



Жене су данас агресивније у неком експлицитном смислу, односно, њихова агресивност је очигледније природе него што је била раније. Од жена се више не захтева да буду увек сталожене, стрпљиве и мирољубиве, да никад не подижу глас. Свест о неправедној улози жене као жртве мушке агресије кроз историју, имплицитно је женама данас дала својеврсан „кредит” за агресивност. Жене су свесне да им је више дозвољено и то користе. Класична женска агресивност мање је физичка, а више вербална, суптилнија је и пасивнија и најчешће је у форми пребацивања и омаловажавања. Она обично циља на его и самопоуздање мушкарца (безвредан си, неспособан) и карактерише се као „емоционално” и „психичко” злостављање. Као облик женске агресивности често се наводи и манипулисање децом, када се мужеви уцењују претњама да неће моћи да виђају децу, или децу окрећу против њих. Не треба, међутим, заборавити да су и један и други пол далеко агресивнији према припадницима сопственог пола. Код жена је то нарочито изражено у периоду адолесценције, као тзв. синдром „злобне девојке„, која уме да се понаша изузетно сурово, као на пример у недавном медијски експонираном случају злостављања и снимања школске другарице.



Мушкарцима либидо опада, услед чега је број оних који траже стручну помоћ због проблема са потенцијом порастао за четрдесет посто. Од свих Европљана као очеви имамо најмање очинских права.



Према речима Никол Бруер, генералне директорке Комисије за једнакост и људска права, у Британији се не сматра да су очеви „нужни за одгајање деце”. Истог месеца објављено је и медицинско истраживање које доказује да квалитет мушке сперме опада у толикој мери да су, пошто мушкарац наврши четрдесет пет година, двоструко већи изгледи да ће им партнерка побацити.



Мушкарци подлежу традиционално женској преокупираности властитим изгледом. Продаја козметичких средстава за мушкарце је у последњој деценији порасла за тридесет процената. Готово је двадесет процената више мушкараца који се подвргавају пластичној хирургији, док су истраживачи са Харварда открили да су међу онима који пате од анорексије и булимије четвртина мушкарци. На модним ревијама и мушки манекени расправљају о мршавости. „Манекени имају уске груди, упале образе и изгледају неухрањено”, како је приметио новинар Њујорк тајмса.



Владислав Ђорђевић, аналитичар родних односа, истиче да постоји тренд феминизације мушкараца. Он сматра да се мушкарци феминизују стилом облачења. Мушку моду углавном креира хомосексуални лоби. Мушкарци све више носе уске панталоне, сакое и мајице. Изгледају инфантилно и феминизовано. Жене их доживљавау као незреле особе. Мушкарци и визуелно постају мекушасти. Женама су незанимљиви.



Чини се да се сваке недеље појављују нова истраживања која као да се утркују да дају најгору могућу слику савременог мушкарца. Кажу нам да су мушкарци све неуротичнији и све мање испуњени него икада раније, да их маргинализују уместо да их поштују, да се од њих очекује да боље разумеју сопствене емоције, а ипак их због тога критикују. Мушкарци више нису сигурни ко су и шта би требало да буду.



У Великој Британији 75 процената самоубица су мушкарци. Изгледи да ће умрети од десет најуобичајенијих врста рака који погађају оба пола су двоструко већи, а болести срца им се обично јављају десет година раније него код жена. Иако на националном плану постоји програм раног откривања рака дојке и материце, сличан програм не постоји за мушкарце, упркос томе што од рака простате умире 6,7 процената више мушкараца него жена од рака материце.



Тад Сафран, новинар и сценариста из Лос Анђелеса, искусио је ово прошле године на сопственој кожи, када је у новинама објавио бритак чланак о томе како Британке „неуредно” изгледају. „Гневно писмо које сам добио звучало је сумануто”, каже он. „Назван сам ’сексистом године’. Можда сам то и заслужио, али сигурно да реакција не би била иста да је исто то написано за мушкарце.” Као да потврђују његове речи, једне британске новине су неколико месеци касније објавиле чланак под насловом „Да ли су мушкарци досадни?”. Оба чланка су заснована на бесмисленим генерализацијама, али ауторку нико није назвао сексистом.



Нажалост, принуђени смо да гледамо капитулацију породичних вредности без икакве видљиве реакције друштва. Евидентно је да се ово систематски (и системски) ради. За креирање вештачких табора и подела, побринуло се неколико дежурних лезбијско-феминистичких невладиних организација, које „брину” о нашем друштву, потенцирајући нарушавање здравих породичних односа и у потпуности занемарујући улогу мушкарца у друштву. Јасно је да поједине невладине организације делују као продужена рука интересних група који их финансирају. Нејасно је зашто тренутна државна управа не само да жмури на овакве појаве у друштву, већ их и популарише.



Библиографија



Антонић, Слободан, „Искушења радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инежењеринга”, Службени гласник, Беогад, 2011.
Бабовић, Марија, „Родне економске неједнакости у компаративној перспективи: Европска унија и Србија”, Социолошко удружење Србије и Црне Горе; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета; SeCons – Група за развојну иницијативу, Београд, 2010.
Благојевић, Марина (ур.), „Ка невидљивој женској историји: женски покрет у Београду 90-их”, Центар за женске студије, истраживања и комуникацију, Београд, 1998.
Благојевић, Марина, „Положај жена у земљама Балкана: компаративни преглед”, Gender centar Владе РС, Бања Лука; Gender centar Владе ФБиХ, Сарајево, 2004.
Ђорђевић, Владислав, „Мит о патријархату: да ли су мушкарци дискриминисани?”, Metaphysica, Београд, 2009.
Ђорђевић, Владислав, „Занемаривање билогије у друштвеним наукама: критика феминистичког култур-детерминизма”, Центар за конзервативне студије, Конрас, Београд, 2017.
Ђорђевић, Владислав, „Предности жена”, Дерета, Београд, 2007.
Захаријевић, Адриана (ур.), „Неко је рекао феминизам?: како је феминизам утицао на жене XXI века”, Жене у црном, Центар за женске студије и истраживање рода, Реконструкција Женски фонд, Београд, 2007.
Игњатовић, Тања, „Насиље према женама у интимном партнерском односу: модел координираног одговора заједнице”, Реконструкција Женски фонд, Београд, 2011.
Милошевић, Зоран (ур.), „Феминистичка теологија”, ИВИС-публик, Београд, 1999.

Горан Бујић: ПОКРЕТ ЗА ПРАВА МУШКАРАЦА | Српски културни клуб
Најслободније место на интернету


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Воја Жанетић - Власт тера младе људе у иностранство да спрече њихов бунт! (22.01.2018)

ИНТЕРВЈУ: Воја Жанетић - Власт тера младе људе у иностранство да спрече њихов бунт! (22.01.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Војислав Воја Жанетић, новинар, колумниста и стручњак за маркетинг. Написао је сценарио за многе представе Индексовог Радио Позоришта. У својим наступима наводи да данас решавамо питања из 19. и 20. века, а ни власт ни опозиција немају програм и политику која брине о положају српског народа у 21. веку. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 17.01.2017. године у нашим просторијама, у Београду.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

недеља, 21. јануар 2018.

„Отаџбина”: Истрага убиства О. Ивановића искључиво је у рукама Албанаца, односно - Американаца

„Отаџбина”: Истрага убиства О. Ивановића искључиво је у рукама Албанаца, односно - Американаца
НЕ ТАКО ДАВНО, БЕЗБЕДНОСТ СЕВЕРА КОСОВА ЧУВАЛО ЈЕ ХИЉАДУ СРПСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА У ЦИВИЛУ


Иако је обећао да нема преговора док се не пронађу кривци за смрт Оливера Ивановића, њега још нису сахранили а председник Србије је пристао на преговоре. У складу са обећаним Тачију тачно је водио рачуна шта говори, јер ниједном реченицом није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина” захтева да се пронађу кривци и убице и Димитријевића и Рајчића и Шћепановића. Можда су ова убиства испреплетена нарочито стога што је на исти дан када је убијен Оливер Ивановић убијен пре четири године и његов кум Димитрије Јанићијевић
ПОСЕТА председника Србије јужној српској покрајини није донела ништа ново.

Председник је изрекао прегршт празних обећања, јалових порука које Србе нимало не могу да охрабре.

Радници у преосталим инстицујама српске државе, пре свега у здравству и просвети, имали су радну обавезу да својим масовним присуством покажу председнику да га воле.

Ипак, сама посета је оцртала другачије стање на терену у односу на оно што је председник Републике пре само седам дана говорио на првом каналу државне телевизије.

Срби живе у јаду и беди, без посла, без перспективе, са пуно недаћа и невоља, а да је садашњи директор Канцеларије за КиМ и нестручан и неспособан да њихове проблеме реши.

Пре седам дана је председник Републике зборио да после Бриселских споразума Срби имају апсолутну безбедност, да се Срби не селе, да је њихов наталитет већи у односу на остатак Србије, једноставно да „тече мед и млеко”.

Дозволу за посету Алексадар Вучић је добио од Хашима Тачије уз два услова. Први, да се наставе преговори, и други, да води рачуна шта ће да прича. Председник Републике Србије је испунио оба услова. Иако је обећао да нема преговора док се не пронађу кривци за смрт Оливера Ивановића, њега још нису сахранили а председник је пристао на преговоре. Други, тачно је водио рачуна шта говори, јер ниједном реченицом није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије.

Данас смо сведоци како актуелна власт запомаже пред чињеницом да Приштина не пристаје да и они учествују у истрази поводом убистава Оливера Ивановића. Како да учествују, кад су они институције државе Србије полицију и судство Бриселским споразумом предали Приштини.

Да су ове институције задржане - оне би сасвим комотно самостално могле да воде истрагу.

Власт у Србији се још жали да специјална РОСУ полиција може да дође на север Косова и Метохије. Сада може. Али, док они нису препустили полицију и цивилну заштиту Приштини, РОСУ полицији ни у сну није падало на памет да се на том простору појави.

Хиљаду српских полицајаца у цивилу и петсто припадника цивилне заштите је свакодневно било присутно, пре свега на улицама Косовске Митровице, и јако добро су чували свој град без оружја. И стога је истрага убиства Оливера Ивановића искључиво у рукама Албанаца, односно, Американаца.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина” само у једном подржава председника Републике Србије. А то је, да се под хитно морају пронаћи и строго казнити кривци за убиство Оливера Ивановића.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина” захтева да се, да бисмо били праведни, пронађу кривци и убице и Димитријевића и Рајчића и Шћепановића. Можда су ова убиства испреплетена нарочито стога што је на исти дан када је убијен Оливер Ивановић убијен пре четири године и његов кум Димитрије Јанићијевић.

Како председник Републике Србије децидирано каже да иза убистава Јанићијевића, Рајчића и Шћепановића не стоје Албанци можда би информације које он поседује помогле истрази.

Оливер Ивановић је међу Србима важио за прозападног политичара, човек не може да се отме утиску да се Запад много огрешио о њега. Прво су дозволили да се неоправдано ухапси и да невин чами три године у затвору. Друго, нису могли, или нису хтели, да га заштите на територији која је под јурисдикцијом НАТО пакта.

Али, ако нису били коректни док је био жив, биће ваљда сада када је мртав, да се максимално потруде да се пронађу његове убице.

ПС

Током посете Александра Вучића јужној српској покрајини Срби су разочарани негостољубивошћу својих комшија Албанаца. Иако је председник Републике Србије поставио на функције гласовима Српске листе Хашима Тачија за председника, Рамуша Харадинаја за председника владе а Кадри Весељија за председника скупштине самопроглашене републике Косово - они су се показалаи крајње незахвалним. Нису Александру Вучићу понудили макар један „ћај”.

(саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина”)

„Отаџбина”: Истрага убиства О. Ивановића искључиво је у рукама Албанаца, односно - Американаца
НЕ ТАКО ДАВНО, БЕЗБЕДНОСТ СЕВЕРА КОСОВА ЧУВАЛО ЈЕ ХИЉАДУ СРПСКИХ ПОЛИЦАЈАЦА У ЦИВИЛУИако је обећао да нема преговора док се не пронађу кривци за смрт Оливера Ивановића, њега још нису сахранили а предс


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ЦИА штити ОВК

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ЦИА штити ОВК
Било је негде око 23 сата тог петка 25. августа 1989. када је маскирно обојени „АН-32” авганистанског ратног ваздухопловства стартовао моторе. Претходна три сата седео сам на трави поред писте аеродрома у Кабулу и гледао одсјаје удаљених експлозија по брдима око главног града Авганистана. Повремено би се зачуо и фијук великих балистичких пројектила, које су владине трупе испаљивале на положаје муџахедина око града Хоста. Мирна ноћ на кабулском аеродрому, колега Џон Барнс из „Њујорк тајмса”, неколико владиних службеника и ја били смо једини путници поноћног лета за Џалалабад. Био сам задовољан, претходних дана председник Авганистана, Наџибулах, дао ми је велики интервју, намучио сам се док сам га телексом послао у Југославију. Исплатило се, јер је шеф тајне службе КХАД и члан Политбироа владајуће партије ПДПА, генерал армије Гулам Фарук Јакуби, пожелео да разговара са мном. КХАД је била авганистанска верзија совјетског КГБ-а, само много суровија по методама рада и убеђивања.

– Је ли то све што је остало од социјализма у Авганистану – покушао сам да се нашалим ушавши у генералов кабинет, где је у средишту жуборила вода у малом базену од црвеног мрамора. У води су се праћакале црвене пиране, којима је шеф КХАД-а повремено бацао комадиће меса. Совјетски војници су пре више од шест месеци напустили Авганистан, црвени мрамор и црвене пиране су остале…



Генерал Јакуби, човек од чијег су имена дрхтали сви обавештајци, дипломате, легални и илегални шпијуни, новинари и уопште сви који би се нашли у Авганистану, човек који је свој посао шефа тајне службе студирао у Источној Немачкој у оквиру њихове тајне службе Штази, касније и у Москви под патронатом КГБ-а, само се осмехнуо и махнуо ми руком. За моју шаљивост имао сам добру препоруку, кћерка Наџибулаха рођена је у Чачку, сам председник је једно време био политичка избеглица у СФРЈ. Сва врата у Авганистану била су ми отворена, наравно не и код муџоса.

КХАД је тада водио велику борбу са ЦИА-ом и пакистанском војном тајном службом ИСИ, односно са генералом Јаведом Ашрафом, једним од њених главних шефова. ЦИА и Пакистанци су отворено помагали муџахедине и вахабите у борби против власти у Кабулу.

– Видећете, Американци сеју семе зла, које ће их годинама прогањати светом. Помажу вахабите и муџахедине. Ми имамо податке да се вахабити спремају за акције и у Европи, ако се не варам и ви у Југославији имате за њих интересантна подручја, Босна и Косово.

– Генерале, вас на Западу оптужују да не радите ништа да сузбијете производњу дроге у јужном делу Авганистана?

– Чинимо све што можемо, али муџахедини су ти који производе и контролишу путеве дроге, уз помоћ одређених људи из ЦИА и ИСИ, којима је то леп доларски посао. У том послу производња иде из пакистанске провинције Балуџистан и из наше јужне провинције Нангархар, па преко југа СССР-а ка Европи и даље ка Америци. Један од кракова дистрибуције иде преко ваше провинције Косово на Италију, па даље. Када је дрога у питању Косово је идеалан терен за тако нешто, у Европи је, близу свих путева, а опет донекле изолована територија, поред свега због племенске затворености и неповерљивости ваших Албанаца, који опет имају јаку дијаспору и у Европи и у САД. Када сам својевремено студирао у Источној Немачкој, у академији Штазија радили смо семинарске радове о томе који су идеални терени у Европи за производњу и дистрибуцију дроге. Ваше Косово је у свим анализама било на првом месту, Корзика на другом.

Генерал ми је предложио да одлетим за Џалалабад, главно место провинције Најгархар, и уверим се на лицу места шта се тамо догађа и око муџахедина, који су тврдили да су заузели град, и око дроге.

Некада је Авганистан годишње посећивало око 100.000 хипика и наркомана из целог света, летња жетва опијума износила је око 900 тона, од чега се прерадом добијало око 65 тона хероина. Мак, из којег се добија опијум, узгаја се у 15 провинција северног Пакистана и јужног Авганистана. Данас, 2018. године, и поред присуства НАТО снага у Авганистану производња мака је у односу на 1989. повећана за 700 одсто.

Лет до Џалалабада трајао је само 25 минута, на аеродрому хаос, очајничка гомила људи једини спас од муџахедина, који опседају град, види у том авиону којим сам дошао. Ујутро, град ми је личио на место тајни, на централноазијску верзију Кафке.

Генерал Манокаи Мангал, шеф војног савета провинције Нангархар био је срећан да му било ко дође у посету.

„Дрогу овде производе сви, то вам је као производња чаја”, објашњавао ми је, „ми то не можемо да зауставимо, од дроге овде живе скоро сви.”

Године су прошле, Наџибулаха су муџахедини у Кабулу зверски убили, генерал Јакуби је побегао у Москву, за генерала Мангала не знам је ли жив, брат му је био амбасадор у Београду. Производња дроге сваке године све је већа, сајт америчке ДЕА, који је некада имао одељак који је детаљно описивао операције косовских Албанаца у вези са дрогом, угашен је седам дана пре агресије на нашу земљу 1999. Како је рекао још 2000. године ветеран ДЕА, Мајкл Левин: „ЦИА штити ОВК на све могуће начине.”

Рекла је мени Тања Торбарина 1989. после повратка из Кабула: „Данас у Авганистану, сутра у вашем стану.”



МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: ЦИА штити ОВК
Било је негде око 23 сата тог петка 25. августа 1989. када је маскирно обојени "АН-32" авганистанског ратног ваздухопловства стартовао моторе. Претходна три сата седео сам на трави поред писте аеродрома у Кабулу и гледао одсјаје удаљених експлозија по брдима око главног града Авганистана. Повремено би се зачуо и фијук великих балистичких пројектила, које су владине трупе испаљивале на положаје муџахедина око града Хоста. Мирна ноћ на кабулском ае...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Посета председника Србије јужној српској покрајини није донела ништа ново.

Председник је изрекао прегршт празних обећања, јалових порука које Србе нимало не могу да охрабре.

Радници у преосталим инстицујама српске државе, пре свега у здравству и просвети, имали су радну обавезу чије је циљ да својим масовним присуством покажу председнику да га воле.

Ипак, сама посета је оцртала другачије стање на терену у односу на оно што је председник Републике пре само седам дана говорио на првом каналу државне телевизије. Срби живе у јаду и беди, без посла, без перспективе, са пуно недаћа и невоља, а да је садашњи директор Канцеларије за КиМ и нестручан и неспособан да њихове проблеме реши. Пре седам дана је председник Републике зборио да после Бриселских споразума Срби имају апсолутну безбедност, да се Срби не селе, да је њихов наталитет већи у односу на остатак Србије, једноставно да „тече мед и млеко“.

Дозволу за посету Алексадар Вучић је добио од Хашима Тачије уз два услова. Први, да се наставе преговори, и други, да води рачуна шта ће да прича. Председник Републике Србије је испунио оба услова. Иако је обећао да нема преговора док се не пронађу кривци за смрт Оливера Ивановића, њега још нису сахранили а председник је пристао на преговоре. Други, тачно је водио рачуна шта говори, јер ниједном реченицом није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије.

Данас смо сведоци како актуелна власт запомаже пред чињеницом да Приштина не пристаје да и они учествују у истрази поводом убистава Оливера Ивановића. Како да учествују, кад су они институције државе Србије полицију и судство Бриселским споразумом предали Приштини. Да су ове институције задржане оне би сасвим комотно самостално могле да воде истрагу. Власт у Србији се још жали да специјална РОСУ полиција може да дође на север Косова и Метохије. Сада може. Али док они нису препустили полицију и цивилну заштиту Приштини, РОСУ полицији ни у сну није падало на памет да се на тај простор појави. Хиљаду српских полицајаца у цивилу и петсто припадника цивилне заштите је свакодневно било присутно, пре свега на улицама Косовске Митровице, и јако добро су чували свој град без оружја. И стога је истрага убиства Оливера Ивановића искључиво у рукама Албанаца, односно, Американаца.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ само у једном подржава председника Републике Србије. А то је, да се под хитно морају пронаћи и строго казнити кривци за убиство Оливера Ивановића. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ захтева да се, да бисмо били праведни, пронађу кривци и убице и Димитријевића и Рајчића и Шћепановића. Можда су ова убиства испреплетена нарочито стога што је на исти дан када је убијен Оливер Ивановић убијен пре четири године и његов кум Димитрије Јанићијевић. Како председник Републике Србије децидирано каже да иза убистава Јанићијевића, Рајчића и Шћепановића не стоје Албанци можда би информације које он поседује помогле истрази.

Оливер Ивановић је међу Србима важио за прозападног политичара, човек не може да се отме утиску да се Запад много огрешио о њега. Прво су дозволили да се неоправдано ухапси и да невин чами три године у затвору. Друго, нису могли, или нису хтели, да га заштите на територији која је под јурисдикцијом НАТО пакта. Али ако нису били коректни док је био жив, биће ваљда сада када је мртав, да се максимално потруде да се пронађу његове убице.



ПС



Током посете Александра Вучића јужној српској покрајини Срби су разочарани негостољубивошћу својих комшија Албанаца. Иако је председник Републике Србије поставио на функције гласовима „Српске листе“ и то Хашима Тачија за председника, Рамуша Харадинаја за председника владе а Кадри Весељија за председника скупштине самопроглашене републике Косово они су се показали крајње незахвалним. Нису Александру Вучићу понудили макар један „ћај“.



Косовска Митровица
21.01.2018. године Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Посета председника Србије јужној српској покрајини није донела ништа ново. Председник је изрекао прегршт празних обећања, јалових порука које Србе нимало не могу да охрабре. Радници у преосталим инстицујама српске државе, пре свега у здравству и просвети, имали [...]


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Ко да ми отме из моје душе Вучића (у директном преносу)

Ко да ми отме из моје душе Вучића (у директном преносу)
– Господине председниче, ја бих желео да останем на Косову и Метохији, али…
– Решено, остајеш!
– Не, нисте ме саслушали до краја…
– Рачунајте да је и то завршено, никоме нећу дозволити да Вас понижава и саслуша до краја!
– Не, не, не…хтео сам да кажем како немам…
– Ђурићу, пиши: „Под хитно обезбедити човеку да и даље нема! Док сам ја председник сваки Србин ће на Косову и Метохији немати довољно, то Вам гарантујем!“
– Немам посла, господине председниче, то сам хтео да кажем.
– Буди без бриге- нећеш га имати ни даље и немој да те неко лаже како ће бити другачије! Ако га и добијеш не секирај се- остаћеш без њега…
– Није само посао, председниче, имам и петоро деце која…
– Браво! Ђурићи записуј и подвуци: „Обезбедити човеку и шесто дете како би што више Срба остало на огњиштима…“
– У томе је и проблем, од куће ми је остало само огњиште, па ако може…
– Наравно да може, а кад будеш у прилици сазидај и кућу, иде фебруар, биће вам хладно само крај огњишта човече! Неозбиљан си, бре!
– Чиме, господине председниче кад…
– Најбоље ти је од цигала, па изолација и блокови али ако немаш ваља и картон за неко време…
– Не, мислио сам којим средствима да сазидам кад…
– А, то…па рукама, а влада ће да обезбеди и мешалицу па лепо позовеш комшије на моби и…
– Које комшије, председниче, они ми спале и то мало што успем да…
– Ето видиш- ништа без комшија! Док год имаш ко да ти спали ниси сам а и држава је уз тебе…
– Мислио сам на питање безбедности, не осећам се безбедним у…
– Ето, чим нешто осећаш значи да смо већ доста учинили, а поврх свега добићеш и једног јелена, донација јагодинског зоо- врта да појачаш сточни фонд, па полако…
– Не треба мени јелен већ слобода, господине председниче!
– Слобода је, пријатељу, релативан, апстрактан појам, а јелен је оно што заправо теби треба али и не знаш да ти треба.
– Ма, нећу јелена, хоћу нормалне услове да останем на својем…
– Добро, хоћеш фоку ако нећеш јелена, мада лично мислим да је за опстанак Срба на Косову и Метохији важнији јелен, ал ако ти је већа вајда од фоке молим лепо…
– Не тражим стоку, аман, већ слободу и мало мира да ми деца без страха прошетају по…
– Завршено ти је и то- слободно нек шетају, само пази да их неко не нападне, знаш..
– О томе и говорим све време, господине председниче, али…
– Не, говориш о некаквој фоки колико сам ја схватио, Ђурић је већ записао и рачунај да сутра стиже…
– Ма, човече, ја бих само да радим, обновим дом, да ми деца одрастају слободно и да останемо на Косову и Метохији!
– Па, ради, бре, ко ти брани?! Седиш овде и причаш већ пола сата уместо да си на послу…
– Али, немам га, председниче, немам!
– Па, зато и немаш што само седиш и причаш за разлику од мене који седим ко Деда Мраз с овим мојим вилењаком Ђурићем и испуњавам жеље…
– Па, онда желим и да ми се врате отац, брат, стриц, ујак…
– Вратиће се, не брини, сад ћу да пошаљем Ђурића да их потражи и…
– Не, не, нису отишли нигде већ их је Харадинај одвео још пре…
– А, на Српској листи су, јел? Лепо од њих, баш лепо…
– Јесу, али не на тој већ на оној коју је Рамуш правио без права гласа против…
– Па нису ни ови моји против ничега што Рамуш предложи, не разумем која је то паралелна српска листа..?
– Она која се никад није вратила а има томе…
– Ђурићу, бре, који су ти то који одлазе и не враћају се Рамушу, а?! Јесмо ли се тако договорили или да му се нађу увек кад је тешко..?
– Можда човек мисли на оне које је Харадинај ’98. и 99. одвео да…
– Извините, господине, не чујем Вас више баш најбоље, галама је, али за фоку не брините- стиже! Ваше је само да останете на огњишту и да не будете лењи већ сазидате кућу а за остало не брините- неће га бити ни у будуће!
– А отац, брат, стриц, ујак…
– Не чујем Вас најбоље! Шта сте рекли: „Парови“, „Задруга“…можете да уђете али мислим да је Ваша обавеза да останете на вековном огњишту, тешко је у ријалитију, не бисте Ви поднели те муке, Ристичевића смо после једног морали да убацимо у посланичку групу на рехабилитацију, али…
– Нећу у ријалити, побогу, хоћу живот, само пристојан живот!!!
– Пробајте ипак прво с фоком па да видимо како иде? Њу смо понели а за живот се нисмо баш припремили нада сам питао Ђурића шта народу на Косову и Метохији недостаје а он рекао: „Па, један циркус у директном преносу би био екстра“, зато смо и потоварили фоке, бамбије, јелене, читаву плејаду кловнова…а обећавам да ћемо за следећи пут наћи спонзоре и за живот, само да видим у чију надлежност то спада, не могу ја баш све сам….
Ђурићу, не дремај него пиши: „Пристојан живот, по могућности да није много прешао и да је релативно очуван…“
Ма, не знам ни ја шта му је то, дај му два сендвича, флашицу воде и неко чврсто обећање, можда је на то мислио, а..?

Михаило Меденица, Два у један

Ко да ми отме из моје душе Вучића (у директном преносу)
– Господине председниче, ја бих желео да останем на Косову и Метохији, али… – Решено, остајеш! – Не, нисте ме саслушали до краја… – Рачунајте да је и то за


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПРОФ. ДР МИЛО ЛОМПАР: СРБОФОБИЈА И РУСОФОБИЈА

ПРОФ. ДР МИЛО ЛОМПАР: СРБОФОБИЈА И РУСОФОБИЈА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Гласно и јасно 76 - Драгослав Бокан и Дејан Лучић - (ТВ КЦН)

Гласно и јасно 76 - Драгослав Бокан и Дејан Лучић - (ТВ КЦН)




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Проф. Зоран Буљугић - "Достојни Србије", увод и циљеви новог покрета!

Проф. Зоран Буљугић - "Достојни Србије", увод и циљеви новог покрета!
Проф. Зоран Буљугић образлаже циљеве и програм новоформираног покрета "Достојни Србије". Продукција: ТВ Српски Колектив (јануар 2018)





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Душан Дунђер - Убиство Оливера Ивановића је само почетак безумља на Балкану! (21.01.2018)

ИНТЕРВЈУ: Душан Дунђер - Убиство Оливера Ивановића је само почетак безумља на Балкану! (21.01.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин др Душан Дунђер, стручњак за дипломатију и безбедност. Стручни кругови у Србији и у иностранству га веома добро познају. Душан Дунђер је доктор наука и међународни експерт и власник прве приватне фирме за обезбеђење у Србији. Све до скоро је избегавао да се појављује у јавности, једним делом због природе посла којим се бави, другим делом због своје личне скромности. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 18.01.2017. године у нашим просторијама, у Београду.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

субота, 20. јануар 2018.

Братислав Југовић: Не можемо имати Србију на КиМ док је Марко Ђурић на челу канцеларије; њиме управљају...

Братислав Југовић: Не можемо имати Србију на КиМ док је Марко Ђурић на челу канцеларије; њиме управљају криминалци и он скрива истину од државног руководства
“Наши непријатељи на КиМ су били албански криминалци, а сада су нам непријатељи српски криминалци. Ђурићем управљају криминалци - то ми је и Оливер Ивановић рекао у једном разговору”, тврди за Данас Братислав Југовић, уредник портала Коментарпрес и бивши потпредседник Вулиновог Покрета социјалиста.
"Марко Ђурић се већ годинама понаша као дечак који губи партије шаха, па баца фигуре кроз прозор. Он нема менталну снагу да обавља тако одговорну улогу у Србији. Одговорно тврдим да је лагао државно руководство много пута. То је радио из страха од својих шефова криминалних структура. Он има два шефа - северно од Ибра и јужно од Ибра.", тврди он.
Не можемо имати Србију на Косову и Метохији док је Марко Ђурић на челу канцеларије за КиМ. Успостављено је јединство Срба на КиМ, кад је Александар Вулин био на челу канцеларије за КиМ.
"Његов шеф на северу је Милан Радојичић, кум Звонка Веселиновића, а јужно од Ибра му је шеф Братислав Николић, председник општине Штрпци. Братислав Николић је сарадник албанских служби и његова улога је да додатно дестабилизује повратак утицаја Београда на КиМ. Наши медији наседају на игру албанских служби да је Братиславу Николићу угрожен живот. Угрожен је живот Србима који уместо у Братислава Николића гледају у Београд. Све то Марко Ђурић зна и скрива истину од државног руководства", тврди Братислав Југовић за Данас.

(Данас)

: Братислав Југовић: Не можемо имати Србију на КиМ док је Марко Ђурић на челу канцеларије; њиме управљају криминалци и он скрива истину од државног руководства
“Наши непријатељи на КиМ су били албански криминалци, а сада су нам непријатељи српски криминалци. Ђурићем управљају криминалци - то ми је и Оливер Ивановић рекао у једном разговору”, тврди за Данас Братислав


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СНИМАК КОЈИ ЈЕ „ЗАТАЛАСАО“ СРБИЈУ: Шта је Рада Трајковић поручила Вучићу…

СНИМАК КОЈИ ЈЕ „ЗАТАЛАСАО“ СРБИЈУ: Шта је Рада Трајковић поручила Вучићу…
Србију је ове недеље потресла брутална ликвидација у Косовској Митровици једног од лидера Срба са севера Косова и Метохије Оливера Ивановића. Рада Трајковић се у једној ТВ емисији у којој су били гости: Милован Дрецун из СНС, Војислав Шешељ, председник СРС, Божидар Спасић, бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности и Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, обратила председнику Александру Вучићу и "заталасала" Србију.
– Желим председника Вучића да замолим – када долази на Косово да окупи све Србе, а не само оне који одговарају њему и његовима. И ту бих му предложила, ако будем икада имала прилику да разговарам с њим, да оне који ће бити свакако у причи, и са чиме ће се спекулисати, а то је мафија која је јака, која има отворена врата у Београду, да се прво она одстрани, да вратимо све институцијама. И немојте ми говорити да ће било ко да се потруди да се брзо нађу убице Оливера Ивановића. Ви, бре, овде у Борчи две године не можете да нађете ко је убица – рекла је Рада Трајковић и додала:
– Ја сам држала предавања мојим студентима, сви су ућуткани. Они не смеју да говоре о својој будућности. Плаше се…. Плаше се српске мафије у Митровици. И ја увек вичем и буним се, говорим им:

„Каква сте то генерација, устаните и проговорите“. Критиковала сам Оливера што је пошао на изборе, рекла сам да чува себе и своју породицу, сестри која је данас најтужнија жена, потребан си својима, малом синчићу који не може без њега, тројици одраслих синова. Рекла сам му: „Убиће те“. А он ми је казао: „Не могу, Радо, да их обрукам, морам да се борим. Ако хоће да ме убију – убиће ме“, ја ту не могу ништа“. Дошла сам овде да одам почаст Оливеру, а не да се причају неке велике, завереничке приче. Хвала вам што сам имала прилику да кажем оно што мисле Срби са Косова, који су ућуткани. Тражим слободу за Србе, да слободно говоримо, да нас не одстрању они који другачије мисле. Оливер је велико име, име које је отварало врата у свету – истакла је Трајковићева.

Овај њен говор постао је прави хит на друштвеним мрежама.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ОСЛОБАЂАЊЕ ИСТОРИЈЕ: КАРАКТЕРОЛОГИЈА СРПСКОГ НАРОДА

ОСЛОБАЂАЊЕ ИСТОРИЈЕ: КАРАКТЕРОЛОГИЈА СРПСКОГ НАРОДА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ КОСТА ЧАВОШКИ 2018 01 19

ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ КОСТА ЧАВОШКИ 2018 01 19




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Др Јована Стојковић - "Достојни Србије", увод и циљеви новог покрета!

Др Јована Стојковић - "Достојни Србије", увод и циљеви новог покрета!
Др Јована Стојковић образлаже циљеве и програм новоформираног покрета "Достојни Србије". Продукција: ТВ Српски Колектив (јануар 2018)





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
Биће…

Вјорка Данчила прва је жена – премијер Румуније.

То код нас још нема.
Егзит

Егзит поново најбољи европски фестивал.

Наши млади баш знају како се одавде излази!
Одлазе

ПУПС добио највише места на изборној листи за Београд.

Они ће их најпре упразнити…
Олуја

Земљу јуче погодила геомагнетна олуја.

Очекивали смо да Вулинистар одбране обуче скафандер и изврши смотру сателитске чете, али ништа…
На ивици

Ивица Дачић поручио Србима у Црној Гори ”да буду паметнији”.

Да буду паметнији од њега или стварно паметнији?
Скотови извршитељи

У Нишу – родбина и комшије спречили јавне извршитеље да заплене стан самохране мајке са двоје деце.

Идите, господо без скрупула, па иселите Вука Драшковића и СПО из туђе куће!
Крлеуша

Небојша Крстић Крле, бивши саветник бившег председника: ”Поштовани лидери опозиционих странака, покрета и удружења грађана, знате ли шта је ваш проблем? Вучић је за вас Френклин Рузвелт!”

Је л’ то Крле нешто слути, не дај боже?
Удрите

Турска прети ратом САД.

Што се нас тиче, само удрите, нећемо се мешати!
Теоријски

Мирослав Лазански: ”ЦИА зна ко је убио Оливера Ивановића”.

Да је патриота, рекао би да то зна БИА…
Обећање

Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, обећаа да ће од 1.јула првим бебема држава давати по 100.000 динара.

Знајући и државу и њу, реалније би било да је то од 1.априла.
Стратегија

То што неки Шиптари прете да ће се проширити до Ниша, од тога нема ништа…

Нису луди тамо да иду, па да им неко запали кола!

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Биће… Вјорка Данчила прва је жена – премијер Румуније. То код нас још...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Мр Данијел Игрец: Нова приштинска замка за Србију

Мр Данијел Игрец: Нова приштинска замка за Србију
Убиство српског политичара Оливера Ивановића отворило је ових дана многа важна питања. Оно најважније међу њима је свакако усмерено у проналажење одговора ко су налогодавци овог терористичког акта, упереног против безбедности Срба на северу КиМ и коме је у интересу нова дестабилизација прилика у региону. Међутим, тема која је овим убиством такође испливала на површину је и питање ко је надлежан за расветљавање околности овог злочина и да ли државни органи Србије (и на који начин) имају право да учествују у његовој истрази.
Суштински гледано, од одговора на поменуто питање зависи и епилог читавог догађаја – од тога ко ће бити субјекти истраге зависи и њена ефикасност као и њен коначни резултат – привођење пред лице правде свих одговорних.
Док УНМИК и даље ћути о захтеву Београда, ЕУЛЕКС је већ изјавио да ће одлуку о учешћу српских истражних органа донети Приштина и тиме показао колико је његова статусна неутралност само мртво слово на папиру и у пракси заправо једна обична бриселско-вашингтонска лаж. Охрабрене оваквим ставом мисије ЕУ самопроглашене институције у Приштини светлосном брзином упутиле су свој одговор на захтев Србије.
Злочиначко-терористичке структуре на челу са Весељием и Харадинајем кроз зубе су поручиле Београду да је „свака сарадња између српских и косовских државних органа у истрази могућа искључиво на основу косовских закона“. „Свако другачије укључивање Београда значило би мешање у унутрашње послове косовске државе и представљало повреду територијалног интегритета Републике Косово.“, стоји у изјавама овог сепаратистичког двојца. Њима је у помоћ притекла и Мисија САД на КиМ, експлицитно тражећи да истрагу о злочину изврше искључиво „институције државе Косово“.
Београд или Приштина – ко је у праву?
Правило је да кривичну јурисдикцију (где спада и истражни поступак) на територији поједине државе врше искључиво њени органи. То је суверено право њених власти, а учешће репресивних органа друге земље и њихово вршљање по њеној територији је недопустиво без сагласности надлежних институција матичне државе и под условима прописаним међународним и унутрашњим правом. У том контексту поставља се питање: „ко је суверен на подручју КиМ?“
Одговор је јасан. У случају КиМ тапију на суверену власт има само и искључиво Србија. Та тапија се заснива на историјском и духовном значењу Косова за српски народ и државу и на необоривим и неоспоривим међународним признањима да је оно интегрални и неодвојиви део Србије (Лондонски уговор из 1913, Версајски уговор о миру из 1920, Париски уговор о миру из 1947, Финални акт из Хелсинкија из 1975, ставови Бадинтерове арбитражне комисије и одлуке ЕУ из 1991. и 1992. године, Резолуција СБ 1244).
Тзв. Косово упркос свим досадашњим покушајима још увек није успело да заокружи своју независност и стекне њену пуну међународну афирмацију. Оно не поседује све потребне атрибуте државности, нема ефективну власт на читавој територији КиМ, његов државни легалитет и легитимитет су непостојећи са становишта унутрашњег (српског) и међународног права, оно заправо није (и не може бити) држава у пуном смислу те речи. Сходно томе једини носилац суверенитета на Косову и Метохије јесте и остаје Република Србија, из чега произилази да су и њени органи једини надлежни за спровођење истражних поступака на тој територији.
Међутим, како Београд тренутно (и привремено) нема ефективну власт у јужној покрајини дужност њеног очувања пренета је Резолуцијом 1244 на органе међународних снага, УНМИК и КФОР. Они су позвани и обавезани да у име Србије врше ефективну власт на територији јужне покрајине односно да спрече сваки покушај Приштине да наруши српску територијалну целовитост.
У том контексту Србија као држава не може да се повинује захтеву Приштине да се истрага спроводи према „законодавству Косова“. Како објективно гледано није суверена држава тзв. Косово није ни у позицији да Србији одређује услове под којима ће она учествовати у истрази, нити Београд мора да тражи сагласност Приштине за укључивање у саму истрагу.
На делу је несумњиво још један перфидан покушај сепаратистичких власти да Србију увуку у клопку посредног, тихог признања косовске независности. Условљавањем српског учешћа у истрази применом према Уставу Србије неприхватљивих тзв. косовских закона Албанци покушавају да афирмишу свој правосудни суверенитет и наметну себе као „dominus litis“ истражног поступка. Уколико би Србија прихватила овај ултиматум Приштине то би значило да је у односу према тзв. Косову и званично наступила као према сувереној и независној држави, која има пуну кривичну јурисдикцију и на северу Косова и Метохије. Тиме се под знак питања поставља не само став Београда о непризнавању сецесије већ и сврсисходност даљег ангажмана мисије УН у јужној покрајини.
Циљ Приштине и њених западних покровитеља је очигледан; да се ангажовањем искључиво косовског репресивно-правосудног апарата демонстрира оперативност сецесионистичких институција, искористи ситуација за упад специјалних јединица косовске полиције на север КиМ, а у свет пошаље слика о тзв. Косову као самосталној држави, која је у стању да ефективно контролише читаву своју територију. Тиме падају у воду аргументи о Косову као недовршеној држави, а Србији се онемогућава сваки даљи покушај контроле прилика на северу своје јужне покрајине.
Сада када су нам ставови ЕУ и Приштине познати чека се одговор Београда. А он (кад буде и ако буде до њега дошло) мора да буде јасан и недвосмислен, заснован једино и само на државотворној политици према КиМ и на чврстим аргументима одбране уставног поретка и Резолуције 1244.
Елементарна улога међународне мисије УН је очување мира и пружање безбедности свим становницима КиМ. Из те обавезе проистиче и недвосмислена (правна) одговорност њених органа да адекватно реагују на сваки акт којим се угрожавају мир и безбедност у јужној покрајини. Врховни ауторитет на КиМ у домену правосуђа и процесуирања најтежих кривичних дела је према Резолуцији 1244 једино структура УНМИК-а и КФОР-а који сносе примарну одговорност за спровођење закона на територији јужне српске покрајине. Као такви једино они могу да буду истински „dominus litis“ истражног поступка који ће донети одлуку о конкретизацији и начину учешћа српских државних органа у истрази.
Право учешћа Београда у спровођењу истраге и обавеза сарадње мисије УН са органима државе Србије предвиђена је већ самом Резолуцијом 1244 и конкретније дефинисана Заједничким документом између УНМИК-а и СРЈ, усвојеним још 2001. године. Њиме се још једном потврђује приврженост обеју страна поштовању и примени Резолуције 1244 и истиче обавеза одржавања перманентне комуникације као и редовних састанака заједничких радних група и комитета у домену полицијске сарадње.
Једини прихватљив саговорник Београда је у овом случају само цивилно и безбедносно присуство УН-а на КиМ које је дужно да уважи легитимне интересе српске државе у истрази, примени у својим поступцима све њене информације и сазнања о околностима убиства, размотри њене предлоге истражних радњи и примедбе у поступку и свој рад на терену координише са захтевима и потребама српског Тужилаштва и МУП-а. На другој страни учешће ЕУЛЕКС-а и Приштине може да буде само ограничено и сведено на помоћне радње и пружање логистичко-техничке помоћи српским и органима УН као предводницима истраге.
Подсетимо да се у Анексу 2 Резолуције 1244 чак јасно наводи да Србија има право на повратак договореног дела својих полицијских и безбедносних снага на КиМ да би, између осталог, одржавали везу са међународном цивилном мисијом и међународним снагама безбедности. Појам „одржавање везе“ мора да се тумачи на начин да без сумње обухвата и сарадњу на пољу процесуирања злочина. Тиме се српским органима пружа могућност директног и активног присуства на КиМ, а кроз ту могућност манифестује се и српско државно (суверено) право на ту територију.
Наша држава мора без даљег одлагања и децидирано да одбаци наводе ЕУЛЕКС-а и квазидржавних институција у Приштини, сматрајући их неоснованим и без утемељења у важећим актима домаћег и међународног права. Заштиту територијалне целовитости ужива једино Република Србија као међународно призната држава, па је стога свако помињање „закона и територијалног интегритета Косова“ непостојеће и неодрживо и усмерено ка ометању спровођења ефикасне истраге.
Србији се не може ускратити право (и дужност) да штити интересе својих грађана и партиципира у процесуирању злочина над својим народом на подручју које је неодвојиви део њене територије. Због тога је неопходно да Београд настави да инсистира на истрази под окриљем мисије Уједињених нација и да потенцира оне одредбе Резолуције 1244 које српским државним органима пружају могућност присуства и утицаја на прилике у јужној покрајини. Међутим, постизање тог циља изискује један шири спектар безбедносних и дипломатских потеза. Србија мора да активира комплетан обавештајно-безбедносни апарат како би се заштитили интереси државе и благовремено осујетили сви будући потенцијални терористички напади на северу КиМ и у појасу Копнене зоне безбедности. Тиме би се спречило преливање кризе у ризичне пределе јужне и централне Србије. У том погледу од стратешке је важности да се УНМИК и КФОР што пре одазову на српске захтеве и предузму све потребно за осигурање безбедности Срба у јужној покрајини. Да би убрзао тај процес Београд мора да ургира код својих стратешких савезника, пре свега Русије, Кине и Индије као и у оквиру тела УН како би се извршио легитиман међународни притисак на мисију УН да све своје ресурсе стави у функцију расветљавања не само конкретног убиства већ и разобличавања читавог терористичког деловања косовских Албанаца, које је смакнућем Оливера Ивановића очигледно поново активирано.
Инсистирањем на кључној улози УНМИК-а и КФОР-а у истрази Београд истовремено води битку за КиМ на више фронтова. Он тиме у одређеном погледу позива на реафирмацију Резолуције 1244 и отвара питање ревитализације улоге УН-а на Косову и Метохији, а тиме и јачања њене персоналне, логистичке и оперативне структуре. А како би се осигурали објективност и ефикасност саме истраге неопходно је и ангажовање Савета безбедности који ће надгледати сам ток истражног поступка и вршити контролу над радом мисије УН на КиМ.
Одлучношћу да истраје у том свом ставу Србија демонстрира своју приврженост очувању територијалне целовитости и показује међународној заједници да није одустала од Косова и Метохије. Она тиме шаље и поруку охрабрења српском народу чији даљи опстанак и безбедност у јужној покрајини су немогући без њених напора и залагања . Поучени досадашњим искуством лако можемо закључити да би препуштање истраге сепаратистичким властима у Приштини само довело до новог заташкивања злочина и у потпуности обесмислило правду.
Албанске структуре никада до сада нису имале ни воље ни спремности да расветле злодела над српским народом па је зато наивно очекивати да ће оне то сада учинити. Србија не сме да дозволи да се Оливер Ивановић сврста на дугачак списак оних Срба са КиМ чије убиство никада до сада није разјашњено.


ИЗВОР: ВИДОВДАН


Мр Данијел Игрец: Нова приштинска замка за Србију - Центар академске речи, Шабац
Убиство српског политичара Оливера Ивановића отворило је ових дана многа важна питања. Оно најважније међу њима је свакако усмерено у проналажење одговора ко су налогодавци овог терористичког акта, упереног против безбедности Срба на северу КиМ и коме је у интересу нова дестабилизација прилика у региону. Међутим, тема која је овим убиством такође испливала на површину …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Последња претња: Ако прави власници Косова трепну — лажна држава нестаје

Последња претња: Ако прави власници Косова трепну — лажна држава нестаје

Последња претња: Ако прави власници Косова трепну — лажна држава нестаје - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МАША И ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ

МАША И ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БЕЗ УСТРУЧАВАЊА - Мила Алечковић: Боље бити богат и крив него невин и сиромашан

БЕЗ УСТРУЧАВАЊА - Мила Алечковић: Боље бити богат и крив него невин и сиромашан
Гост емисије: - Мила Алечковић ( психолошкиња )





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ГОВОРНИЦА 20-01-2018 Марко Јанковић

ГОВОРНИЦА 20-01-2018 Марко Јанковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Момчило Трајковић: Оливер Ивановић је анатемисан

Момчило Трајковић: Оливер Ивановић је анатемисан
Трајковић: Само сулуда идеја може бити иза убиства Ивановића хттп://бит.лy/2ЕУЦв49
Један од лидера косовских Срба Момчило Трајковић изјавио је у Дану уживо ТВ Н1 да је велика грешка што је Оливер Ивановић био политички маргинализован. Каже и да су њих двојица планирали стварање аутентичне српске косовскометохијске политике, у којој би учествовали компетентни људи.

Трајковић је оценио да је убиством Оливера Ивановића створена велика празнина, јер је реч о човеку који је имао визију, храброст и харизму. Истиче важну улогу коју је Ивановић имао 1999. године по доласку међународне заједнице на Косово.

“Могао је да разговара на енглеском, италијанском… Његова улога била је јако важна након рата када је међунродна заједница дошла и преузела кључне позиције. Албанци су већ били припремљени, а са српске стране било је мало оних који су говорили енглески. Он је био један од компетентних саговорника. Један од најзаслужнијих што су Срби остали у северној Митровици. Јер да није било њега, Марка Јакшића и Милана Ивановића, северна Митровица би била без Срба. Он је успео да стане на пут и заустави даљи продор албанских сепаратиста”, подсеће саговорник Н1.

Трајковић је упитао зашто је Ивановић убијен и коме је могао да смета такав човек? “Немам одговор на то питање. Само може нека сулуда идеја да се створи у нечијим главама и да се један такав човек склони са сцене. Склањан је кад су га затворили, склањан је из политике, није му дат простор у националној политици, и на крају је склоњен и физички”, наводи он.

Трајковић истиче и да не жели да спекулише ко је одговоран, ко је извршитељ, а ко налогодавац, али да је склањање Ивановића из политичког живота била велика грешка, нарочито што су данас на позиције дошли, како каже, полуписмени људи.

“Он је анатемисан, сви ми који нешто значимо у српском народу на Косову и Метохији смо елиминисани. Кад искључите сву ту креативну снагу и доведете људе који не знају где су, а камоли шта треба да раде, онда видите шта треба да учините. Оливер је био искрен, а не симулант. Читава плејада политичара симулира борбу за Косово”, тврди Трајковић.

Каже и да га је Ивановић посетио неколико дана пре Нове године и да су се договарали о даљем политичком деловању.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПУЦЊИ У СВАКОГ СРБИНА ! - Духовна Трпеза - Милица Ђурђевић

ПУЦЊИ У СВАКОГ СРБИНА ! - Духовна Трпеза - Милица Ђурђевић
О убиству Оливера Ивановића које је потресло Србију, статусу Косова и Метохији - Платформи која је представљена и у Руској думи на позив владајуће Јединствене Србије - портпарол Заветника, Милица Ђурђевић.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости