среда, 23. мај 2018.

Драгана Трифковић: Вучићева платформа за Косово и Метохију

Драгана Трифковић: Вучићева платформа за Косово и Метохију

Драгана Трифковић: Вучићева платформа за Косово и Метохију
Без обзира на намере да одговорност пребаци на претходне власти, народ или неког другог, остаће забележено у историји да је Александар Вучић одговоран за предају Косова и Метохије и ништа неће моћи…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Вучић и Дачић: Декорација на издаји (СПИН.ЊЕТ)

Вучић и Дачић: Декорација на издаји (СПИН.ЊЕТ)
Аутор и водитељ Миодраг Зарковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Срђа Трифковић - Добро је што Србија никада неће ући у Европску унију! (23.05.2018)

ИНТЕРВЈУ: Срђа Трифковић - Добро је што Србија никада неће ући у Европску унију! (23.05.2018)
Гост емисије "Интервју" био је др Срђа Трифковић, историчар и стручњак за геополитичке односе. Био је саветник Владе Републике Српске до 1995. године, саветник Биљане Плавшић и Војислава Коштунице за време њихових председничких мандата, као и саветник престолонаследника принца Александра ИИ Карађорђевића. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 14.05.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Александар Павковић.






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Трибина „Краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ”

Трибина „Краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ”
Трибина „Краљ Александар Први Карађорђевић Ујединитељ” одржана је у уторак, 22. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
На почетку трибине, Карановић је казао да није само име Јосипа Броза Тита обележило постојање Југославије. Неколико деценија пре доласка комуниста на власт у Југославији, оснивач и први владар југословенске државе, витешки краљ Александар Први Карађорђевић (1888-1934), прaунук вожда Карађорђа, такође је уживао велико поверење, славу и симпатије елита, али и најширих слојева популације у многим земљама ондашњег света, посебно у Европи.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

понедељак, 21. мај 2018.

АЛЕКСУАЛИЗАМ - сексуално опредељење Вучићеве Србије (СПИН.ЊЕТ)

АЛЕКСУАЛИЗАМ - сексуално опредељење Вучићеве Србије (СПИН.ЊЕТ)
Председник Србије Александар Вучић не престаје да се одриче српских
националних интереса. Највећи медији у земљи не престају да се диве Вучићу
и праве од њега хероја. Истински хероји који би могли да зауставе Вучићеву
штеточинску владавину - не престају да ћуте.

Аутор и водитељ Миодраг Зарковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Вучић се брани серијом обмањивачких изговора – ево једног примера

Вучић се брани серијом обмањивачких изговора – ево једног примера

Вучић се брани серијом обмањивачких изговора – ево једног примера
Актуелни председник наше државе никада се није одликовао промишљеним начином и одмереним тоном својих јавних иступа. Његов стил увек је био стил натегнуте пропаганде. Он је класичан пример политича…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПУКОВИК ЈЕФТОВИЋ О ПРАВНОЈ ПОБЕДИ СРБИЈЕ И ПЛАНСКОЈ ИЗДАЈИ ВУЧИЧА! РЕЗОЛУЦИЈА 1244 УШЛС У ЕУ!

ПУКОВИК ЈЕФТОВИЋ О ПРАВНОЈ ПОБЕДИ СРБИЈЕ И ПЛАНСКОЈ ИЗДАЈИ ВУЧИЧА! РЕЗОЛУЦИЈА 1244 УШЛС У ЕУ!
6 МИНУТА КОЈИ СВЕ ПОЈАШЊАВАЈУ! ПУКОВНИК ГОРАН ЈЕФТОВИЋ ПОЈАШЊАВА БОРБУ ШПАНАЦА ЗА СРПСКО КОСОВО И ПЛАНСКУ ИЗДАЈУ ВУЧИЋА! РЕЗОЛУЦИЈА 1244 ЈЕ ЗВАНИЧНО ВРАЋЕНА У ЕУ А МЕДИЈИ И ВУЧИЋ ЋУТЕ!





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

КОСОВО И МЕТОХИЈА: О ЧЕМУ СЕ СВЕ ЋУТИ

КОСОВО И МЕТОХИЈА: О ЧЕМУ СЕ СВЕ ЋУТИ
Ћути се да би, судећи по досадашњем току и резултатима преговора, због дубоке системске кризе и подела унутар ЕУ, могло доћи до тога да Србија неповратно испоручи све што се од ње захтева, а да не добије ништа.
На страну, чињеница да је и сâма помисао на трговину типа – Косово и Метохија за чланство у ЕУ – знак дубоког пада свести о значају очувања националног идентитета, достојанства, државног интереса и самопоштовања. То што, поред такозване политичке, чак и делови српске интелектуалне елите, «образовановштине», па чак и поједине националне институције, третирају Косово и Метохију као «тег о врату» којег Србија мора што пре да се ослободи да би, наводно, брже кренула у свестрани економско-социјални напредак, није ништа друго, него прихватање порука мондијалиста да територијални принцип губи значај, да ће и тако и Србија и Косово бити унутар «европске заједнице», да су перспективе «бољег живота» испред свих других вредности, да је Србији природно место у евроатлантским интеграцијама, да је политика «седења на две столице» неодржива и слично.

Делови српске елите већ су «умрежени» у западни либерални корпоративни систем везујући своје привилегије и будућност за интересе таквог система без обзира на цену коју плаћају држава и нација губитком самосталности, идентитета, па и територија.

Ти делови елите остварују значајне материјалне користи и привилегије учествовањем у пројекатима и активностима издашно финансираним из извора ЕУ и НАТО, у активностима НВО, разних група за задатке (task force), форума, центара, конвената, асоцијација. Логично је што, онда, у свом јавном деловању, укључујући и учешће у тзв. унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији, својим ставовима следе очекивања и интересе центара моћи који их финансирају.

Њихова интерпретација националних и државних приоритета Србије, њихови јавни ставови који се, мање или више отворено, своде на то да Србија треба да призна Косово и Метохију као независну државу, последица је њиховог интереса да сачувају своје приходе, удобан живот и привилегије. Њихова је улога да убеђују јавност да «бољи живот» зависи од прихватања «болних» прагматичних одлука власти.

Шта год се десило – од убиства Оливера Иванивћа и јавног линчовања Марка Ђурића до изјава приштинских вођа о «источном Косову», о Косову до Ниша или о пушкама са Кошара – Београд понавља рефрен – да се дијалог под окриљем ЕУ нема алтернативу и да се наставља. Ћути се о питању – да ли је је било какав рационални договор са пресвученим лидерима терористичке ОВК уопште могућ, чак и независно од тога да ли имају или немају подршку својих покровитеља из НАТО и ЕУ? А зна се да имају.

О реалности се говори селективно као да се она састоји само од неких дугова, обавеза и ограничења, као да је Србија земља без универзалних права, без чланства у МО, без пријатеља, као да зависи искључиво од милости појединих чланица ЕУ и НАТО. О праву и принципима се ћути као да су на страни интереса Приштине и њених покровитеља. Као да је категорија грађења и јачања преговарачке позиције нелегитимна, непозната, нецелисходна.

Ћути се о апсолутној доминацији геополитичких прилаза и интереса водећих земаља Запада у решавању косовско-метохијског проблема. Не види се ни покушај оцењивања утицаја нових трендова у Европи и глобалним односима на међународни положај Србије и на њену преговарачку позицију. Шта више, приметан је отпор, тешко објашњива одбојност да се преговарачка тактика и политика прилагођавају новим реалностима.

Ћути се о истини да је за кључне земље Запада којима је Србија бриселским форматом практично препустила решавање питања Косова и Метохије, прихватљиво само оно решење које је у функцији њихове конфронтације са Русијом и Кином. То је супротно виталним интересима Србије. Досадашња искуства потврђују да бриселски оквир преговора искључује принципе легалности, равнотеже, правде и одрживости што спречава Србију да заштити своје легитимне интересе и права, посебно она на основу резолуције СБ УН 1244..

Говори се да је ЕУ највећи инвеститор, највећи донатор и највећи трговински партнер Србије. Иако се изричито и прецизно не каже који је смисао повезивања тих оцена са преговорима са Приштином. Oстаје недоречена порука јавности да нас та доброчинства обавезују да прихватимо и непринципијелне захтеве који задиру у суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Србије. А то су: легализација насилног стварања нове државе на делу српске државне територије; чланство Косова у ОУН и све друге МО; исцртавање нових међународних граница; ново дробљење српске нације; легализација етничког чишћења 250.000 Срба и других неалбанаца; утирање пута стварању «Велике Албаније».

Ћути се да су чланице ЕУ, посебно оне најбогатије, највећи добитници тзв. демократизације, транзиције и приватизације у Србији. Ћути се да су само банке из земаља чланица ЕУ, ликвидацијом српских банака, преузимањем српског финансијског тржишта и заменом марке у евро исисале из српске привреде и од српских грађана више десетина милијарди евра.
Још нико није израчунао колико су привреде тих земаља профитирале током приватизације коју је власт окарактерисала као пљачкашку.

«Најгласније» се ћути да су чланице НАТО и ЕУ током злочиначке агресије НАТО 1999. године изазвале директну материјалну штету Србији од преко 100 милијарди америчких долара. Ако је властима Србије, и поред чисте правне обавезе тих земаља да надокнаде ратну штету, из било којег разлога непријатно да покрену иницијативу да се и то питање уврсти у дневни ред приступних, или било којих других проговора, онда елементарни осећај за меру, национално достојанство и самопоштовање налаже, бар, умереност уместо нападног обасипања представника тих земаља и њихових организација незаслуженим комплиментима за доброчинства.

Говори се о потреби праведног решења којим би свака «страна» нешто добила, односно, изгубила. Ћути се да је Србија до сада тзв. брислеским преговорима само испоручивала своја права и интересе а ништа конкретно није добила што води закључку да данас не постоје услови за уравнотежени и праведни компромис који би водио одрживом миру и стабилности.

Својим поступцима према Србији неке земље Запада показују да за њих Србија никада неће бити толико мала да би одустали да је даље комадају и понижавају. Разуме се, да ће избегавати да свој реваншизам и презир потврде речима, иако не треба заборавити да су током агресије 1999. и то чинили: и Блер, и Шредер, и Клинтон, и Фишер и многи други «изузетни».
Говори се да је Србија све јача и све поштованија, а ћути се о томе да никада није била толико понижавана, обмањивана и уцењивана као данас. Недавно режирано иживљавање над представником Владе Србије Марком Ђурићем и над десетинама представника српског народа у Косовској Митровици, показују истински однос релеватних фактора према Србији.

Говори се да је са НАТО-м закључен споразум да неће дозволити да било чија (војна) чизма крочи на Север Покрајине док КФОР, чију главнину чине трупе НАТО, обезбеђује да «РОСУ» баш на том делу Покрајине вишекратно демонстрира снагу, наоружање и опрему добијену од НАТО. Има ли досадашњи однос ЕУ и НАТО према резолуцији СБ УН 1244, Бриселском споразуму о принципима и споразуму са НАТО-м о Северу Покрајине значаја за предвиђање њиховог односа према евентуалним новим правним документима који би се потписали, или је такво питање сувишно?

Са високих државних нивоа се говори о тзв. статусној неутралности ЕУ и Еулекса иако је свакоме живом видљиво да се ради о еклатантном лицемерју јер ЕУ и Еулекс на Косову и Метохији плански изграђују нову чланицу НАТО пакта и УН, исцртавају нове границе, консолидују етничко чишћење и потискивање српског народа на север.

Говори се да је Косово давно изгубљено, да су раније владе све испоручиле, да садашња власт једино «покушава да спасе што се спасти може», да Устав није одбрана. С друге стране, говори се да нам је потребна храброст, да нас чекају «болне одлуке», да су друге земље, посебно, Немачка, потребнији Србији него Србија тим земљама и слично. Док Приштина готово свакодневно јавно изоштрава своје позиције и захтеве, планове и платформе, Београд не говори да ли уопште постоје српске «црвене линије»? Ако су неке друге, раније власти, све изгубиле, или испоручиле откуда данас та невиђена комбинација притисака, лажи, лицемерја, уцена и понижавања, на једној, и обасипање понудама донација, инвестиција и комплимената садашњој власти, на другој, страни? На делу је комбинација завртања руку и «дипломатија шармирања»!

Много је контрадикторности, међусобно неусклађених оцена, реакција, осцилација расположења. Да ли ће се храброст изразити одбраном става већине грађана и правно заснованих интереса, или прихватањем арбитрарних геополитичких уцена и подвала које би се јавно представило као «болан компромис у интересу мира, нашег народа и бољег живота свих грађана»?

Потцењивање става државног врха Француске да је приоритет реформисање (читај: опстанак) а не проширивање ЕУ, замајавање тумачењима о могућности паралелног одвијања реформи и проширења, близу је позиву на забијање главе у песак. Француска је једна од две водеће чланицеће ЕУ и њен јасан став о приоритетима ЕУ исказан на највишем нивоу тешко могу изменити споредни тумачи. Осим тога, Макрон, више од билокојег европског лидера, ужива подршку Вашингтона, што није без значаја и за политику ЕУ.

Ћути се да ЕУ најгрубље злоупотребљава тежњу Србије за чланством, да би је увукла у исцртавање нових граница, илегално стварање нове државе на делу своје државне територије, нову деобу српског а уједињавање албанског народа, амнестирање НАТО од одговорности за злочин агресије и смањивање подела унутар саме ЕУ. Постизање геополитичког циља ЕУ и НАТО да Србија потпише «свеобухватни правно обавезујући документ» и да тиме призна Косово претворило би илегално једнострано отцепљење у легално, споразумно. Тог часа отпао би, или би био битно ослабљен основ да се отцепљење Косова третира као опасан преседан, јер би се сматрало да се Србија са тим сагласила. Тиме би се отвориле реалне шансе да ЕУ одстрани разлог озбиљне унутрашње поделе о питању (не)признавања Косова.

Говори се да је циљ преговора постизање историјског помирења између српског и албанског народа, а с друге стране, се исправно констатује да ми уствари не преговарамо са Албанцима већ са САД, Великом Британијом и Немачком. Ћути се да су такав формат преговора и циљ „историјског помирења“ међусобно супротстављени. Велики не решавају већ управљају кризама и конфликтима, поготову, у садашњим условима глобалне конфронтације.

Када је реч о захтеву-услову ЕУ да Србија и Косово потпишу „свеобухватни, правно обавезујући документ“ између Србије и Покрајине Косово јавно се тврди да се ради о „празном белом папиру“ чија је будућа садржина српским представницима потпуно непозната. Ћути се како је уопште могуће да се унапред прихватити обавезе државе да ће потписати докуменат чија садржина никоме није позната?

Углавном се ћути о томе да је резолуција Савета безбедности УН 1244, основни, свеобухватни правни докуменат највећег значаја, да обавезује све чланице УН, укључујући чланице ЕУ и НАТО, да има трајну вредност, да се не може укинути, заменити или обеснажити осим по истој процедури по којом је и усвојен, али да није извршена ни у једном делу који се тиче права Србије и српског народа. Остаје нејасно ко и шта спречава, или одвраћа Србију од захтева за поштовање и извршење неизвршених обавеза по овом документу? Шта Србија добија ћутањем о тој резолуцији, шта је у њој лоше по Србију а евентуално добро за Приштину?

Говори се да су раније власти учиниле кардиналне грешке, најпре, тиме што су се на погрешан начин обратиле за саветодавно мишљење Међународном суду правде, а потом тиме што су тзв. „заједничким предлогом“ (Србија, ЕУ) Резолуције Генералној скупштини УН омогућиле премештање преговора у Брисел, уз „добре услуге“ ЕУ, што је тачно. Ћути се, међутим, да ни мишљење Међународног суда правде ни Резолуција Генералне скупштине УН о услугама ЕУ, немају обавезујући, већ саветодавни карактер и да не спречавају Србију да исправи грешке.

Грешке претходних власти су за сваку осуду, али оне тешко могу бити оправдање за такве или веће грешке данас или у будућности.

Поготову се ћути, да саветодавна мишљења и саветодавне одлуке било којег тела или органа УН ни на који начин не задиру у овлашћења Савета безбедности, нити у правну снагу резолуције СБ УН 1244.

Дуго и систематски се говори да је Косово изгубљено, да власт „само спашава што се спасти може“, говори се о тешкој преговарачкој позицији, о реалностима на терену, о грешкама у историји, о илузијама, заблудама и митовима, о нешватању правих вредности и интереса. Јавност се непрекидно бомбардује катастрофичним прогнозама уколико се хитно не промени свест нације, обезвређују се историја, Устав, националне особине народа. Уместо трајних културних, моралних, духовних, историјских и принципијелних мерила, нуде се искључиво економистички, трговачки, диловски, селективни прилази и критеријуми. Као да се планирано калкулише на њихову пријемчивост код осиромашеног и прозападном пропагандом пометеног становништва.

Запрепашћује апсолутно одсуство напора да се проналазе, истичу и користе било који аргументи и чињенице које иду у прилог јачања преговарачке позиције Србије. Као да су за власт највећи проблем погрешна свест и вредносни систем сопствене нације а не антисрпска геополитика наших западних партнера. Поготову се не виде напори да се истражују и налазе нови, мање познати аргументи за ојачавање преговарачке позиције. Та једнострана усмереност политичке и већег дела интелектуалне елите на истицање и високо рангирање свега што је лоше за преговарачку позицију Србије, а тотално одрицање од свега што јој иде у прилог, профилише се као појава без преседана у новијој светској иосторији.

Говори се о значају Првог бриселског споразума о принципима и посебно о његовим одредбама о ЗСО. Чак је тај споразум поређен и са Дејтонско-париским споразумом што је, благо речено, било залетање и претеривање (Једино?). Сада када је постало јасно да је Србија 2013. навучена да потпише нешто што се, после пет година, показало као превара, наставља се убеђивање јавности да треба потписати нови „свеобухватни правно обавезујући документ“!

Говори се да морамо сачувати наш народ на Косову и Метохији. У реду, свакако. Остављајући, за тренутак, на страну питање да ли смо прихватили да српски народ на Косову и Метохији буде талац самовоље приштинске врхушке (односно, њихових покровитеља) па народ можемо штитити једино бескрајним узмицањем и испуњавањем свих жеља те врхушке – поставља се по ко зна који пут питање – зашто се тако упорно и тако дуго ћути о праву 250.000 прогнаних Срба и других не-Албанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак у њихове домове и на њихова имања?

Коме је и зашто непријатно да инсистира да се и о том прворазредном суштинском интересу Србије и српске нације преговара? Повремено се, ту и тамо, може чути полугласно «објашњење» да је то питање покретано, али да „друга страна“ не прихвата да о томе разговара. Какав је то аргумент, колико и чега све треба да се одричемо да бисмо чували епитет флексибилних, толерантних, одговорних, мудрих, храбрих, предвидивих Европејаца?!… Да ли то значи да је Србија дужна да преговара само о ономе што је интерес „друге стране“?

Каква је то будућност у име које Србија треба да се сагласи и са етничким чишћењем већег дела свог народа са Косова и Метохије? Са ким и у име којих то „заједничких вредности“ Србија преговара уколико ту обавезу према српском народу не желе да изврше ни ЕУ, ни САД, ни Немачка, ни Француска, ни Италија, ни Еулекс, ни УНМИК, ни КФОР, ни НАТО, ни ОЕБС?… Надам се, да се неће наћи неко ко би потегао тако уверљиве „аргументе“ као што су – питање је колико је њих заинтересованих за повратак, питање је ограничених финансијских средстава и томе слично.

Говори се да је Србији најважнији циљ преговора под окриљем ЕУ – мир, стабилност и развој. Ћути се да мир после агресије НАТО 1999 против Србије (СРЈ) није постигнут преговорима са ЕУ, већ преговорима у којима су учествовали: СРЈ, САД, Русија, ЕУ, Г-8 и пет сталних чланица Савета безбедности УН. Услови, претпоставке мира потврђени су резолуцијом СБ УН 1244.

Ћути се да основу мира чине Споразум Милошевић, Ахтисари, Черномирдин, од 3. јуна, Војно-технички споразум, од 9. јуна и резолуција СБ 1244, од 10. јуна 1999. Ћути се да једино та међусобно интегрисана документа представљају основу одрживог мира, стабилности и развоја, не само у региону већ и у Европи и да не постоје нити у будуће могу постојати мултилатерални, билатерални, или било који други документи, који би по правној или политичкој снази и одрживости били изнад резолуције СБ 1244, као што не постоје ни начини да се Србија, добровољно или под притисцима, одрекне од резолуције Савета безбедности УН.

Ћути се да је гурање у страну, игнорисање или одрицање од резолуције СБ УН 1244 равно одрицању од мира и стабилности у Европи. Запад хоће решење за Косово и Метохију које је искључиво у функцији њихових припрема за конфронтацију са Русијом. И неће ни једно друго. Зато Србија треба што пре да постави захтев за потпуно спровођење резолуције СБ УН 1244. јер је једино то легитимно, правно, праведно и у интересу мира.

Косово и Метохија: о чему се све ћути
Ћути се да би, судећи по досадашњем току и резултатима преговора, због дубоке системске кризе и подела унутар ЕУ, могло доћи до тога да Србија неповратно испоручи све што се од ње захтева, а да не добије ништа.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Док се министар Вулин и његов „врховни командант“ јуначе по конференцијама за штампу беспилотне летелице...

Док се министар Вулин и његов „врховни командант“ јуначе по конференцијама за штампу беспилотне летелице шпартају уздуж и попреко небом изнад Србије

Док се министар Вулин и његов „врховни командант“ јуначе по конференцијама за штампу беспилотне летелице шпартају уздуж и попреко небом изнад Србије – Аналитички форум
ДОК АЛЕКСАНДАР ВУЛИН УПОРНО ПОНАВЉА ДА БИ СВАКИ НЕПРИЈАВЉЕНИ ПРЕЛЕТ ИЗНАД СРБИЈЕ ЗАВРШИО ОБАРАЊЕМ, ДАНИМА СУ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ МАРТА БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ, УГЛАВНОМ ТИПА „ПРЕДАТОР“, НАПРОСТО „ШПАРТАЛЕ“ НЕБОМ ИЗНАД СРБИЈЕ, ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Глас чланова САНУ против лажи, заблуда и страха о Косову и Метохији

Глас чланова САНУ против лажи, заблуда и страха о Косову и Метохији
Чланови Српске академије наука и уметности изнели су своја мишљења о актуелним проблемима у дефинисању државне политике према Косову и Метохији, изјашњавајући се у великој већини за избор погодног тренутка који би донио оптимално решење за Србе и Србију
Крајем марта у издању Председништва САНУ појавила се публикација Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији: прилози чланова и одељења САНУ (Бгд, 2018, стр. 238, уредник: академик Марко Анђелковић, генерални секретар САНУ). Мада ово издање представља темељан допринос у расветљавању и „унутрашњег дијалога о Косову“, и контекста косовско-метохијске кризе и уобличавању одговорног државног односа према њој, књига је прећутана у великој већини медија, а од политичара је само индиректно споменута као илустрација чињенице да је већина учесника унутрашњег дијалога за тзв. „замрзнути конфликт“.

Разумије се овакав приступ, подвлачимо индивидуално изнетим ставовима академика, које је пре свега обележено настојањем руководства Академије да се обезбеди слободна дискусија, без идеолошког етикетирања, о КиМ, не само члановима САНУ, већ свима који у њој учествују, изазвао је прикривено незадовољство свих оних који су очекивали да се највиша научна установа сврста у неки од „табора“, као и оних који би најрадије да се не чује глас академика о важним државним, друштвеним и националним питањима, а да се истовремено стално врше прозивке: „Шта мисли САНУ? Када ће да се изјасни?“

Положај Академије у „унутрашњем дијалогу“ био је отежан и чињеницом коју у Уводној речи истиче њен предсједник Владимир С. Костић, што иницијатори дијалога нијесу установама типа САНУ постављали конкретнија питања, заправо није постојао никакав утврђен концептуалан оквир, нити су одређене кључне теме дијалога, што је знатно смањило и његову рационалност.


Председник САНУ Владимир Костић (Фото: Танјуг)
Не претендујући да у овом напису размотримо све изнете ставове наших академика, задржаћемо се на прилогу генералног секретара САНУ Марка Анђелковића, који, чини нам се најбоље илуструје и расположење у Академији и репрезентује друга изнета мишљења.

Академик Анђелковић најприје наводи да је „унутрашњи дијалог о Косову“ (сматра да је нехатом изостављена одредница Метохија) покренут ауторским текстом предсједника Србије у Блицу, 24. јула 2017. Сам текст позива на дијалог је, по академику Марку Анђелковићу „у литерарном смислу читљив, у фактографској и политичкој равни он није више од стилске вежбе у неодређености.“ Тај текст позива да се „погледамо у огледалу“, „будемо реални“, да „ не допустимо себи да … предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо давно изгубили“, да „решење не лежи у нашим митовима … али ни у одрицању од националних и државних интереса“, па зато позива на промјену у„нашој колективној свести која је често сваки договор доживљавала као пораз“ јер наводно „нисмо ми ништа тако велико добили у ратовима, што смо губили у миру“. Овај последњи став академик Анђелковић прати узвичником и одмах оповргава: „тврдња да ништа велико није добијено у ратовима очигледно не одговара истини, довољно је упоредити географске карте Балкана од 1804. до 1999. године.“

Садржина позива на дијалог је дакле неодређена, а није јасно ни чему би он могао да води када сем одређених виђења, није дата било каква синтеза нити су формулисани конкретни предлози акције, нити циљ који би требало остварити. Тако да се већ на тој равни уочава, по академику Марку Анђелковићу, да „нема битних предуслова за вођење дијалога“.

Но, Анђелковић не одбија да учествује у дијалогу, штавише сматра да је он неопходан ако доприноси ослобађању лажи, заблуда и страха по питању Косова и Метохије. Истовремено, он поставља питање зашто се баш у овом политичком тренутку кренуло са позивом на дијалог и зашто је он започео управо на описани начин. Одговарајући на то питање академик Марко Анђелковић указује на унутрашње и спољне разлоге за то. На унутрашње плану позив за дијалог би могао да представља жељу за постизање националног консензуса, или пак тражење алибија за нешто што се намерава учинити, а можда и незнање шта би ваљало чинити. Спољни разлози, а то су „растући политички и сваки други притисци САД и ЕУ“, ипак су доманантни. Тим факторима се очигледно жури јер су стварањем тзв. Републике Косово прекршили све релевантне норме међународног права (Повеља УН, Хелсиншка декларација), као и принципе Бадинтерове комисије из 1991. године. Њихов „јединствен и посебан“ случај Косова могао би да отвори многа жаришта широм Европе и свијета, а са друге стране је створена нефункционална квази-држава за чију је „независност“ до сада потрошено око 100 милијарди долара.


Генерални секретар САНУ Марко Анђелковић (Извор: Дневник)
Међународно-правни статус те квази-државе не може да буде разјашњен без учешћа Србије, истиче академик Марко Анђелковић и наставља: „У томе лежи објашњење парадокса да, док се тврди да је геополитичка реалност Балкана коначна, неизменљива и независна од става Србије, ипак се од те Србије, на сваки начин и не бирајући средства, захтева да се са том „реалношћу“ формално-правно сагласи и уговорно се обавеже, ipso facto претварајући бруталну отимачину у добронамерни поклон зарад „виших“ циљева.“

Српски народ је распад СФРЈ деведесетих година дочекао „у неверици и наивној нади“ да ће доминантна англосаксонска политичка елита да промени негативни историјски однос према Србима и омогући им оно што је заступала за све конститутивне народе Југославије – право на самоопредјељење. Умјесто тога Србији је наметнута улога „регионалног фактора стабилности“, што у пракси значи да мора да испуњава све захтјеве који долазе из окружења. Контрадикторност, па и смушеност српског политичког одговора као крајњи резултат довео је до потписивања тзв. „Бриселског споразума“ (19. 4. 2013), документа чија многа рјешења нијесу у складу са важећим Уставом Републике Србије. Сам „Бриселски споразум“ од Уставног суда Србије (10.12. 2014) окарактерисан је као политички а не правни акт, и као такав потпуно необавезујући за државу Србију, што се логично односи и на сва каснија акта потписана у том формату (25. 8. 2015), којима су практично реализоване три од четири тачке које се односе на проблем Космета, а садржане су у Документу 17/14108 од 27. 8. 2013. немачког Бундестага („Седам тачака Бундестага“).

Резолуција СБ УН 1244 је једини релевантни међународни документ којим се Косово и Метохија одређују као део Србије. С друге стране, истиче академик Анђелковић, према свим међународно важећим нормама Космет је је окупирано, што Србија мора хитно и јасно да прогласи. Из историје су познати различити начини повратка окупиране територије, у овом тренутку Срби су већински оприједељени за преговоре. Из свих тих разлога, преговори треба да се врате у оквире СБ УН и на основе Резолуције 1244, чиме Србија добија шансу за компромисно решење косметског проблема: „Србија треба и мора да преговара са позиције добре воље и уз признавање и уважавање интереса Арбанаса, али и без икакве недоумице о сопственим историјским правима и легитимним државним и националним интересима на просторима Космета“. Приоритет државе Србије јесте реафирмација и очување њених међународно признатих спољних граница, док су „правни и политички модалитети уређења унутрашњих односа тема отворена за разговор.“

Због тога „коначно решавање“ проблема на КиМ, као и у региону читавог Балкана, не смије да буде предмет исхитрености: „Није први пут у нашој историји да су Косово и Метохија окупирани, али јесте први пут да их неки водећи српски политичари доживљавају као баласт, као крст који не могу да носе и проклетство којег се треба што пре отарасити зарад неког већег будућег добра. Такав став се мора, једном заувек, одбацити у потпуности! Србија се мора одрећи наметнуте журбе која само ради у корист њене штете.“

Академик Марко Анђелковић верује у долазак времена у којима ће преговоре у име Србије водити државници. Они ће бити „способни да дефинишу за Србе и Србију оптимално дугорочно решење и да процене прави тренутак за његову реализацију. То би, можда, требало да буде повод за други, или боље речено, прави свесрпски дијалог о Косову.“

Приредио: Др Александар Живковић

(Слобода, 20. 5. 2018)

Глас чланова САНУ против лажи, заблуда и страха о Косову и Метохији
Чланови Српске академије наука и уметности изнели су своја мишљења о актуелним проблемима у дефинисању државне политике према Косову и Метохији, изјашњавајући се у великој већини за избор погодног …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Српске жртве заборављaне због братства са Хрватима

Српске жртве заборављaне због братства са Хрватима

Српске жртве заборављaне због братства са Хрватима - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Проф. др Сима Абрамовић: Међународно право и "право јачег"

Проф. др Сима Абрамовић: Међународно право и "право јачег"




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

недеља, 20. мај 2018.

ИПАК „ШИПАК“ СРБИЈИ: Дошло крајње време за дебату о нашем путу у Европску унију?

ИПАК „ШИПАК“ СРБИЈИ: Дошло крајње време за дебату о нашем путу у Европску унију?
Светиње Браничева - Манастири, Манастиришта, Свете Воде


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Бранко Драгаш: Грађани носе терет Вучићевих лажних реформи. Србија је банкротирала, само нам то још ...

Бранко Драгаш: Грађани носе терет Вучићевих лажних реформи. Србија је банкротирала, само нам то још нису јавили

Бранко Драгаш: Грађани носе терет Вучићевих лажних реформи. Србија је банкротирала, само нам то још нису јавили
„Србија је пренапрегнута. Грађани носе терет његових (Вучићевих) лажних реформи. Ми смо се вратили у феудализам…“…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Милош Ковић

Милош Ковић
Црква је одбила сваку независност Косова
Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији вишеструко је важан документ. Написана је промишљено и одмерено, са пуном свешћу о одлучујућем историјском тренутку у коме је настала. Српске политичке и медијске елите су, наиме, сасвим спремне на ирационалну и опасну размену – да се због празних обећања о придруживању полураспаднутој и према Србима непријатељској ЕУ, одрекну Косова и Метохије, својих сународника, своје историје, своје државне територије, будућности своје земље и своје деце.

Порука Сабора је писана са изразитом самосвешћу коју српској Светосавској цркви даје њена непрекинута мисија и историја, дуга осам векова. Управо је она, у првих неколико векова своје историје, кроз култове српских светаца, уобличила оно што ми данас зовемо српским националним идентитетом. Зато, суочена са Поруком, која нам стиже из нашег древног, осам векова дугог духовног и историјског искуства, „аргументација“ оних који би да се, на свом европском путу, „због мира и стабилности“, „страних улагања“, „ослобођења од митова“ одрекну Косова и Метохије, изгледа тако празно и бесмислено. Као увело, јесење лишће, које, ношено благим ветром вере и искуства, отпада са грана и остаје на блатњавој земљи.

Порука, дакле, суштински и логички проистиче из онога што Српска православна црква проповеда и чини већ пуних осам стотина година. Она је, у исто време, најнепосреднији наставак њеног Меморандума о Косову и Метохији из 2003. године, у коме је темељно образложено скоро све што се може пронаћи у Поруци. У јавности је већ примећено и да нема суштинске разлике између Поруке Светог Архијерејског Сабора и Апела за одбрану Косова и Метохије, обзнањеног на Бадњи дан 2018, који је, заједно са стотинама најугледнијих личности нашег јавног живота, потписало 12 епископа Српске православне цркве. Сада су иза тог става стали Свети Архијерејски Сабор и цела Српска православна црква.

Својом Поруком Српска црква је јасно и гласно одбила сваку независност „Косова“, укључујући и постепен, „пузећи“ пут ка независности, заснован на неком будућем „споразуму о свеобухватној нормализацији односа између Београда и Приштине“. Свети Архијерејски Сабор изјаснио се и против поделе Косова или размене територија са „Косовом“. О томе сведочи посебно важно позивање Поруке на Устав Републике Србије и на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

Највећи део документа, на основу свакодневног искуства Српске цркве и народа на Косову и Метохији, подсећа на све оно што би чекало Србе у овим покрајинама, уколико би их се Србија, поделом или „свеобухватном нормализацијом“, одрекла: уништење, расељавање, преотимање светиња и брисање трагова било каквог историјског постојања.



Због тога се Црква залаже за једино што налажу разум и искуство: за наставак преговора све до успостављања једнаких права и слобода за све становнике Косова и Метохије, у оквирима правног поретка Србије и важећих норми међународног права.

Напад председника републике на Поруку Сабора и прећуткивање њеног текста и чак њеног постојања од стране медија под контролом власти, сведоче о томе да идемо ка сукобу између државе са једне, и цркве и друштва са друге стране. Јер, као и Црква, сви кључни учесници у јавној расправи о Косову, на универзитетима, у институтима, у САНУ, Матици српској, изјаснили су се против поделе и признања независности, у прилог „замрзнутог конфликта“.

Снисхођење и служење држави нису у традицији Српске православне цркве. Вековни живот у туђим, па и непријатељским државама, од Османског и Хабзбуршког царства преко НДХ до данашње Црне Горе, научио ју је да пружи отпор увек када је на то присиљена. То је Црква одметнутог и обешеног патријарха Јована Кантула, вођа побуна и сеоба патријараха Арсенија III Црнојевића и Арсенија IV Јовановића Шакабенте, митрополита и војсковођа Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша, проте Атанасија Буковичког на чијем крсту се заклео Карађорђе и митрополита Мелентија који је на Љубићу ударањем у добош вратио посустале Србе у битку, митрополита Михаила који се сукобио са краљем Миланом и био смењен вољом Аустрије, патријарха Варнаве који се страдао пружајући отпор Конкордату Југославије са Ватиканом, патријарха Гаврила Дожића који је поздравио преврат 27. марта 1941, и са Светим Владиком Николајем провео рат у интернацији и у логору Дахау, попа Радојице Перишића из херцеговачког села Казанци који је прави зачетник устанка 1941. године, Светог владике Николаја и Светог Јустина Ћелијског који су умели да пруже отпор и Краљевини Југославији и Титовој Југославији…

Српска црква је, дакле, током дугих векова своје историје била сумњива, субверзивна и немилосрдно гоњена. На први поглед архаична, слаба и неорганизована, она је, са својим верним народом, надживела и победила све своје противнике. Таквим су их учинили управо Светосавски и Косовски Завет. То би требало да зна свако ко на њу данас удара.

Извор: Стање ствари

Црква је одбила сваку независност Косова - ЦЕОПОМ Истина
Својом Поруком Српска црква је јасно и гласно одбила сваку независност „Косова“, укључујући и постепен, „пузећи“ пут ка независности


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

С колена на колено 25. ''СВЕТА ГОРА'' (7527. цветањ дан шеснаести)

С колена на колено 25. ''СВЕТА ГОРА'' (7527. цветањ дан шеснаести)
http://www.radioserbona.rs - ''С колена на колено'' бр.25.
Емисија о култури и традицији Србије
Аутор и водитељ: Оливера Миловановић
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!!

СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!!

СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!!
СВИМ КОМАНДАНТИМА КАСАРНИ И НАЧЕЛНИЦИМА ПОЛИЦИЈСКИХ СТАНИЦА!!! ЗАШТО ЋУТИТЕ НА КРШЕЊЕ УСТАВА И ИЗДАЈУ ДЕЛА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ??? ДАЛИ СТЕ ЗАКЛЕТВУ СВОМ НАРОДУ ДА ЋЕТЕ ВРШИТИ СВОЈУ ДУЖНОСТ ЧАС


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Величанствена 114. Литија/Владa Србије: Сви Заједно! 19.05.2018

Величанствена 114. Литија/Владa Србије: Сви Заједно! 19.05.2018
Помоз Бог,

Протест за укидање обавезне вакцинације, слио се у Литију која редовно, сваке суботе од 15:30-45 почиње испред Владе Србије и то је веома обрадовало све 'Литијаше'.

Да заједно будемо у борби за права која нам укидају и спасење отаџбине коју разарају,. Да опомињемо издајнике каквих у Србији није било и да јасно стављамо до знања да се не миримо са Орвелизацијом наше отаџбине.
Да одбранимо свако дете које желе да отму, одбранимо сваког ононг на кога се држава острвљује и оно најбитније, да сачувамо душе своје и останемо људи до краја.
Тако нам Бог помогао. ☦

Говор Монах Антонија није снимљен у целости..
Чим се појави негде(а било је сниматеља), поставићемо линк.
Хвала на разумевању.

У наставку, Др Јована Стојковић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Ђекна..

Ђекна..
"Самит у Софији је разочарање, а 2025. година је илузија"

Ђекна..


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Joво Вукелић: Одговор америчком амбасадору – Све што сте изјавили је потпуна неистина!

Joво Вукелић: Одговор америчком амбасадору – Све што сте изјавили је потпуна неистина!
Одговор америчком амбасадору Скоту поводом изјаве да се НАТО-у не може приписати повећање броја оболелих од рака у Србији и да нема здравствене опасности од осиромашеног уранијума.

И сам НАТО је потврдио штетност осиромашеног уранијума
Независни извори потврђују везу уранијима и малигних обољења
На Космету број оболелих од канцера је катастрофалан, а о томе сви ћуте

Кајл Скот, амерички амбасадор у Србији

*

Пре неколико дана написао сам за портал „Факти“ и за портал „Срби на окуп“ текст под насловом „Срби могу само да пожеле да NATO свој здрави осиромашени уранијум служи са јелима у Монсу“. А повод је био бесрамно саопштење Штаба Алијансе (од 4. маја) да осиромашени уранијум Србији није нанео никаву штету!?!

У том тексту сам навео најновије податке наших реномираних и компетентних стручњака о повећању броја оболелих од канцера, који се овим питањем баве од агресије НАТО на Србију и бомбардовања 1999. године. И навео сам доказе и наших али и страних стручњака који и раније и сада јасно показују и доказују да је осиромашени уранијум бачен 1999. године главни, кључни, пресудни разлог и узрок енормног повећања оболевања од свих врста карцинома, тумора и облика рака (финих и тврдих ракова у жаргону онколога)!


На КиМ је 112 места гађано осиромашеним уранијумом, према тврдњама НАТО пакта

Али, Кајл Скот, амбасадор САД, у изјави агенцији ФоНет 15. маја, изнова тврди и понавља (као и његов НАТО штаб из Монса) да бомбе са осиромашеним уранијумом, којима су НАТО снаге 1999. године засули Србију „нису опасне по здравље људи, да се НАТО-у не може приписати повећање броја оболелих од рака и да у Србији нема здравствене опасности од осиромашеног уранијума“!?!

У неколико ставова, очигледно припремљених у посебним спин штабовима за дезинформације у Алијанси, Скот образлаже безопасност осиромашеног уранијума. Ево у најкраћем доказа да су у питању грубе неистине и обмане.

1. Он тврди: „Програм УН за заштиту животне средине је 2001. спровео истраживање и закључио да места са осиромашеним уранијумом не представљају значајну опасност по здравље“.

Сакривен извештај БакариКантеа, шефа прве мисије УНЕП

Међутим, амбасадор Скот би требало да зна да је Програм УН за заштиту животне средине (УНЕП) прво у јесен 1999. основао истраживачку „Балканску радну групу” коју је предводио финац Пека Хависто. Иако су и код његовог извештаја „радиле маказе” и цензура НАТО лобиста Клауса Тофера и његових сарадника, он је ипак фебруара 2001. објавио податак да је „ …на КиМ бачен прљави уранијум», саопштивши да је анализа око 340 узорака тла, воде, …, показала присуство трансуранских елеменатакao236U, а у траговима и плутонијума из фисионог процеса, што сведочи о пореклу ОУ у муницији. Ово су потврдиле и водеће и овлашћене лабораторије из Швајцарске и Шведске“.

Програм о коме говори Скот је друга по реду Мисија УНЕП (од 5. до 19. новембра 2000.), на КиМ са циљем да се утврди безбедност локалног становништва и међународних радника у „постконфликтној ситуацији”. Екипа УНЕП је била састављена од 14 експерата из владиних агенција и познатих институција. Није било представника Србије. Имали су подршку НАТО, КФОР и УМНИК-а. Из тог извештаја су изостављени резултати о генотоксичним особинама ОУ која се у то време појавила у јавности. Извештај који је сачињен, има основну поруку да остаци муниције са ОУ, у том тренутку, нису били основни проблем у животној средини.

Генерал Слободан Петковић, тада начелник АБХО у ШтабуВрховне команде, истиче: «Анализом Извештаја УНЕП-а долазимо до сазнања да је рађен за потребе НАТО-а, а да УН нису у стању да контролишу НАТО. А Алијанса је неспорно употребила осиромашени Уранијум 236, чије се последице не могу контролисати ни просторно ни временски.»

НАТО цензура извештаја Уједињених нација

Треба нагласити да и у првој и у другој Комисији нису позвани да учествују и раде стручњаци из Србије, а то је било разумно и логично, јер је Србија најзаинтересованија. Разлог: НАТО је био против!


Пројектил са уранијумским пуњењем

Треба нагласити да је амерички новинар Роберт Парсонс открио скандал и објавио у женевском листу „Курије“, да су УН (под притиском САД и НАТО) у целини сакриле извештај сенегалског научника Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП која је на КиМ боравила у мају 1999. у коме он говори о еколошком ужасу, тврдећи „да су атмосфера, земљиште и воде трајно загађени употребом муниције са ОУ, бомбардовањем и рушењем постројења хемијске и друге индустрије“. Он је био категоричан у тврдњи „да ће генерације које су боравиле или живе на контаминираним територијама имати проблема од канцерозних и других обољења које све те материје изазивају“.

Значи, показано је, супротно тврдњама Скота, у извештајима УНЕП да места са осиромашеним уранијумом представљају значајну опасност по здравље!

2. Скот даље тврди „да је неколико српских научника, епидемиолога и радиолога спровело независна истраживања, која нису пронашла доказе да осиромашени уранијум изазива здравствене проблеме у Србији“

Овде амбасадор Скот мисли на др Зорана Радовановића, епидемиолога, који једини већ две-три године износи тврдње „да у Србији нема епидемије малигних тумора“!?! Насупрот свим подацима и доказима наших референтних установа („Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Републичког завода за статистику), насупрот мишљењима онколога и лекара радиолога и другим медицинских стручњака он тврди супротно. Он такође тврди „да нема ни загађења земљишта уранијумом, јер у тони земљишта уранијума има само неколико грама“?!? И треће, он тврди још невероватније ствари: „да уранијум не доводи до рака! Уранијум је токсични тешки метал, који је слабо радиоактиван!?“

Кад се чита ова Скотова изјава и изјава др Радовановића дата „Вечерњим новостима“ (13. маја 2017) види се невероватна подударност у подацима.

Али, кад се зна да је Радовановић, у стручним расправама о штетности уранијума на здравље људи и на научним скуповима и на конференцијама у нас потпуно демантован и да су његови резултати и тврдње оспорене од компетентних стручњака, онда се не треба чудити да га у јавности колеге зову „НАТО лобистом“. Али, Скоту одговара овај компромитовани лобиста.

Др Слободан Чикарић, професор, признати онколог и стручњак истиче: „У Србији је 2001. оболело 30.744 лица од свих врста канцера и тумора, а умрло је 18. 776 лица. А 2015. године је оболело чак 38. 066 грађана, а умрло је 22.400! Повећање оболевања од канцера у Србији је огромно, скоро 30 одсто!

И последње: ако се из ових података издвоје оболели од такозваних финих ракова: леукемије, рака крви и лимфома 2001. године је оболело у Србији 734 лица, а умрло 468. А 2015. године оболело је чак 2.744, а умрло је 1.447 особа! Ово је права агонија и епидемија узрокована ужасним штетним последицама уранијума 238. Овакво вишеструко повећање од 300 одсто оболелих у Србији управо је предвидела наука!“

3. Скот затим каже да је „Међународна агенција за нуклеарну енергију закључила да је опасност од конзумирања хране и воде изузетно мала, јер уранијум није пренет у ланац исхране“.

Скоту уместо одговора неког од наших стручњака ево одговора угледног експерта, британскогфизичараКита Баверстока. Њему су, по сопственом признању, као члану Комисије из извештаја УН 2001. (који помиње Скот) избацили податак „да је оружје са ОУ, које је коришћено у агресији 1999. опасно по здравље и канцерогено.“ Уклоњени су и налази „који потврђују да је оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и генотоксично, односно да оштећује генетски материјал, што доводи до деформитета новорођене деце“.

Сам НАТО потврђује штетност осиромашеног уранијума

4. Скот наглашава „да је муниција са осиромашеним уранијумом коришћена готово искључиво на Kосову и у мањој мери на подручју Прешева и Бујановца“.

Скот изледа ипак стварно мисли да су бомбе, пројектили и ракете са уранијумом опасне по здравље људи па покушава овом тврдњом да нас утеши да су падале „далеко“, по Косову и Метохији и нешто мало у Србији.

Било да су бомбе чак доброћудне и безопасне, или злоћудне, што је истина – Скот би морао да зна да су облаци радиоктивне прашине од осиромашеног уранијума и плутонијума стизале и падале стотинама километара далеко, преко Македоније до Солуна и даље до Ларисе у Грчкој, по целој Бугарској, Црној Гори, Албанији, а о Србији да не говоримо. О томе постоје докази и извештаји из ових земаља.

5. Скот наводи: „Иако је некоме можда од политичке користи да раст нивоа обољеља од рака у Србији припише употреби осиромашеног уранијума, није ми познат научни доказ који би то поткрепио“.

Ево НАУЧНОГ одговора амбасадоре Скот и то баш од ваших стручњака из НАТО: Нуклеарно-хемијско-биолошки Приручник који је НАТО и КФОР делио својим војницима на Косову од 1999 (са мртвачком главом на корицама) недвосмислено говори и потврђује чињеницу да су планери ратних операција НАТО и САД пре почетка бомбардовања СР Југославије знали да је оружје са ОУ опасно, канцерогено и генотоксично.

У Приручнику се наводе стога упутства, инструкције и правила за војнике. Цитирамо: „(1) Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима са осиромашеним уранијумом; (2) Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима са ОУ; (3)Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и деформације новорођенчади; (4) Перите често униформу; (5) Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ; (6)Никако не једите храну која није контролисана; (7) Удахнуте – унесене честице могу да причине дугорочну штету; (8) погађане ствари “српске“ војске УО пројектилима могу да представљају опасност за војнике и цивиле… и треба их апсолутно избегавати. Ако сте близу морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како би сте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело“.

Заборавили сте на сопствене доказе, аргументе НАТО!

Треба ли још неки доказ амбасадоре Скот?

6. На крају Скотоцењује „да би подједнако прихватљива објашњења за виши ниво обољења од рака могла бити пронађена у све старијем становништву Србије, генетици, великом броју особа које пуше или се на неки други начин не понашају здраво или у великом број нерегулисаних отпада са опасним и канцерогеним материјама, откривеним у Србији.

Проф. Чикарић одговора:

„Овакав раст канцерогених оболења не може се објаснити тим факторима. Узрок све већег обољевања је искључиво последица дејства осиромашеног Уранијума 238! Нагло повећање је уследило од 2006, после бомбардовања уранијумским бомбама.

Закључујем: не може се оваква епидемија канцера у Србији објаснити пушењем, гојазношћу, одсуством физичке активности, прекомерним уносом алкохола, старошћу становништва, начином исхране“.

Што се тиче праве епидемије и огромног повећања оболелих од канцера на Косову Скот не говори ни реч, јер је то ван његове надлежности. И сви други ћуте. А то је тај исти уранијум, који по Скоту, није штетан!

Како Скот помиње и СЗО(Светску здравствену организацију) у прилог својих тврдњи поменућемо је и ми као врхунски пример неморала, несавесности и нестручности. Може ли ико нормалан, пристојан да верује да је ово изјавио Мајк Рипачоли,руководилац пројекта студије СЗО2001. после обиласка терена у Србији и на Космету потписао је закључак да је „осиромашени уранијум здрав!?!“

И последње. Скот тврди „да подаци које сам видео указују да је ниво дијагностикованог канцера у Србији сразмеран другим европским земљама.

Ни ово, на жалост, није тачно! Пораст умирања од рака у Србији у односу на 1991. годину је увећана је до сада за 60,8%. Тиме је Србија стигла до самог врха европске ранг листе морталитетних стопа од рака.

Све у свему, траљаво одрађен посао амбасадоре Скот!

Joво Вукелић: Одговор америчком амбасадору – Све што сте изјавили је потпуна неистина!
Ево НАУЧНОГ одговора амбасадоре Скот и то баш од ваших стручњака из НАТО: Нуклеарно-хемијско-биолошки Приручник који је НАТО и КФОР делио својим војницима на Косову од 1999 (са мртвачком главом на …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

РАЗБЕЖАЛИ СЕ! KАЈЛ СКОТ ЗАБРАНИО ЧЛАНОВИМА НВО ДА ГОСТУЈУ У ЕМИСИЈАМА ПРОТИВ МИЛИЦЕ ЗАВЕТНИЦЕ

РАЗБЕЖАЛИ СЕ! KАЈЛ СКОТ ЗАБРАНИО ЧЛАНОВИМА НВО ДА ГОСТУЈУ У ЕМИСИЈАМА ПРОТИВ МИЛИЦЕ ЗАВЕТНИЦЕ

РАЗБЕЖАЛИ СЕ! KАЈЛ СКОТ ЗАБРАНИО ЧЛАНОВИМА НВО ДА ГОСТУЈУ У ЕМИСИЈАМА ПРОТИВ МИЛИЦЕ ЗАВЕТНИЦЕ
Члан Председништва Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски, на свом фејсбук профила је истакла да су се сви чланови НВО-а разбежали и да немају петљу да са њом изађу у дуел.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Напредњачко уништавање Београда

Напредњачко уништавање Београда

Напредњачко уништавање Београда


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Самит у Софији и питање Косова

Самит у Софији и питање Косова

Самит у Софији и питање Косова - Нови Стандард
Самит лидера ЕУ у Софији управо се завршио, а његов испразни формализам, бајате фразе и одсуство било какве конкретне користи за западнобалканске аспиранте на чланство навели су многе на закључак да је самит био бескористан и бесмислен. То је тачно. Међутим, баш у томе се налази и његова највећа корист и смисао – он је …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Милан Стаматовић - Ниједан политичар не сме да потцењује вољу народа! (20.05.2018)

ИНТЕРВЈУ: Милан Стаматовић - Ниједан политичар не сме да потцењује вољу народа! (20.05.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и председник Иницијативног одбора Здраве Србије. Многи га сматрају једним од најпопуларнијих политичара на Златибору, зато што је већ четврти мандат на месту председника општине Чајетина. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 09.05.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Александар Павковић.






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

IQ КЛУБ: МИЛИСАВ ПАИЋ, ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

IQ КЛУБ: МИЛИСАВ ПАИЋ, ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости