недеља, 17. јун 2018.

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ - Царса
Свети Владика Николај Жички Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је …


from Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts https://ift.tt/2JHGfNk
via IFTTT

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ

О ЋИРИЛИЦИ! ГОСПОДО СРБСКА, АКО СТЕ УЧЕНИ, БУДИТЕ ПАМЕТНИ - Царса
Свети Владика Николај Жички Свето је оно, што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али је …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати!

И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати!

И даље мислите да је хомосексуалност „природна“? Ови подаци ће вас шокирати! - Царса
(фото:Глобал,медиа) Ако сте један од оних који је поверовао у приче хомосексуалне пропаганде о томе да је хомосексуалност потпуно природна појава и да се она ни по чему не разликује од хетеросексуалности осим у полу партнера, онда ће вам овај текст показати другу страну медаље и показати право лице ЛГБТ популације. Службена статистика …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ВЕЛЕИЗДАЈА НА РАСКЛАПАЊЕ: Да ли се управо остварује оно на шта нас је италијанска обавештајна служба...

ВЕЛЕИЗДАЈА НА РАСКЛАПАЊЕ: Да ли се управо остварује оно на шта нас је италијанска обавештајна служба упозоравала у новембру 2005?

ВЕЛЕИЗДАЈА НА РАСКЛАПАЊЕ: Да ли се управо остварује оно на шта нас је италијанска обавештајна служба упозоравала у новембру 2005? - Царса
Информације ове озбиљне службе безбедности јасно потврђују да зла која су задесила Србију након 2000. нису стихијска него детаљно планирана Још тада указано је да Американци неће да „коначну српску предају Косова” потпише досовска гарнитура. Пројектовали су да то ураде баш они који су 1999. седели у српској влади и учествовали у одбрани земље од …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Момчило Трајковић: Изјава да ће Албанци оружано освојити север Косова, разголитила је Вучићеве намере...

Момчило Трајковић: Изјава да ће Албанци оружано освојити север Косова, разголитила је Вучићеве намере
Последњих дана све су чешће изјаве у медијима о наводној намери Албанаца да „освоје север Косовоа”. Овакве изјаве које стижу чак и од председника Србије, Александра Вучића, потпуно су неосноване и у себи крију сасвим другу опасност од оне о којој говоре.

16. јун 2018. КМ Новине


Момчило Трајковић

Наиме, након парафирања Бриселског споразума српска власт је капитулирала на целом Косову и Метохији. Албанци и да желе немају од кога да „преотму контролу” над севером покрајине јер им ју је власт у портности предала.

Момчило Трајковић, политичар са Косова и Метохије у изјави за КМ новине износи своје уверење о лошим намерама које се крију иза ових изјава:

„Његове изјаве у последње време, нису случајне. Оне су плод читаве стратегије која је у функцији оправдавања Вучићеве одлуке да Србија пристане на косовску независност. Он намерно својим изјавама производи страхове, како би отупео оштрицу народног отпора у одбрани Косова и Метохије од независности и од њега, Aлександра Вучића” – каже он.

Стање на терену оповргнуће сваку изјаву те природе. Успостављена је класична граница између КиМ и остатка Србије на којој контролу промета робе и људи врши албанска, иако нелегитимна „царина”. Некадашњи припадници српског МУП-а интегрисани су и под пуном су контролом сепаратистичке управе из Приштине. Српски судови, општине, цивилне службе укинуте су и „интегрисане” у такозвани „систем републике Косово”. Српски утицај на северу КиМ је безмало у потпуности ишчезао, а свакако да су после мартовског хапшења Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ, због „нелегалног уласка у покрајину” ишчезли сви привиди о томе да Албанци имају било какав разлог да нападну оно што им је у потпуности предато на контролу.

„Изјава да ће Албанци оружано освојити север Косова, разголитила је Вучићеве намере” – трвди Момчило Трајковић.

„Боље је дати Косову столицу у УН, него изазвати албанску страну да оружјем освоји север Косова. Ако се филм врати уназад, од „шареног воза” и исценираног хапшења Марка Ђурића, сви ти потези су само део увежбаног сценариjа, у коме ће Вучић „спасити” косовскометохијске Србе од „оружаног напада” Албанаца, потписујући обавезујући споразум, односно његово коначно признавање независног Косова” – недвосмислено објашњава Трајковић.



Извор: КМ Новине

Момчило Трајковић: Изјава да ће Албанци оружано освојити север Косова, разголитила је Вучићеве намере
Ако се филм врати уназад, од „шареног воза” и исценираног хапшења Марка Ђурића, сви ти потези су само део увежбаног сценариjа, у коме ће Вучић „спасити” косовскометохијске Србе од „оружаног напада”…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ (ВИДЕО)

НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ (ВИДЕО)

НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ (ВИДЕО)
КАДА ВЛАДА ДИКТАТУРА НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ Хелена Гранић, новинарка и уредница Првог Србског слободног дневника, годинама је била излагана притисцима и покушајима убиста


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

„Тајмс“: НАТО је у рушевинама

„Тајмс“: НАТО је у рушевинама
Са војне тачке гледишта, НАТО никада није био јачи, али са политичке – Алијанса је у рушевинама, пише британски лист „Тајмс“. Како наводи, упркос војној моћи, амерички лидер Доналд Трамп може да нанесе потоп Алијанси уз помоћ једног јединог твита.

нато
Фото: Марко Милачић
Чак и да администрација Трампа учини одређену позитивну ствар са политичке тачке гледишта, рецимо пружањем подршке Украјини или противљењем изградње гасовода путем којег би се ширио утицај Кремља на Запад, Европа на то гледа са неповерењем.

Војна мисија НАТО-а је више него јасна, истиче аналитичар Едвар Лукас, а она се огледа у обуздавању такозване руске агресије. Иако Алијанса на својим источним границама према Русији држи свега неколико хиљада војника, без адекватне противваздушне одбране, порука Кремљу је недвосмислена — „мешањем у своје бивше колоније убијаћете и војнике најбогатијих земаља света“.

Захваљујући Пентагону и америчком Конгресу, који је обезбедио новац европској одбрани, САД су у овом послу одиграле кључну улогу, сматра Лукас и додаје да је управо потез руског лидера Владимира Путина дешавањима у Украјини 2014. године отворио очи и ојачао Алијансу.



Међутим, понашање Трампа код Европљана буди антиамеричко расположење, самим тим је и Алијанси све теже да издаје званична саопштења – у Немачкој 58 одсто становништва сматра Русију поузданим партнером, док 43 одсто сматра да је то и Кина, а свега 14 процената још увек верује Американцима, оцењује лист.

Чак и да администрација Трампа учини одређену позитивну ствар са политичке тачке гледишта, рецимо пружањем подршке Украјини или противљењем изградње гасовода путем којег би се ширио утицај Кремља на Запад, Европа на то гледа са неповерењем.

То све наводи на мисао, додаје Лукас, да би „каприциозни“ Трамп са великом вероватноћом могао једним твитом да пошаље Кремљу сигнал да Америка више неће учествовати у европској одбрани.

„Уколико Трамп осети непоштовање Брисела, на Твитеру би могла да осване објава која би гласила: Управо смо напустили последњи самит слабог и неуспешног НАТО-а. Време је истекло нашим европским такозваним савезницима. Хоћете да вас Америка брани а да ништа не плаћате?! Нема шансе! Напуштамо Европу са свим њеним проблемима. Навикавајте се!“, иронично примећује Лукас.

Спутњик

„Тајмс“: НАТО је у рушевинама · Hronograf.net
Са војне тачке гледишта, НАТО никада није био јачи, али са политичке – Алијанса је у рушевинама, пише британски лист „Тајмс“...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

За америчког новинара Србија је ЧУДО – ево зашто…

За америчког новинара Србија је ЧУДО – ево зашто…
ЧЛАНАК ЈЕДНОГ АМЕРИЧКОГ НОВИНАРА ОБЈАВЉЕН У ЧИКАШКОМ ЛИСТУ:


“Земља Србија је феномен, то је земља која се граничи сама са собом.

Где живе најлепше жене, а наталитет опада.

Где незапослени највише раде, где на најплоднијој земљи, живе људи који гладују.



Где возови касне по реду вожње.

Где сви играју фудбал, а побеђују у ватерполу, кошарци и тенису.

Где сви журе на посао, а нико не стиже на време.



Где осмочасовно радно време траје дванаест сати.

Где је здравство бесплатно, а лечење скупо.

Где су новинари слободни да напишу, шта год им се нареди.



Где је светска криза добила држављанство.

Где су јавне набавке тајне, а државне тајне јавне.

Где се ратови никада не завршавају.



Где се историја понавља сваки дан.

Где су најбогатији они који никада нису радили.

Где је страна валута, узета за домаћу.



Где људи славе славу, а псују Бога.

Где паметне због неразумевања, проглашавају лудацима, а лудаке способнима.

Где неписмени пишу историју.



Где су закони незаконити, а анархија нормално стање.

Где власт презире грађане, као нежељене сведоке.

Где се живи од будућности, јер на садашњост немају право.



Где се свако свакоме смешка, а нико никоме не жели добро.

Где судски поступци трају дуже од живота.

Где су поплаве начин наводњавања земљишта.



Где сматрају да ће земља више напредовати, ако што више назадују.

Где ниси нормалан, ако не полудиш.

Где живиш само да би умро, где је време бесконачно, а власт бесмртна.“





ИЗВОР: Беoград.ин

За америчког новинара Србија је ЧУДО - ево зашто... - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Профилисање ''АКАДЕМСКА МАНИПУЛАЦИЈА'' (7527. трешњар дан тринаести)

Профилисање ''АКАДЕМСКА МАНИПУЛАЦИЈА'' (7527. трешњар дан тринаести)
http://www.radioserbona.rs ''Профилисање'' бр.166.
Гост: проф др Милан Брдар
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ГОВОРНИЦА 16.06.2018 проф. др Милан Брдар

ГОВОРНИЦА 16.06.2018 проф. др Милан Брдар




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Лепомир Бакић - Нисам могао да трпим да ме газе, све бих опет исто урадио! (16.06.2018)

ИНТЕРВЈУ: Лепомир Бакић - Нисам могао да трпим да ме газе, све бих опет исто урадио! (16.06.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Лепомир Бакић, вишеструки шампион у бодибилдингу и фитнесс инструктор. Учествовао је у више хуманитарних акција у земљи и одржао велики број семинара у земљама бивше Југославије на тему мотивације младих за бављење спортом, здраве исхране и правилног тренирања. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 11.06.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Александар Павковић.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Драган Петровић - Србија је кроз целу своју историју природни савезник Русије! (17.6.2018)...

ИНТЕРВЈУ: Драган Петровић - Србија је кроз целу своју историју природни савезник Русије! (17.6.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин др Драган Петровић, доктор наука из области политичке географије и из области историје. Дипломирао је на четири факултета на београдском државном Универзитету и то на економији, историји, политичким наукама и социологији. Завршио је две постдипломске студије на Политичким наукама, из области међународних односа и на Економској географији и одбранио две магистарске тезе. Стручњак је за геополитику и за међународне односе. Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као научни саветник, где се поред целине међународних односа бави посебно Русијом и постсовјетским простором као примарном облашћу, а потом и Француском. Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 05.06.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Теша Тешановић.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Радомир Ковачевић, проф. др Алек Рачић, Мишел Зобеница и Џон Боснић

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Радомир Ковачевић, проф. др Алек Рачић, Мишел Зобеница и Џон Боснић
Тема емисије: Бомбе за мир и здравље Гости емисије: - Радомир Ковачевић ( токсиколог ) - проф. др Алек Рачић ( предс. Савета за здравство СРС ) - Мишел Зобеница ( политички аналитичар ) - Џон Боснић ( новинар и саветник )






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Слободно српски са Петритом Чолакуом

Слободно српски са Петритом Чолакуом




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

субота, 16. јун 2018.

БЕЗ УСТРУЧАВАЊА: Полиција не зна одакле оружје за ликвидације - Божидар Спасић и Милан Пашански

БЕЗ УСТРУЧАВАЊА: Полиција не зна одакле оружје за ликвидације - Божидар Спасић и Милан Пашански
Гости емисије:
- Божидар Спасић ( бивши шеф специјалног тима Службе државне безбедности )
- проф. др Милан Пашански ( председник Форума за тероризам и транзицију безбедности )





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Марко Пушица (Двери): Правно гледано Вучић је највећи издајник Косова

Марко Пушица (Двери): Правно гледано Вучић је највећи издајник Косова
Пушица подсећа да након промене власти 2012. СНС не мења политику коју је водио ДС према Косову већ наставља да слаби Србију у јужној Покрајини чиме диже издају на виши ниво

Марко Пушица (Двери): Правно гледано Вучић је највећи издајник Косова
Пушица подсећа да након промене власти 2012. СНС не мења политику коју је водио ДС према Косову већ наставља да слаби Србију у јужној Покрајини чиме диже издају на виши ниво…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Специјалним ратом отимају Kосово, Србију дестабилизују шпијуни који плаше грађане

Специјалним ратом отимају Kосово, Србију дестабилизују шпијуни који плаше грађане
Лажна вест о затрованој води у Београду, лажирани нестанак новинара Стефана Цветковића, наводни нестанак одборника у Алибунару, протести због цене горива, прича да ће председник државе продати Kосово те да је документ за то спреман и више су него јасни показатељи да је у току опасан специјални рат против власти у Србији, и то због Kосова, које странци покушавају да нам буквално отму, уверени су наши саговорници.

Све ове измишљотине, кажу, пласиране су циљано и са намером да престраве грађане и изазову општу панику и хистерију. Смишљене су у иностраној кухињи, а реализоване код нас

Стеван Ђокић, директор детективско-безбедносне агенције, осврнуо се на безбедносни аспекти недавног „спонтаног протеста“ и открио шта и ко заправо стоји иза њега.

– Протест против повећања цене горива јесте све, али никако није „спонтан“ и никако није у режији обичних људи… Сценарио који се дешава у Србији, пре нас опробали су га чак и у Америци, септембра прошле године под називом „Нов. 4 Ит Бегинс“, крајем октобра прошле године то је била Јужноафричка Република, назив протеста је био „Блацк Мондаy“, а најсличнији сценарио нашем био је недавно, у мају, у Јерменији.

Овакав сценарио је осмишљен у једној од страних амбасада и један део „обичних грађана“ имао је озбиљне инструкције у вези с том темом – закључује он.

Божидар Спасић, бивши шеф специјалног тима ДБ-а, такође нема дилему да је у току специјални рат који воде стране обавештајне службе, али изнутра.

Припрема за овај специјални рат који се води по уџбеничком моделу почела је још давно, обучавали су се не само агенти већ и дипломате и друго особље у Америци, у Лондону, Паризу… Циљ је уношење страха, панике, несигурности, за то су пример ове гласине да је вода отрована, да ће се блокирати цео град због цена горива, гласине да се у врху власти краде, да се дешавају свађе, да је Војска на границама, да је почела мобилизација. Основа мета напада је председник Републике Србије као окосница власти – каже наш саговорник, напомињући да се тако врши невиђен притисак у вези са Kосовом.

– Специјални рат претходи правом терористичком рату. И свашта нас још очекује, ево, сада када почне топло време, треба очекивати и пожаре по шумама, а ако буде кише – поплаве – каже Спасић.

Боројевић: Спонтани протести не постоје

Политички аналитичар Саша Боројевић напомиње да се нажалост у Србији већ три деценије употребљавају сви видови специјалног рата, који је сада интензивиран.

– Психолошки рат, па медијски рат како би се добило „јавно мњење“. Ту је и економски рат, паравојне акције као што је случај формирања такозване косовске војске, тајне операције кроз едукацију или хуманитарну помоћ, али те врсте нису посебно груписане у властите подгрупе. Све у свему, грађани морају да схвате ове протесте као показну вежбу великих играча шта све може да се деси ако не буде кооперативности у вези са Kосметом. Упозоравам да спонтани грађански протести не постоје – закључује он.

Специјалним ратом отимају Kосово, Србију дестабилизују шпијуни који плаше грађане - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Пресе: Беч преговара са Београдом о сабирном центру за мигранте које ЕУ неће

Пресе: Беч преговара са Београдом о сабирном центру за мигранте које ЕУ неће
Лист тврди да Беч „већ води преговоре“ са Београдом, Тираном, Скопљем и Приштином, о успостављању „кампова за протеривање особа које у Аустрији буду добиле негативан одговор на захтев за добијање азила, а која су дошла преко балканске руте“

Аустријска влада преговара са земљама Западног Балкана о успостављању центара за протеривање илегалних миграната, пише бечки дневник „Пресе“.

Лист тврди да Беч „већ води преговоре“ са Београдом, Тираном, Скопљем и Приштином, о успостављању „кампова за протеривање особа које у Аустрији буду добиле негативан одговор на захтев за добијање азила, а која су дошла преко балканске руте“.

Та лица, према писању листа „Пресе“, треба да буду привремено „паркирана“ у некој, за мигранте „мање атрактивној земљи“. „Пресе“ наглашава да земље Западног Балкана заузврат траже новац, а Беч тренутно разматра и правне могућности.

У протеривању треба да помогне Фронтекс, али зато мора бити промењен мандат те агенције Европске уније. Како би желели у Бечу, Фронтекс би требало да мигранте које спасе на мору убудуће одмах враћа у северну Африку.

За разлику од Италије, аустријски канцелар Себастијан Курц не жели да центри за прихват, у којима би мигранти могли поднети захтев за азил, буду успостављени у северној Африци јер страхује, према писању „Пресеа“, да би на тај начин привукли превише људи.

Засад је нејасно које величине ће бити планирани кампови за протеривање на Балкану, додаје лист.

Тај пројекат, како истиче „Пресе“, подржавају Данска и Холандија.

Две недеље пред преузимање председавања ЕУ, аустријска влада инсистира на промени парадигме по питању европске политике према мигрантима. У томе канцелар следи два пројекта истовремено — успостављање кампова за протеривање изван ЕУ заједно са Данском, као и успостављање „осовине вољних“ којом би се затвориле спољне границе ЕУ.

По том плану, кампови за мигранте били би у Европи, али ван граница ЕУ. Познато је да на том списку нема много земаља. Иначе, први је то прошле седмице поменуо управо дански премијер Расмусен.

(Танјуг/Спутњик, 15. 6. 2018)

Пресе: Беч преговара са Београдом о сабирном центру за мигранте које ЕУ неће
Лист тврди да Беч „већ води преговоре“ са Београдом, Тираном, Скопљем и Приштином, о успостављању „кампова за протеривање особа које у Аустрији буду добиле негативан одговор на захтев за добијање а…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Лоботомија Србија

Лоботомија Србија
16.06.2018. Емисија "Ослобађање историје", аутор и водитељ Весна Пешић.
Гост емисије: Срђан Мркаја, председник СНП "Збор".
Пратите нас на http://www.snaganaroda.net




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Може ли Србији помоћи међународна конференција о косову и Метохији?

Може ли Србији помоћи међународна конференција о косову и Метохији?
УЧЕШЋ И ПОДРШКА РУСИЈА, КИНЕ И ИНДИЈЕ БИЛИ БИ ЗА НАШУ ЗЕМЊУ И ИНТЕРЕСЕ - СПАСОНОСНИ
Србија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на почетку сукоба с њима пре две деценије – отворено именује Америку да она формулише и води приштинску политику, такође и Британију, само је болешљива према Меркеловој Немачкој, очигледно због фантастичне економске сарадње…
Једино је све јасније да овако више не иде, посебно и зато што је косметски сукоб већ поодавно – светски! А, у тој интерконтиненталној кризи, Србија не брани Космет, као што се брани нечија, макар и посебно блиска територија – битка за Космет је битка за Србију
Пише: Раде БРАЈОВИЋ

ИАКО неки актуелни догађаји забрињавају, оптимизам на њиховом самом почетку није заустављен, па добра очекивања нису угашена. Из таквог стања неке врсте неодређености, израста дилема – хоће ли се српска надања истопити или, неким компромисом, израсти у нека решења која отварају просторе обостраног постојања, сарадње и развоја.

Чињеница да се истовремено обнављају познати и стари неспокоји, не гаси ватру надањима у нове и охрабрујуће варијанте решења дуговремених српско-албанских, већих и мањих сукоба и ратова.

Ова и оваква, свакако уопштена слика, може да постане много конкретнија и јаснија ако се остваре најаве обнове бриселског дијалога, кажу прекраја овог месеца, и то Вучића и Тачија, а онда и шире, неке међународне конференције, у којој би, свакако под руком УН, учествовале САД, Британија и још неке западне државе, али и Русија, Кина, Индија…

Да ли су овакве најаве реалност, ослоњена на доминантно међународно искуство да се углавном све тешке кризе решавају посебним и ширим учешћем више разних земаља, заинтересованих и способних да отклоне сукобе који могу да угрозе шире регионалне и светске просторе?

Можда је, ипак, само варка која заклања овештале разбојнике, какав је Харадинај, да заврше злочиначко дело – отмицу древног дела српске територије, историјског српског Косова и Метохије. Наравно, уз ракетну и бомбашку одлучујућу помоћ америчких и других НАТО силника и тровача…

Противуречности су очигледне, али се међусобно не гасе, што само појачава услове могуће шире конфузије, посебно понашањем западних великих сила, које не престају да се политички и свеколико ангажују, наравно супротстављеним ставовима.

Једино је све јасније да овако више не иде, посебно и зато што је косметски сукоб већ поодавно – светски! А, у тој интерконтиненталној кризи, Србија не брани Космет, као што се брани нечија, макар и посебно блиска територија – битка за Космет је битка за Србију!

Нека је и парола – тачна је.

Истина је, наиме, да је Космет колевка Србије, њене државности, извориште и јачање њеног идентитета, историје, културе, развоја, достојанства, угледа…
Надања у праведно решење кризе нису угашена, иако су, НАТО ангажовањем, спласнула. Јављају се познати методи ударања са Запада на српске интересе и елементарна права, што се постиже новим разарајућим покушајима наметања Србима разних терета под којима се не би могло опстати. Одбрана се тражи и налази у српским предлозима решења која се не могу игнорисати, а погодна су за значајну, па и спасоносну подршку Русије, наравно и Кине, Индије и других пријатељских земаља које имају и искуства са сличним територијалним проблемима.

Неки посматрачи понекад сугеришу претпоставке да чак они проблеми које изазивају амерички притисци и конкретни шиптарски удари на косметске Србе, таква изазивачка понашања у садашњем добу више немогу толерисати. Срби и њихова власт, локална и централна, морали би, и брже и одређеније, у свим приликама, понекад и на парадоксални начин, да уводе целу кризу у могући почетак решавања. Не треба, наиме, избегавати да се сваком саговорнику, у земљи и свету, али и на сваком одговарајућем скупу, гласно и јавно каже сваки детаљ угрожавања српских права. И, тиме би се, Космет и Србија, још чвршће спајали.
Ево, најкраће, примера како се, истицањем и ређањем старих и нових текућих проблема, могу створити услови за постизање и подстицање решења за које могу да се ухвате сви борци за неодвојивост Космета од Србије.

Зар отмица српске имовине,имања и кућа, њихово спаљивање, као и скрнављење српских гробаља, могу да игноришу светски званичници и међународна заједница, особито на скуповима у Савету безбедности УН, али и у ЕУ институцијама, наравно и свим билатералним разговорима?

Истицању тог безумља и примитивизма албанских мрзитеља Срба, ако се свуда истичу, не би могла да се, ни ћутањем, супротставе Американци и Британци, наравно ако су докази видљиви и уверљиви. Никада, да се јавно зна, шиптарски виновници за таква недела нису кажњени, а замислите како би се реаговало на југу или северу САД, или било где у Британији, па и неким њеним бившим колонијама…

А, тек – шта да се ради са убицама – од оних који су покосили српску дечицу, купаче на Бистрици, до пуцања у честитог политичара, Оливера Ивановића – нећете, ваљда, помислити да шиптарски тајни предводници нису “видели” убице, кад су они тамо сами послали те убице, дајући им “бесу” да ће их заштитити - прећуткивањем њихових злочина. У том и таквом друштву, политичари су безвредни, може се рећи – не постоје! Па, онда - не постоје ни њихова недела!

У амбијенту, чији се детаљи више не виде него виде, а јасне су само последице, Србија је изложена снажним и нелагодним притисцима, по много чему јединственог и противуречног типа.

Европска унија хоће да је прими у пуноправно чланство, али спорије него што је иједна досад земља улазила у велику европску заједницу. ЕУ и САД наводно поштују српску спољнополитичку неутралност, али истовремено инсистирају да Србија преусмери своју политику према Русији, да би се ускладила с европском политиком, која често запљусне Русију санкцијама.

Затварају се и отварају српски европски кругови, без страха шта ће бити кад Србија постане члан– довољно је само подсећање да Шпанија и још четири чланице ЕУ воде различиту политику према Србији, не признајући независност албанско-америчког Косова.

Браво заслужује ова европска петорка и оне светске и несврстане државе које мењају став и отказују признање приштинским подваљивачима и њиховим силничким менторима.

Србија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на почетку сукоба с њима пре две деценије – отворено именује Америку да она формулише и води приштинску политику, такође и Британију, само је болешљива према Меркеловој Немачкој, очигледно због фантастичне економске сарадње…
Политика, и спољна и унутрашња, ипак није сасвим одређена, па ни у свему стабилна. Још се, наиме, не зна оно главно – дефинитивни став Србије према завршном концепту најављеног компромисног решавања проблема Косова и Метохије.

Сви најављивани термини су пробијени, унутрашњи дијалог није завршен или га није било како је најављиван. Српска политичка неслога, посебно о коначном решавању косметске кризе, очигледна је слика изразите непристојности, понечему и баналне дрскости. Кад су се недавно, на ти-ви, и то оној главној, суочили лидери из власти и опозиције, добро је што нису имали ножеве и пуцаљке – пуцали би један у другог, јер друго је све било уништено, пре свега јавна одговорност и лична пристојност! Оваквим понашањем Космету се одмаже - гура се у албанске руке!


Може ли Србији помоћи међународна конференција о косову и Метохији?
УЧЕШЋ И ПОДРШКА РУСИЈА, КИНЕ И ИНДИЈЕ БИЛИ БИ ЗА НАШУ ЗЕМЊУ И ИНТЕРЕСЕ - СПАСОНОСНИСрбија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Банда из СНС-а пљачка болесне преко вакцина, отима и препродаје децу

Банда из СНС-а пљачка болесне преко вакцина, отима и препродаје децу
Режим који броји своје последње дане кренуо је у сурови обрачун са свима који угрожавају његово финансирање из илегалних и смртоносних послова. Почело је привођење (чак и ноћу) сваког ко је упозорио на погубно дејство закона о обавезном вакцинисању или оног који омогућује Центру за социјални рад да по слободној процени одузме дете од биолошких родитеља. Све што је болесно и изопачено је добродошло овој власти, али је са друге стране мирни протест родитеља и породичних људи забрањен. Једни те исти људи се боре за обавезну вакцинацију деце, одузимање деце од родитеља како би била продата у бело робље, као и закон по коме је сваки грађанин донатор органа. Нису важне жртве, битан је само профит ове мале групе и људи на власти.

Бахатост и осионост садашње власти најсигурнији су показатељи да јој се приближио крај. Режим који је сигуран у себе нема потребе да се на овако суров начин обрачунава са својим противницима, већ то чине само они који немају дуги начин да остану на власти.

Док је свако удружење родитеља погођених неком неправдом протествовало за себе или, што је чешће био случај, није протествовало уопште, власт је све то мирно посматрала. Лампица за узбуну се упалила тек када су та удружења одлучила да 19. маја организују заједнички сверодитељски протест у Београду на коме би им се придружио и синдикат полиције. Једна таква масовна поворка никако није одговарала режиму, па је планирано окупљање на Тргу републике забрањено од стране Полицијске управе града Београда, односно месно надлежне Полицијске станице Стари Град.

Наређење за забрану врху полиције је пренела државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Дијана Хркаловић која се као „правоверна“ доказала још 2012. када је заједно са својим пратиоцима код Панчевачког моста у Београду пребила активисту удружења грађана „Правда и право“ Дејана Вукићевића који се враћао са мирних антирежимских демонстрација (Магазин Таблоид је о томе писао у броју 359). Сведоци тврде како је она лично, заједно са начелником Полицијске управе Београда Веселином Милићем ишла у ПС Стари Град да издиктира решење о забрани скупа и да се увери да је исто послато организаторима. Једини проблем је био што није могло да се нађе никакво сувисло образложење.

Решење 03/16/23 Број 212-45/18 од 15.маја 2018. ПС Стари Град потписао је начелмик те станице, главни полицијски саветник Ђокица Драшковић. Као први разлог за забрану он је навео да би безбедност грађана могла да буде угрожена и то од туриста у транзиту који су другачијег мишљења од демонстраната?!?

И пре овог става знали смо да је Србија под страном окупацијом, али је ово први пут да неко од наших званичника јавно призна како је ова квислиншка власт толико сервилна да на њу могу да утичу чак и страни туристи у пролазу.

Од тренутка када је удружење грађана „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, коме је на челу др Јована Стојковић, успело да окупи и удружења родитеља украдених беба, као и оно које окупља родитеље којима су Центри за социјални рад насилно одузели децу како би била продата иу иностранству, на све активисте се обрушио комплетни државни апарат. Ситуација се посебно заоштрила када су јавности приказани документи који доказују да се нашој деци дају вакцине непознатог порекла и садржаја, као и да се деца одузимају од родитеља искључиво у сврху даље продаје у иностранству. Пошто није могуће демантовати доказе, чланови фармако мафије су кренули у сурови лични обрачун са свим противницима и онимаи који желе да сачувају своју децу од вакцина или продаје у иностранству.

Један од у јавности најпознатијих случајева отимања детета јесте породица Тркуља из Београда којој је Центар за социјални рад Звездара пре више од осам месеци незаконито одузео шестогодишњу ћерку коју не враћа упркос томе што је у првом степену суд одбацио захтев Центра за трајно одузимање права старатељства родитељима. Решење о привременом одузимању детета на основу измишљене анонимне пријаве (коју је, могуће, и сама написала) потписала је злогласна радница поменутог Центра Смиља Игић, која је по полицијској евиденцији ПС Звездара учествовала у одузимању више десетина деце од њихових биолошких родитеља.

Крајем маја се на неком зиду на Звездари наводно појавио графит у коме се прети Игићки. Мада осим ње тај натпис нико није видео, ПС Звездара је покренула истрагу. Предмет је доспео у руке младе инспекторке Драгане Бујић и тада је почело вишедневно малтретирање породице Тркуља. Бујићка је 24. маја у 20:55 са свог приватног телефона (број 069-4700269) позвала оца девојчице, Ивана Тркуљу, и захтевала да одмах дође у полицијску станицу, без да му је саопштила разлоге за позив. Тркуља јој је објаснио како му је нога у гипсу, да хода помоћу две штаке, да је већ доста касно и замолио је да му каже разлоге за позив, као и да договоре термин у неко разумно време, а не у сред ноћи. Бујићка је на то одговорила лавином претњи и прекинула везу.

Следећег дана је брачни пар Тркуља против поменуте инспекторке поднео пријаву Сектору унутрашње контроле која ни до данас није процесуирана, као што ни инспекторка није била обуздана у даљим незаконитим нападима на породицу коју је свакодневно узнемиравала телефонским позивима. Почетком јуна један униформисани припадник полиције је дошао на врата брачног пара Тркуља и захтевао да са њим пођу у ПС Звездара, где их је инспекторка Бујић саслушала без присуства браниоца.

Она им је у разговору открила како њој није толико битан измишљени графит (иако је више пута напоменула да је Смиља Игић „угледна и јавна личност“), већ да жели на првом месту да се спречи даље извештавање у медијима о отетој девојчици. Тркуље су првенствено требали да утичу на свог пријатеља, новинара Душка Велковског, да престане да пише о том случају, али и о осталим случајевима отете деце.

Велковски, који сарађује и са Магазином Таблоид, је члан међународне асоцијације новинара и о својим сазнањима у вези трговине децом и спорним вакцинама је професионално извештавао преко средстава јавног информисања. Упркос томе, нашао се на списку такозваних „шарлатана“ против којих је 270 измишљених „забринутих родитеља“ поднело кривичну пријаву, јер су, наводно, својим јавним противљењем обавезној вакцинацији ширили панику. При томе, колега Велковски се никада није успротивио вакцинисању деце, већ је страним медијима само преносио чланке објављене у Магазину Таблоид.

Преко својих контаката у полицији сазнао је како се сумњичи да је он нашој редакцији доставио документа из Норвешке који Игићку, али и бројне друге социјалне раднике у Србији, терете да буквално тргују српском децом у иностранству. Тада је постало очигледно како фармако мафија у ствари стоји и иза продаје наше деце у иностранству. Као и свака мафија и ова организација нема никаквих скрупула и интересује је само профит.

При томе, те такозване „шарлатане“ који се противе обавезној вакцинацији напада група „забринутих родитеља“ којој се на челу налази еугеничар Владимир Цимерман, кога лист „Блиц“ од 6. фебруара 2018. представља као – доктора. Цимеман нити је родитељ, а још је мање доктор, већ обичан шарлатан који данас тражи обавезну вакцинацију, а сутра би се (када би склопио бољи финансијски аранжман) исто тако жустро њој противио.

Велковски је међу првима саслушан у полицији на основу поменуте пријаве и позвао се на свој новинарски статус, као и на чињеницу да је он само преносио оно што је објављено у нашем листу. И поред тога, кривични поступак против њега се још увек води. Против брачног пара Тркуља заменик вишег тужиоца Александар Момчиловић води истражни поступак, али сада због високо-технолошког криминала?!? На тај начин је један графит, који нити је постојао, нити је њега могао да напише скоро непокретни Иван Тркуља, проглашен високом технологијом.

Сви они који се данас залажу за обавезну вакцинацију својевремено су били учесници афере „Свињски грип“, када су за више милиона евра увезене вакцине тако лошег квалитета да ни афричке земље нису хтеле да их приме као хуманитарну помоћ. Ту су на првом месту др Зоран Радовановић, др Предраг Кон и Владимир Цимерман. Исто тако, такозвани „вакцинаши“ се истовремено залажу и за одузимање деце од родитеља који не желе да их вакцинишу. За ово се залаже и тренутни министар просвете Младен Шарчевић који тиме прети у свакој прилици.

На врху покрета вакцинаша налази се око 60 особа која су истовремено и поборници насилног одузимања деце од родитеља. Сада проширују своју борбу и све чешће се у јавности појављују хвалећи ново законско решење по коме је свако донатор органа, осим ако за живота то изричито не одбије. Цела Србија ће постати једна велика „Жута кућа“ у којој ће се трговати људским органима, упозорава др Јована Стојковић.

Очигледно је на делу не само обична фармако мафија, већ једна добро организована криминална група која се залаже за безобзирно убијање и касапљење овог народа, зарад личног профита. Колико је ова банда незајажљива и спремна да гази по лешевима само да би зарадила још пара, показује случај трогодишње Зорице Д. оболеле од ретког облика мишићне атрофије који се завршава смртним исходом, ако се не лечи.

У свету постоји лек за ову болест који је у марту месецу увезен и у Србију. Министар Златибор Лончар је у присуству председника републике Александра Вучића у јануару уверавао девојчицину мајку како ће бити купљена довољна количина лекова за сву оболелу децу. Лекарска етичка комисија је, међутим, донела одлуку да се Зорици не да овај лек, јер је њој, по процени неких стручњака, остало мање од годину дана живота. Каква је то сурова и бедна држава у којој једно дете мора да умре како би друго добило лекове?!?Упркос томе што су јој ћеркицу осудили на смрт, лекари су Зоричину мајку упозорили да мора да вакцинише дете како би избегла плаћање казне!?! Врхунац безобзирности и лицемерја.

А 1. Протести и забране

Институт за јавно здравље „Батут“ је јавности морао да призна како не располаже тачним подацима о жељеним и нежељеним ефектима ММР вакцине. Ово је само делимично тачно, јер Институт ове податке у склопу истраживања деловања вакцине продаје произвођачу, али не сме да обавести домаћу јавност како не би избила паника.

Средином осамдесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама је донет закон који регулише исплату одштете родитељима деце која су оболела или умрла после примања вакцине. До сада је по овом основу исплаћено више од три и по милијарде долара!

У образложењу закона је наведено како је свака вакцина нужно небезбедна, јер наука још није досегла степен на коме би била могућа производња лекова који не би имали нежељена дејства.

Пошто је очигледно да ММР вакцина може да изазове нежељено дејство, поставља се питање зашто је она у Србији обавезна (уместо да се родитељи детаљно информишу о свим предностима, али и ризицима, па да сами донесу одлуку за своје дете) и то без да постоји законска регулатива о томе ко и како плаћа одштету у случају да дође до компликација након вакцинисања.

Како је и у Пољској вакцинација обавезна 2. јуна ове године на улице Варшаве у мирни протест изашло је више десетина хиљада људи. У Београду се сваке суботе организује протест забринутих родитеља. Најмасовнији је био онај 19. маја који је власт покушала да забрани, када је неколико хиљада људи изразило своје незадовољство. Иако је колона демонстраната дошла и до зграде РТС-а ни овај, као нити било који други медиј није о томе известио. Противници обавезне вакцинације постоје само за медије који се финансирају из иностранства („Блиц“ и „Данас“) и то једино онда када их треба вређати као шарлатане, припаднике фармако мафије, секташе, православне талибане и слично. Упркос томе, родитељи најављују да ће наставити да се окупљају сваке суботе у 15 часова испред зграде Владе Србије.

А 2. Специјални третман

Државна ревизорска институција (ДРИ) тврди како је најнижа плата лекара специјалисте 95.000 динара, што је апсолутна лаж. Већина их ради за само 90.000 динара, а они који раде у Републичком фонду здравственог осигурања, Првостепена лекарска комисија, добијају месечно само 60.000 динара у шта је урачуната и накнада за топли оброк и превоз.

Директорка ове установе је Горана Томановић Јовић, која је потпуно незаинтересована за услове рада својих потчињених. За њу се прича како је из Крушевца побегла након што јој је супруг окривљен да је крао паре из црквене касе. Поменута директорка није лека,р нити медицински радник, а запослени у Крушевцу су својевремено писали и петицију за њену смену.

Крађе су у Србији под заштитом

(Свакодневно добијамо десетине писама којима се указује на насиље и крађу у српском у здравству. У овом број објављујемо три писма)

……

Поштовани,

У складу са Вашом прокламованом борбом против корупције, желели бисмо да Вам скренемо пажњу на једну појаву у Клиничком центру Ниш, који је често тема медија.

Наиме, именовање директора ОЈ Очна Клиника Ниш урађено је противно Закону о борби против корупције, јер је супруг директорке Очне клинике др Маје Петровић, адвокат Милан Петровић, председник Управног Одбора КЦ Ниш. Због тога се пред Агенцијом за борбу против корупције води поступак против генералног директора КЦ Ниш проф. др Зорана Радовановића, због трговине утицајем. Поступак пред Агенцијом споро напредује и о томе су неки медији писали.

По важећим прописима, адвокат Петровић није ни могао да буде именован на функцију председника УО КЦ Ниш због сукоба интереса, с обзиром да је повезано лице (супруга запослена у КЦ Ниш). О томе је адвокат Петровић потписао изјаву приликом именовања на функцију, што је законска обавеза, а давање лажног исказа представља кривично дело.

Међутим, како је нова функција понела новопечену директорку, почеле су да пљуште претње, увреде, псовке и суспензије са посла. Један лекар је суспендован са посла на три месеца без плате, против већег броја запослених покренути су разни поступци, прети се политичким контактима супруга, али и отказима. Овакво стање на Очној клиници покренуло је редовно обраћање запослених генералном директору КЦ са бројим примерима мобинга које свакодневно трпе од директорке, али и одласке на боловање.

Као резултат страховладе, 17 лекара потписало је петицију за смену директорке и предало је генералном директору. Петицију нису потписала само три начелника које је она поставила и три лекара са презименом Веселиновић (тата, син и кћер) који уживају све привилегије, јер је тата Веселиновић ментор у изради доктората директорке Маје Петровић! Докторат се израђује на Клиници, у радно време и само пацијенти који се уклапају у профил за докторат, могу бити сагледани у одређеном кабинету.

Након петиције, сви лекари су саслушавани појединачно у канцеларији директорке, где им је предочена казна за непослушност, уз застрашивање приликом давања изјаве, „јер се зна ко стоји иза ње“. Ни месец дана након предате петиције, генерални директор, проф. др Радовановић се не оглашава иако је замољен да реагује. На Клиници се свакодневно дешавају нови афективни испади нове владарке и спремају нове претње и казне које су потпуно неосноване и безразложне, креира се деликт мишљења.

Намера овог писма није да се бави бурним љубавним животом др Маје Петровић, која је до скоро важила за велемајстора у избегавању пословних обавеза, нити да се покрене питање радног времена с обзиром да је 1/3 године проводила у иностранству где јој студира кћер, нити има личних повода. Очна клиника је и даље државна, а не приватна институција, и неприхватљиво је да појединац злоупотребљава овлашћења са циљем прогона неистомишљеника. Прети се супруговим познанством са високим државним политичарима (што сада и врапци знају), шефом БИА господином Братиславом Гашићем, (чији брате Бане је председник Надзорног одбора КЦ Ниш) као и припадношћу окултном витешком реду Малтежана! Из тог разлога молимо да ово писмо не потпишете нашим именима, а да поступите по савести.

Сви изнети подаци су истинити, али наша намера није да Вас затрпамо обиљем чињеница, него да упозоримо на неподношљивост ситуације. С поштовањем.

Марина дрма у “Нишкој бањи“

Против Др Марине Дељанин Илић, као организатора криминалне, директора Института за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш, Др Александра Пајића, као члана, шефа радиолошке дијагностике Института за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш и Др Јасминке Станков, као члана, лекара радиолога у Институту за лечење и рахабилитацију “Нишка Бања“ Ниш. и непознатог лица, као члана, у Филијали Републичког завода за здравствено осигурање у Нишу, поднета је кривична пријава.

Госпођа Марина Дељан ин Илић је описивана у текстовима Магазина Таблоид, због огроминх финансијских малверазција, које се мере милионима евра, а које је утврдила и Државна ревизорска институција.

Пријава против др Марина Дељанин Илић као директор Института, поднета је од стране запослених, јер је омогућила др Александру Пајићу да има прековремени рад, да дежура у периоду од 2014. године па и дан данас, мада он као радиолог који ради скраћено радно време, не сме по законима да има прековремени рад.

Као доказ о прековременом раду др Пајића дат је и распореде дежурстава за фебруар, март, април и мај 2018. године, где се види да др Пајић редовно дежура, а податке за претходне године могу се наћи у Институту. Подаци су са званичног информационог програма који постоји у Институту и који се може погледати из Института. Дежурства одређује директорка др Марина Дељани Илић по припреми др Дејана Петровића (Интересантно је да др Јасминка не дежура, нити је икада од 1990 радиолог дежурао,дакле само Пајић има ту привилегију).

Овај прековремени рад му се посебно плаћа из средстава Републичког фонда за здравствену заштиту, њима се фактуришу ова дежурства.

Директор Института др Марина Дељанин Илић је у периоду од средине 2013.-2015.године закључивала уговоре и са др Јасминком Станков, по основу којих је она гледала снимке са магнетне резонанце, а које је морао да прегледа лично др Пајић. А од 2014 када је постао радиолог, јер је плаћан за то од Фонда, а за шта је др Јасминки Станков Институт плаћао (наводно из некаквих сопствених пара Института) по невероватних 800 динара по прегледаном снимку. Нико не зна зашто јој је плаћано по 800 динара по снимку.

“Др Јасминка Станков је тада била у радном односу у другој здравственој установи, код нас није долазила да прегледа снимке, на том другом послу није могла и питање је где је (у својој кући можда?) и како и да ли је стварно гледала те снимке пацијента и на основу чега је давала налазе тим пацијентима.

Не знам ни заштоје директор др Марина Дељанин Илић одредила цену од 800 динара по прегледаном снимку, јер та цена није прописана ни у једном закону. Нико не зна ни где су на крају завршиле те паре, али се зна да је после тога др Јасминка Станков примљена у стални радни однос у Институту“, наводи се у поднетој кривичној пријави. Ни од ње неће бити ништа. Крађе у Србији су под заштитом.

Смедерево: Ургентни прима само пробране

Смедеревске новине су 24. маја објавиле да је суграђанка Љиљана Глигоријевић, која је због напада жучи покушала да у смедеревској болници затражи лекарску помоћ, избачена из Ургентног, јер није имала упут Хитне помоћи!

„Позлило јој је у ноћи између 6. и 7. маја, пола сата иза поноћи. Мама је иначе тежак срчани болесник, има три уграђена стента, дијабетичар је, нема хрскавицу у колену, дакле, заиста у тешком стању. Пошто живи одмах преко пута Ургентног , тата је тамо и одвео, јер није могла да се пење до Хитне. Није било гужве, ниједног пацијента. Али, није имала упут и нису хтели да је прегледају. Прећено им је обезбеђењем, избацили су их као псе „– посведочила је за „Смедеревске новине“ Љиљанина ћерка Бојана, која се и нашој редакцији обратила са жељом да јавности укаже на скандалозно понашање лекара Ургентног блока.

Лекарка је, каже, инсистирала на упуту из Хитне, јер се, рекла је, тамо процењује да ли је потребна интервенција у Ургентном.

У смедеревској болници потврђују да су упознати са поменутим случајем, јер „дежурни лекари подносе в.д. директору, сваког јутра усмене извештаје о дешавањима у протеклој ноћи“. Није међутим, новинарима Смедеревских новина одговорено на питање да ли су и које мере у вези са овим инцидентом предузете.

„Уколико је дошло до неадекватне комуникације докторке према суграђанки која Вам се обратила, не оправдавамо такво понашање и извињавамо се, а пошто је управо успешна комуникација темељ разумевања, поверења и обостраног задовољства пацијента и медицинског радника, у циљу превазилажења оваквих ситуација, организујемо едукативна предавања на ту тему за наше запослене“ – наводи се у писаном одговору Светлане Стојковић Томић, помоћнице директора за немедицинске и ПР послове смедеревске болнице.

Наводи да се у Ургентном збрињавају пацијенти који „захтевају хитну и неодложну интервенцију“ уз објашњење да се „по процедури такви пацијенти примају и одмах им се указује помоћ, преко службе хитне помоћи Дома здравља, односно са упутом изабраног др медицине када он утврди да је реч о ургентном стању“.

„За пријем и збрињавање хитних стања није потребан упут лекара опште праксе уколико ординирајући лекар Ургентног центра процени да се ради о таквом стању и степену хитности који непосредно угрожавају живот пацијента“ – наводе из смедеревске болнице.

Додају и да је у Општој болници сваком пацијенту, који сматра да му је ускраћено или повређено неко право, омогућено да, преко секретарице, закаже разговор код директора или помоћника директора, који их примају одмах или у што краћем року. Суграђанка која нам се обратила каже да је након инцидента захтевала пријем код директора болнице, али јој то није дозвољено. У болници, пак, то негирају.

„Како у нашој евиденцији немамо података да се суграђанка о којој је реч обраћала за разговор руководству, можете је обавестити да нам се јави“ – наведено је у одговору.

Бојана Глигоријевић каже да се усмено обратила министарству здравља, а сада припрема сву неопходну медицинску документацију своје мајке коју ће приложити уз писмену пријаву надлежним службама и инспекцији.

„Саветовали су ме из министарства да то урадим, јер нису могли да верују да се лекари, који су положили заклетву, тако понашају. Објаснили су ми да пацијент није дужан да зна да ли је за интервенцију у Ургентном потребан упут или не, и да су лекари у Ургентном дужни да укажу помоћ сваком ко се јави, чак и ако нема књижицу, а моја мајка је имала. Нарочито је, објаснили су ми, отежавајућа околност чињеница да је мама тако тежак болесник, због чега су ми и рекли да уз пријаву приложим и медицинску документацију“ – каже Бојана Глигоријевић, суграђанка.

Истиче да неће одустати и да ће инсистирати на одговорности за овакав поступак.

„Ако је моја мама требало да плати цену да се овакво срамно понашање лекара у смедеревској болници прекине, нека буде тако“ – изричита је Бојана.



Милан Маленовић/Таблоид

Банда из СНС-а пљачка болесне преко вакцина, отима и препродаје децу
Режим који броји своје последње дане кренуо је у сурови обрачун са свима који угрожавају његово финансирање из илегалних и смртоносних послова. Почело је


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Да ли сте ментално исцрпљени? 7 знакова који би могли указивати психичке проблеме

Да ли сте ментално исцрпљени? 7 знакова који би могли указивати психичке проблеме
Чувени доктор открио је који су знаци за узбуну.
Ментално здравље (фото: Pixabay)
Свакодневни стрес веома утиче на наше здравље - и физичко и ментално.
С тим на уму, важно је препознати знакове депресије, односно знакове менталне и емоционалне исцрпљености. На то је указао чувени доктор Мералију.

1. Иритација
Када је др. Мералију постављено питање о томе која је веза између иритације, депресије и менталне исцрпљености он је рекао да су они „дубоко повезани“. Објаснио је да када некоме у животу све иде како треба они нису под стресом и не брину се око много тога. Но када се неко не може носити с одређеним стварима, биле оне велике или мале, онда постану наиритирани. Додаје: „Када се то почне понављати, то је дословно кап која је прелила чашу. Стрес постаје превише за ту особу, а будући да је он постао део дневне рутине особа је увек изиритирана.“ Један од разлога због којих се то догађа јест свест о одређеним догађајима. Др. Мерали као пример користи аутомобилску несрећу.

2. Мањак мотивације
Приликом разговора с Др. Мералијем, постављено му је питање о улози мањка мотивације у менталној исцрпљености. Рекао је да је немотивираност део менталне исцрпљености и објаснио да људи постају немотивирани управо зато што су исцрпљени. Као пример је навео особу која трчи маратоне:

- Ако волите шпринтати или тркач који трчи маратоне, неће вам се дати трчати након што истрчите маратон него ћете бити потпуно исцрпљени.

Рекао је да је иста ствар и с менталном и емоционалном мотивацијом, ако сте превише уморни да будете мотивисани, постат ћете немотивисани. У многим случајевима менталне и емоционалне исцрпљености, а посебно депресије, присутна је анхедонија. Анхедонија је потпуно губљење занимања за активности у којима је особа пре уживала, а попраћена је смањењем њихове способности да осећају притисак.

3. Поремећаји у спавању
Следеће питање је било могу ли поремећаји у спавању бити знак депресије као и менталне и емоционалне исцрпљености. Рекао је да постоји веза. Када би питао некога када су први пут приметили да су у депресији или да су ментално или емоционално исцрпљени, одговор би се односио на поремећаје у спавању. Уједно спомиње два аспекта спавања која могу бити знак упозорења: ако неко спава премало и ако неко спава превише. Разлог због којег људи не могу заспати када су депресивни или исцрпљени јест поремећај у њиховом природном биоритму. Додаје да депресија може бити повезана са сезонским афективним поремећајем. То је поремећај у којем људи постају депресивни када се мења сат или дани постају краћи. Уједно, др. Мерали додаје да, ако је нетко на антидепресивима, потребна је довољна количина сна јер лекови неће бити учинковити ако тело није довољно одморно.

4. Мањак стрпљења
Како је Др. Мерали раније објаснио, иритација, моја може укључивати мањак стрпљења, је чест знак депресије и исцрпљености. Он спомиње и године у смислу да је мањак стрпљења чешћи код млађих људи, а туга је чешћа код старијих. Разлог одвајању од породице и пријатеља је због презаокупљености. Додаје да се особама тада не да причати јер им је ум на милион других места па се не могу концентрирати на само једну ствар. Мале ствари постају велике, а велике ствари постају још веће.

5. Поремећај у апетиту
Др. Мерали објашњава да тело има одређене хормоне и неуропреноснике, а када смо гладни, одређени се хормони производе у нашем телу. Али када хормони у телу нису уравнотежени, као што је мањак сератонина, тада долази до поремећаја у количини свих хормона и неуропреносника који учествују у том процесу што доводи до смањења апетита. Додаје да лептин и грелин имају кључну улогу у регулацији апетита. Када вам је повишена количина лептина у крви, смањен вам је апетит, а када је повишена количина грелина, апетит вам се повећава.

6. Туга
Туга се више односи на старију генерацију. Разлог настанка туге код старијих људи је депресија и емоционална исцрпљеност повезана са стресом који ти људи не могу поднети. Када особа постане ментално и емоционално исцрпљена, њен ум претерано ради, али га особа покушава зауставити. Др. Мерали додаје да особе због тог осећаја често почињу изненадно плакати док не постану преуморни да покажу било какве осећаје. Људи ће често имати смањену количину сератонина ако су јако тужни.

7. Фокусирате се према унутра, а не према ван
Др. Мерали је објаснио да, ако је особа ментално или емоционално исцрпљена, она ће се фокусирати на оно што се одвија у њој те ће занемарити ширу слику. Све постаје у вези њих, чак и оно што није. Додаје да ће се људи тада често изоловати од остатка света. Заправо је један од начина за лечење депресије бити окружен људима и комуницирати с њима. Али особама које су у таквом стању се не чини да је комуникација решење. Њима је друштвена интеракција још један терет који придоноси стресу који осећају.

Да ли сте ментално исцрпљени? 7 знакова који би могли указивати психичке проблеме


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како су државне установе и државна предузећа постале Вучићев приватни посед

Како су државне установе и државна предузећа постале Вучићев приватни посед
Београд – Мада је опште познато да су јавна предузећа у Србији праве криминалне енклаве под контролом владајуће партије, тешко је обичним грађанима да схвате да ће, баш из њихових џепова, до краја ове 2018. године, бити отето више од три и по милијарде динара, како би се задовољиле страсти бахатих директора и њихових интимних пријатељица и пријатеља, те како би свака партијска шуша била збринута и почашћена редовном платом и припадајућим привилегијама. Шта су то „гарантовани дугови“, како их је Вучићева влада осмислила, колики је стварни дуг јавних предузећа и колико буџет Републике Србије даје дневно, месечно и годишње за (не)постојећа јавна предузећа на Косову и Метохији? Ова и бројна друга питања, редовно постављају пред Вучићевим кловновима сталне делегације поверилачких институција, ММФ -а, Светске банке, Европске банке…Одговор је увек исти: Србија напредује, извршићемо департизацију и слично. Извесно време су то господа повериоци и слушали. И одлучили да примене дератизацију! Напредњачким пацови на челу са Вођом не пише се добро. Ни у јавним ни у тајним предузећима.

Нигде у цивилизованом свету не постоји ни промил могућности да државна предузећа раде без контролних механизама и онако како то један човек или његова партија хоће. У Вучићевој Србији, државна, дакле, јавна предузећа, дословно су у његовим рукама и рукама његове родбине, пријатеља и кумова. Ту је и пратећа режимска пропаганда, бесрамне лажи и кривотворење чињеница, како би се прикрио и пратећи криминал.

У првој половини 2018. године, та Вучићева пропаганда потрудила се да слаже како „…последњих година јавна предузећа послују у плусу“, али, са друге стране, ниједно од њих није у стању да враћа своје дугове. И док је Вучић безочно лагао јавност, бивши министар финансија Душан Вујовић, уочи оставке и непосредно пре свог последњег службеног пута у САД, на разговор са повериоцима из ММФ и Светске банке, послао је „коме треба“ информацију о томе да су активиране гаранције јавних предузећа Србије, достигле 114 милијарди динара, док укупно гарантовани дуг износи 191 милијарду динара. Истовремено, Вујовић је уочи одласка на исту адресу послао информацију да ће на камате за активиране гаранције из државне касе у 2018. години отићи 3,47 милијарди динара, док ће на отплату главнице по гаранцијама бити утрошено 20,95 милијарди динара! То је тачно онолико колико држава приходује од смањења плата у јавном сектору! Само гаранције за кредите „Србијагаса“ износе близу 15 милијарди динара, гаранције за „Железница Србије“ најмање четири милијарде динара, а гаранције за упокојени „ЈАТ“ и у бесцење продату (поклоњену) „Галенику“ преко две милијарде динара! То је, наравно, само мали део подугачког списка гаранција које је Вучић делио као да је пребогати шеик.

Вучићева влада је за њих и већину других јавних предузећа, гарантовала новцем грађана (дакле, из буџета), па чак и за дугове настале у првих две године његове владавине.

Како би преварили опљачкане грађане, дошло је током 2015. године чак и до измена Закона о јавном дугу, па је Вучић на сва звона причао како „…држава више не даје гаранције за покривање губитака у буџетима јавних предузећа, већ сада може да гарантује само за улагања и инвестиције које планира!“

Међутим, сва дуговања која су имала јавна предузећа, а за која је гарантовала држава, ушла су у укупан јавни дуг Србије и то је сада непремостив проблем. Вучић очекује да ће га решити нови министар финансија, до скора „први џепарош Београда“, Синиша Мали, осведочени хохштаплер и мешетар државним новцем.

Постоји, наравно, и скривени јавни дуг који се гомила. Постоји чак и термин „гарантовани дугови“! То су они дугови које Вучићев режим јавно признаје. Само у 2016. години, ти „гарантовани дугови“ коштали су пореске обвезнике 38 милијарди динара, а за 2017. годину, режим је лажно тврдио да су смањени за 0,5 одсто!

Истина је горка: дугови јавних предузећа у Србији ће бити отплаћивани још годинама, а Вучићеви „стручњаци“ тврде да „износ активираних гаранција у 2018. почиње да пада“ те да се више нико од њих не задужује за плате и текуће пословање – на терет државе. Ово је такође велика лаж, што се само из примера Градског саобраћајног предузећа (ГСП) у Београду може лако утврдити.

Вучићев режим ће током 2018. године издати гаранције јавним предузећима у износу од 58,6 милијарди динара, наводно искључиво за инвестиције, па ће тако „Србијагасу“ дати гаранције у вредности од 11 милијарди динара, предузећу „Србија воз“ и десетинама других где коло воде паше и субаше Српске напредне странке.

Јавна предузећа у Србији нису само „сезонска станишта“ чланова владајуће странке и њених коалиционих сателита. То су мале државе у држави које пију крв пореским обвезницима и живе паразитским животом, пљачкајући новац грађана на сваком кораку, чак и на „кокошарски“ начин кад затреба. Тако је, на пример, само за двадесет квадратних метара бетона и једну настрешницу, новосадско јавно предузеће „Паркинг сервис“ из градског буџета потрошило близу 50 хиљада евра! Реч је била, наводно, о некаквој „Аутоматизованој станици за бицикле“. Таквих примера широм Србије има на хиљаде и све се то третира као „ситан трошак“, чији укупан биланс (кад се саберу све „невидљиве“ отимачине из буџета), прелази милијарду евра годишње!

Познато је, на пример и да су многа државна предузећа и установе морале да обнављају своје софтвере и рачунарску опрему, искључиво преко фирми блиских режиму (подсетимо само да је компанија „Ассецо СЕЕ“, којом руководи Игор Брнабић, брат српске премијерке, од државе претходних две године зарадила преко 50 милиона евра продајући српским институцијама софтвере, али и компјутерску опрему, а уносне послове је наставила да добија и након што је Ана Брнабић постала најпре министарка, а затим и председница Владе).

Овоме треба додати и Андреја Вучића човека који стоји иза фирме Алти и Слободана Квргића, власника ланца продавница Wин – Wин, који је до доласка Александра Вучића на власт 2012. године, победио само на једном тендеру, да би већ 2016. године победио на 150 јавних набавки опреме и софтвера за јавна предузећа и друге државне установе! Ова фирма је 2015. година имала приход од 2,5 милијарде динара, а данас барем четири пута више. Само у првој половини године, Квргићево предузеће Проинтер је са државним органима и јавним предузећима склопило уговоре за скоро 40 нових набавки, вредности преко три милиона евра. Ко познаје браћу Вучић, државна благајна му је на услузи 24 сата дневно!

Али, и то је само део великог мозаика корупције и пљачке у јавним предузећима. Шта рећи на чињеницу да је Национална служба за запошљавање одобрила фиктивна радна места на јавним радовима за предузеће „Еуролин“ у Параћину, и то само за активисте Српске напредне странке (СНС) који раде као „Интернет тим“ (такозвани „ботови“) у повереништву СНС у Параћину, а који заправо уопште не иду на посао у „Еуролин“, него седе у повереништву ове странке!? Да скандал буде већи, и повереништво СНС и фирму „Еуролин“ води Милан Илић, одборник СНС, иначе, правоснажно осуђено лице у афери рудника у Ресавици, зато што је према овој документацији подмићивао, сада већ правоснажно на вишегодишњу затворску казну осуђеног, директора рудника!

Тако је Национална служба за запошљавање показала да не контролише рад радника на јавним радовима, да одобрава јавне радове за предузећа која шаљу раднике да раде у странци, и за предузећа која воде правоснажно осуђена лица пред тужилаштвом за организовани криминал. Оваквих и сличних случајева има на претек. Где су јавна предузећа, ту је Српска напредна странка, ту су Вучић и његови „вучићи“. За мање од седам година, број чиновника у државној управи (без МУП-а) је утростручен, а у локалној самоуправи удвостручен! У сиромашној општини Лесковац, у којој је чак 25.000 грађана незапослено, број општинских службеника је порастао на свише од 700, па због тога само на плате иде 30% из општинског буџета.

Али, најгоре од свега је што је у међувремену Републике Србија, постала талац сопствене политике. Наиме, због издатака за јавна предузећа на северу Косова и Метохије (која су истовремено и на буџету самопроглашене албанске државе), из републичког буџета годишње се одлива преко пола милијарде евра! Дневно, за Косово и Метохију, Србија издваја нешто више од милион и по евра!

Бројни су докази о злоупотреби ових средстава већ одавно изашли на видело, зна се и ко су главни протагонисти ове пљачке и како их штити самозвани „владар“ Александар Вучић. Вероватно, из чисте спрдње, још пре четири године, пљачке средстава јавних предузећа на Косову и Метохији потврдио је чак и Анкетни одбор Скупштине Србије, чији извештај Скупштина никада није усвојила, нити је објашњено зашто се извештај никада није нашао на дневном реду. Познато је да у појединим јавним предузећима на КиМ, и данас Србија исплаћује плате за хиљаде људи који тамо уопште не живе! Наводно је та „аномалија“ ликвидирана, али у пракси функционише!

Кад је Вучић дошао на власт, од 2012. до 2013. године, за помоћ Србима на Косову издвојено је најмање од 634 милиона евра, односно у просеку преко 867.000 евра дневно. На терену се та помоћ никада није видела, јавна предузећа на КиМ су и онда и данас у жалосном стању, а новац је одлази његовим телохранитељима, кумовима и „пословним партнерима“. До данас нико није одговарао ни за доказане злоупотребе и криминал, попут оних да је изградња бројних објеката плаћена, а да зграде и објекти не постоје.

У међувремену, судбину српских јавних предузећа на Косову и Метохији, почели су да кроје Албанци. Тако је такозвана Влада Косова донела одлуку да се сва непокретна имовина регистрована на име СФРЈ, Србије и АП Косова региструје на име Косова. Под овом одлуком Владе у Приштини се подразумева сва непокретна имовина која је била уписана на име СФРЈ, а затим и Републике Србије као сукцесора. Одлуку коју је донела Влада Косова потписао је тадашњи премијер самопроглашеног Косова Иса Мустафа.

Земљиште, милиони квадратних метара и имовина највећих српских јавних предузећа само су део богатства које Влада самопроглашеног Косова присвојила. Уместо оштре акције свим средствима поводом ове библијске пљачке, ондашња и садашња министарка у Влади Србије, Зорана Михајловић, наругала се грађанима Србије изјавом: „Формираћемо о томе заједнички став са Вучићем!“

Подсетимо на имовину која се налази на Косову и Метохији, а које је, према свим земаљским и небеским законима српска, сачињава земљиште (које је власништво Републике Србије у износу од 29% од укупног земљишта на Косову и Метохији, према подацима Републичког геодетског завода); објекти, и то 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката посебне намене, 753.916 квадратних метара других грађевинских објеката, ресторана, одмаралишта, спортских објеката; Државни удео у привредним субјектима попут РМХК Трепча а.д., Ски-центар Брезовица д.о.о., Лола Лешак, Космет превоз; Државна предузећа и њихову целокупну инфраструктуру попут Железница Србије, Електропривреде (ЈП Површински копови, ЈП Термоелектране Обилић, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток), ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк Шара; Језеро Газиводе…

Посредством Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и тадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмерено је око 4,37 милијарди долара са учешћем Србије у формирању свих средстава око 35,4 % или око 1,6 милијарди долара. Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа на КиМ.

Државна предузећа Србије су, осим регулисаног зајма за препород Србије, путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширењу материјалне базе Косова и Метохије, где су најзначајнији носиоци били Застава Крагујевац (фабрика ауто-делова у Пећи и Истоку и амортизера у Приштини), Лола корпорација (погони у Лешку, Зубином Потоку и Штрпцу), Термовент (погони у Липљану и Ораховцу).

Наравно, и овде је поменут само део огромне имовине Републике Србије, од којих је највећи део у власништву јавних предузећа.



Никола Влаховић / Таблоид

Како су државне установе и државна предузећа постале Вучићев приватни посед
Београд - Мада је опште познато да су јавна предузећа у Србији праве криминалне енклаве под контролом владајуће партије, тешко је обичним грађанима да


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Одговор извршном одбору САНУ

Одговор извршном одбору САНУ
Косово и Метохију нам отимају, а ви стојите постојано као скуп „независно мислећих“ и постојано „ћутећих“! О чему ли само мислите?

Уважена господо,

на Ваше саопштење и изјаву Потпредседника САНУ Зорана Поповића oд 11. јуна, одговарам по редоследу 12 тачака, како сте их формулисали. Курзивирани пасуси у збиру дају укупан садржај саопштења.

У суочавању са критикама актуелног изборног процеса у Српској академији наука и уметности (САНУ), углавном од стране незадовољних учесника у јавном позиву САНУ, Извршни одбор (у даљем ИО) ове куће чврсто стоји на становишту да САНУ не може бити изузета од критика ни академске заједнице ни друштва којем припада, те да је дужна да сваку замерку пажљиво размотри. То ће чинити у свакој прилици, па и поводом текућих избора! Али, не и када су у питању неистине, инсинуације, па и увреде.

Незадовољни, у реду! Али зашто би задовољан дигао глас, кад још нисмо достигли ниво да појединац устане у име општег принципа, по цену да поквари своје шансе да уђе међу „бесмртне“? Опет, допуштате ли могућност да кандидат који није прошао задржава способност за чињенично засновану критику и да не говори само због себе и због осталих оштећених, него са становишта општих принципа и нарочито онога што би САНУ требало да буде? Да ли је говор о томе ваш монопол? Уз то, како то разматрате сваку замерку када сте до сада сваку критику отписивали као „неистине, инсинуације, па и увреде“. Хајде на тренутак да се оканемо фразирања.

Громогласни, сензационалистички наслови у медијима („Бура у САНУ“, „Академија се тресе“, „Академици у клинчу“ и тд.) једноставно нису тачни. Поједине одлуке везане за проблеме из наведених наслова су, сасвим супротно, у иначе пословично хетерогеној САНУ, доношене „забрињавајућим“ плебисцитом.
Да се Академија тресе због последњих написа види се и из Вашег одговора, из његове несређености, неконзистентности, што ћемо управо показати. Коначно, да ли сте толико „хетерогени“ да не можете да се сагласите ни око чега? Према последњим збивањима, изгледа да је то случај.

Актуелни изборни циклус се одвија под начелно истим правилима и са истим временским оквиром као и низ претходних – шта је онда проблем и зашто критике сада? А када?
Овде се слажемо. Па и ја сам нагласио да се од 2009. до сада изборни циклус одвија на исти начин. Само се разликујемо по томе што ја тај циклус оцењујем као самооспоравајући, противречан и на крају непромишљен. А зашто критика тек сада – то питање сте могли да поставите само зато што сте необавештени иако „пажљиво пратите све написе…“. Реаговао сам још 2012, после скарадно спроведеног изборног поступка. Зашто је био скарадан образложио сам на Радио Београду 2, 9. 11. речене године. Реаговао сам и после избора 2015, само што то нико није хтео да објави. То што вас главни медији дословно штите у ствари је „медвеђа услуга“, што се види и по вашој необавештености. Оно што ти медији о САНУ „не пусте“, очас се разлети електронском поштом дуж целе научне заједнице, тако да сте на крају једино ви „необавештени“.

За Извршни одбор САНУ нема „пропалих“ кандидата, јер смо уверени да је и сам предлог за чланство у САНУ својеврсно признање и почаст. Уосталом, избор није и не може бити никоме обећан, а ретко је ко изабран из првог покушаја.
Овде се потпуно слажемо. Управо то сам наглашавао у изјави од 9. 11. 2012. Само што то не поштујете, пошто и потпредседник говори о „губитницима који се љуте“. А нарочито када се према спољашњим кандидатима понашате као да су дошли с улице, а не на предлог научних институција, па их ни не обавештавате о исходу конкурса. Уз то имамо услов за понос: да је кандидат одбијен на основу скрупулозно урађеног, објективног реферата, с компетентном проценом дела и образложењем недовољности за пријем. То до сада нисмо доживели, а ви реците да говорим неистину. Те 2012. нико нам није тражио радове на увид! То није било препрека да о нама осморици кандидата реферате напише потпуно некомпетентан члан Одељења. Како се као такав ту нашао и догурао до редовног, ваш је проблем, не наш. Некомпетентност се види из његовог текста, а над некима се наглас ишчуђавао. Није му сметало то што ни једну није ни могао да прелиста. (Не заборавите да ми професори умемо да „читамо“ и колеге колико знају, а не само студенте.) Али је зато био у стању да своје изабранике хвали до нивоа кривичног дела, фалсификатима и неистинама. Реферати су вам у архиви, па проверите говорим ли истину.

Дакле, до сада нисмо доживели да кандидат буде одбијен на основу објективне критике, а то нећемо видети ни овај пут. Има ту још једна ствар. Слажем се с вама, господо; наравно да избор ником не може бити обећан (иако таквих обећања има, да се не обмањујемо) и да су ретки они који су изабрани из првог покушаја. Зато сам и покушавао други и трећи пут. Али шта да радите с чињеницом да ту, крај вас, имате академика који први користи термин „пропао“, па каже: „Шта овај сад тражи кад је већ раније пропао!“ Можете ли ви у САНУ да се споразумете око статуса кандидата који нису прошли, па да их барем удостојите елементраног обавештења?

Од расписивања јавног позива за предлагање кандидата за нове чланове САНУ у иначе једногодишњем изборном процесу ништа није било тајна. Изузетак је институције тајног гласања, која је уграђена у Статут САНУ и представља значајну традицију буквално од њених почетака. Она носи са собом несумњиве демократске потенцијале, штити аутономију институције, али је повезана и са ризиком субјективности. Упркос свему, она је неупитна процедура у већини нама познатих националних академија. Имајући то у виду, захтев да се дају образложења и разлози избора или неизбора који су засновани на тајном гласању логички је неодржив.
Ово је, уважена господо, школски случај бесмислице, па реците шта год хоћете! Да због тајности гласања не могу да се дају образложења и разлози (не)избора, ко ли вам је само то смислио? Између те две стране не постоји ни логичка ни каузална веза. Да, постоји код Вас, јер никада никоме нисте послали ни извештај ни образложење. Сад читамо на основу чега се држите тајности! Држали сте се non sequitur закључка као принципа. Па зар у САНУ?

Није било „грубих, несхватљивих кршења утврђене конкурсне процедуре“. У увредљиве тврдње да је Председништво САНУ спремно да „изгласа и да је „бело“ заправо „црно“, ако је то конјунктурно“, нећемо се упуштати...
Зашто – да бисте избили из глава идеју да сте способни „црно“ да прогласите за „бело“ – нисте све нас ставили на сајт и на располагање научној заједници у целини? Зашто се уздржавате од тога, кад сте нам тражили да све приложимо и у електронском облику? Нека чланови САНУ имају главну реч, пошто само они гласају, али што би вам сметало да од маја до новембра добијете и мишљења научне заједнице, кад већ има своје „спољашње“ кандидате. Немојте да вас чуди што сте предмет сумње. Довољно сте затворени у процедурама да би сумњи било. А онај ко је само једном прошао процедуру „топлог зеца“ на Одељењу друштвених наука, нема разлога да инсинуира и не говори истину. А када се суочите с њом, не можете да верујете ваљда? Па онда то проверите, немојте олако да оптужујете нас. И ту сте у противречју: декларативно „свако има право да се жали“ (З. Поповић у изјави од 11. о. м.), а у пракси сваку жалбу и примедбу одбацујете као „љутњу губитника“, „инсинуацију“ и „подметање“, што онда само по себи искључује објективност. Све у свему, увек сте безгрешни и био би мир да вас не прогоне „губитници“ и „улица“.

Управо су посленици из друштвено- хуманистичких области наука (о уметничким областима да и не говоримо) критиковали квантитавни приступ у процени нечијих постигнућа, укључујући и критике на скуповима у самој САНУ. Апсолутизација квантитативног приступа, који може бити само важан део критеријума у изборној оријентацији, омогућила би да на бази нумеричких података обучени административни службеник сам обави процедуру избора нових академика. По неким циничним изјавама, можда и само компјутер!?
Милан Брдар

Опет се слажемо. Изузимам мишљење да би компјутер направио праведнији избор, с обзиром да квантитативан критеријум ипак импликује и одређен квалитет, да није само број.

Слажемо се, дакле, да би првенство требало да имају квалитативни критеријуми. Али где то имамо њихову видљиву примену на Одељењу друштвених наука. Господо, морате коначно да прихватите да се тамо изборна процедура годинама спроводи без прелиставања, а камоли читања дела кандидата. А како да се чита, кад у избору 2015, као и 2012, од кандидата такође није тражено да приложе радове! (Ово су ми потврдили неки од тадашњих кандидата.) Да ли вам је то познато, када јавно позирате како вам је у кући све беспрекорно у погледу озбиљности и објективности?

Хајде да погледамо упоредно два случаја, др Миодрага Стојковића и мој. Заједничко нам је што нисмо „прошли“. Разлика огромна: др. Стојковић има највиши Хиршов коефицијент (60) и познат је у свету. Ја имам само један цитат на Топсон листи и око 150 домаћих цитата. У свету сам непознат.

Хајде сада одбраните оно што рекосте vis–a–vis oва два случаја.

То што Стојковић није прошао разумемо: тà ви сте против апсолутизације квантитативног критеријума! У реду. Али зашто није прошао Милан Брдар са својих 5.500 штампаних страница и ко је тих 15 књига на Одељењу погледао? Ја вам тврдим: нико, јер сам свој пакет преузео неотворен! Лакше је мене прогласити за лажова него признати такав скандал! А то се догађа систематски, без промена, од 2009. године. Главну реч води члан Одељења славан по две изјаве: „Нисам га читао и немам намеру“, или: „Читах га док је био млад и видех да то ништа не ваља. Што бих га сад читао“. Да ли је ово ниво САНУ или провинцијалне прчварнице?

Иначе, до квалитативног критеријума ми је стало, пошто до цитираности у иностранству уопште не држим. Држим се начела да ако као научници немамо самоуверености, него нам је потребна потврда са стране да бисмо схватили ко од нас колико вреди, онда боље да нас нема! Цитираност напољу немам, јер последње две деценије пишем искључиво књиге. Оне не могу да дођу до западног читаоца, с обзиром да наше Министарство уопште не финансира преводе књига и монографија. Коначно, принуда да објављујемо на Западу и будемо на тамошњим листама одлика је колонизоване науке, што је на снази од Петог октобра. Из те праксе себе сам искључио по цену да, ето, имам само један цитат. Поменути члан Одељења је и то употребио: „Ето, има само један“ (а у нападу објективности прећутао је оних 150), уз поменуту квалитативну оцену. Сад реците да су и ово инсинуације и подметања.

Господо, споразумите се ви у САНУ, нарочито с људима с Одељења (који раде „сад овако, сад онако“), шта је важније и како то примењивати.

Нетачно је да је „врх САНУ прикључио пет историчара Одељењу друштвених наука“. Напротив, истина је да је на основу статутарне могућности, управо на захтев Одељења друштвених наука који је био упућен Одељењу историјских наука, одређено пет његових угледних чланова. Председништво је ово прихватило као додатно оптерећење и несебичност колега из Одељења историјских наука. Ових пет чланова су према статутарним одредбама равноправно учествовали у свим фазама избора, јер ради се у таквом случају о јединственом изборном телу!
Значи, прикључили сте пет историчара на захтев Одељења! Па то сам тврдио. А како сте то урадили, у то нисам улазио. Значи истина је, а пошто су дотични допринели да резултат буде још гори него раније, ипак сте суодговорни и Ви. То не би био случај да сте одбили захтев Одељења. Него, јесте ли очекивали да ће пет историчара да нас читају, вођени квалитативним критеријумима? Онда тај посао не би завршили до краја године. А да је требало – јесте, јер међу нашим радовима има и историјских књига. Да ли сте размишљали о границама њихове компетенције, као и могућности да ни они не читају ништа? И да уместо читања консултују „познаваоца“ с Одељења, који је кумовао скандалу да се 19 „спољњих“ кандидата скине с листе онако „одока“, а да се историчари с тим сложе „по својој савести“, јер ко да чита по овом летњем времену.

Оптужбе о лобирању „врха САНУ“ једноставно не одговарају истини: свако ко познаје морални и научни интегритет академика из Одељења историјских наука може лако да замисли како би се провео свако ко би, без обзира на ком се положају налази, покушао да сугерише изборне одлуке. Ови одговорни људи нису се, како се тврди, повели ни за ким, јер су од четири „кандидата одељења“, како се нетачно цитира обзиром да су у питању само „евидентирани потенцијални кандидати“, довољан број гласова за разматрање на Изборној скупштини добила само њих двојица.
Немојте пред јавношћу да непотребно глумите. Познато је да за улазак у САНУ сам предлог није довољан. Очигледно је да вам није јасан појам лобирања, кад му придајете само негативну конотацију. Лобирање има и своју позитивну страну. Ето да је, на пример, др Стојковић ушао међу изабране на основу лобирања, ко би могао да буде против? Питање је само има ли лобирање покрића. И коначно, ево тврдим да је већина изабраних кандидата са објављене листе прошла на основу лобирања. Ми из хуманистичких наука протестујемо зато што је на Одељењу друштвених наука већина „прошла“ искључиво на основу тога, без оправдања са становишта пропозиција конкурса. Водите рачуна да се ипак обраћате научној јавности.

Политичке инсинуације које би се криле у основи ових избора одбијамо у потпуности, као надамо се завршне трзаје једне одавно познате денунцијантске нарације. Настојали смо и настојаћемо да будемо скуп независних, мислећих индивидуа, а свакако не „колективни интелектуалац“ што би било у великом нескладу с нашим схватањем и институције и улоге академика.
Миодраг Стојковић

Нажалост, ваше укупно излагање, као и З. Поповића од 11. јуна представља пример поменуте „денунцијантске нарације“. Последњих година само тако комуницирате с критичарима. Можете да одбијате, али је знано да у свему овоме има и политике. Ето, већ то у следећој реченици је одређена политика. Академија као агрегат „независних мислећих индивидуа“, коме то причате, молим вас? Чудо да не рекосте: скуп Лајбницових монада! Чему онда САНУ, ако нисте у стању или нећете да формирате заједнички став о било чему? КиМ нам отимају, а ви стојите постојано као скуп „независно мислећих“ и постојано „ћутећих“! О чему ли само мислите? Држава се распада, народ нам и даље прогоне где стигну, а ви бринете о томе ко вам квари умишљени лик пред огледалом! Ако САНУ није присутна у јавности својим – дакле заједничким –ставом о акутним питањима народа и државе, онда нам није ни потребна. Само трошак, без користи. И не само не причајте о уздржавању од политике, немојте нас толико потцењивати.

Захтев да се детаљи везани за кандидате о којима ће се гласати 8. новембра на Изборној скупштини САНУ изнесу јавно, укључујући и на сајту САНУ, искрено нас чуди, а намера оваквог подметања, уколико није реч о необавештености, забрињава. Не зато што је такав захтев неоснован, већ зато што је САНУ тако поступала у читавом низу претходних избора који се одржавају сваке три године. (У даљем се цитирају чланови Статута о оглашавању резултата конкурса).
Захтев да се изнесу детаљи везани за кандидате који иду на Скупштину 8. новембра Извршни одбор процењује као подметање (!) чија намера „забрињава“. Да би то оспорили, тврде да је тако рађено и раније, и позивају се на Статут о томе када се документација ставља на увид јавности.

У чему је „подметање“ ако тражимо да документација свих предложених буде на увиду јавности (дакле и научне) пре него се донесу одлуке? Кад кажу да нас не оспоравају „зато што је захтев неоснован“, не запажају да су у противречности са собом. Тако је кад се фразира. Дакле, захтев је основан? Како, кад га цените као „подметање“ са забрињавајућим циљем? Разлог неоснованости је, веле, то што се тако радило и раније. Тачно то тврдимо и ми. Само што ви господо не знате или прећуткујете како се раније радило на Одељењу друштвених наука, да овде не понављам неодрживе тачке „процедуре“ (погледајте „Отворено писмо Председнику“). Дакле, објавићете реферате и материјале у сепетембру и истичете наше „право приговора“. Видећемо како ћете тада одговарати на приговоре.

Ово смо већ видели као илустрацију колико озбиљно обављате тај део својих обавеза. Наиме, нигде се не спомиње обавеза одговора ономе ко приговара (само да Председништво обавештава ИО и „даје мишљење“). Како то изгледа видели смо 2012. пошто смо упутили приговор због процедуре којом дискриминишу кандидате. ИО нас није удостојио одговора с образложењем да је „стигао прекасно“ иако га службеница на наше очи није ни завела („све је у реду“ – био је одговор на наше питање зашто га не заводи). Али су чланови Председништва знали да искористе понеку прилику јавног наступа, па да, онако успут, кажу како, ето, приговоре шаље „улица“ која „не може да нас обавезује“. Господо из ИО, да ли је то озбиљно и одговорно разматрање критика и приговора?! Да ли сте свесни да саопштењима као што је ово последње увелико и без задршке обмањујете јавност и да нас има довољно који то нећемо да прећутимо?

Рецимо на крају и то да упркос изнетој сумњи, Комисија за праћење избора САНУ постоји и да је веома активна, али је њен задатак да прати исправност одвијања процеса избора, а не да обавља саме изборе.

Имате Комисију за праћење, али не и Изборну комисију? Ви сте стварно нешто мимо овог друштва и његових позитивних закона. Не сумњамо да је дотична комисија активна, само чудним чудом не запажа потпуно запањујућу непромишљеност изборног поступка. Процедура, у току последњих девет година, укључује следеће:

− да се радови и књиге кандидата не прегледају;

− да о спољашњим кандидатима чланови Одељења по правилу гласају негативно, пошто су претходно изгласали своје кандидате;

− да о спољашњим кандидатима последњу реч имају само чланови Одељења који, доведени у „сукоб интереса“, поступају пристрасно;

− да највеће шансе има у научном погледу просечан кандидат који, на основу познавања с чланом Одељења, одједном постаје „незаменљив“; истом логиком и понајбољи кандидат, ако „није ничији“, постаје безначајан:

− да се конкурс спроводи анонимно (тајно), јер се само зна за Одељење као учесника, никад нема Конкурсне комисије;

− коначно, да се лобира према свим преференцијама изузев научним, па зато аутор књиге или две може да претекне остале конкуренте, итд.

Како то да Комисија за праћење ништа од овога не запажа читавих девет година? Шта треба да се деси да бисте схватили оно што понављамо годинама: Аман, људи, када „спољашње“ кандидате препустите Одељењима да о њима гласају, то је исто као да сте их избацили с листе! Тако би и Тесла завршио на улици. Уосталом, ето вам примера др Стојковића о којем већ пише западна штампа. Због тог „пребацивања“ на Одељење, до сада од тако предложених – а у ових девет година било нас је око 50 – није прошао ниједан (!). И то Вам није проблем. Заиста би било боље да ово саопштење нисте ни објављивали!

Извршни одбор САНУ са жаљењем констатује да појединци себи дозвољавају да своје савременике, од којих су му неки и вероватно колеге, називају „медиокритетима“, који служе као „потрчкала“ и „водоноше“. Ово је утолико пре неприхватљиво јер Одељење друштвених наука треба да, поред филозофа, укључује и посленике из економских и правних наука, социологије, политикологије, демографије, психологије, антропологије и др., о којима нема никаквог разлога да особа из једне области има просветљеније мишљење од већине чланова САНУ. Извршни одбор ће упркос свему, све личности уважавати као саговорнике.
Идемо с краја. Хајде, уважите нас као саговорнике, па крените у проверу свега што је до сада речено, а не да нас денунцирате као „незадовољне љутице“ које инсинуирају и лажу (или „говоре неистине“). Нема сумње да Одељење треба да има поменуте профиле, само какви су кандидати који у њих спадају? Како за филозофа може да једногласно буде изабран кандидат чију библиографију чини три четвртине радова из економије, док остатак чини геополитика и маркетинг, а из филозофије има само рад или два? А да, насупрот њему, кандидат са 3.200 страница стриктно филозофских радова не добије ни један глас! Како је, такође без иједног гласа, остао колега Слободан Дивјак, такође филозоф, са 485 цитата и осам књига, од којих су неке у обавезној литератури на студијама пет домаћих и два европска универзитета? Како то да „не пролази“ економиста са делом и бројним цитатима на Западу, члан неколико иностраних академија, а пролазе кандидати са две и по књиге? Проверите то, кад већ све „пажљиво пратите“, па онда реците коју о објективности, нивоу и лобирању.

Слободан Дивјак

А што се медиокритета тиче, то би било увреда када би се поуздано знало да их у САНУ нема. А на основу чега то знате? С обзиром како су многи примљени још у време социјализма, тешко је у то поверовати. У ограничењу на Одељење друштвених наука знамо да их има. Да прецизирамо, медиокритет је онај члан САНУ који може да има 20 књига, а да ни у једној нема ни једну научно значајну идеју, да само препричава садржаје, ipso facto да се не види у чему је његов научни допринос, нарочито таквог нивоа какав је до недавно у очима свих нас био ниво САНУ. Шта друго да се каже на пример за поменутог писца осам реферата (вид. горе)? Слажете ли се с оним што следи из вашег исказа – да је констатација да колега нема никакав научни допринос увреда, ако се то каже или напише, а не може да буде објективна оцена. Откад је то тако? А ако доприноса нема, онда не треба да вас чуди помисао о „ношењу бурека“, „потрчкалима“ и томе слично. Као да раније није било оних који су своје послушнике бирали по тим критеријумима. (О њима ћемо другом приликом). Господо, у науци нема увреде, има само скрупулозне провере и оповргавања незаснованих тврдњи. Поступите и ви тако.

Извршни одбор САНУ уверава јавност да су тврдње да се ова институција налази у кризи, да се „урушава изнутра“, недобронамерно подметање. Само током протекле године кроз њене сале, ауле и галерије прошло је преко 170,000 суграђана, који су учествовали или присуствовали на догађајима који су иницирани свака 1,4 дана. САНУ ће својим обавезама наставити да одговара са пуним ентузијазмом за који верујемо да је у претходним годинама препознат барем од дела јавности...
Уверавате нас, уместо да аргументујете! Само вам недостаје оно: „Та, мајке нам“! Тврдња о „урушавању САНУ изнутра“ тиче се мог интервјуа Печату (од 8. јуна, бр. 523). Образложење да је то „недобронамерно подметање“ школски је случај квазиаргумента. (Како ли изгледа „добронамерно подметање“?) А тек шта сте доказали чињеницом о великом броју посетилаца галерији? Да су улазили и излазили, а да им плафон није пао на главу; то ли је аргумент против „урушавања“? То је поменуо и потпредседник Поповић и пре њега председник Костић. Изјава понављањем неће добити на снази, јер је безначајна са становишта основне улоге врховне националне установе у свакој држави. Јесте ли на њу заборавили, па је замењујете галеријском делатношћу? Кад говорите о обавезама на које „одговарате с ентузијазмом“, исти је заиста био препознат, јер нас је наводио на помисао постепеног „урушавања“. А како и не би. Јесте ли „с одговорношћу и ентузијазмом“одбили да по свету дистрибуирате енглески превод Magnum Crimena? Образложење које сте својевремено дали било је тужно и отужно, а не озбиљно. Да ли сте на годишњицу „Меморандума“ у одбрану САНУ реаговали такође с ентузијазмом? Они који су говорили о томе боље да су ћутали. Част куће спашавао је само један академик: Василије Крестић. Је ли он био неодговоран? Шта се догађа у вашој кући готово са свиме што носи придев „српски“? Чија сте ви уопште установа, као агрегат „независних мислилаца“, који колективно само траже изговор да се не изјашњавају о било чему значајном и „шкакљивом“? Шта мислите како вас јавност види? Склоните мало огледалце испред себе.

Два поменута догађаја не наводим ради „подметања“, него да упозорим када је и чиме почело „урушавање“. Сада видимо, нажалост, да се само наставља, како накарадном процедуром и скандалозним одлукама, тако и оваквом одбраном као што је Ваша, која спада под правило: све што се декларативно оспорава, самим чином се потврђује. И када је реч да ли смо ми (Слободан Дивјак и ја) лажови или не – што следи из Ваше и изјаве потпредседника Поповића – суд о томе препустићемо научној јавности. Углед ваше куће је доспео до толико ниских грана да тај суд можемо да чекамо мирне савести, тим пре што смо све рекли на време и тиме спасли душе своје.

Закључимо случај: оканимо се више нагађања, критеријуме сте лепо насликали у конкурсу, али вам на делу, за већину изабраних, уопште нису били важни. Који су критеријуми били на делу и шта се у овом случају заиста збивало, показаће време. Да не журимо.

Чини се да САНУ у коју смо желели да уђемо више не постоји. Није важно само ући, важно је и ко те прима и како. А тих услова више нема у озбиљном смислу, не само на Одељењу друштвених наука. То што у Кнез Михајловој видимо, само је атрактивна Потемкинова кулиса која заклања истину: што је у излогу, није и у радњи!

Оваква САНУ, с оваквим Одељењем друштвених наука, више ником није потребна, изузев:

– калкулантима који не гледају даље од личног интереса (да се још нешто материјално стекне и „да се окитим титулом“);

– припадницима Друге Србије, који овакву САНУ хвале и бране док чекају да је освоје изнутра и запоседну зарад финализације „промене свести и преваспитавања народа“ (а како се ствари крећу, шансе су им приличне).

Владимир Костић, председник САНУ

Глас смо подигли, не само због свог незадовољства (та само антички идиот би могао да остане равнодушан), него због забрињавајућег процеса урушавања националних институција, „громогласно“ праћеног ћутањем академске и универзитетске интелигенције која се донедавно празно и грлато хвалисала титулом „критичког мишљења“.



У Београду, 14. јуна 2018.



Аутор је редовни професор и научни саветник Института друштвених наука у Београду



Тагови: САНУ, Милан Брдар, Одељење друштвених наука, Слободан Дивјак, Миодраг Стојковић

Одговор извршном одбору САНУ - Нови Стандард
Уважена господо, на Ваше саопштење и изјаву Потпредседника САНУ Зорана Поповића oд 11. јуна, одго­варам по редоследу 12 тачака, како сте их формулисали. Курзивирани пасуси у збиру дају укупан садржај саопштења. У суочавању са критикама актуелног изборног процеса у Српској академији наука и уметности (САНУ), углавном од стране незадовољних учесника у јавном позиву САНУ, Извршни …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости