понедељак, 30. април 2018.

ИНТЕРВЈУ: Мирољуб Јевтић - Муслимани су спремни да ураде све да би покорили свет! (30.04.2018)

ИНТЕРВЈУ: Мирољуб Јевтић - Муслимани су спремни да ураде све да би покорили свет! (30.04.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин проф. др Мирољуб Јевтић, професор Факултета политичких наука. У светским оквирима спада међу највеће познаваоце исламске религије. Оснивач је научног правца политикологије религије и његов приступ изучавању овог феномена прихваћен је на највећим светским универзитетима. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 13.04.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Теша Тешановић





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Србија међу шљивама - 30.4.2018 - Грађевинска и стечајна мафија

Србија међу шљивама - 30.4.2018 - Грађевинска и стечајна мафија




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Лимуново дрво и остала лутања

Лимуново дрво и остала лутања




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Михаило Меденица: Отворено писмо Дарку Шуковићу

Михаило Меденица: Отворено писмо Дарку Шуковићу




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Др Драган Весовић: О којој војној неутралности говоримо ако поштујемо НАТО стандарде?

Др Драган Весовић: О којој војној неутралности говоримо ако поштујемо НАТО стандарде?




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Зоран Радојичић: Недопустиво је учешће наших војних лица у мировним мисијама ЕУ - НАТО!

Зоран Радојичић: Недопустиво је учешће наших војних лица у мировним мисијама ЕУ - НАТО!




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Бошко Обрадовић: Питања Влади Србије

Бошко Обрадовић: Питања Влади Србије




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НАЈАВА ЗА 9. МАЈ: «БЕСМРТНИ ПУК» У 8 ГРАДОВА СРБИЈЕ И РС

НАЈАВА ЗА 9. МАЈ: «БЕСМРТНИ ПУК» У 8 ГРАДОВА СРБИЈЕ И РС
И ове године, 9. маја, поводом Дана Велике Победе у Другом светском рату, трећи пут заредом у Србији биће организована акција „Бесмртни Пук“. Учесници акције прошетаће улицама градова Србије са портретима својих ближњих и тако показати лица оних који се нису покорили злу и победили фашизам! Ове године акција ће бити одржана чак у осам градова у Србији и Републици Српској, а то су: Београд, Ниш, Краљево, Крушевац, Крагујевац, Параћин, Бања Лука, Требиње.


Ове године обележавамо 73. годишњицу Победе. У Русији и бројним земљама света одржаће се празничне манифестације.

Историја српског народа тесно је повезана са историјом Русије. Многи Срби себе сматрају делом руског света и деле исти систем вредности, а та осећања су шира од државних граница.

Организатори «Бесмртног пука» у Србији позивају учеснике да понесу фотографије својих рођака који су учествовали у одбрани Србије у Првом светском рату, борили се против фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату, као и фотографије оних који су бранили Југославију од НАТО агресије 1999. године.



У Београду — сви који желе да учествују окупљају се у 16:30 код гробља «Ослободиоца Београда» у Рузвелтовој улици. Тамо полажу цвеће, а у 17:00 колона креће по маршрути Спомен-парк Ослободиоцима Београда (Ул. Рузвелтова) — споменик Вуку Караџићу — Булевар Краља Александра — Скупштина града Београда. На платоу испред Скупштине Града биће одржан свечани концерт.

У 19:00 у Дому синдиката биће одржана премијера руског филма «Собибор» са српским титловима, улаз је слободан.



Филм је заснован на догађајима који су се десили током Другог светског рата у нацистичком логору смрти „СОБИБОР“ и говори о поручнику совјетске армије Александру Печерском, који је успео да испланира интернационални устанак заробљеника из земаља Западне Европе.

Ниш
9.мај у 12:44
Скуп учесника у 11:30 код логора
Почетак шетње у 12:44
Полагање венаца после шетње у центру града код Споменика Ослободиоцима
Приказ филма «Собибор» у сали «Дома Војске Србије» у 14:00, улаз слободан
Крушевац

9.мај у 10:00
Скуп учесника у 9:45 на тргу Костурница,
Почетак шетње у 10:00
Полагање венаца одмах после шетње на Слободишту и на Споменику руским борцима
Приказ филма «Собибор» у биоскопу «Крушевац» у 12 часова, улаз слободан.
Краљево
9.мај у 10:00
Скуп учесника у 10:00 у парку код железничке станице на платоу испред споменика
Свечана академија у 10:00
Полагање венаца у 11:00, парк код железничке станице, споменик «Отпору и победи»
Почетак шетње у 11:00
Приказ филма «Собибор» у биоскопу «Кварт» у 12:00, улаз слободан

ИЗВОР: srb.news-front.info

НАЈАВА ЗА 9. МАЈ: «БЕСМРТНИ ПУК» У 8 ГРАДОВА СРБИЈЕ И РС
И ове године, 9. маја, поводом Дана Велике Победе у Другом светском рату, трећи пут заредом у Србији биће организована акција „Бесмртни Пук“. Учесници акције прошетаће улицама градова Србије са пор…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЗАШТО ЗАПАД ЋУТИ О ОВОМЕ? Британски специјалци су на Косову убили 26 Срба

ЗАШТО ЗАПАД ЋУТИ О ОВОМЕ? Британски специјалци су на Косову убили 26 Срба
Британска обавештајна служба директно је организовала два терористичка напада на КиМ у којима је убијено 26 Срба док је више десетина рањено!

Монструозни злочини у селу Старо Грацко, где је 1999. године ликвидирано 14 српских жетелаца и у Ливадицама код Подујева, кад је у експлозији аутобуса „Ниш експреса“ настрадало 12 Срба, док је чак 48 рањено, нажалост, нису расветљени, а вероватно никада и неће. Ипак, српски обавештајци имају више него довољно индиција и података да са правом озбиљно сумњају да иза свега стоје управо Британци.

У оба случаја циљ је био исти: застрашити преостале Србе на КиМ и натерати их да се иселе, али и одвратити оне који евентуално помишљају на повратак у покрајину.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун, који је као војно-политички коментатор извештавао са Косова, каже да нема сумње да су за злочин у Старом Грацком и напад на аутобус „Ниш експреса“ криви британски припадници Кфора.

– Кад је реч о страдању Срба у аутобусу, сазнало се да је неко из штаба Кфора тада наредио, мимо процедуре, да Швеђани који су били задужени за контролу руте којом ће ићи аутобус иду обрнутим путем. Таква измена десила се први пут. Чим је истрага то показала, двојица Британаца из војног контигента на КиМ су брже-боље пребачена у Лондон. Што се тиче села Старо Грацко, пуна надлежност је била у британским рукама. Они су се и први нашли на месту злочина – објашњава Дрецун.

Бивши обавештајац српске полиције Славко Никић одлично је упознат са ситуацијом која се догодила у Старом Грацком јер је некада имао кућу у том селу. Он каже да нема сумње да је британска служба дебело умешала прсте у овај монструозни злочин.

– Британска обавештајна служба МИ-6 има убедљиво најјаче центре на нашем простору. Злочин у Старом Грацком стратешки су испланирали Британци јер је то село једино било преко Ситнице са српским живљем. Задатак је био да се етнички очисти тај део КиМ. Британци су све осмислили, а оперативци, пореклом Албанци, директно су га починили – истиче Никић.

Стручњак за безбедност и међународни тероризам Џевад Галијашевић потврђује да су за британске службе карактеристична нерасветљена масовна убиства:

– Многи злочини на Балкану у режији британских тајних служби прошли су некажњено. Ови на КиМ су карактеристични по великом броју жртава. Британци су инструктори првих радикално исламистичких структура свугде у свету, па и на КиМ. То је матрица коју користе већ стотинак година и у техници ликвидација ништа нису променили до данас.

Професор међународних односа Срђан Перишић подвлачи да је интерес Британаца одавно усмерен против Срба:

– Британске службе, било да је реч о цивилним или војним, на КиМ имају циљ да помогну Албанцима у дефинитивном протеривању Срба. У случајевима као што су то биле ове две операције, њима су дате одрешене руке да се институционално, преко Кфора, очисти терен од српског живља без икаквих последица.



intermagazin.rs, (Српски Телеграф)

ЗАШТО ЗАПАД ЋУТИ О ОВОМЕ? Британски специјалци су на Косову убили 26 Срба
Британска обавештајна служба директно је организовала два терористичка напада на КиМ у којима је убијено 26 Срба...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Оливер Ричмонд: Косово је промашај политике међународног интервенционизма

Оливер Ричмонд: Косово је промашај политике међународног интервенционизма
НАТО интервенција на Косову је необјашњива, са становишта поштовања устројства територијалног суверенитета државе – кључне премисе, али и ограничења глобалног геополитичког поретка грађеног након Другог светског рата


Оливер Ричмонд, професор међународних односа, Универзитет у Манчестеру (Фото: Д. Жарковић)

Глобална политичка арена не управља светским поретком сама, данас постоји читав спектар нових структура које остварују утицај на управљање светом.

Међу новим управљачима светом, најризичнија придошлица по мир стиже из „дигиталне васионе”, истакао је професор Ричмонд током недавног боравка у Београду, где је на Факултету политичких наука одржао два предавања о миру у 21. веку – теми књиге коју тренутно пише.

Свет је данас врло трусно подручје?

Дефинитивно живимо у транзицији, која подсећа на хаос. Геополитички видимо свакојаке врсте тестирања текућег устројства које више нема само формат међународног глобалног поретка после 1945. Тај поредак јесте утицајан и моћан, али данас упоредно делује још и један читави спектар структура које остварују утицај на управљање савременим светом: од међународних мрежа цивилног друштва, и нових генерација утицајних и каткад веома нетранспарентних кругова донатора, до тајанствених контролора дигиталне васионе. Зато данас и постоје веома дестабилизујуће противуречности у глобалном поретку. Једну међу тим противречностима регионалних и глобалних последица покренуле су САД, које никада нису биле сасвим сигурне да ли желе да воде поредак или не. Истовремено њихов систем вредности био је веома „европски”, „евроцентричан” или ако хоћете „северњачки”, који се у додиру са светом сусрео с бројним противречностима, од којих су неке разрешене, а неке нису ни до данас.

Мислим да је Запад био такође прилично ћудљив поводом питања каква треба да буде природа државе која треба да буде компонента поратног поретка. Социјалдемократска или капиталистичка? Комунитарна или ауторитарна? И та здвојност се показала као дестабилизујући фактор у напорима за изградњу међународног правног поретка, будући да различите врсте држава имају различит квалитативни утицај на природу мира, поретка, интеграција како на регионалном тако и на глобалном нивоу. С друге стране, Запад и није све време предводио свет након Другог светског рата: постојао је конфликт око тога ко би требало да води глобални поредак. Сетите се Хладног рата. Тек током деведесетих година прошлог века, Запад као да се наметнуо као лидер глобалног поретка, али је у том настојању многе ствари заташкао. Ипак, паралелни слојеви глобалног поретка успостављени су још током Другог светског рата.

Хоћете рећи да је у Другом светском рату почела конструкција два различита слоја глобалног поретка?

Да. Један је био политички: њему је с временом дато прихватљиво, доброћудно обличје демократије и борбе за људска права. Други је био економски поредак, одлучан да спречи уплив државе. Наиме, Американци су изврдали Европљане 1942. године током преговора о природи будућег међународног поретка. Европљани су заговарали изградњу система у коме би државе и међународне државне организације реорганизовале ресурсе и њихову дистрибуцију како би се обезбедило очување мира. Американци су изместили нагласак те дебате, заговарајући да политичку моћ треба држати под контролом, а домен ресурса препустити капиталу. Тако се и десило да сте након Другог светског рата добили „фластер” у облику Маршаловог плана с огромним ограничењима, међу којима није само чињеница да Совјетски Савез није био укључен у тај програм. Капитал по природи ствари не прати моћ, већ се организује по критеријуму ефикасности: не треба вам политичко поравнање за кретање глобалног капитала. Отуда и подривање социјалдемократија, и бројних нових „држава благостања” само две-три деценије после Другог светског рата. Скок у будућност, и долазимо до оног што се данас догађа широм света. Наиме, на делу су спољне силе које делују мимо контроле централизованих модерних држава. Док је некада капитал био судбоносно увезан за матрицу производње и потрошње у богатом свету – где је Југославија својевремено пала на погрешну страну, данас су на сцени нови међународни односи повезани с државама као извором најјефтиније радне снаге и материјалних ресурса, и способношћу Запада да финансира сопствене „државе благостања” одржавајући неједнакост или, ако хоћете, хијерархију у глобалном систему држава.

Зашто је дошло до разбијања Југославије?

Носталгичан сам кад је реч о Југославији, као и многи. На много начина, била је пример позитивних и негативних одличја политике те епохе. На локалном нивоу: с једне стране изузетна федерација, а с друге полицијска држава моћних тајних служби. На међународном плану, фасцинира иницијатива о Покрету несврстаних и његовом утицају усред Хладног рата. Академски кругови не цене баш превише деловање несврстаних. Ја сматрам да су показивали како између два екстрема Хладног рата постоји средњи пут, постоји „глас између”. Сетите се кипарског архиепископа Макариоса на пример. У међувремену, сматрам да је распад Југославије неуспех глобалне политике. С једне стране, сукоб политичких програма југословенских република на локалној сцени био је дуго подстицан, а затим је дошло до бруталне борбе и с интересима глобалног капитала. Такав конфликт није се десио само овде, виђен је у разним форматима, кроз јачање класних сукоба, протеста због несташица хране или кроз настајање ауторитарних држава и у другим регионима света. Овде је добио размере ратова, с варљивим исходом у коме је мировна дивиденда политичка и легална, али не и економска.

Шта објашњава НАТО интервенцију на Косову?

НАТО интервенција на Косову је необјашњива, са становишта поштовања устројства територијалног суверенитета државе – кључне премисе, али и ограничења глобалног геополитичког поретка грађеног након Другог светског рата. Косово је притом промашај политике међународног интервенционизма, који враћа на сцену многа стара питања и проблеме. Држава не може постојати за себе, мора бити уграђена у регионални поредак сагласности, консензуса и легитимности. У противном, постојаће јасне противуречности око питања идентитета, разумевања историје… На одређени начин, иронија је да косовски Албанци теже повратку на рецепт старе геополитике о креирању националних држава, уместо остварењу регионалних поравнања. Али, кад погледате глобално окружење и шта је у понуди на „тржишту” међународно признатих формација, једино држава обезбеђује вечна права и статус у глобалној заједници.

С друге стране, ако покушате да разумете НАТО интервенцију на Косову са становишта либералних теорија грађења мира с хуманитарним дејствовањима – које су бујале деведесетих година прошлог века на Западу – онда је та интервенција објашњива. На Косову су дејствовала два међусобно сукобљена система разумевања функционисања глобалног поретка. У решавању Косова, примењен је сличан модел као и у случају других конфликата проистеклих из процеса разбијања Југославије. Уз сву примењену дипломатију, мировне преговоре и мировне операције, крајњи резултат било је настојање да се сукоби разреше ослонцем на државе – носиоце нових политичких и законодавних решења, али без економске компоненте. Такав концепт осуђен је, по мом мишљењу, на пропаст. Како год да било, трговинске, транспортне, привредне и друге везе морају се опет и изнова градити, уз све преиспитивање идентитета и односа према просперитету и стабилности. То је све много једноставније у регионалном контексту. Може звучати наивно, али како се нико није сетио могућности поновног стварања Југославије – у контексту нове реалности 21. века?

Где је данас место УН у глобалним превирањима?

Велики сам поштовалац Уједињених нација, оне представљају важан чинилац изградње међународне мировне архитектуре 20. века. Ипак, сматрам да су данас врло ружно затечене: времена су се променила, дигитална арена изместила је силну моћ у руке међународних корпорација које имају своје рачунице с друштвом, а капитал се нигде не надноси из бенигних разлога. Мислим да УН немају оруђа да се носе с тим стварима: мноштво модерних конфликата нису повезани с интерним збивањима или конфликтним личностима на појединим теренима. УН ипак нису обамрле, оне су фактор у разрешавању оних других ратних конфликата.

Да ли је ЕУ миротворац?

ЕУ није баш ефикасна организација с прихватљивом и целовитом спољном политиком.

Шта је највећа претња глобалном миру у 21. веку?

Упркос реторици, чини ми се да је мала вероватноћа да свет задеси конвенционални или нуклеарни рат. Међународна заједница је током прошлог века здушно утемељила и подигла силне системе за надзор и суочавање с факторима који узурпирају мир – иако они нису увек успешно деловали. Сирија је пример „крварења” глобалног поретка, таквих примера срећом нема у другим регионима. Дакле, ризик од колапса глобалног поретка постоји и данас. Шта ако постоји могућност за злонамерно дигитално мигољење кроз успостављене слојеве и структуре које одржавају глобални мирнодопски поредак? Није сасвим јасно да ли такав сценарио већ постоји. Познати научник Џејмс Дарен сматра да је свет увелико ушао у фазу „субатомских ратова” којих, наиме, уопште нисмо свесни, и који се увелико воде негде у „дигиталној атмосфери”, далеко мимо терена и територија. Највећи ризик по поредак рекао бих да лежи у магловитој новој спрези моћног капитала, нових дигиталних технологија, државних система жељних контроле података, као и сегмената војне индустрије који чекају своју прилику. Све то у име неких екстремно десничарских идеологија.

Тања Вујић

(Политика, 28. 4. 2018)

Оливер Ричмонд: Косово је промашај политике међународног интервенционизма
НАТО интервенција на Косову је необјашњива, са становишта поштовања устројства територијалног суверенитета државе – кључне премисе, али и ограничења глобалног геополитичког поретка грађеног након Д…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Београдски глас: Србија – рај за мигранте

Београдски глас: Србија – рај за мигранте
Прошлог месеца парламент је усвојио Закон о странцима и Закон о азилу и привременој заштити. Ти закони, по оцени Марије Јањушевић, рачунајући и онај о просвети, међусобно су усклађени тако да мигранти стичу права каква имају држављани Србије




„Са задовољством ћу изгласати закон о интегрисаности миграната јер тим људима морамо помоћи. Уосталом, свако има негде неку кућу! Толико празних кућа има у Србији, ја мислим на десетине хиљада. И лепо нам је. По наталитету смо једна од земаља која је при крају лествице у Европи.“

Ово су речи Љиљане Малушић, посланице СНС-а у Републичкој скупштини. Благо, сугестивно и педагошки изговорене, да апелују на саосећање са мигрантима, који у непознатом броју живе у Србији – као да смо, због вишедеценијске несреће, постали колективно имуни на страдања људи по ма чему другачијих у односу на српско, национално и верски неунисоно друштво.

Не би резон госпође Малушић завредео пажњу да је то усамљени, егзибиционистичко-патетични став једног члана водеће парламентарне посланичке групе. Овде је реч о стратегији политичке странке која доминантно управља државом.

„Замислите да се то мени десило, да мене неко не дочека у туђој земљи, а ми смо мултиетничка, мултинационална заједница“, пита Малушићева. „У овој Србији живи не зна се колико народа и народности и то је наше богатство различитости… Замислите да смо ми затворили границу, ја мислим да бих се иселила из ове земље! Не бих била безбедна у њој. Па, ми целог живота имамо миграције! Сетите се само наше историје. Оно што је моја поента: поносим се политиком Владе и председника.“

Деца миграната у нашим школама
Још прошлог септембра, на измештеној седници скупштинског Одбора за људска права, чуло се да ћемо мигранте насељавати у опустелим селима ради дизања стопе наталитета. Заседало се у Суботици, уз присуство представника локалне самоуправе и невладиног сектора.

„О тој седници нису известиле телевизије са националном фреквенцијом, ни водећа штампа“, каже за „Београдски глас“ Марија Јањушевић, члан Одбора као посланик „Двери“. „Дописник ’Политике’ је на конференцији за новинаре добио неодређен одговор на питање: ’Да ли знате да се у шумама око села Таванкут налазе непријављени мигранти, који упадају људима у куће, хараче фрижидере и подруме?’“

У вези са тим, Јањушевићева вели да је разговарала са неколико посланика Бундестага и новинара из Немачке док је, као посматрач на председничким изборима, боравила на Криму.

„Они тврде да се Немачкој догађа да минимум једном недељно мигрант силује локалну девојку, да су очајни и да у становништву влада изузетна љутња“, указује Јањушевићева. „Сматрају да је популарност Ангеле Меркел рапидно опала баш зато што штити мигранте и настоји да преко њих поправи лош природни прираштај. Тако нешто обећава и Александар Вучић, који јој се све време диви. Према документу Комесаријата за избеглице (КИРС) с краја прошле године, мигранти имају три оброка по нутриционистичким стандардима и у складу са њиховим верским потребама, у време када у нашим медијима читамо да се старији брачни пар преселио у пећину зато што не може да плати струју, или да се усред Београда, у пожару због пада свеће, угушила сестра познатог глумца јер је његова породица дуже време живела без струје. И онда се каже да Срби нису хумани.“

Избегличка криза почела је јуна 2015. Тада је отворен Прихватно-транзитни центар Прешево, онда још 14 центара, од којих више не раде само два (Кањижа и Шид станица). Већ у септембру Мађарска затвара границе, мигранти се групишу ка Хрватској и у Шиду ничу три прихватна центра. Западно-балканска мигрантска рута де факто је затворена 8. марта 2016, а преко територије Србије прошло је више од милион миграната из Азије и Африке.

До јуна 2015. имали смо пет сталних центара за азил, са укупно 810 кревета (Крњача, Боговађа, Бања Ковиљача, Сјеница, Тутин). Према поменутом Прилогу Комесаријата за избеглице, сада је капацитет у „тренутно пет сталних центара и још 13 прихватних“ 6.000 кревета. Стално се „у највећем броју случајева донаторским средствима“ подиже квалитет смештаја азиланата. КИРС пише да се „мигранти у Србији сада знатно дуже задржавају“ и да су више од 40 одсто малолетници, а имајући у виду наше прописе „да свако има право на образовање које је бесплатно и обавезно у основној школи, док је средње бесплатно“, у овој школској години су 534 мигранта уписана у 33 основне и средње школе.

Прошлог месеца парламент је усвојио Закон о странцима и Закон о азилу и привременој заштити. Ти закони, по оцени Јањушевићеве, рачунајући и онај о просвети, међусобно су усклађени тако да мигранти стичу права каква имају држављани Србије. Овај сет прописа усаглашен је са директивама ЕУ и обавезама преузетим у приступним преговорима.

Од 2015. до сада ЕУ је Србији донирала 90 милиона евра и, рекло би се, не штеди на развијању система азила у нашој земљи, од смештаја до контроле граничних прелаза. Почетком 2018. завршен је пројекат МАДАД 1, којим смо добили 7,3 милиона евра. То су новци за „оперативне трошкове у центрима – струју, воду, трошкове за мигранте, храну и смештај за запослене на терену, гориво за све три институције“ (мисли се на Министарство за рад, запошљавање и борачка питања, КИРС и МУП). У центрима имамо 362 запослена.

Мигрантска криза није готова, закључује КИРС, јер су 31. октобра 2017. у Србији била 3.882 мигранта. У редовним центрима за азил борави 1.171 мигрант (Крњача 684, Сјеница 140, Тутин 53, Боговађа 177, Бања Ковиљача 117). У транзитно-прихватним центрима су 2.711 миграната (Прешево 247, Бујановац 196, Адашевци 367, Принциповац 185, Сомбор и Суботица по 114, Димитровград 81, Босилеград 42, Пирот 202, Ниш 112, Обреновац 779, Кикинда 154, Врање 118). Највише је Авганистанаца (56,65% ), Ирачана (16,31%), Пакистанаца (12,80%), Иранца (4,77%), а Сиријаца тек 2,4%.

Зашто држава скрива МАДАД 2?
„Сви баратају бројком од око 3.800 миграната у Србији, али скоро 60 одсто њих су из Авганистана и ту није реч о избеглицама са ратом захваћених подручја, већ о планским економским миграцијама“, анализира Марија Јањушевић. „Министар Небојша Стефановић, међутим, наводи да је 618.412 миграната (то је 10% српске популације) изразило намеру да затраже азил у Србији. Подаци се очито не слажу. Пројектима МАДАД 1 и 2 Србија се обавезује шта ће пружити мигрантима, заузврат ЕУ даје новац. Три месеца покушавам да добијем текст МАДАД 2, јер ме КИРС упућује на Министарство за рад, које ћути. Из неког разлога се то крије. Можда и зато што се МАДАД 2 односи на обавезу интегрисања миграната у наше становништво. Мигранти су добили персоналне педагошке тренере у основним и средњим школама, а на те тренере већ деценију чекају наша деца са посебним потребама. Нико није неосетљив на проблеме миграната, али као земља сиромашних људи морамо пазити како ће Србија надокнадити домаћем становништву то што ће збринути мигранте, а и повести рачуна о мењању демографске слике земље с обзиром на фертилни потенцијал миграната.“

Драгица Бг. Пушоњић

(Београдски глас, 26. 4. 2018)

Београдски глас: Србија – рај за мигранте
Прошлог месеца парламент је усвојио Закон о странцима и Закон о азилу и привременој заштити. Ти закони, по оцени Марије Јањушевић, рачунајући и онај о просвети, међусобно су усклађени тако да мигра…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Финансијски пуч глобалистичке кабале

Финансијски пуч глобалистичке кабале
Мирослав Стевановић
Створен је систем у којем сви, па и пензионери, доприносе да богати добијају гарантовану корист
Сумњу у то да у средишту моћи глобалистичке елите постоји ванинституционални механизам утицаја отклонио је смењени директор FBI, Џејмс Коми. Он је првог дана промоције својих мемоара ‘Виша лојалност: истине, лажи и вођство’ рекао: „Постоји дубока држава, у смислу скупа људи из CIA, NSA, FBI, војних служби Сједињених Држава који страсно брину о томе да ли је нешто исправно, који страсно брину о вредностима о којима покушавамо да говоримо… То је дубоко, заправо је неизменљиво. Ниједан председник није могао да је зајебе у мандату. Биле би потребне генерације да промене суштину културе америчке армије, савезно спровођење закона, обавештајну заједницу… Постоји баласт, у Америци, постоји дубоки баласт. Не постоји дубока држава против изабраног руководства. Заправо, поштовање вредности и лојалност нацији чини све који су баласт ове земље да очајнички желе да изабрано руководство успе.“

Сиријска противуслуга Саудијцима

Сад, када нема више разлога за сумњу у кабалистичку позадину у основи неолибералне глобалистичке моћи, много тога добија смисао. Оружани напад на Сирију, изнуђен пропагандом лажи о употреби хемијског оружја, на пример, демонстрирао је моћ дубоке државе. Нису америчка дубока држава и власт у сенци против употребе хемијског оружја.Својевремено су га испоручили Садаму Хусеину за употребу против Иранаца. Пре ће бити да овај чин има везе са разлогом прве званичне посете председника Трампа Саудијској Арабији, државе са којом САД имају однос утемељен на нафти и новцу. Да ли би Саудијци пристали на енормну куповину производа америчког војно-индустријског комплекса без противуслуге? Та услуга је, по логици ствари, морала бити и у интересу глобалиста. Како се испоставило да је главна мета глобалистичке елите Русија, подршка терористима у Сирији делује као последица користољубља. Та акција, коју су исфорсирали дубока држава и власт у сенци, не само да није у складу са прокламованом политиком актуелног председника, већ и њен циљ није у духу вредности о којима кабала наводно „страсно брине“. Интервенционизам против изабране секуларне власти зарад исламске теократије нема везе са „оцима оснивачима“, али има са личним предрасудама, које данас шире и неки Трампови сарадници, попут Нимрате Хејли, а највише „одељење за забаву“ власти у сенци и дубоке државе, у филмској индустрији, музичкој индустрији и делу научне заједнице, које су практично у функцији психолошких операција, отупљивања здравог разума.

Американци могу да се надају да би сенку и дубину естаблишмента завереног против човечности и демократије могао да осветли поступак по тужби дела номенклатуре, Демократског националног конгреса, против свих које криве за изборни пораз Хилари Клинтон. Ради се о пучу неолибералних лажова против остатка кабале, који може да омогући спознају о унутрашњем механизму глобалистичке моћи. Сваки помак који би кабалу најмоћнијег апарата злоупотребљеног у функцији неолибералног глобализма вратио у демократске институционалне оквире представљао би допринос успостављању не само нормалних међународних односа, већ и људскости.

У међународним односима, глобалистичка елита делује са позиција као да нема замене за долар. У пракси, међутим, финансијским мехурима, створеним да се одржава глобални финансијски поредак, недостаје све више новца. То за глобалисте генерише ризик, али не због долара, већ због функције у којој је долар инструментализован. Подривање самог долара почело је када је у корпу валута ММФ-а уведен јуан, валута најсолвентније светске привреде, а посебно када је Кина покренула прву међународну нафтну берзу која не користи долар за обрачун.



Глобално економско ресетовање

У прилог долару не иде ни развој криптовалута и блокчејн технологија, које ММФ и глобалне финансијске институције виде као потенцијално ревитализујуће за новчане трансакције, у оквиру глобалног економског ресетовања. Глобално економско ресетовање не тиче се непосредно ни америчке валуте нити тренутних сукоба. Ради се, у суштини, о тежњи за даљом финансијском централизацијом имовине и консолидацијом глобалне моћи. Кризе само припремају јавност да је неопходно неко ресетовање. Тако актуелни сукоби добијају смисао као подршка глобалној финансијској тиранији, па је и рат у Сирији корак у том правцу, у смислу да може да послужи као изговор за трговински рат. Прави сукоб је између слободе и лажљивих глобалиста, који се тренутно одвија на нивоу чињеница и начела наспрам дезинформација и страха.

За кабалу најмоћније силе тог естаблишмента, ниво ризика додатно увећава то да Кинa, са званично 1.842 тона злата, ако би је подржала Русија, која има више 1.890 тона, већ сад може да дестабилизује валуту САД депоновањем инструмената деноминованих у доларима. Индикативано је да развијене државе, почев од Немачке и Холандије до недавно Турске, повлаче из САД своје златне резерве. То је показатељ нервозне у погледу долара. Како злато има функцију заштите од финансијских, комерцијалних и валутних ратова, изгледа да се очекује њихово продубљивање. Русија злато већином поседује локално, што јој омогућава предност у заштити својих финансија, а Кина такође не дозвољава извоз руде злата. Гомилање резерви злата изван Запада могло би покренути глобалне промене. Тренутно, уз кредите обрачунате у доларима, дужник преузима ризик цене долара и монетарне политике САД и ти притисци битно одређују глобални дужнички систем. Запад све више уз Русију и Кину доживљава и Турску као претњу, у једном или другом облику, и настоји да јој отежа међународну трговину. Кроз санкције или царине, почиње да се осећа тежина САД и савезника. Злато уклања део ризика, а тај потенцијал и важност држања злата схватиле су Русија, Турска и Кина.

Пракса систематског израбљивања

Покретач људског понашања су емоције. Оне служе да се повезујемо са оним што је заиста важно. Говор емоција је начин да се потребе срећу са окружењем и да се обезбеди место у групи. Нашу перцепцију важног, међутим, нарушавају „људи“ са тренираним емоцијама, које су саме себи сврха. Када „људи“ са тренираним емоцијама теже вредностима које нису заједничке, емоционална интелигенција служи за манипулацију. Председник Трамп је, реагујући на цитирани иступ Комија, указао на проблем неправде, да Комија надлежни органи нису теретили због одавање тајних информација медијима, док је саветнику за националну безбедност Мајклу Флину истрага FBI „потпуно уништила живот и каријеру“.





С тим у вези, он је поставио питање „да ли је то начин на који живот треба да функционише?“. Оно има и шири контекст. Ко у демократији може некажњено да пласира информације и дезинформације и лажи, да буде изнад закона и ужива стандарде различите од оних који важе за све? За размишљање о правди, неизоставно треба имати на уму црпи из управљања новцем увек политичко и да се политичка моћ црпи из управљања новцем. Да би се разумео актуелни положај људског бића, у контексту правде, треба сагледати и аспект политичког и правног оквира деловања новца.

Глобалистичке кабале, осим на нивоу вербалне „бриге“ и звучних кованица, немају поштовање за људско биће. Парасистем јесте вешто прикривен иза институција и прописа, али су методи израбљивања народа све очигледнији. Спознаја о томе је дошла из САД, где су три пензиона фонда тужила Банку Америке, Креди Свис, Морган Стенли, УБС и ЏП Морган, шест од водећих глобалних инвестиционих банака због махинација на билионском тржишту новца који радни људи одвајају за старост. До пре само тридесет година западни капитализам је био на путу ка привреди у власништву радништва, преко инвестиција из њихових пензионих. (1). Економија је до данас постала још зависнија од доступности реалног капитала, али је нешто спорно у управљању овим средствима. (2). Испоставља се да се новац из пензионих фондова користи за велике накнаде инвестиционим банкама, да би омогућиле непосредне контакте са менаџерима ентитета у које се улаже, за плаћање скупих истраживања (препуна фризираних табела и генерално бескорисних) да би се улагало у ентитете које су клијенти самих банака…

Исисавање пензионих фондова само је један од начина системског израбљивања, али је најболнији зато што удара на део становништва која је све мање у прилици да се активно бори за себе. Генерално, веза глобалистичке кабале и тираније којој теже са обичним човеком одржава се у издвајању привилеговане мањине од свих осталих који служе само за израбљивање. Фондови са стабилним пуњењем, попут поменутих пензионих, најочитији су пример израбљивања. О њиховој дегенерацији у правно, политички и економски ирационалне механизме сведочи то да, генерално, с једне стране, остварују добит на активностима које их сиромаше, с друге стране, истовремено финансирају и власти које доносе законе, примењују прописе и обезбеђују субвенције како би се обезбедиле неке потребе из сектора у које се улаже, попут здравства.



Финансијски пуч

Оваква пракса злоупотребе тесно је везана за неолиберални концепт јавних расхода. Данас, све државе имају високе званичне спољне дугове, али уз њих постоје и прилагођавања буџета која се не могу документовати. Нека од прилагођавања се преносе како би се створила средства и технологије у власништву приватних инвеститора, па чак и да се плаћају невладине организације да раде посао државе. Велики део тог трансфера финансира се куповином државних хартија од вредности, чији су значајни купци управо пензиони фондови. Тако финансијске операције државе индиректно постају у функцији трансфера штедње из фондова ка приватним инвеститорима. Имовина оних који кроз фондове штеде за старост постаје „дођем ти“ од њих самих као пореских обвезника који финансирају владу. Резултат, у свету у којем сe каматне стопе политички држе изузетно ниске, јесте то да администрације почињу да врше операције прања новца из приватне штедње у нетранспарентни део буџета.

Да ли живот треба да функционише тако да нема обавезе да се не дозволи систематски одлив приватне штедње? Идеал приватизације је, неким чудом, довео до раста државних издатака и трошкова државних услуга, као и до уништавања економске вредности, али и преноса трошкова овог процеса на најшире слојеве становништа. Ако се парама људи управља централно, за очекивати би било да постоји одговорност за стабилан принос инвестиција, којег нема. Из тога следи питање утицаја на монетарне и фискалне политике. Снижење камата смањило је повраћај од фиксних прихода, док је одлив валута кроз операције избегавања пореза, заштите инвестиција и слично (хеџинг, офшоринг, субвенције…) довео до већих приноса од некретнина и забаве, што за последицу има дугорочно нерационалну алогацију капитала (без привредног система). Јасно је да би фондови са стабилним пуњењем, који располажу здравим капиталом, морали да имају већи утицај на монетарну и фискалну политику, уместо пасивног финансирања.

У основи је проблема је то што заштита инвеститора и одлив новца из администрације (субвенције, инфлација…) практично представљају „финансијски пуч“, који помера тежиште политике. У том моделу, фондови попут пензионих служе да обезбеде капитал без ризика и бесплатнан капитал за инсајдере, а с друге стране, не само да су улагачи принуђени да финансирају туђе грешке, већ се према њима не поштује ни обавеза одговорног управљање њиховим парама. На тај начин сви доприносе да богати добијају гарантовану корист. У финансирању у сенци, ризик је потпуно пребачен на становништво, којем уз то и банке, упркос ниским трошковима капитала, наплаћају високе камате на кредитне картице и зајмове, што нужном одликом таквог поретка чини растућу неједнакост.



Намерно или случајно, Трамп је погодио тему. Ако народ, како умишљају неолиберални глобалистички паразити у сенци и у дубини, треба прикривено да заступају и да се на његовој муци вајде надобудне структуре, мимо јавних институција, шири се простор за владавину изван закона (тиранију), а са њом и за некажњено израбљивање. Зато је данас заиста потребан одговор на питање да ли је ово чега смо сведоци начин на који живот треба да функционише?

Упутнице

1. Drucker, Peter, The Unseen Revolution: How Pension Fund Socialism Came to America, London: Heinemann, p. 47

2. Clark, Gordon, Unions and Communities Under Siege: American Communities and the Crisis of Organized Labor, Cambridge: Cambridge University Press, 1989, p. 68

Стандард

Финансијски пуч глобалистичке кабале


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НИШ: Држава у последње три године није помогла ни са једним динаром аеродром

НИШ: Држава у последње три године није помогла ни са једним динаром аеродром

НИШ: Држава у последње три године није помогла ни са једним динаром аеродром
У анализи Иницијативе „Не дамо нишки аеродром“ наводи се да је аеродром финансиран искључиво из редовних буџетских прихода града Ниша, а не из државних или градск...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Колико су ракета и којих оборили Сиријци приликом бомбардовања њихове земље?

Колико су ракета и којих оборили Сиријци приликом бомбардовања њихове земље?
Које су војне а које политичке последице те акције? У емисији "На нишану Лазанског" о овоме говоре Проф. др Момчило Милиновић, шеф катедре за наоружање Машинског факултета у Београду и Ђуро Билбија Главни и одговорни уредник информативног портала "Факти". Емисију слушајте на фреквенцији радија Новости, 104,7 мегахерца, гледајте на фејсбук страницама Спутњика и Радија Новости, али и одложено на Јутјуб каналу Спутњик Србија






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ДИЈАСПОРА се покренула ! - Поглед на Исток

ДИЈАСПОРА се покренула ! - Поглед на Исток
У најновијој емисији представљамо вам водеће људе наше дијаспоре који су се окупили у удружењу РОД !

Аутор и водитељ Слободан Стојичевић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НТВ Вести 25.04.2018.

НТВ Вести 25.04.2018.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

недеља, 29. април 2018.

БРИТАНИЈА – НАЈГЕНОЦИДНИЈА ТВОРЕВИНА У ИСТОРИЈИ

БРИТАНИЈА – НАЈГЕНОЦИДНИЈА ТВОРЕВИНА У ИСТОРИЈИ

БРИТАНИЈА – НАЈГЕНОЦИДНИЈА ТВОРЕВИНА У ИСТОРИЈИ
"Велика Британија је светски рекордер у геноциду", изјавила је портпарол Руског министарства спољних послова Марија Захарова. ”Они су се иживљавали и над Африком. Око 13 милиона људи су Енглези одвезл


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НТВ Вести 25.04.2018.

НТВ Вести 25.04.2018.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Министар одбране који није служио војни роклин

Министар одбране који није служио војни роклин




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Миљан Дамјановић, Милош Јовановић, Миша Вацић и Предраг Марковић

БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - Миљан Дамјановић, Милош Јовановић, Миша Вацић и Предраг Марковић
Тема емисије: Море, Марко не ори друмове
Гости емисије:
- Миљан Дамјановић ( народни посланик СРС )
- Милош Јовановић ( председник ДСС-а )
- Миша Вацић ( председник Српске деснице )
- проф. Предраг Марковић ( заменик председника СПС-а )





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Марко Милачић - Спутњик интервју

Марко Милачић - Спутњик интервју




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Никола Алексић - Ко нас трује из ваздуха? ТРИБИНА Београд (26.04.2018.)

Никола Алексић - Ко нас трује из ваздуха? ТРИБИНА Београд (26.04.2018.)




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Најава отварања радија са српском музиком изазвала буру у Хрватској

Најава отварања радија са српском музиком изазвала буру у Хрватској

Најава отварања радија са српском музиком изазвала буру у Хрватској - Нови Стандард
Српски турбо фолк осваја Хрватску


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Н. Бабић: Макрон је опасна марионета и шарлатан

Н. Бабић: Макрон је опасна марионета и шарлатан

Н. Бабић: Макрон је опасна марионета и шарлатан - Нови Стандард
Иако је Француска далеко од револуционарног жара, ништа није немогуће


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како нас је сатро шизофрени Александар Вучић: Народ беса, очаја и туге

Како нас је сатро шизофрени Александар Вучић: Народ беса, очаја и туге
Пред крај владавине, дуге 59 година, француски краљ Луј XВ је поданике застрашивао паролом „После мене, потоп“. Александру Вучићу је било довољно шест година да то спроведе у пракси. Ближи се дан ослобођења од Вучића, али после њега Србија ће остати потопљена и раскомадана, с подељеним друштвом, опљачканим и пониженим грађанима и погаженим цивилизацијским врлинама и вредностима. Само је Пол Пот тако сурово уништио свој народ, тврди уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и дугогодишњи Вучићев сарадник и пријатељ

Вучићев авантуризам изазвао је катастрофу у свим сегментима. Политички, Србија је претворена у колонијални феуд у коме један човек одлучује о животу и смрти свих поданика. Под незваничном управом страних сила, Србија нема дефинисане границе, Устав и закони представљају мртво слово на папиру, државне институције служе за заштиту владара и прогон његових противника, процес демократизације је заустављен, слобода медија не постоји…

Економски, Србија је враћена у Средњи век. Привреда је у таквом стању да с овим темпом развоја ни за сто година не би стигла европске економије чак и кад би оне стале на овом нивоу. За пет година напредњачке власти држава је задужена с још око 12 милијарди евра. Новац из кредита потрошен је на сервисирање јавне управе и, мањим делом, у крпљење инфраструктуре. Субвенцијама се чашћавају домаћи, политички подобни, појединци и страни инвеститори.

Колико је то накарадно показује последњи пример субвенционисања немачког гиганта „Континентал“. Паре у буџет, кроз порезе и доприносе годинама су уплаћивале све српске фирме које се баве развојем информационих система. Влада Србије је тај новац, више од 9 милиона евра, поклонила „Континенталу“, чији је годишњи приход за 8 милијарди евра већи од српског БДП-а. Српским парама „Континентал“ ће плаћати српске стручњаке, које ће узети из српских фирми, које су, како се показало, саме финансирале своју пропаст. Кад се уз то додају чињенице о отимачини државних и приватних предузећа и намештеним тендерима добија се комплетна слика окупаторске власти, која Србију сматра својим легитимним ратним пленом.

Политички и привредни суноврат, кад дође до смене власти, можда ће успети да се заустави, али оздрављење друштва, оболелог од напредњачке пошасти, сасвим је неизвесно. Болест је узела маха и прогресивно се шири, као што се види по изборним резултатима, који представљају својеврсну дијагнозу за коју нема адекватне терапије

Властите менталне поремећаје Александар Вучић је прво пресликао на политичку сцену, а онда раширио кроз све капиларе друштва. У својој болести, он ужива, а Србија пати.

Вероватно нико никад неће успети да до краја објасни узроке који су изазвали тако драматичне последице. Ипак, треба узети у обзир информације и анализе које нуде појединци који добро познају Вучића и његов развојни пут. Аутор овог текста прву књигу о Вучићу написао је у октобру 2010. године. Кад је прочитао рукопис, Војислав Шешељ се јавио из Хага.

– Добро си описао природу Вучићевог лудила – закључио је Шешељ, политички творац актуелног владара.

Та процена, време је показало, није била тачна. Вучићево лудило је мутирало до неслућених граница. Занимљиву теорију о тој сабласној генези има Дејан Лучић, бивши политичар, угледни писац и познавалац свих конспиративних информација.

– Сви трачеви о Вучићу су тачни. Прво, сам Вучић није Вучић, он је заиста син Фахрије Муслиуа. Проверио сам код човека који то зна. Вучић је заврбован од наше обавештајне службе, а кад је отишао у Брајтон преузели су га Енглези. Ко га је послао тамо? Па, Фахри Муслиу. Муслиу је прво радио за албански Сигурими, па је прешао да ради за Енглезе. Албанци су то објавили. Он је свог сина набацио Енглезима, као што је и уобичајено. Шешељ је то знао, али чувао је Вучића. Чувао га је јер је био такав договор. То објашњава ко је довео Вучића на власт. Зато он мора да игра како му они свирају. Запад му је дозволио да краде паре, али то може само док их слуша. Вучић мора да их слуша, уцењен је. Вучић је болестан, па га уцењују лековима. Док извршава њихове налоге, може да се лечи. Ако престане, готов је – објаснио је недавно Лучић.



Биографски хаос – у коме се не зна ко му је отац, Анђелко или Фахрија, да ли ради за британску или немачку обавештајну службу и како га оне уцењују, парама или лековима – пресудно је утицао на формирање Вучића, оваквог какав је данас.



Психофизички слаб, оштећен, кварног карактера, склон корупцији и криминалу, спреман да зарад личног интереса унесрећи милионе људи, агресиван, превртљив и лажљив, Вучић је дугогодишњом серијом преварних радњи успео да дође на власт и да све своје особине пројектује на народ.



Из људи је извукао најгоре особине, па сад многи личе на њега. Окружио се примитивним и похлепним моралним креатурама, које у сваком злу следе његов пример.

Зарад прљавог маркетинга, Вучић је из снега код Фекетића износио децу. По угледу на њега, министар здравља Златибор Лончар је из руку оца Дарка узео дечака Новака Кокоровића и лично га унео у авион, на пут у једну немачку болницу.

Касније, хтео је да, опет пред камерама, дочека војни хеликоптер у Сурчину. Позирање је пропало, заједно са седам невиних живота. За кривца је проглашен Омер Мехић, пилот који је, гле случаја, возио и Вучића у снегом завејани Фекетић.

Поигравање туђим судбинама стара је Вучићева дисциплина, у којој је одавно доказао шампионски таленат, још кад је у ратове гурао Србе из Хрватске, Босне и Косова. С лакоћом је прежалио њихове муке, масовне гробнице, стотине хиљада унакажених тела, избегличке и остале трагедије. На његовом списку жртве из хеликоптера представљају само малу, занемарљиву крваву мрљу.

Уосталом, Вучић је уверен да Срби и не заслужују ништа друго, ништа боље од страдања, патње и пропасти. Срби су, каже, затуцани кретени, лењивци, олош, шљам, барабе и бедници. Не желе да раде, лакше им је и лепше да спавају до подне, а онда, кад се пробуде, да уз пиво и капућино с пеном критикују власт која им не даје довољно незарађеног новца. Да није сабласно, било би смешно кад такве увреде износи човек који нема ниједног дана радног стажа, који је све што има стекао политичким и пословним преварама и огољеном корупцијом.

Из таквих предрасуда изникла је горљива мржња, коју Вучић више не може и не жели да прикрива. Откад се трансформисао у напредњачког евроатлантског фанатика, систематски уништава и понижава све што је српско, државне и националне институције, културу, обичаје и историју.

Смета му Српска православна црква. Она је, тврди Вучић, створила деструктивну заблуду о небеском царству, тобож важнијем од Ангеле Меркел. Православље је ослабило српски народ, уназадило га и осиромашило. Зато он, вредан и паметан, преферира Лутеров протестантизам, а не кукумавчење владике Николаја.



– Призрен и Пећ су пустаре за које Срби желе да се боре, а Немци су се одрекли Прага и Калињграда – тврди Вучић.

О себи и свом пореклу измислио је стотине бајки. Мајка му је била мисица бечејске гимназије, тзв. отац Анђелко је случајно, још нерођен, избегао погром, а усташе су покушале и њега, Александра, док је био двогодишња беба, да скрате за мудру главу. Поносан је на Анђелка, који ни по коју цену не жели да прода породичну камену рушевину у Чипуљићима, али без двоумљења би се, у име народа којим влада, одрекао призренских и пећких пустара.

О значају царског града Призрена, цару Душану, краљу Вукашину, Краљевићу Марку, Балшићима и осталим симболима српства Вучић нема појма. Његов ум сеже до бившег цара Шешеља и актуелне царице Меркелове. У његовој духовној вертикали Пећка патријаршија и Дечани налазе се у дубокој сенци Брисела и вашингтонске Беле куће. У борби за опстанак на власти по сваку цену, Вучић је спреман да се одрекне Призрена, Пећи и свега осталог што није његово.

Ни његови најближи не могу да га скрену с пута издаје. С патолошком потребом да нагласи величину своје јуродиве жртве, Вучић истиче како га и отац Анђелко саветује да не потписује никакав споразум с Албанцима, већ да оде с власти и бежи из Србије.

Недавно му је, по повратку с Хиландара, и син Данило рекао да одустане од подршке независности албанског Косова, па макар Србија никад не ушла у Европску унију. Мама Ангелина се не изјашњава, она само јадикује над судбином свог мезимца Андреја, кога је Александар криминализовао. Та упозорења диктатор одбацује с осмехом и благим презиром.

Бес искаљује на свима осталима који му се супротставе. Чим је митрополит Амфилохије почео да критикује Вучићеву жељу да прода Косово и Метохију извршен је удар на Српску православну цркву. Ухапшено је неколико свештеника, оптужених за диловање дроге, и покренута нова кампања против владике Пахомија.

Избором лаких мета Вучић покушава да компромитује целу Цркву. Сад се његови блатоиди згражавају над дилерима у мантијама, а нико не помиње да пола актуелних министара не би прошло нарко-тест.

Тадиционално, поред СПЦ-а, Срби највише поверења имају у војску и полицију. Зато Вучић уништава и те институције. Прво је сам избламирао генерала Љубишу Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије. Кад је без отпора прешао преко Вучићевог брецања „Тишина тамо“, Диковић је погазио властито достојанство и пристао на понижења која су уследила. Сад он, ратни ветеран, у ставу „мирно“ предаје рапорт дезертеру Александру Вулину, одевеном у униформу оџачара.



Српски генерали и гардисти салутирају и пред осталим напредњачким примитивцима, какав је Симо Чулић, саветник за медије у Безбедносно информативној агенцији. „Ал си их постројио“, јавно се спрда Симина супруга Чупка, у коментару фотографије на којој гардисти, под заставом, поздрављају буцмастог дојучерашњег конобара из „Коста кафеа“.

Злоупотребом службеног положаја Александар Вучић је преузео контролу над правосудним системом. Преко тужилаштва и судова прогони политичке противнике и критичаре из неподобних медија, а штити своје кумове, рођаке и спонзоре. Захваљујући Вучићу најтежих оптужби за пљачку Србије ослобођени су окорели криминалци, али зато судије изричу драконске казне свима који се дрзну да кажу или напишу неку истину о диктатору и његовој свити. Већина судија увек се повијала под притиском сваке власти. Међутим, никад није постојала оваква тортура. У страху за голу егзистенцију, па и за живу главу, мало који судија је данас спреман да се замери носиоцима напредњачке власти, да се брине за примену закона, а не за њхове личне и страначке интересе.

Исти систем штапа и шаргарепе Вучић је применио приликом стварања напредњачке криминалне хоботнице. Ретке политичке противнике сатанизовао је у својим медијима и заплашио их хапшењем и судским поступцима. На тај начин успео је да многе ућутка или протера с политичке сцене. Другима је понудио шаргарепу. За најближе сараднике узео је компромитоване појединце из Демократске странке, Демократске странке Србије и Динкићевог злочиначког удружења Г17. На српском језику не може да се каже гадост коју Вучић није изговорио о Горану Весићу. Називао га је криминалцем, психопатом и говнетом, чак га је позивао на двобој, а сад му је Весић главни оперативац за контролу власти у Београду. На Вучићевом удару годинама су били Јасмина Стојанов звана Џеси, Небојша Крстић Крло и Јелена Триван, против којих је 2011. организовао демонстрације пред РТС-ом. Данас га они хвале више него министри Стефановић и Вулин.

Корупционашка пирамида прожета је таквим примерима од врха до дна. Како то изгледа у пракси илуструје пример напредњачког тајкуна Милорада Пантића, званог Луки. Војвођански Секретаријат за пољопривреду недавно је поделио средства за суфинансирање. На конкурсу, који је трајао само четири дана, новац је добило неколико режимских политиканата и тајкуна, међу којима су Марјан Ристичевић и клан Пантић. Браћа Милорад и Живорад Пантић, као и неколико њихових рођака добило је укупно 7,68 милиона динара на конкурсу за доделу бесповратних средстава за набавку конструкција и опреме за биљну производњу. Парама из буџета Пантићи су награђени за допринос изборном тријумфу СНС-а у Пећинцима.

Иначе, „Луки комерц“ се развио пре више од двадесет година, кажу, у сарадњи са ЈУЛ-ом и Бубом Морином. После петооктобарских промена, Пантићи су заштиту нашли у Демократској странци, баш као сада у Српској напредној странци. Како с државним и локалним тајкунима, Вучић тако тргује и с обичним грађанима. Разлика је само у цени.

Хиљаде страначких активиста удомио је у јавна предузећа и органе управе. Пензионере подмићује сениор картицама, бесплатним лекарским прегледима и екскурзијама. Сиротињу, која му аплаудира на митинзима, плаћа сендвичима и соком. На изборима гласове купује макаронама, зејтином и паштетама с његовим ликом. Криминалце штити од полицијског и судског прогона и набацује им послове с државним предузећима.

По повољним ценама платио је подршку компромитованих интелектуалаца, уметника и спортиста. За ситне паре и бенефите добио је њихово пристајање на ћутање и претварање да не виде и не знају како стоје ствари.

Обесмислио је и истину и лаж. Захваљујући његовим примитивним пропагандним триковима истина је постала сувишна и, наравно, опасна. Вучићеве лажи, основни репроматеријал у његовој фабрици заблуда, количином и будаластим садржајем већ супостале део народног предања. Он, напросто, лаже све, не бира ни тему, ни повод. Са истом страшћу лаже своје родитеље да је рођен са само 1,5 килограмом, као што је причао да ће кула у „Београду на води“ бити изграђена до краја 2016. године.

Вучићев модел свести, са свим његовим интелектуалним и карактерним недостацима,целој јавности наметнут је кроз режимске медије, пре свега преко телевизија Пинк и Хепy. Примитивни и агресивни ријалити програми врло пластично приказују Вучићево ментално стање. Србија, какву он прави, не бави се реалним животним проблемима, већ љубавним авантурама Змаја од Шипова, Весне Ривас и Маце Дискреције. У паузама „Задруге“ и „Парова“ напредњачки аналитичари хвале вођу, који у ударним терминима својим стенд-ап комедијама хипнотише гледаоце.

Ма колико се Вучић трудио, није успео да сакрије своју одговорност за стање у које је довео народ и државу. То су схватили и крајњи културолошки антиподи, Матија Бећковић и Јелена Карлеуша. Стари академик је лепо описао диктатора у песми: „Човек који није постојао, себе је измишљао. / Измислио је да је оно што није био, а био је оно што није хтео. / Све што је волео измислио је да мрзи, све што је мрзео измислио је да воли. / Личио је на човека, а није био човек. Без светла у очима мучио је истину да на све пристане не би ли постао неко други о коме није ништа знао. / Није знао да не постоји…“

С друге стране, Карлеуша зна да Вучић постоји, зато га је и оптужила у отвореном писму: „Господине Вучићу, срам вас било. Срам вас било што су српска деца на улицама. Што су на улице изашли гладни. Што и поред диплома, памети, жеље и младости не могу да се запосле, док ваши кадрови са купљеним дипломама запошљавају и рођаке и љубавнице. Срам вас било за Пинк и Информер, који се на ваше противнике острвљују као бесни пси. Срам вас било што само вашу њушку гледамо на свим тв екранима и на свим насловним странама. Што сте увели цензуру медија гору од времена Милошевића. Срам вас било што сте окружени лоповима, криминалцима са потерница и багром која је покрала народ, док обичан човек иде у затвор због неплаћених паркинг места док му извршитељи плене оно мало имовине. Срам вас било што вас се људи плаше. Срам вас било за рушења, застрашивања, лажна обећања и бајке за идиоте…“

Систем, заснован на лажима и преварама, осуђен је на пропаст. Може само привремено да се брани насиљем. Вучић је и на то спреман. Међутим, и без ликвидација политичких противника и крвавих обрачуна на улицама, он је већ извршио морални геноцид над Србима.

Кад дође до промене власти Српска напредна странка ће се распасти, функционери ће покушати да прелете у неку другу партију, спонзори ће се разбежати, а бирачи ће тврдити да су били уцењени или ће лагати да никад нису гласали за то зло. Шта ће бити с Вучићем,то ни он не зна. Може само да се нада да ће добити азил у Русији или Турској, иако је извесније да га чека дужи боравак у Забели. Како год било, Вучић је већ нашао место у српској историји, помињаће га будућа поколења, и не само њега, него и маму му Ангелину.

Иза њега, остаће пустош. За шест година, из Србије је побегло, с намером да се никад не врати, више од 450.000 људи, углавном младих и образованих. С уништеном привредом, старачким и осиромашеним становништвом, опоравак напросто није могућ. Што је Вучић разградио мораће да обнавља неколико следећих генерација, како у економији, тако и у правосуђу, политици, полицији, војсци, медијима, у сваком сегменту друштва.

Ко наследи власт, после напредњачке пошасти, схватиће срж легенде о Аугијевим шталама. Србији је потребан Херакле, а његов посао требало би да обаве Драган Ђилас, Саша Јанковић, Вук Јеремић или следећи лидер Демократске странке. Дакле, мрка капа. Већина актуелних опозиционара својим ликом и делом доказују тачност тврдње режимских апологета да „рушење Вучића није политика“.

Рушење Вучића је обавеза сваког нормалног грађанина, а кад се то деси требало би, за почетак, очистити политичко и друго ђубре које ће остати иза њега. То не могу Ђилас и Јанковић, који отворено подржава Вучићево заокруживање независности албанског Косова, а самим тим и кршење Устава државе којом жели да влада.

Ни покојна Демократска странка нема снаге и знања, нити заслужује нову шансу. Бар не док се у њеном врху налазе функционери попут Горана Јешића, који тврди да је НАТО оправдано напао Србију јер су Срби „около убијали, бомбардовали градове, силовали и етнички чистили…“

Деконтаминација од Вучића биће тешка, компликована и дуготрајна. Но, неко мора да прихвати тај изазов. Што пре, тим боље.

Предраг Поповић/Таблоид

Како нас је сатро шизофрени Александар Вучић: Народ беса, очаја и туге
Пред крај владавине, дуге 59 година, француски краљ Луј XВ је поданике застрашивао паролом „После мене, потоп“. Александру Вучићу је било довољно шест година да то спроведе у пракси. Ближи се дан ослобођења од Вучића, али после њега Србија ће остати потопљена и раскомадана, с подељеним друштвом, опљачканим и


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости