субота, 30. септембар 2017.

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

Наши вреде више

Штета од земљотраса у Мексику – две милијарде долара.

Мање од учинка наше Владе!
Стенограм

Чија тетка курва..??!
Ко не би им’о за гаће, да на купује на Владину картицу..?

Опрез!

Јадранка Јоксимовић, министарка за ЕУ, у Бриселу добила потврду да ће Србија отворити још три поглавља.

Ваљда је потврда потписана, да не буде као са Вулиновом тетком…
А сада амбасада

Суђење за паљење амбасаде САД у Београду још траје, а она одавно продата и срушена…

Сад ће адвокати да траже реконструкцију паљења на лицу места!
Задовољство је моје

Сасвим је могуће да купац америчке амбасаде ту неће градити ништа…

Ћеф му био само да је сравни са земљом!
По мери!

Трамп објавио рат Фејсбуку!

Не иде му Са Кимом, па к’о вели…
Свој на свога

Трамп објавио рат гејевима!

Не иде му са Кимом и Фејсбуком, па к’о вели…
Пензионер Цвеле

”Хју Хефнер ми је тестаментом оставио све зечице! Боље би му било да ми је пре 30 година дао само једну…”
Обрачун банди

У Београду се сукобиле две групе електричара: једни би да каче новогодишњу расвету, други да искључују струју грађанима…
Као да гледам

На том кинеском ”путу свиле”, нама ће опет допасти кожне гаће…
Труст мозгова

Марић, Чанак и Крле јуче заједно на оној веселој телевизији…

Председник није могао да седне цео дан!
Антидепресив

У капсулама за мршављење откривен јак антидепресив!

Одмах сам знао: силне паре дао, не мршам, а не секирам се!

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Наши вреде више Штета од земљотраса у Мексику – две милијарде долара. Мање...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Гнев Србије 29.09.2017. гост Милан Брдар

Гнев Србије 29.09.2017. гост Милан Брдар




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Тешке последице „образовног система“ који западна глобалистичка секта намеће у свом РАТУ ПРОТИВ ЧОВЕКА...

Тешке последице „образовног система“ који западна глобалистичка секта намеће у свом РАТУ ПРОТИВ ЧОВЕКА
Штанцовање глупих потрошача и слепих извршилаца

Одавно се не производи да би се задовољиле нормалне потребе, него се производе потребе саме. Задовољавање вештачки произведених потреба проглашава се најважнијом сврхом и смислом живота. Хушкање на хистеричну потрошњу, без које нема масовне производње и енормних профита, главни је садржај „запањујуће маркетиншке револуције”. Више се и не купује роба него сурогати среће, оне среће која је уистину ишчезла из стварног живота. Индивидуу на којој се заснива тај ужасни поредак, тог бесловесног човека масе, непрекидно производи заповеђени „образовни систем”. Према истраживању из 2006, само 31 одсто ВИСОКООБРАЗОВАНИХ Американаца у стању је да потпуно разуме најобичнију причу објављену у новинама. Опустошени и испраног мозга, они одавно не примећују да ту нешто није у реду. То није и не сме бити пут истинског Европљанина, Словена, Србина, човека. Алтернатива, наравно, постоји и на дохват је руке.

Пише: др Ксенија Кончаревић


др Ксенија Кончаревић
*

Кад годину за годином продајете пљескавице на киоску код аутобуске станице, када по читаве дане седите за рачунаром укуцавајући непрегледне низове ко зна коме потребних бројева и имена, када по десет сати дневно распакујете и ређате по полицама гомиле робе у загушљивом супермаркету, са досадом која вас обузима и осећањем бесмисла сопственог постојања лакше ћете се носити уколико имате оскудан ниво образовања и сиромашан унутрашњи свет. Зашто бисте патили, када вас школа може на време припремити за – доживотну отуђеност? Отуђити децу од њих самих како не би добијала снагу из својих аутентичних мотива и афинитета, отуђити их од породице, традиције, вере, културе – то је социјална поруџбина којој треба да удовољи образовни систем епохе либералног капитализма и економије масовне потрошње.

Још почетком XX века Херис и сарадници, познати у академској философији као „хегелијанци св. Луиса”, школски систем САД конципирали су као оруђе за изградњу глобалног друштва, које се базира на замрзнутим односима где се свака иницијатива и свако незадовољство (а тиме и потреба за мењањем друштва) сасеца у корену. У својој Философији образовања из 1906. Херис пише: „Деведесет девет од стотину ученика јесу аутомати који пажљиво ходају прописаним стазама и пажљиво следе прописане процедуре. Ово није случајно: то је резултат опсежног образовања које је научно дефинисано као класификација појединаца. Велики циљ школе – отуђење од самога себе – може се боље остварити на тамним и ружним местима без ваздуха… Треба покорити физичко биће да би се надвладала лепота природе. Школа би требало да развија снагу за повлачење из спољног света” (курзив К. К.).

Макс Ото је у есеју из 1949. године („Наука и морални живот”) изнео констатацију да велика заинтересованост бизниса за конципирање школског система (а додаћемо: и породичне педагогије и педагогије слободног времена) уопште не треба да нас чуди. Запањујућа револуција у маркетингу изазвана је експанзијом масовне производње која се није могла ограничити на то да једноставно удовољи људским потребама, него је потребе производње поставила изнад људских жеља. Било је потребно створити потражњу за било чим што би доносило профит. Да би златна кока и даље носила јаја, требало је поучавати да је потрошња најважнија сврха живота. То је била та нова стварност либералног капитализма која објашњава како бизнис манипулише школовањем и одрастањем уопште.

ЗОМБИРАЊЕ И ПОТПУНА КОНТРОЛА

Стратегија серијског образовања давала је очекиване резултате још пре него што је у танчине осмишљена. Америчка новинарка Хелен Тод у чланку „Зашто деца раде”, објављеном још давне 1913. у McClure’s Magazine, наводи како је фабричка инспекторка 1909. обавила неформално истраживање на 500 деце запослене у 20 фабрика. „Утврдила је да њих 412 радије ради у ужасним фабричким условима него да се врате у школу.” Године 1933, 11. априла, председник Рокфелерове фондације Макс Мејсон најавио је опсежни национални програм за САД који ће, уз помоћ Фондације, омогућити „контролу људског понашања”. Два истраживања за Конгрес – једно из 1915. и друго из 1959. године – дошла су до истоветног закључка да је школска политика у новом педагошком поретку намерно креирана далеко од очију јавности, у корпоративним уредима – убаченом у школске механизме софистицираном, суптилно разрађеном кампањом утицаја која је јавном мњењу била невидљива.

Две деценије након Другог светског рата, између 1967. и 1974, донети су кључни документи образовне политике, међу којима посебно место заузима вишетомна Таксономија образовних циљева Бенџамина Блума. По речима аутора, она представља „алат за класификацију начина на које појединци треба да делују, мисле и осећају на основу одређених упутстава” (обратите пажњу на фрагмент „мисле и осећају” – у питању је тотална контрола појединца). Све је нормирано, стандардизовано, задато, адаптирано, подложно тестирању. Епилог? Само 31 одсто високообразованих Американаца, по подацима за 2006, може у потпуности разумети најобичнију причу објављену у новинама, што представља пад у односу на претходну деценију, када је свега 40 посто особа са дипломама факултета то било у стању. Или: 35 одсто младих жали због свог искуства на факултету и не сматра га вредним уложеног времена и новца; више од половине изјављује (2006) да на факултету није научило ништа корисно. А свему томе претходили су конкурси, ранг листе, напето ишчекивање младића и девојака хоће ли бити примљени на престижне студије, стрепње како ће се изаћи на крај са финансијама, хоће ли наћи запослење у струци, да ли ће бити лакше „пробити се” са овим или оним специјализацијама, потврдама, дипломама, титулама.

Животе предодређене за рутинске послове најбоље је задржати у незрелости. Децу и омладину програмирану по мери креатора нових друштвених односа срећемо свуда око нас: то су апатична створења без животних интересовања и јаснијих циљева, увежбана да организују своје време само око експлозија одушевљења и забаве, или око избегавања казне (ређе, јер и кажњавање је „кршење дечјих права”). Најстрашнији коментар о овој деци јесу хиљаде и хиљаде сати које она проводе у неистраживању, неигрању, нетражењу прилика за своје стваралачко изражавање, већ у пасивном гледању музичких спотова (ако се музиком може назвати агресивни ритам), мењању ТВ канала, сурфовању по интернету, игрању компјутерских игрица, куцању стотина СМС порука баналне садржине и крајње осиромашеног вокабулара.

СПАСОНОСНИ ВИСОВИ САМОСВЕСТИ И ЗРЕЛОСТИ

Заглупљеност постаје нарочито опасна за децу из средњих и виших слојева, која су под притисцима, наметнутим њиховим већ ионако несигурним родитељима, успела да дођу до извесних диплома. Кад постану радно способна, та дојучерашња деца осећају да морају нешто знати, јер њихове дипломе јемче да знају и умеју, да су „оспособљена”. У то и остају уверена док неочекивано бруталан развод, отказ или напади панике који настају услед њихове неспособности и несналажења у односима са људима не уздрмају несигурну равнотежу њихових непотпуних и јалових, али већ одраслих живота. Људи осуђени да буду непотпуни, неспособни и застрашени светиће се на онима у својој близини, док ишчезавају из властитог и туђих живота погрбљени испред светлуцајућег монитора. У свим неуспешним друштвима, како показују социолошка и криминолошка истраживања, поштовање према својим обавезама и својој породици пада заједно са саосећањем према својим ближњима, да би било замењено преокупираношћу забавом, а одатле до болести зависности и света криминала није далеко.

Да, превише је драгоценог времена, покушаја и погрешака утрошено седењем у полумраку, у виртуелном свету. Бити зрела особа значи живети са сврхом, својом властитом сврхом; значи прихватити одговорност; значи борити се са својим слабостима и развијати срце, ум и дух. Покажите младој особи зависној од компјутера и мобилног телефона да је живот занимљивији од електронског сурогата, а сама стварност ће временом учинити остало.

Алтернатива је – успостављање критичке дистанце према актуелној парадигми „образовања за информатичко и постмодерно друштво”. Неопходно је трезвено се суочити са утилитаристичким концептом школе и његовим погубним утицајима на развој индивидуалне и друштвене свести, дехуманизацију, релативизацију културних и цивилизацијских вредности. По речима Михаила Кардамакиса, „најважније дело православне духовности у данашњем лудилу нове иконоборачке јереси, то јест у сатирању човека као иконе Божије, јесте њена борба за очување хришћанске иконе човека, за заштиту целосног човека, подршку истинитој човечности и укупној људској стварности”. Стога је православно образовање призвано да сведочи и пројављује богатство те духовности, онтологију њеног унутарњег искуства са својственим јој историјско-есхатолошким динамизмом и богочовечанском пунотом, обухватајући, али и надрастајући, преображавајући и оживотворавајући културне, научне и цивилизацијске вредности које се транспонују процесом образовања.

Људи васпитани и образовани на традиционалним духовним и културним вредностима немају потребе да ишчезавају у сајбер простору или да се одају јефтиној забави, јер они ретко доспевају у ситуацију да не знају шта ће са својим временом. Време посвећено приватности таквима је благослов, јер им се свиђа да буду у друштву најближих, а ако су сами – у друштву књиге, музике, природе, у разговору са Богом, у понирању у своју душу.

Људи васпитани и образовани на традиционалним вредностима свесни су своје пролазности и потребе да оплемене сваки свој тренутак.

Такви људи уочавају потребе других и своје аутентичне потребе. За разлику од отуђених, свесни, уравнотежени и одговорни људи никад не постају превише зависни од материјалног богатства, осећајући да се највреднија добра – љубав, благородност, доброта – не купују.

Наше време на земљи строго је омеђено. Немамо времена за бескрајне изборе животних путева и опредељења. Сваки избор искључује неки други – то је стварност са којом се суочавамо у овом привременом животу који увире у вечност. Зато нараштајима који долазе дугујемо избор вредности које су бар једнако тако добре као и оне које су надахњивале нас и наше родитеље – а ако је могуће и боље.



Извор: Постање.срб Нација Online

Тешке последице „образовног система“ који западна глобалистичка секта намеће у свом РАТУ ПРОТИВ ЧОВЕКА
Наше време на земљи строго је омеђено. Немамо времена за бескрајне изборе животних путева и опредељења. Сваки избор искључује неки други – то је стварност са којом се суочавамо у овом привременом ж…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како су банке опљачкале свет - “Inside Job”

Како су банке опљачкале свет - “Inside Job”
Изузетан документарац забрањен на yоутубе који се тешко уопште налази са преводом. На разумљив начин објашњава како је избила актуелна рецесија - невероватном, легалном банкарском мега-пљачком финансијског система ! Изазвао је огромне реакције широм планете, и сматра се најбољим приказом банкарског поробљавања држава и успона покварене индустрије. Кроз сведочења главних инсајдера јасно ћете схватити глобални-класични и озакоњени монетарни криминал где су сви политичари тек послушници праве, невидљиве моћи - међународних банкара ! Посетите:
http://ift.tt/2x56RBu


Kako su banke opljačkale svet - "Inside Job"
Izuzetan dokumentarac zabranjen na youtube koji se teško uopšte nalazi sa prevodom. Na razumljiv način objašnjava kako je izbila aktuelna recesija…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

На универзитет пада мрак

На универзитет пада мрак
Одбор за образовање поднео је јуче ујутру након седнице амандмане на Предлог закона који се драстично разликују од онога што пише у Предлогу закона о високом образовању и о чему јавност није имала прилике да се изјасни. Министар је амандмане усвојио.

У питању су амандмани који радикално смањују независност универзитета док истовремено повећавају учешће Владе у најважнијим и најстручнијим телима високог образовања ове земље.

Амандманима је смањен број чланова Националног савета које предлаже Конференција универзитета Србије са 15 на свега 6, и додата тачка да Министарство именује седам чланова, а Привредна комора 2.

Затим, повећан је број чланова Управног одбора НАТа али је смањен број чланова које КОНУС предлаже у управни одбор Националног акредитационог тела са 4 на 1. али је зато повећан број чланова које предлаже Министарство са 0 на 3 и додато да Привредна комора предлаже 2.

Утврђивање листе рецензената студијских програма за које се тражи акредитација пребачено је са Конференције универзитета на Национални савет, ком је број чланова самањен са 15 на 6.

Овим је Национално акредитационо тело изгубило и привид независности. Будући да чланове и предлаже и именује Влада.

Национални савет, Национално акредитационо тело треба да именује Народна скупштина Србије која је овим закон изгубила сва овлашћења у вези са високим образовањем.

Уједно, оне секунде кад Закон ступи на снагу, КОНУС мора да распише конкурс за нове чланове Националног савета.

Када овоме додамо промене које су се појавиле у Предлогу такође након јавне расправе да се број представника високошколских установа у саветима факултета и универзитета самњује са две трећине на једва преко пола, јасно је да високо образовање неће бити независно, да је то интенција новог закона. Влада сада и предлаже и именује. Пада мрак и на универзитет.

Јасмина Николић

потпредседница Доста је било

На универзитет пада мрак
Одбор за образовање поднео је јуче ујутру након седнице амандмане на Предлог закона који се драстично разликују од онога што пише у Предлогу закона о високом образовању и о чему јавност није имала прилике да се изјасни. Министар је амандмане усвојио. У питању су... #закон #образовање


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Србија до Токија, Космет до краја године. 28.09.2017.

Србија до Токија, Космет до краја године. 28.09.2017.
Радио емисија "Буквално", аутор и водитељ Јасмина Буква.
техничка подршка Саша Илић. Пратите нас на http://ift.tt/2inAEhR




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Геополитика 28 септембар гост проф др Срђа Трифковић

Геополитика 28 септембар гост проф др Срђа Трифковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Ко је најјачи у Васељени? 30.09.2017.

Ко је најјачи у Васељени? 30.09.2017.
Емисија: "Ослобађање историје"
Гост: Иван Вукадиновић
Тема: "Свет Евроазије и Агарте"




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Пријатељска ватра : Станко Орландић - HelmCast

Пријатељска ватра : Станко Орландић - HelmCast
После 5. октобра, Станко је био обележен полицајац. Бивши припадник специјалних јединица који се борио на многим ратиштима.
Једна неукусна ситуација, је изазвала лавину која још увек траје. Погледајте какав је однос бивших колега који режањем показују и доказују верност новим господарима.

Аутор и водитељ Жана Живаљевић

П.С. Од следеће емисије Миодраг Станковић је опет са нама : )




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Ријалити Србија: Како изаћи из Matrix-а? - Драгослав Бокан - Dragoslav Bokan - HelmCast

Ријалити Србија: Како изаћи из Matrix-а? - Драгослав Бокан - Dragoslav Bokan - HelmCast
Ријалити Србија: Како изаћи из Matrix-а?
Коме је потребан светски рат?
Драгослав Бокан - Dragoslav Bokan - HelmCast




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Када песак почне да цури кроз прсте..

Када песак почне да цури кроз прсте..
Саша Илић

Запис након завршне „јавне“ дебате о предлогу Стратегије развоја културе

Све је почело једним неочекиваним телефонским позивом, негде средином јуна, када је нацрт Стратегије развоја културе Републике Србије 2017-2027. већ одавно био у јавном оптицају, а у маргинализованим независним медијима сеnanizao приличан број критичких коментара како на нацрт тако и на нетранспарентни рад Министрарства културе.

Стајао сам пред вратима стана, покушавајући да име човека који ме је позвао спојим са сликом коју сам негде у подсвести имао о њему. Име је било звучно – Нино Брајовић, државни секретар за информисање и медије – а још звучнија афилијација која је уследила: звао ме је по налогу министра културе Владана Вукосављевића. Помислио сам да се спрема јавна дебата о Стратегији, па је Министарство одлучило да позове новинаре који се баве културном политиком како би на њој учествовали и уложили примедбе. „Не“, рекао ми је глас с друге стране док сам ја полако схватао ко је државни секретар био током деведесетих, а ко је данас: „Наш министар је велики демократа и он воли да прича и са онима који га хвале као и са онима који га критикују, а ви имате поприличан број негативних написа о Министарству…“ „Па, чекајте“, рекао сам, „ви бисте да насамо разговарамо у Министарству?“ „Да“, потврдио је секретар Брајовић, „министар би да мало поприча с вама“. „А тако… А када то?“ „Па, ево, рецимо, прекосутра у девет, ако вам одговара“. „Чекајте, а откуд вама мој број?“ „Знате, ја сам био новинар некад, мало сам се распитао…“ „Није вам било тешко, је л’ да?,“ осмехнуо сам се горко. „Не, уопште… Па, то ми је професија“, потврдио је државни секретар за медије. „Добро, јавићу вам се сутра и рећи ћу вам да ли долазим“, одговорио сам и питао: „Је л’ ово ваш број?“ „Да, да, то је мој службени број… Јавите се, чекамо вас…“

Нисам отишао на тај разговор у четири ока са министром Вукосављевићем. Kада сам сутрадан послао поруку секретару Брајовићу, поручивши му да су моји ставови јавни и да од њих очекујем одговоре у јавности а не „у четири зида“, што је окоштала метафора за читаву јавну дебату о Стратегији, секретар ми је одговорио да је све то тачно, али да ја „не хајем за чињенице када је Министарство у питању“. На крају сам се запитао какав би то разговор био са министром, свакако нека врста форсираног суочавања са чињеницама о раду тог ресора Владе, којима јавност не располаже или критички настројени коментатори не желе да их усвоје. Претпостављам да такве методе Министарство информисања није користило у ближој прошлости, док су деведесетих, нарочито у време министровања Александра Вучића, свакако имали много „ефикасније“ технике „суочавања с чињеницама“. Тога је био свестан и секретар Брајовић. Вероватно и сам министар Вукосављевић, коме демократија лежи на срцу колико председнику помирење у региону.



Одговор ми, међутим, није стигао све до јуче, када је у амфитеатру Народне библиотеке Србије одржана последња сесија у циклусу јавних дебата о нацрту Стратегије. Док сам слушао министра и његове специјалне помоћнике за питања дигитализације празнине (др Вука Вукићевића), геноцида над Србима (Драгана Хамовића), угроженог српства (проф. др Вељка Брборића) и вековно угроженог ћириличног писма (проф. др Александра Милановића), схватио сам да је оваква Стратегија произашла из једног изума „полихистора Милорада Екмечића“, који је почетком деведесетих у Музеју примењене уметности направио изложбу о геноциду над Србима. То је идеолошки аксиом Вучићеве политике, компонован као Kим Џонг Унова хидрогенска бомба, набијена нуклеарним експлозивним отпадом из деведесетих и пресвучена кошуљицом европске реторике о дигитализацији баштине. Тако је компонована и Влада Републике Србије (Дачић-Брнабић), такав је и Вучић сам.

Након сат времена излагања министра и његових помоћника, уследила је сесија предвиђена за јавну дебату. Али ту се морало уредно пријавити и написати питање које учесник жели да постави ауторском тиму Стратегије „која се у Србији чекала вековима“. Без тога нема разговора, што су представници Независне културне сцене Србије (НKСС) izbegli позвавши актере у култури на бојкот. Након њиховог одласка, министар Вукосављевић се иронично осмехнуо, рекавши како је то био „тријумф демократије на делу“. А онда је позвао на „озбиљан рад“. Генерални утисак о образложењима Вукосављевића и његових помоћника је демагогија и статистика у рату против аргумената. Kада је реч о потписницима proglasaНKСС (њих око 80), министар излази са статистичким подацима како у Србији постоји око 3.000 хиљаде невладиних организација које се баве културом, од Сумраковца до Бездана, те да су ваљда тих 2.920 културних субјеката (који се никада нису изјаснили о било ком питању културе, нити ће то учинити) важнији од ових осамдесетак „који себе називају независном културном сценом“.

Врхунац демагогије министра и његових помоћника је став да њихова Стратегија представља идеолошки неутралан документ, који се бави планирањем културе, правним легислативама и стратешким унапређењем стандарда у култури. Занимљиво је и да су стручњаци из области музеологије, плеса, филма и визуелних уметности говорили о својим областима, као да то нема никакве везе са базичним документом у који су уклопљени и из којих произлази сваки будући корак у култури.



Сада је сасвим извесно да ће оваква Стратегија у октобру бити пред скупштинским Одбором за културу којим председава Маја Гојковић. Исто тако, извесно је да ће бити усвојена на задовољство министра Вукосављевића, његових помоћника, те премијерке и наравно – председника. Од Вучића се другачија стратегија осим ове војне и није могла очекивати. Али од независне културне сцене се очекује више ангажмана, рада и организованије борбе за другачије уређено поље културе у Србији. Kао и најава неких опозиционих странака да ће бојкотовати изборе у Београду, тако и позив на бојкот дебате о Стратегији већ унапред оставља широки простор за несметани рад деснице у чијим рукама је власт данас. Након њиховог усвајања овакве Стратегије уследиће десет жестоких година одмазде над свима који не носе Вучићеве чизме. Тада ће бити касно.

Када песак почне да цури кроз прсте..


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА НА КиМ: НЕЗАБЕЛЕЖЕН У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА НА КиМ: НЕЗАБЕЛЕЖЕН У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА
Од Видовдана до данас, највећа страдања и злочини над Србима на Косову и Метохији готово увек су чињени на дан неког православног празника. Немогуће је то не уочити. Неуочљиво је – у ком смо тренутку ми, ти исти Срби, заборавили ове најтеже злочине почињене над нама?

На Крстовдан 1988. године, на централном Косову, почињен је злочин какав на свету никада пре и никада после није забележен. Тела две српске бебе, умрле одмах по рођењу а затим и сахрањене, ископала су и голим рукама раскомадала Шиптарска деца. Недело али и окрутност при чињењу незабележени су у читавој историји човечанства.

Двоје мушких близанаца родитеља Радојка и Драгице Петровић умрли су ускоро по рођењу. Сахрањени су 4. и 5. јула на гробљу у селу Граце, између Вучитрна и Приштине. На велики празник, Крстовдан, ожалошћени деда Станко пошао је да обиђе гробиће. Надао се да ће сам, у тишини, моћи да се помоли и да одушка свом болу. Оно што је тамо нашао превазилази моћ описивања.
„Призор је био језив, ужасавајући. Видео сам разбацане дечје кости и пеленице“ описивао је деда Станко дубоко урезану слику у својој души.
Иако је ово пријавио најближој станици Милиције што је пре могао, они се тек сутрадан појављују на месту невиђеног вандализма. Са њима су дошли и форензичари (међу њима је била и Славица Добричанин, професор Медицинског Факултета у Приштини а иначе сведок многих Шиптарских зверстава) ради што прецизнијег реконструисања и бележења читаве ситуације. Закључак је био поражавајући за све који сматрају да живе у свету у коме постоји макар минимум разумних осећања и схватања, укључујући и негативна, која одређују односе међу људима.
Злодело овде почињено није забележено током читаве историје света. Ни међу људима али ни међу најкрволочнијим зверима које су икадa ходале овом планетом.
Петорица малих шиптара, узраста од 11 до 15 година, раскопали су гробиће, извадили телешце једног од близанаца, разбили му главицу и покидали ручице и ножице од тела. Остатке мртве бебе разбацивали су наоколо насумично по шипражју током овог демонизованог чина. Сандук напуњен земљом, поново су затрпали, на брзину.
У извештају Комитета и истражног судије из Вучитрна наводи се да су око отвореног гроба пронађени дечија лобања, кости грудног коша и кости дечјих екстремитета. „Поред отвореног гроба такође смо пронашли белу пелену с којом је, вероватно, било прекривено тело умрлог детета у мртвачком сандуку, као и папирни новац“ пренели су тада медији.
Починиоци су убрзо откривени, петорица Шиптара: Ш.К. (15), М. К. (11), Г. Х. (12), А. И. (11) и Н. Ж. (13). Сазнало се и за двоје суседа Шиптара који су од првог дана знали (а можда и видели недело) а да нису никоме пријавили. То су Б.Б (16) и домаћица и мајка Климаку Бедрија сви су из оближњег села Доње Становце.
Упркос свим чињеницама, упркос живим сведоцима и документима, тадашње шиптарске власти са појединим проданим Србима (баш као и данас) крећу у прикривање па чак и правдање овог злочина.
Шиптарчићи починиоци на саслушању су изјавили да су „дошли на идеју да отворе сандуке јер су чули да Срби, по својим обичајима, са покојницима сахрањују новац и оружје“. Да је то лаж доказује налаз истражне комисије СУП-а Прилужје у коме се наводи да је око гроба, између осталог, пронађен и папирни новац. И да није, чему онда разбијање и чупање лобање, комадање леша невинашцета? Ово такође говори о томе да је постојао колективни талас код Шиптара чињења и подржавања зверстава над Србима који до данас непрекидно траје а превазилазе чак и гнусобу Усташких логора.
Већ током вршења увиђаја на гробљу су се окупили мушкарци, жене, деца – Срби. Да одају пошту овим малим посмртним мученицима али и да поделе жалост уцвељене српске породице. Повређене и понижене како никада ниједна на свету није била. Народ се на гробљу окупио и сутрадан а онда су се протести наставили у центру села. Ношени су транспренти (у оно време „пароле“) и, између осталог, узвикивало се „Косово је Србија“, „Хоћемо слободу“, „Емигранти напоље“. У име омладине села Граце говорила је Љиљана Михајловић и тада рекла: „Остаћемо на нашим огњиштима да бранимо оно за шта су се наши дедови борили. Хоћемо само да и ми имамо миран сан и безбедан живот. Нису нас мајке рађале да би нас сепаратисти силовали, пребијали, псовали, боли ножевима и за то добијали смешно мале казне „
Изречено тада било је, у ствари, понављање вапаја Срба са Косова и Метохије. Вапаја који се и данас чује.
У Србији је написано од тада на хиљаде књиге, на стотине филмова је снимано, безброј новинских чланака објављено а да се нико није овог злочина ни сетио. А говорило се, писало, снимало о свему и свачему. Величало се, понављало, „тргало од заборава“ све и свашта. Нико о Грацу, бебама и злочину над злочинима није говорио. Ако је навођење деце на овакав злочин још већи злочин, шта је онда заборав тог недела и страдања? Колико још људи, ван села Граце зна за овај злочин? Колико нас га памти? Заборавили су га народ, држава, „интелигенција“, хроничари, документаристи, летописци, уметници, политичари… Заборавили смо га ми који до данашњег дана доживљавамо и ишчекујемо такве и сличне злочине од тих истих „људи“.
А та шиптарска деца нису била толико мала и несвесна да нису могла да одбију да почине овако нешто. Мада је извесније да су сами дошли на ту идеју и лично уживали у свом демонском чину. Тада су имали од 11 до 15 година, данас имају од 35 до 40. Да ли је неко од њих у шиптарској косовској влади, у шиптарској полицији, да ли раде у некој продавници у којој и ми Срби купујемо?…
Данас је Крстовдан, на Косову и Метохији.
Иван Максимовић

ЗЛОЧИН НАД СРБИМА НА КиМ: НЕЗАБЕЛЕЖЕН У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ДАНАС ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ХЕРОЈУ ОТАЏБИНСКОГ РАТА: Овако је Милан Тепић отишао у легенду! (ВИДЕО)

ДАНАС ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ХЕРОЈУ ОТАЏБИНСКОГ РАТА: Овако је Милан Тепић отишао у легенду! (ВИДЕО)
Пре тачно 26 година, народни херој Милан Тепић, окружен усташким снагама у Бјеловару, којих је према изворима ЈНА било око 2000, не жалећи за свој живот, дигао је у ваздух складиште оружја, муниције и војне опреме како не [...]


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како је филм Малагурског „расизам“, а Харадинајева зверства — „уметничка слобода“ © Sputnik/

Како је филм Малагурског „расизам“, а Харадинајева зверства — „уметничка слобода“ © Sputnik/
Не могу да верујем да Рамуш Харадинај некога оптужује за расизам, каже редитељ Борис Малагурски. Чим се толико буни поводом филма, то је знак да је помислио да ће у неким главама да се деси промена када се Косово буде кандидовало за Унеско.
Редитељ Борис Малагурски на премијери филма Косово: моменат у цивилизацији
© TANJUG/ ЗОРАН ЖЕСТИЋ
Гужва у Храму Светог Саве: Стотине људи на премијери филма о Косову (видео, фото)
Детињство Стефана Поповића, аустралијског водитеља који је одрастао на Косову и Метохији, а који је главни јунак филма, парадигма је која упућује да свако добро однекуд долази, тако да и цивилизација има свој идентитет, каже Нинковић.

„Ми сматрамо, и не видим зашто бисмо грешили, да је добар део византијске културе сачуван на Косову. Оно што је занимљиво и што је јако битно за светску културну баштину јесте да је утицај на византијску културу на Косову долазио из Средоземља, где је јак утицај римокатоличког градитељства, као што је романика. Тако да је то детињство савремене цивилизације и то је парадигма коју Стефан кроз своје детињство прича“, каже сценариста Милош Нинковић.


На париској премијери филма биле су многе стране дипломате, које су биле изненађене подацима изнесеним у филму. То је могуће, каже Малагурски, зато што се западни медији не баве пореклом културног наслеђа.

Сви су се згражавали на слике уништавања културног наслеђа Ирака или Сирије, што је чинио ДАЕШ. Били су шокирани јер су имали прилику да све то виде, каже Малагурски. Да је интернет деведесетих био распрострањен као што је у данашње време, прича о Косову и Метохији била би сасвим другачија, сматра он.

„Тада је мејнстрим медије контролисала мала група људи, који су за циљ имали да представе само једну страну приче, где уништавање српских цркава није било занимљиво јер би то збунило гледаоце – како сад то одједном, па Срби су зликовци, како сад њима уништавају цркве“, објашњава Малагурски.

Албански медији отворено пишу о српском наслеђу на КиМ као албанском, додаје Малагурски. Отуд и њихова оштра реакција на саму најаву филма. Када је објављен трејлер филма, један од косовских портала анкетирао је неколико уметника са Косова, који су сви једногласно закључили да се ради о албанско-византијском наслеђу.

Беџет Пацоли
© AFP 2017/ ARMEND NIMANI
Судбина савеза Харадинај — Пацоли: Питају се нешто и Срби...
Реаговали су и Рамуш Харадинај и Стипе Месић, чиме је, према речима Малагурског и Нинковића, прича о култури одвучена у политички контекст, што им, како кажу, смета.

„Ја не могу да верујем да Рамуш Харадинај некога оптужује за расизам. Прво и Срби и Албанци су иста раса. Стварно нисам схватио шта је тиме хтео да каже. Ако је хтео да каже ’шовинистички‘, то бих можда могао да разумем, али опет, не може да изнесе оптужбу ако није видео филм. То је тренутак када је филм тек приказан у Паризу“, каже Малагурски.

Мало људи зна да је Харадинај аутор књиге у којој је описао како је убијао цивиле, и српске и албанске, додаје Малагурски, а Хашки трибунал је то што је Харадинај написао прогласио за уметничку слободу.

Увреде које је Харадинај изнео, Малагурски схвата као похвалу. Нападом на филм, Харадинај му је указао велико признање, иако га није ни погледао.

Чим се Харадинај толико буни поводом филма, то је знак да је помислио да ће у неким главама, када се Косово буде кандидовало за Унеско, да се деси промена, додају Малагурски и Нинковић.

„Пошто је реаговао, и то толико бурно и са толико ружних речи, не само у званичном саопштењу, него и у интервјуу за један београдски недељник, он је поновио нападе против нас, што значи да њега то баш мучи. Боли га јако и у патњи је. Не могу да кажем да ми је жао, али ако Харадинај слуша ово, искрено бих му препоручио да се добровољно преда. Доказао је да уз западну подршку може далеко да догура, али ово стварно нема више никаквог смисла. У књизи је признао шта је радио“, каже Малагурски.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

У Шведској озваничена педофилија (због миграната!) - Центар академске речи, Шабац

У Шведској озваничена педофилија (због миграната!) - Центар академске речи, Шабац
Стокхолм – Шведска легализује бракове са децом за имигрантске педофиле који желе да остану у браку са својим малолетним женама. У потезу који су многи критиковали као промоцију педофилије, шведска влада је одбранила своју контроверзну одлуку рекавши да је велики прилив имиграната из полигамних и “сексусално разноврсних“ култура резултаирао осетљивом “хуманитарном“ кризом. “Ми не прихватамо …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Душан Ковачев

Душан Ковачев
Западни зеленаши и највећа руска инвестиција на Балкану
Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора будзашто предала америчким зеленашима. Они које су Хрвати раније називали „стрвинарима“ постаће власници најбољих хрватских некретнина, њива и извора питке воде.


Ти летиш кући.
И опет као курир.
Не волим сувишне посетиоце из ваше земље.
Зато сам морао да те мало задржим.

(Из романа „Бетмен Аполо“ Виктора Пељевина)


Jош априла 2017. године је Карино Хромин Штурм подсетио да је захваљујући руском кредиту Агрокор вратио лихварски кредит JP Morgan, да су за 26 година Западне банке од хрватског народа опљачкале чак 87 милијарди евра и да се путем Lex Аgrokor спрема нова превара[1]. Руси нису спровели посебну заштиту својих кредита[2], па су озбиљно реаговали поводом Агрокора када је, ради одрживости пословања тог концерна, у невољи, хрватски национални банкарски сектор у њега уложио огромна средства[3]. Доносећи Lex Agrokor, Хрватска је изокренула право првенства наплате дуга нових поверилаца у односу на старе повериоце Агрокора. До краја августа 2017. г. су банке Загребачка, Привредна, Ерсте и Рајфајзен кредитирале Агрокор с готово 700 милиона евра[4] чиме су одвеле домаће банкарство до колапса[5], али су стекле поверилачко првенство по Lex Agrokor. Укупни дуг Агрокора је маја 2017. г. био 5.46 милијарди евра према тврдњама самог Агрокора, а већ тада је било јасно да је дуг знатно већи[6]. Словеначка држава је заштитила Меркатор од пропасти Агрокора, а Русија (односно Сбербанка) је пожурила да заштити своја потраживања према Агрокору у Словенији[7] и Србији[8].

Најгоре су прошли босански добављачи Агрокора[9]. Док је новца било годинама је прикупљан у Агрокору, па је „схемом Галилео[10]“ кроз Штедбанку завршавао у JP Morgan[11]. Хрватски медији се потом нису бавили темом коначног одредишта Агрокоровог новца, пошто је новац завршио тамо где треба, тј. у великој америчкој банци. Оно што је почело још у СФРЈ пљачкањем Агрокомбината окончано је три деценије касније симболичким објављивањем фотографије „црног телефона“ Ивана Крајачића Стева којим је он био на тајној вези са емиграцијом НДХ на Западу[12]. Нико није приметио да је капитал Џона Пиерпонта Моргана појео домовину Николе Тесле. Уосталом, хрватске власти су чак два пута спаљивале Теслину родну кућу и цравославну цркву у којој је крштен.

Дирљиво је како хрватска публика коментарише чланке о Агрокору. Хрвати се надају да ће моћна Русија казнити корумпирани хрватски естаблишмент који је путем Агрокора деценијама пљачкао свој народ. Дирљивија је била најава генералног директора Сбербанке пуна наде да је у Хрватској могуће одговорне „довести пред лице правде“[13]. Поново су Шокци – бокци, а Влаха – сиромаха више нема. Међутим, без јарости благородне залудно је тражити правду на суду правне државе утемељене на идејама Странке права Анте Старчевића.

Два дана после Маргетићевог чланка[14] је НАТО тинк-танк Foreign Affairs објавио да се преко Агрокора Русија и Хрватска боре за превласт на Балкану. Циљ спиновања је био да убеди хрватске атлантисте у илузију сопствене значајне улоге[15] и да се прогласи победа у финансијског бици која је унапред неравноправно намештена. Најављен је улазак глобалистичког финансијског капитала у концерн Агрокор (JP Morgan, Goldman Sachs, Erste[16], Reifeisen, и Загребачка банка[17]). Њихов новац је у Агрокор стигао преко Западних инвестиционих фондова[18]. Хрватска је, наиме, још априла 2017. г. договорила да 480 милиона долара у Агрокор дође са Запада путем куповине обезвређених акција концерна од стране Knighthead Capital Management LLC, америчког фонда којег је хрватска штампа звала „агресивним“ и „стрвинарским“[19]. Иако је KCM LLC одмах ушао у поверилачко веће, реализација кредита Агрокора је чекала најважније. Допуштено је да мимо руских поверилаца, чија су потраживања старија, нови амерички повериоци добију најчвршће могуће обезбеђење: заложна права и хипотеке над некретнинама, најбољим њивама и изворима воде Хрватске које су у влаништву фирми зависних од Агрокора. Износ губитка Агрокора из 2016. г. износио је између 1.6 и 2.7 милијарди евра, а то није био дуг већ негативна вредност обртног капитала Агрокора[20]. Допуштањем Западног акционарског „улагања“ запретила је опасност да руски улагач (иако старији поверилац) буде доведен у ситуацију да изгуби првенство наплате. Хрватке власти су прихватиле да спроведу обезбеђење интереса Западних зеленаша, а та акција је захтевала извесно време. Отуд су у Хрватској чак озбиљно размишљали да за то време на Агрокор слупају чак и новац пензионих фондова[21] како би конзорцијум опстао до доласка нових Западних господара.

Сазнање о износу дугова Агрокора се повећало од 5.46 милијарди евра у мају на чак 6.74 милијарди у августу. Чим су Руски медији темељно известили своју јавност о проблему с Агрокором[22], светску јавност је о проблему обавестио The Economist. Упозорио је да раст познатог дуга Агрокора није коначан, као и да пропаст те фирме прети да повуче у рецесију сав регион, а у економску пропаст пола милиона људи[23]. Кад се Агрокор нашао пред принудном наплатом[24], Ивица Тодорић је судски условио хрватску државу да спасава његову имовину[25]. То је практично био захтев да држава Хрватска примени Lex Agrokor, преузме управу над концерном и спроведе спасавање интереса ове фирме као циљ важнији од сваког правног циља. Брзо се показало да „спасавање“ Агрокора представља измицање имовине концерна од руског улагача да би се будзашто предала фондовима иза којих се крију JP Morgan, Goldman Sachs и слични. Уведена државна управа Агрокора није спречила Русе да покрену арбитражни поступак у Лондону.[26] Објављивање да је важан поверилац Агрокора и Конзума Ротшилдов капитал[27] (без објаве на којој поверилачној страни) није имало ефекта, а међу добављачима је почела да се шири паника[28], наочито када се показало да је Агрокоров Конзум потпуно несолвентан[29]. Чинило се да ће одлуком Високог трговачког суда бити отворена пандорина кутија свих Агрокорових дугова 11. септембра[30], дана који је био прописан као крајњи рок пријављивања свих потраживања од Агрокора[31].



Трговинско правосуђе Хрватске је почело акцију онемогућавања руских улагача да судски заштите своје интересе. Одложило је објављивање Агрокорових дугова изговоривши се на ток арбитраже у Лондону. Заштитило је прикривање дугова ангажујући фирму Baker Tilly Discordia као вештака пред Високим трговинским судом. То је иста фирма која је раније спровела нетачне ревизије финансијског пословања Агрокора и свих од Агрокора зависних фирми, укључујући фирме у иностранству. Очигледно пристрасни и тешко компромитоваин вештак на месту објективног и стручног процесног учесника пред хрватским правосуђем је прворазредни скандал. Док у свим земљама региона пљуште тужбе за извршење против Агрокора, Хрватско правосуђе се поставило као супарник руских улагача одбијајући чак процесне захтеве против дужниковог умањења имовине. Кад је државна управа Агрокора почела да припушта нове акционаре на своју руку, жалба Сбербанке је одбијена, а ранија одлука одређивања привремене забране задуживања Агрокора је враћена на поновно одлучивање[32]. То је практично значило да хрватско правосуђе дозвољава државној управи над Агрокором да слободно задужи и распрода власништво Агрокора.

Управо су то чекали нови повериоци и будући власници којима је Хрватска власт већ „спаковала“ имовину великог хрватског конзорцијума. Западни „кредитори“ Агрокора (иза којих су JP Morgan и Goldman Sachs) су почетком септембра хипотекама потпуно осигурали своју „инвестицију“ у власништво „вредну“ 840 милиона долара. На некретнинама, најбољим њивама и изворима питке воде Хрватске у власништву Беља, Јамнице и Леда интабулирано је стварно право последњих Западних улагача у Агрокор на челу са фондом Knighthead Capital Managemant LLC. Од тада се KCM LLC у Хрватској штампи ретко назива „агресивним“ и „стрвинарским“ фондом – шта више, зеленашка окупација назива се „кредитом“[33]. Тиме су пред Сбербанком као старијим повериоцем уз садејство свих нивоа хрватске државе Западни зеленаши установили своја „преча права“ одмах пошто је арбитража пред Судом правичности Енглеске и Велса застала са поступком до доношења одлуке Врховног трговинског суда Хрватске[34]. Чак је и објављивање коначне листе свих дугова Агрокора одложено за 11. новембар. Листа ће тада изгубити практични значај, јер ће до тада сви привилеговани Западни инвеститори силом стећи првенство над руским улагачима. Пред држаним „паковањем“ најбоље имовине Хрватске Западним зеленашима на штету поштеног страног улагача је хрватска штампа замукла или скренула тему. Тек је др Иван Ловриновић на свом фејсбук профилу објаснио о чему се ради[35]. Појавили су се чланци у којима је директор Сбербанк Русије почео да бива прозиван „тиранином“ и „бирократским мастодонтом“[36]. Хрватско правосуђе је судски прикрило финансијско стање Агрокора ангажујући Baker Tilly Discordia која је одговорна за све ревизије којима је пред Сбербанком раније скривано стварно стање Агрокора и зависних фирми (Звијезда, Јамница, Конзум, Ледо, Вупик, Беље…)[37]. Оно што од Агрокора банкарски конзорцијум на челу са JP Morgan и Goldman Sachs не буде хтео, покупиће хрватски конзорцијум на челу са домаћим повериоцима: Адрис (Анте Влаховића), Атлантик (Емила Тедесчиа), Краш, Виндија, Подравка, Франк…[38]. Уосталом, Агрокор је Адрису већ дужан преко 1.3 милијарде евра[39]. Хватски медији већ хране домаћу јавност срећом наде, нудећи психолошку компензацију како ће на место Тодорића бар доћи домаћи тајкуни. Биће то марионете истих газда Хрватске. Ипак, у хрватској штампи и даље има свесних да хрватска држава управља Агрокором за интересе Американаца против Руса. Оријана Ивковић Новокмет је обавестила јавност да „стрвинарски фонд“ Knighead Capital Managemant вољом привремене државне управе још од 13. априла „у привременом вјеровничком вијећу (Агрокора) представља све власнике обвезница, умјесто да то чини, као што је уобичајено, повјереник издања“[40]. Она дословно тврди: „Руси очито разумију у чему је ствар. За разлику од њих који су пласирали 1,4 милијарде еура, амерички стрвинарски фонд куповао је уочи банкрота обвезнице с огромним дисконтом, а влада их третира као најзначајније кредиторе.[41]“

Sberbank Europe je толико занемела да је питање има ли је још. ВТБ банка је резигнирано изразила наду да ће јој бар 60% дуга бити плаћено[42]. Генералном директору Сбербанк Русије је остало да се чуди, жали на превару, нетранспарентност[43] и најави „дугу судску парницу[44]“. Хрватској јавности је јасно да руска правда у њиховој „правној држави“ није остварива, али коментатори текстова о Агрокору с неверицом примају могућност да ће се руски улагачи повући[45]. Судећи по коментарима на бројне текстове о Агрокору, Хрватима је јасно да Сбербанка и њена улагачка права нису слуга Јернеј и његово право, али не схватају да су Тодорићева екипа (зову их „имотским торарима“), као и сва Хрватска држава, само марионете чврсто у рукама JP Morgan, Goldman Sachs и њихових колега. Европска банка за обнову и развој (EBRD) је стидљиво испољила занимање да учествује у черупању Агрокора и зависних фирми[46], а затим и други[47].

Значај невоље зване Агрокор за Србе

Иако интереси руског улагача у Агрокор у Србији за сада делују одлично обезбеђени, мора се знати да је руским улагачима 2014. године Хрватска изгледала као много безбедније инвестиционо подручје од Србије, а Агрокорово пословање изгледало чисто као суза. У свим осталим земљама региона, почев од Словеније која је већ признала хрватску државну управу над Агрокором, руски повериоци имају великих проблема са наплатом потраживања[48]. Тај проблем се ваља ка Србији. Отуд се и поводом права Сбербанке над Агрокоровом имовином у Србији јавља много неугодних помисли. Србија је подручје у којем је чврсто установљен глобалистички привредни систем. Руски капитал је тешком муком у Србији реализовао инвестицију у НИС да би је модернизовао и учинио профитабилном фирмом. Може ли се веровати да ће режим Александра Вучића доследно спровести права руског инвеститора у Агрокоровим фирмама по Србији? Шта ако евроатлантски партнери Вучићу нареде да ради европских интеграција и Србија мора да примени хрватски Lex Agrokor? Није ли на место Председника владе Р. Србије одмах довео Ану Брнабић из USAID и НАЛЕД-а? Видели смо како Вучићев режим уопште не штити интерес сопствене земље на Космету где се налази имовина Србије вредна трилионе евра. Шта више, његов режим даје и оно српско што сеапратисти нису били у стању да отму. Тај политички режим већ покушава да овакву своју политику припише Русији[49]. Је ли разумно очекивати да ће српски режим који се одриче права Србије доследно заштитити права Русије?

Из примера Агрокора Срби могу јасно да виде сву штетност евроатлантских интеграција. Потпуно интегрисана у ЕУ и НАТО, Хрватска је изгубила преко 80 милијарди евра за деценију и по, па подвела своју привреду, управу, законодавство, правосуђе, медије, политику и безбедност у велики подухват преваре уљудног страног инвеститора, да би се зеленашки капитал из САД будзашто докопао њене најбоље имовине. Ако се глобалистичка свемоћ уопште може назвати правним поретком, хрватски пример је показао да је његова стварна сврха у региону русофобија. Та сврха је изнад сваког правног начела и циља права, економске целисходности и сврсисходности, сваког политичког плана и програма, изнад сваке моралне вредности неолиберализма. Та сврха је нарочито изнад слободе тржишта и слободног протока капитала.

Хрвати су – Хрвати, бадава! Они стари вредњаковићи и поштењаковићи као што бијаху и прије осамсто година за прадједова наших! Нуто, браћо, ту ћемо се населити. Залихе има за епикурејске стомаке наше и дјеце наше до двадесетога кољена! Па да селимо у Америку?[50] Након читавог века бруталних подухвата у име „Запада“ и „Европе“ Хрватима је омогућено тек лако исељавање омладине у богате земље Запада, а опљачкана Хрватска постаје власништво америчких банака преко зеленашких фондова. Ако режим у Србији пође примером Хрватске, власници Србије неће постати амерички зеленаши, већ последња послуга тих зеленаша. Са Запада су нам долазили инвестициони монополисти попут Агрокора, слични или још гори. „Најозбиљнијим“ инвеститорима са Запада Србија обезбеђује пореска и социјална растерећења и додатно плаћа зараде њиховим запосленима. Интегрисани у евроатлантски свет бићемо попут Хомункулуса у реторти алхемијске лабораторије господара глобалистичке дистопије.



__________________________________________

Упутнице:

[1] Карино Хромин Штурм о горућој теми у Хрватској! „Lex Agrokor је трострука пљачка хрватског народа, Дневно.хр, 18. 4. 2017. г. Карино Хромин Штурм је председник Покрета заједно.

[2] Марјановић, Ведран – Руси анализирали зашто су њихове банке кредитирале Ивицу Тодорића, Сл. Далмација, 20. 8. 2017. г.

[3] Фишер, Иван – Пао договор с банкама: Агрокору инјекција од 150 милијуна еура! Јутарњи лист, 10. 4. 2017. г.

[4] Марић, Јагода – Мршава 2017. година: Агрокор би могао банкама појести више од 4,5 милијарди куна добити, Нови лист, 26. 8. 2017. г.

[5] Банкама у пола године бруто добит због Агрокора потонула 65%, Сибиз, 29. 8. 2017. г; Због Агрокора укупна добит пала више од 65 посто, Хина, 29. 8. 2017. г.

[6] Сцитар, Борис – Агрокор први пут објавио: „Утврдили смо колики је укупни дуг концерна, али то није коначна бројка“, Вечерњи лист, 11. 5. 2017. г. (доступно на: Нет.хр).

[7] Жугчић, Деан – Сбербанк тужи Јамницу због јамстава за Агрокор: Траже оврху над тврткама кћерима у Србији и Словенији, Јуарњи л ист, 14. 8. 2017. г.

[8] Вучић пред сусрет с Путином: Сбербанк преузима 52% удјела у Агрокору, Сибиз, 26. 3. 2017. г; Канкараш Тркља, Мира – Руси плене „Агрокорове“ фирме – стрепе ли радници у Србији, 16. 8. 2017. г; Телесковић, Аница – Одбијен захтев да „лекс Агрокор” важи и у Србији, Политика, 30. 8. 2017. г; Танјуг –

И Банка Интеза блокирала продају Дијаманта, Дневник, 15. 8. 2017. г.

[9] Линго – Демировић, Мирсада и Товиловић, Дејан – Управа „Агрокора“ тражи да добављачи кредитирају „Меркатор“, Независне новине, 28. 7. 2017. г; Милован, Адриано – Резултати Агрокора унијели немир: Велики добављачи се све више припремају на план б; „Отпис потраживања морат ће бити радикалан, остатак ће се.., Јутарњи лист, 15. 8. 2017. г; Османагић, Сувад – Kонзум је дужан 300 милиона KМ добављачима у БиХ: Спрема се велика превара грађана! БНН, 21. 8. 2016. г.

[10] Стипић, Силвија – Тодорићев контролирани кризни сценариј, Агробурза, 20. 3. 2017. г.

[11] Маргетић, Домагој – Игроказ Агрокор: Тодорићев контролирани крини сценариј, Сибиз, 16. 3. 2017. г.

[12] Маргетић, Домагој – Црни телефон: Веза Стеве Крајачића, Анте Тодорића и прича о Агрокомбинату и Агрокору, 23. 7. 2017. г.

[13] Хина – Бијес путиновог банкара: „случај Агрокор је без преседана!“ Најавио жестоку правну битку: „Све ћемо их довести пред лице правде“, Јутарњи лист, 13. 9. 2017. г.

[14] Маргетић, Домагој – Црни телефон: Веза Стеве Крајачића, Анте Тодорића и прича о Агрокомбинату и Агрокору, 23. 7. 2017. г.

[15] Skrpec, Dagmar – Croatia, Russia, and the Balkan Great Game, Foreign Affairs, 25. 7. 2017.

[16] Erste би захваљујући Sberbank Europe има посебних обзира према интересима руског улагача. Међутим и Erste се попут осталих поводом Агрокора сврстала уз JP Morgan и Goldman Sachs.

[17] Власник Загребачке банке је италијанскi UniCredit.

[18] Сучец, Никола – Агрокор добио 480 милијуна еура кредита: Стечај је избјегнут, крећу резови, Тпортал.хр, 5. 7. 2017. г.

[19] Корда, Зоран – Агрокорове обвезнице купује агресивни амерички фонд који увијек иде до краја, Тпортал, 21. 4. 2017. г; Гргас, Гордана – Амерички стрвинарски фонд ушао у вјеровничко вијеће Агрокора!? Јутарњи Лист, 21. 4. 2017. г.

[20] Клепо, Марина и Лаушић, Френки – Откривамо: Прве процјене ревизије пословања посрнулог концерна; Дознали смо колики је губитак Агрокор имало лани, износ је енорман, Јутарњи лист, 26. 7. 2017. г.

[21] Лаушић, Френки и Жугчић, Дејан – „Агрокор би требало докапитализирати, а логични инвеститори су мировински фондови“, Јутарњи лист, 31. 7. 2017. г.

[22] Васильев, Иван и Виноградова, Елена – Как Сбербанк и ВТБ рискуют потерять 1,4 млрд евро в Хорватии, Ведомости, 31. 7. 2017. г.

[23] Agrokor, the supermarket whose collapse threatens the Balkans, The Economist, 10. 8. 2017. г.

[24] Кошчец, Андреа – Рамљак у најновијем извијешћу о ситуацији у Агрокору први пут споменуо да је кренула лавина тужби; Уз већ ппознате поступке , спомиње и 3 нове арбитраже, Јутарњи лист, 10. 8. 2017. г;

[25] Танјуг – Тодорић ће тужити Хрватску, РТВ, 15. 8. 2017. г.

[26] А. И. Н – Рамљак тражи да се Леx Агрокор признаје и у Лондону – жели срушити руску арбитражу, Индекс.хр, 18. 8. 2017. г.

[27] Слободна Далмација – Руси у шоку: Тодорић ојадио, највећи фијаско икада, Б 92, 21. 8. 2017. г; Терченко, Эмма; Холявко, Анна – Сбербанк приготовился к потере 1,1 млрд евро, выданных хорватскому ритейлеру Agrokor, Ведомости, 10. 7. 2017. г.

[28] Живановић, Милан – Добављачи Агрокора у паници због могућег отписа потраживања, PC News, 16. 8, 2017. г; Т. Л. П – „Радикални десничари профитират ће од пада Агрокора, Брисел се мора спремити на каос у Хрватској“, 21. 8. 2017. г. О улози рокфелеровског капитала за излазак Агрокора на берзу зна се одавно: Berry Freya – Croatian retailer Agrokor lines up Rothschild for $5 billion listing: sources, Reuters, 26. 11. 2014.

[29] M. В – Бивши шеф Kонзума: Вјеровници Агрокора ће морати смањити своја потраживања за 70 посто, Индекс.хр, 6. 9. 2017. г.

[30] Трговачки суд одбио Рамљака: Све тражбине објављују се 11. рујна, Јутарњи лист, 18. 8. 2017. г. (доступно на: Сибиз)

[31] Сучец, Никола – Задњи је час за пријаву тражбина од Агрокора. Дуг ће набујати за милијарду до двије куна, Тпортал, 11. 9. 2017. г.

[32] Сви парнични и овршни поступци проти Агрокора у иноземству, Јутарњи лист, 15. 9. 2017. г.

[33] Хина – Јамница, Беље и Ледо заложили некретнине за кредит Агрокора, 24h, 5. 9. 2017. г. Још јуна је заложна права почео да стиче Madison Pacific Trust Limited. В: Агрокор за кредит заложио и заштитне знакове Леда и Јамнице, Пословни дневник,19. 9. 2017. г.

[34] Д. Х – Агрокор објавио ново извјешће: Рамљак заратио с Русима, Индекс.хр, 11. 9. 2017. г.

[35]Ловриновић, др Иван – Игрокази у Агрокору, Фејсбук налог аутора, 8. 9. 2017. г; Разоткривени? У тајности за Агрокор заложили питку воду и плодну земљу Хрватске, Дневно.хр, 14. 9. 2017. г.

[36] Арслани, Мелита – Он је Путинов тиранин који иде с Агрокором на суд, Експрес.хр, 13. 9. 2017. г.

[37] М. Р – Шеф руске банке: Тодорић нас је преварио, а хрватска влада подржава муљаже Агрокора, Индекс.хр, 13. 9. 2017. г.

[38] Дрљача, Гојко – Ствара се велики конзорциј за Агрокор, Јутарњи лист, 15. 9. 2017. г; Кисељак, Лидија – Адрис води главну ријеч око Агрокора, Вечерњи лист, 18. 9. 2017. г.

[39] Филипвић, Лука – Дознали смо зашто Влаховић на сва звона атруби како жели у Агрокор, док Тедесчи мудро шути, Тпортал.хр, 18. 9. 2017. г.

[40] Ивковић Новокмет, Оријана – Пленковићев Рамљак отворено игра за Американце, а то ће навући руски бијес и тужбе, Индекс.хр, 18. 9. 2017. г.

[41] Исто.

[42] Хина – ВТБ банка нада се наплатити 60 посто Агрокорова дуга, 9. 9. 2017. г.

[43] М. Р – Шеф руске банке: Тодорић нас је преварио, а хрватска влада подржава муљаже Агрокора, Индекс.хр, 13. 9. 2017. г.

[44] Хина – Бијес путиновог банкара: „Случај Агрокор је превара без преседана!“, Јутарњи лист, 13. 9. 2017. г.

[45] Гргас, Гордана – Велика пријевара Агрокора или лакомислена грешка шефа Сбербанка коју си он не може опростити; Заштоје Герман Греф тако бијесан? Јутарњи лист, 14. 9. 2017. г

[46] Хајлброн: ЕБРД прати посљедице које ће Агрокорови проблеми изазвати у регији, Сибиз, 11. 9. 2017. г.

[47] Грчевита борба за Агрокор, Нет.хр, 18. 9. 2017. г.

[48] Агрокорови дугови: Сбербанк ће се наплатити у Србији, другдје ће имати проблема, Сиби, 16. 9. 2017. г.

[49] Пукла брука у Москви: Медији у Србији слагали да Путин подржава владу са Харадинајем, руски званичници у шоку – Вучић лаже, ББН, 15. 9. 2017. г.

[50] Ковачић, Анте – У регистратури, 1888. г.

Западни зеленаши и највећа руска инвестиција на Балкану | Цеопом Истина
Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ДИСИДЕНТ БР. 1 – Поводом 65-годишњице дисиденције Академика Буровића

ДИСИДЕНТ БР. 1 – Поводом 65-годишњице дисиденције Академика Буровића
„Каплан Буровић не само да је дисидент, већ је и Дисидент Бр. 1 екс-Југославије. Оспоравати ово, или ћутати о овоме, значи фалсификовати историју нашега народа, чинити оно што су чинили и нас…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника

Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника
Током великог истраживања за књигу „Гвоздени пук“, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних.
Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ, недуго након што је он 1912. ослобођен од османске власти, а пре него што су 1913. дотадашњи савезници, Бугари, отпочели Други балкански рат. У ослобађању Битоља учествовали су и војници Гвозденог пука, мобилисани у Прокупљу, а сви родом из тог, Топличког краја.

Причу преносимо из тадашње штампе, не мењајући јој ни реч:

„Пре неки дан уђе у канцеларију председника битољске општине један омален, средњовечни човек. Одело му било пола сељачко. Око, и покрети, одавали су нашег паланчанина. Приђе право председникову столу и рече:

„Добар дан, господине председниче! Дошао сам само да те видим и да ти честитам нову општину. Да Бог да сретно било! Само те једно молим: Суди право! Буди, молим те, правичан и благ према Турцима. И они су наша браћа. Бог је хтео да их потучемо, па баш зато треба да будемо благи наспрам њих.“

Председник га понуди да седне.

„Немам кад. Јуче сам дошао из Прокупља да видим свога сина. ХВала Богу, нашао сам га здрава и жива. Оставио сам му пара, а сутра се враћам натраг. И ми смо до скора били под Турцима. Памтим као данас, кад смо се ослободили. Каква је то разлика! Онда је било три брата, имали смо имања у вредности од десетак хиљада динара. Данас ја сам стојим на 100.000 динара. Благословена је земља Србија! Ту се добро ради! Истина, пореза је велика, али се добро и зарађује. Мили се човеку живети. И код вас ће тако бити. Па, какав је овај ваш Битољ? После Беграда биће најлепша варош!“

Председник га опет понуди да седне, али овај живахни човек поново одби.

„Немам кад. Видео сам ђенерала; био сам код г. начелника, па сам дошао и тебе да видим. То ми је доста, сад сам задовољан. Честитам ти још једном нову дужност и нову општину. Збогом!“

Пође вратима и кад би на прагу, окрену се још једном.

„Само суди право, председниче, буди једнак према свима!“

Одборник Кирјако, Грк по народности, који се задесио код председника, засузи и потресно рече:

„Како су добри људи ови Срби!“

Може бити да смо стварно били добри људи. А да ли ћемо бити, то зависи од нас. Ако бисмо свe сматрали браћом, па и непријатеља, а на свему се и увек, као овај чича, захваљивали Богу, ако бисмо увек стремили правди, а волели да поштено радимо, ако бисмо се према губљењу времена на испразне ствари увек односили са „Немам кад!“, онда би се могло рећи да смо умели да тумачимо путоказе славних предака.

Сећање баш на те претке настављамо да чувамо на www.gvozdenipuk.rs Prokuplje 1395.

Извор: Фејсбук страница Историја Срба, ИН4С

Поде

Кад отац војника Гвозденог пука сврати код председника - Магацин
Током великог истраживања за књигу „Гвоздени пук“, откривено је много занимљивих детаља који се нису пробили у овдашње уџбенике. Штета, има неких баш поучних. Ево једног нестварног примера. Радња кратке приче смештена је у Битољ,...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Где је данас споменик погинулим жандармима у Лучану код Бујановца?

Где је данас споменик погинулим жандармима у Лучану код Бујановца?
Споменик се налазио изнад села Лучана, на месту страдања тројице полицајаца. Фото: Политика
Мало је рећи да је одлука Владе Србије да уклони споменик страдалим припадницима Муп-а у борбама са терористичким групама на југу Србије, срамотна. Политички врх Србије је пристао на трговину када је у питању споменик погинулим српским полицајцима и на тај начин су показали да су животи ових хероја узалудно потрошени.
Споменик погинулим припадницима Муп-а у облику крста са сликама и именима, подигли су њихови саборци у борбама, које су са припадницима ОВПМБ по брдима уз административну линију са Косовом и Метохијом вођене 2000. и 2001. године. Већина полицајаца погинуло је када је на њих пуцано из заседе или у подметнутим експлозивним направама.

Споменик српским жандармима изнад Лучана који је подигнут 2012. године премештен је без икакве медијске пажње, готово неприметно, 3. јула 2015. године, по налогу државног врха Србије. Данас се налази у порти цркве Св. Јована у близини Бујановачке Бање.

Држававни врх Србије је подлегло притисцима Албанаца из Бујановца и „морао“ је да са места на коме је албанска терористичка војска 2000. године киднаповала, а затим и убила тројицу полицајаца, уклони споменик двадесеторици припадника српске полиције.

Данашњи политички лидери Албанаца на југу Србије су уствари ратни команданти ОВПМБ. Они су командовали групама које су учествовале у убиствима полицајаца. Данас, обучени у елегантна одела, ратни команданти ОВПМБ, за столом, раме уз раме са политичким врхом Републике Србије, поставили су ултиматум који подразумева измештање споменика који је симбол најновијег страдања Срба на Југу Србије.

Претпоставља се да је у преговорима одлучено да се споменик припадницима МУП-а пресели на локацији на којој је данас, тј. у порти цркве Св. Јована у Бујановцу, а споменик терористичкој ОВПМБ, кога је полиција уклонила из центра Прешева, буде премештен у некој од џамија.

На тај начин Влада Републике Србије изједначила је тзв. борце ОВПМБ са припадницима елитних одреда српске полиције који су своје животе дали за одбрану своје државе.

С’ обзиром да је позиција споменика у Лучанима била таква да је у сваком тренутку било могуће порушити га, зато су припадници жандармерије овај споменик обезбеђивали свакодневно. Као један од главних разлога зашто је овај споменик уклоњен, српске власти истичу да чување овог споменика премашује трошкове и да је неисплатљиво.

Извор: косово-метохија.ком, Срби на окуп

Где је данас споменик погинулим жандармима у Лучану код Бујановца? - Магацин
Мало је рећи да је одлука Владе Србије да уклони споменик страдалим припадницима Муп-а у борбама са терористичким групама на југу Србије, срамотна. Политички врх Србије је пристао на трговину када је у питању споменик погинулим српским полицајцима и на тај начин су показали да су животи ових хероја узалудно потрошени.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
Ретровизор кадрови
Др Милован Бојић враћен за директора ”Дедиња”.

Још да врате Кертеса за директора Царине и – комплетни!
Громада

Златибор Лончар, министар здравља, нудио оставку због именовања Бојића за директора ”Дедиња”.

Конзистентан, неки, човек!

Или би оставка уследила ако Бојић не буде директор..?
Што да краде?

Председник Вучић сматра да је Вулин можда петљао око стана, ”овако или онако, али није крао”!

А, што би крао, када су му давали..?
Узајамно

Народни посланици подржавају легализацију проституције у Србији.

А проститутке ће подржати легализацију проституције у политици.
Вођа

За председником Вучићем у шабачки ”Јазаки” дошло 20 аутобуса са присталицама…

То је по инерцији, Вучић је био вођа ”Звездиних” навијача.
Отварају посао

Наши велики пријатељи, Немци, послали новог амбасадора у Приштину.

То је такав кадар да не би знали шта са њим, да нису признали Косово…
Неће проћи!

Хрвати при дну европске културне лествице!

Дубље не могу, јер смо ми на дну…
Реконструкција

Власт тренутно размишља да ли да реконструише Бранков мост или Владу…
Недоречени

У Краљеву забрањено качење веша на терасама!

Важи ли то и за грађане који немају терасе?
Мотивишите

Чак 95 одсто грађана Србије никада није било на балетској представи!

Нека дође председник, за њим ће 20 аутобуса…

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Ретровизор кадрови Др Милован Бојић враћен за директора ”Дедиња”. Још да врате Кертеса...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Плате и пензије опет неће да врате на ниво пре отимачине

Плате и пензије опет неће да врате на ниво пре отимачине


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Блакан.инфо ИНТЕРВЈУ: Домагој Маргетић – Криминалци, тајкуни и политичари су чврсто повезани!

Блакан.инфо ИНТЕРВЈУ: Домагој Маргетић – Криминалци, тајкуни и политичари су чврсто повезани!
Гост емисије „Интервју“ био је господин Домагој Маргетић, истраживачки новинар из Хрватске и члан Антикорупцијске лиге Балкана. Заједно са Верицом Бараћ је истраживао како је политичка елита заједно са тајкунима опљачкала Србију.

Маргетић каже да је уверен да је Борка Вучић „уклоњена као незгодан сведок тајних токова новца из Србије на тајне иностране рачуне“…
Он је уверен да постоји „прљави дил Вучића са прљавим играчима транзиције“, а задњи пут је „сведочио“ код тадашњег председника Томе Николића о „кипарским парама“, кад је „Николић пред њим звао Вучића“, крајем децембра 2013.године, тада је „Николић од Вучића тражио да се документи које је приложио о токовима новца истраже, где је тај новац завршио… (документ је прочитао преко фондације Шлаф ишло Динкићу, у Саудијску Арабију, на неке тајне рачуне, радило се и о ЕР-Србији, о одређеном криминалу у Телекому, и о приватизацији пољопривредне земље, и о тајним рачунима на Кипру, детектовано је тада 5-6 оф-шор компанија које су биле укључене у ту мрежу за извлачење новца, а биле су повезане са Шлафовом фондацијом са једне стране и са тајним фондацијама под контролом Хипо банке са друге стране…“)




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Демент Кабинет премијерке Ане Брнабић демантује да је она тражила пресељење у резиденцију...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Малагурски: Сукоб владе и школе у Земуну!

Малагурски: Сукоб владе и школе у Земуну!




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ВУЧИЋ ПОЗВАО ЛИДЕРЕ ОПОЗИЦИЈЕ НА ТВ ДУЕЛ – само Бошко безусловно сме на црту

ВУЧИЋ ПОЗВАО ЛИДЕРЕ ОПОЗИЦИЈЕ НА ТВ ДУЕЛ – само Бошко безусловно сме на црту
- Молим вас, с ким ми препоручујете да идем на дуел? То траже и Радуловић и Шешељ и Обрадовић и ДС...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости