уторак, 31. мај 2016.

Digitalno nasilje: Prevencija i reagovanja - Interaktivni priručnik

Digitalno nasilje: Prevencija i reagovanja - Interaktivni priručnik

Interaktivna verzija priručnika se može naći i na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na sledećem linku:



from Педагошко друштво информатичара Србије -ПДИС http://ift.tt/1UcbVne
via IFTTT

Употреба дечјег цртежа у процени интелигенције

Дечји цртеж има две сврхе – користи се као дијагностичко и као терапијско средство. Као дијагностичко средство, дечји цртеж може бити показатељ дететове зрелости, нарочито моторичког, интелектуалног и когнитивног развоја.

The post Употреба дечјег цртежа у процени интелигенције appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1VtSRpM
via IFTTT

Успех наших математичара

XXXXII МАТЕМАТИЧКИ ТУРНИР 2016
ЕКИПНО ПРВЕНСТВО ОСНОВНИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У  МАТЕМАТИЦИ

(Математичка олимпијада основних школа Републике Србије)

Републичко такмичење

У Београду је 14. маја одржана математичка олимпијада основних школа Републике Србије. Учествовале су 109 екипе.

Екипа наше школе коју су чинили :

1. IV разред Tијана Тривуновић
2. V  разред Марко Сладојевић
3. VI разред Веселин Рогановић
4. VII разред Димитрије Илић
5. VIII разред Теодора Станишић

освојила је II награду

У појединачној конкуренцији:

Tијана Тривуновић је освојила II награду,

Марко Сладојевић је освојио II награду

Димитрије Илић је освојио II награду,  

Ученике је водила:

Александра Милошевић

наставник математике

 


Написано под: Такмичења

from Едукативни блогови http://ift.tt/1UbRLtN
via IFTTT

Field Notes: SupConf 2016

Automatticians, the people who build WordPress.com, participate in events and projects around the world every day. Periodically, they report back on the exciting things they do in the community.

Last week I attended the first ever SupConf, held at Automattic headquarters in San Francisco, California. I attended the event with Mindy Postoff. Simon Ouderkirk and Jeremey DuVall gave talks. Andrea Badgley, Andrew Spittle, and Diana Potter helped organize the event, and Joe Boydston volunteered. We’re all Happiness Engineers. Happiness Engineers unite!

SupConf came out of the Support Driven community as a conference for people passionate about support as a career. Being an introvert I was worried about stepping out of my shell. I wanted to make the most of the experience and take advantage of being surrounded by fellow support professionals.

As it turns out it was easy to do.

Support professionals are dedicated to helping others. They’re empathetic communicators who made it easy to have conversations. This meant it was easy to have conversations with everyone there. The structure of the event encouraged interaction: after each speaker we, the audience, discussed questions related to the presentation. This worked so well, that at one point I looked up from the small group I was in to see that many people had left for a break. We were still involved with our conversation and there were some other groups still going as well.

Photo credit Ben Macaskill

In photo: Simon, Aubrey, Amanda (behind Aubrey), and Sandy. Photo credit: Ben Macaskill.

Talks were organized by theme, with three talks in each theme. For example, Jeremey spoke on improving team performance with his talk, “Hi. I hate your product.” Simon spoke on working with data in his presentation, “Use the data you’ve got.” After a series was complete we broke into smaller groups where we could ask questions of the speaker and others. This worked very well and allowed me to have many great conversations with new people without feeling awkward or uncomfortable.

In all the conversations I had or overheard the feeling was the same:

The way it was designed, participants really got the opportunity to learn so much, not just from the speakers but from fellow attendees as well. — Mindy Postoff

Automattic, and my fellow Happiness Engineers, see support as a critical role. So important in fact that everyone in the company, no matter their role, does a one-week support rotation each year. This includes our CEO! However, that isn’t the case in all companies. Sometimes there is a stigma attached to customer support: it’s perceived as an entry level position, or a job that requires little skill. The community and conference did a wonderful job to bring together people from many different companies who want to make support a role you can build into a career. The speakers gave us ideas and advice which we can take back to become better at our craft, and the confidence to work at making the role of support be seen as a career choice like any other.

If you are passionate about support but missed out on SupConf, I strongly encourage you to check out the Support Driven community. I know I’m going to be more active there now. There is talk of another SupConf, which I very much look forward to. Also know that there are many great companies out there where you can build a career in support, including Automattic. If this sounds like something you are interested in doing, we’re hiring!


Filed under: Community, Events

from Едукативни блогови http://ift.tt/25xJ2d5
via IFTTT

„Upotreba računara u nastavi“, 22-23.06.2016.

Akreditovani seminar

(kat. broj: 829, K1, P: 9, 18 bodova, odnosno 2 dana)  

22-23. juna (sreda – četvrtak) 2016. g.

Kanjiža, Glavni trg 9.

Početak seminara:  9.00 časova  

Realizatori seminara su: Silvija Tapiška; Uca Georgeta

Poštovani direktore, kolege!

Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Kanjiža, 22-23. 06. 2016. godine organizuje akreditovani seminar koji je namenjen prosvetnim radnicima iz oblasti informatike.

Ciljna grupa: Nastavnik razredne nastave, nastavnik predmetne nastave – osnovna škola, nastavnik predmetne nastave – gimnazija, nastavnik opšteobrazovnih predmeta – srednja stručna škola, nastavnik stručnih predmeta – srednja stručna škola, nastavnik u školi za obrazovanje odraslih, nastavnik stručnog predmeta u osnovnoj/srednjoj umetničkoj školi (muzičke, balestke, likovne), nastavnik izbornih i fakultativnih predmeta, stručni saradnik u školi, saradnik (pedagoški asistent i pomoćni nastavnik, direktor/pomoćnik direktora.

Opšti ciljevi: Povećanje kompetencije nastavnika usvajanjem teorijskih i praktičnih znanja u oblasti savremenih metoda i tehničko podučavanje korišćenjem postojećih obrazovnih softvera pomoću računara u nastavi.

Specifični ciljevi: Identifikacija najefikasnijih individualnih načina savladavanja nastavnog sadržaja pomoću računara; povezanost informatike sa drugim predmetima; primena računara za poboljšanje rada sa decom; nove ideje i metode u nastavi primenom računara; pružanje stručne pomoći zaposlenima.

Teme programa: Osnovni pojmovi iz informatičke tehnologije. Osnove informacionih i komunikacionih tehnologija (hardver, softver, poznavanje osnovne aplikacije), periferni uređaji, poznavanje osnova informacionih tehnologija i primera njihove upotrebe u svakodnevnom životu, ponavljanje značajnih pravnih aspekata koji se odnose na zaštitu prava i zaštitu podataka pri rada na računaru. Primena i korišćenje dela paketa Ms Office-a: Ms Word (priprema nastavnog časa, izrada materijala za čas, priprema tekstova, kontrolnih zadataka i dodatnog nastavnog materijala za čas, štampanje); Ms Power Point (priprema multimedijalnog časa, samostalno kreiranje i korišćenje video-prezentacije za vođenje časa kroz izradu slajdova i animaciju tekstualnih, grafičkih, video i audio zapisa, uključujući tehnologiju video-bima); Ms Excel (kreiranje osnovne baze podataka o učenicima/školi; korišćenje aritmetičke i logičke formule; kreiranje tabela i grafikona); Internet (pronalaženje edukativnih i kreativnih sadržaja-elektronska enciklopedija, elektronske knjige, testovi, ogledi-korišćenje za samostalnu primenu nastave, savladavanje tehnike slanja elektronske pošte; razmena prikupljenih podataka i iskustava u nastavi); Primena i korišćenje postojećih obrazovnih softvera. Outlook express: savladavanje tehnike slanja elektronske pošte. Rad preko sajta http://ift.tt/1P25TEc.

Uz priloženi formular prijave možete slati na mail adresu: rckanjiza@kanjiza.rs i lično na telefon/fax:  874 733, do 13. juna 2016. godine.

Cena seminara/po učesniku: 3.500,00 dinara                                            

Jezik seminara: srpski/mađarski



from РЦПР Кањижа http://ift.tt/1P25OjU
via IFTTT

Улога Центра за социјални рад и других пружалаца услуга социјалне заштите у примени васпитних налога - 30. и 31.05.2016.

centar za socijalni rad 30310516У просторијама нашег Центра у претходна два дана реализована је четврта у низу обука „Улога центра за социјални рад и других пружалаца услуга социјалне заштите у примени васпитних налога“. Креирање и реализација овог програма обуке међу кључним су активностима вишегодишњег пројекта који Републички завод реализује уз подршку УНИЦЕФ-а, а усмерен је на унапређење компетенција професионалаца за примену васпитних налога.
Обуку је похађало 30 стручних радника из центара за социјални рад из Смедерева, Лесковца, Врања, Медвеђе, Беле Паланке...
Дводневну обуку водиле су Нада Шарац и Светлана Живанић, обе из Републичког завода за социјалну заштиту.

Слике



from Центар за стручно усавршавање Смедерево http://ift.tt/1r1xL5f
via IFTTT

Novi programi stručnog usavršavanja u ponudi CSU Kragujevac za 2016-2018. godinu

Osam akreditovanih programa stručnog usavršavanja za školsku 2016/17. i 2017/18. godinu, podržanih od strane CSU KG

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Kragujevac de u predstojedem dvogodišnjem periodu, Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja za 2016/18.godinu, akreditovanih od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, biti zastupljen sa ukupno osam programa, čiju je akreditaciju institucionalno podržao.



from РЦПР Крагујевац http://ift.tt/1UfuUNm
via IFTTT

Završena izložba „Spektri“, u Naučnom klubu

Završena izložba „Spektri“, u Naučnom klubu

Od svečanog otvaranja, u okviru CSU KG, 11.maja, do petka, 20.maja 2016.godine, u Naučnom klubu, u Kragujevcu, priređena je postavka pod nazivom „Spektri“.



from РЦПР Крагујевац http://ift.tt/1UfuCWY
via IFTTT

Оtvaranje Naučnog kluba u Kragujevcu

Оtvaranje Naučnog kluba u Kragujevcu

Na sastanku Mreže Regionalnih centara i Centara za stručno usavršavanje Srbije i predstavnika Centra za promociju nauke iz Beograda, održanom 23.januara 2016.godine, u Nišu, precizirana je saradnja

 



from РЦПР Крагујевац http://ift.tt/1Ufv1Zt
via IFTTT

2015-05-13: Трећи дан 31. фестивала МАДЕС


ОШ “Милија Ракић” – Церовац “Знаш ли ко је мој тата”, режија: Јелена Ђорђевић  
ОШ ”Бранко Радичевић” – Лугавчина “У пругастом краљевству”, режија: Тања Цветковић, Јасмина Вучковић, Марија Николић
ОШ “Милија Ракић” – Церовац “Знаш ли ко је мој тата”, режија: Јелена Ђорђевић  
ОШ ”Бранко Радичевић” – Лугавчина “У пругастом краљевству”, режија: Тања Цветковић, Јасмина Вучковић, Марија Николић

Записник са 31. МАДЕС-a

Тринаестог маја 2016. године жири фестивала Малих дечијих сцена-МАДЕС, који је радио у саставу Ивана Лукић - председник, Дарко Трајановић и Владица Танасијевић - чланови, одгледао је 4 представе у такмичарском делу овогодишњег МАДЕС фестивала у Церовцу и донео једногласне одлуке.
Дечија позоришна остварења 31. МАДЕС фестивала приказују актуелну тематику блиску ученицима основношколског узраста. Било је представа које су нас подсетиле на сурову реалност савременог света, као и оних које су бајковито показивале моћ маште најмлађих, а нама старијима дале могућост да у току извођења предсатве, мислима одлутамо у неки безбрижнији свет.
Оригинална редитељска решења, креативни приступ драмском тексту и маштовите сценографије су нешто што жири прво помисли када је 31. МАДЕС фестивал у питању. Оно што такође овогодишњи Фестивал чини посебним је очигледно напредовање у глумачкој интерпретацији, како када је реч о сценском говору и покрету, тако и када је реч о индивидуалном приступу изградње ликова од стране чланова драмских ансамбла. Приметна је и озбиљност са којом учитељи и наставници приступају Фестивалу, као и њихов предан рад са ученицима у припреми представа. Колективни дух и сигурна игра су нешто што краси сваки ансамбл, а тај утисак појачава и очигледан труд и велико ангажовање како ученика, тако и редитеља.
Жири посебно похваљује и организаторе који су традиционално успели да се изборе са свим потешкоћама које свакодневица доноси и омогуће одржавање Фестивала у пријатној атмосфери, показујући одговорност и велику љубав према позоришној уметности.
За помоћ при организацији Фестивала захвалнице добијају:
Ове године организатори Фестивала додељују специјално признање Славиша Стојадиновић Шиља  Радету Михајловићу 
Жири додељује појединачне похвале:
  • Андрији Стевановићу за улогу паметног егоисте у представи „Чија је оно Баба“ О.Ш. „Станоје Главаш“ из Глибовца
  • Стефану Батинићу за улогу старца у представи “Со вреднија од злата“ О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање
  • Николи Аранђеловићу за улогу краља у представи “Со вреднија од злата“ О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање
  • Јелисавети Катић за улогу Саше у представи „Гадан вирус Штрумфитис“ О.Ш. „Херој Радмиле Шишковић“ 
  • Анастасији Бељаковић за улогу Азраелу у представи „Гадан вирус Штрумфитис“ О.Ш. „Херој Радмиле Шишковић“
  • Теодори Перишић за улогу старије сестре у представи „ Знаш ли ти ко је мој тата“ О.Ш. „Милија Ракић“ из Церовца
  • Милици Перкић за улогу млађе сестре у представи „ Знаш ли ти ко је мој тата“ О.Ш. „Милија Ракић“ из Церовца

Појединачне награде:
  • За најбољу мушку улогу на Фестивалу Лазару Ђурђевићу за улогу „Богатог егоисте“ у представи „Чија је оно Баба“ О.Ш. „Станоје Главаш“ из Глибовца
  • За најбољу женску улогу на Фестивалу Јовани Радомировић за улогу најмлађе ћерке Марушке у предстви “Со вреднија од злата“ О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање
  • Специјално признање „БОЛЕ“ за најбољу музику на Фестивалу О.Ш. „Милији Ракић“ из Церовца
  • За најбољи костим О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање у представи “Со вреднија од злата“
  • За најбољу маску О.Ш. „Херој Радмиле Шишковић“ у представи „Гадан вирус Штрумфитис“
  • За најбољу сценографију Јовани Кривокући за представу „ Знаш ли ти ко је мој тата“ 
  • За најбољу режију Јелени Ђорђевић за представу „ Знаш ли ти ко је мој тата“
  • За сценски говор ансаблу О.Ш. „Милији Ракић“ у представи „ Знаш ли ти ко је мој тата“
  • За сценске ефекте О.Ш. „Херој Радмиле Шишковић“ у представи „Гадан вирус Штрумфитис“
  • За најбољу колективну игру О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање у представи “Со вреднија од злата“
  • Специјалну похвалу за вишемедијске ефекте и иновативни приступ  жири  додељује Мирославу Станићу за представу „Чија је оно Баба“

Жири додељује награде за најбоље представе у целини:
  • 3. место ревноправно деле две представе 
  • „Гадан вирус Штрумфитис“ О.Ш. „Херој Радмиле Шишковић“  и
  • “Со вреднија од злата“ О.Ш. „Радомир Лазић“ из Азање
  • 2. место 
  • „Чија је оно Баба“ О.Ш. „Станоје Главаш“ из Глибовца
  • 1. место
  • „ Знаш ли ти ко је мој тата“ О.Ш. „Милија Ракић“ из Церовца



У нади да ћемо се наредних година окупљати у још већем броју и да ће представе достизати све већи квалитет, проглашавамо 31. МАДЕС затвореним.


from Фестивал "Мала дечија сцена" http://ift.tt/1UfuGG5
via IFTTT

2015-05-12: Други дан 31. фестивала МАДЕС



ОШ “Радомир Лазић” – Азања “Со вреднија од злата”, режија: Игор Радовановић
ОШ “Херој Радмила Шишковић” - С.Паланка “Гадан вирус штрумфитис”, режија: Мирослав Михајловић
ОШ “Радомир Лазић” – Азања “Со вреднија од злата”, режија: Игор Радовановић
ОШ “Херој Радмила Шишковић” - С.Паланка “Гадан вирус штрумфитис”, режија: Мирослав Михајловић

from Фестивал "Мала дечија сцена" http://ift.tt/1XcLOUe
via IFTTT

Чачак без оцене

Студенти на Универзитету Џонса Хопкинса у Балтимору већ више од пола деценије уче се да постану акушери уз помоћ – робота. Наиме, за часове медицине осмишљен је и направљен робот који се порађа, а како све то изгледа, погледајте на снимку на првом линку за данас. Science dump: Pregnant Robot Trains Students (7.5.2010) Жене пролазе […]

from Био-блог http://ift.tt/1WXbCmj
via IFTTT

ВЕЛИКИ ШТРАЈК



ВЕЛИКИ ШТРАЈК ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ 2014/2015.
From: infoUSPRS


from Видео УСПРС https://www.youtube.com/watch?v=0OLPBntDhe8
via IFTTT

Сабор учитеља - одабрани радови

novostiПогледајте:
 


from Савез учитеља Републике Србије http://ift.tt/1Xc1iHX
via IFTTT

30 година рада ИММГИ

Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство 01. јуна обележава 30 година рада

Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИММГИ), у среду, првог јуна, обележава 30 година постојања и успешног рада. Свечаност ће се одржати у просторијама Ректората Универзитета у Београду са почетком у 11 часова.

Свечаности ће присуствовати представници Српске академије наука и уметности, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Ректората Универзитета у Београду, директори научноистраживачких институција, а бивши сарадници ИММГИ, који су успешно наставили каријере у иностранству, одржаће предавања о најновијим достигнућима из својих области истраживања.

Утемељивач и први директор ИИМГИ био је проф. др Владимир Глишин, а Институт је од самог оснивања део међународне мреже ICGEB (International Centre for Genetic Engineering and Biotechnology). Данас овај институт чини шест лабораторија, а активности су усмерене ка истраживањима у молекуларној генетици, биомедицини и биотехнологији. 



from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1Xc1erM
via IFTTT

ВЕЛИКИ ШТРАЈК ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ 2014/2015.



From: infoUSPRS


from Видео УСПРС https://www.youtube.com/watch?v=-AQx5aQRv7s
via IFTTT

Кад се рекреативна настава претвори у пакао

Једина успомена коју су са недавно одржане рекретативне наставе у Крупњу понели ученици из основних школа “20. октобар” и “Горња варош” јесте – бактерија! Док се чекају анализе пилећег меса,

The post Кад се рекреативна настава претвори у пакао appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1O1E8kc
via IFTTT

Video lekcija i Present Simple vežba

Kako koristiti video lekcije  uz koje možete da vežbate Present Simple? Evo jednog primera:

  1. Prvo ćete videti pitanje sa praznim poljima gde treba da dođe glagol koji je napisan velikim slovima na kraju rečenice. 
  2. Zaustavite video i pokušajte da smislite šta dolazi na prazno mesto ili prazna mesta (pošto ćete imati i negativne i upitne oblike). 
  3. Kada izgovorite celu rečenicu, nastavite da gledate video i proverite da li ste dali tačan odgovor! 
Kako vam se sviđa?

from Engleski za početnike http://ift.tt/25wzqzb
via IFTTT

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ?

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ?
Савремена политичка елита у Србији опседнута је „родним питањем”. Она се помно бави поређењем „родова”. Ова методологија уме да донесе и корисне резултате, али и да буде заводећа. Она је манипулативна, јер еклатантно пренебрегава чињенице биологије и психологије.
Биологија и психологија
Полови нису једнаки. Разликују се: морфолошки, анатомски, физиолошки, ендокрнолошки, неуролошки и хематолошки – дакле, на свим биолошким нивоима.
Полови се разликују и психолошки. Имају различите психичке процесе и психичка стања. Имају различите приоритете и склоности. Полови природно нису једнаки.
2. Манипулација
Будући да полови природно нису једнаки може се очекивати да при једнаким социјалним условима постижу различите успехе у животу. То се и догађа. Али „родни” манипуланти те очекиване разлике спремно проглашавају „дискриминацијом”. Тако у јавности генеришу проблем тамо где он заправо не постоји.
Ова манипулација није последица случајности нити незнања. Она је свесна и намерна. Њен циљ је стварање родне уравниловке: брисање природних полних разлика путем социјалног инжењеринга. Само избацивање појма пол из јавнoг дискурса и његовог замењивања појмом род указује на ту стратегију вештачке нивелације. Практична последица те политике је феминизација мушкараца.
„Родна јаднакост” или „родна равноправност”
„Родни” нивелатори су свесни да није лако убедити јавност да су „родови” неравноправни, јер је и лаику прилично јасно да су „родови” правно једнаки. Али да би се проблем генерисао тамо где он не постоји, посегли су за старим триком: пропагандом.
На Четвртој светској конференцији жена у Пекингу 1995. једно од кључних питања је гласило: под којом крилатицом водити рат за родну уравниловку? У оптицају су до тада биле две синтагме: „родна једнакост” („gender equity”) и „родна равноправност” („gender equality”). Закључило се да синтагма „родна једнакост” сугерише то да „родови” нису једнаки. Али пропаганду под том крилатицом било би тешко водити, јер је јавности поприлично јасно да „родови” нису нити могу бити билошки и психолошки једнаки. Било би тешко убедити и жене и мушкарце да се ставе под стег „родне једнакости”, па је одлучено да се рат за уравниловку води под паролом „родне равноправности”. Са аспекта феминистичких циљева тај избор је паметан, јер сугерише да родови нису „равноправни”. Док синтагма „родна једнакост” има извесне биолошко-психолошке конотације, синтагма „родна равноправност” има правно-социјалне. Синтагма је срећно изабрана, јер је њена моћ завођења већа.
Али није лако убедити јавност ни у то да „родови” нису равноправни када свако ко иоле познаје право не може у њему видети неку дискриминацију полова. Стога су у помоћ притекли академски радници са својом манијом поређења „родова”. Они све природне полне разлике проглашавају „неравноправношћу” и тако свесно уносе забуну у јавно мњење.
Политика „родне равноправности” заснива се на свесној селективности података. Положај „родова” се приказује без увида у оно што је за „родове” најбитније: њихове природне предиспозиције. Потпуно занемаривање природних чинилаца представља срж методологије „родних” манипуланата. За истинске научнике занемаривање података из природних наука потпуно је неприхватљиво.
Селективност
Не само да се у анализи „родних” односа занемарују природне чињенице, него се из корпуса статистичких података о „родовима” истичу само они који указују на „неравноправност” жена. Подаци који указју на „неравноправност” мушкараца свесно се занемарују.
Тако нпр. то што је број жена у Скупштини Србије мањи него број мушкараца приказује се као очит пример женске „неравноправности”. Али то што жене у Србији живе пет година дуже од мушкараца не приказује се као знак мушке „неравноправности”, него као природна последица мушких лоших навика. Дакле, у првом случају негира се важност бихевиоралних чинилаца, а у другом се управо они истичу. Таква методолошка акробатика је разумљива, јер је циљ радикалних феминисткиња помоћи само једном полу. Методолошки salto mortale је логичан са становишта феминистичких циљева, али нелогичан са аспекта морала и објективности. Феминистичка селективна методологија покушава убедити јавност да се женама може помоћи, а мушкaрцима не може. Тако ова „родна” методологија даје оправдање за још већу правну привилегованост жена, а тиме још већу правну дискриминацију мушкараца.
Закључак
Савремени постмодернистички феминизам је лицемеран и необјективан. Он истиче само једну групу чињеница, а другу свесно пренебрегава. Када се „родна” проблематика сагледа са ширег и дубљег аспекта „неравноправан” је заправо мушки пол.

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ? | Српски културни клуб
Мушкарци и жене су законски равноправни, али су биолошки и психолошки различити, па зато остварују различиту успешност у друштву.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Горан Јевтовић: НАТО и Србија – није то баш тако…

Горан Јевтовић: НАТО и Србија – није то баш тако…
Два дана за редом читамо у „Политици“ текстове[i] посвећене односу НАТО и Србије. На прво гледање, рекло би се непристрасна штива, односно извештаји, у циљу објективног информисања јавности. Но, када се завири између редова лако се може уочити спровођење НАТО агенде на делу. Префињена, да не кажем лукава „јавна дипломатија“, тачно према „Индивидуалном акционом плану партнерства – ИПАП“ (Individual Partnership Action Plan – IPAP),[ii] као најинтензивнијем механизму НАТО програма под називом „Партнерство за мир“, резервисаном за такозване нечланице. 
Да поновимо још једном – особито љубитељима „војне неутраности“ (таквих је више милиона) а међу њима су и познате родољубиве странке – „Партнерство за мир“ је НАТО програм од слова „а“ до слова „ш“. Програм по коме смо, према НАТО аршинима и под командом и супервизијом северноатлантских стручњака, „реформисали“ оружану силу, тачно по њиховом укусу и за њихове глобалистичке подухвате. 
Толико „квалитетно“ смо се реформисали, да када би ме неко питао из српског врховништва за савет, без размишљања бих предложио подношење државног захтева за моментални улазак у Алијансу. Ово није провокација, заиста би то био био најпаметнији потез. Када би нас сада примали, као Црну Гору рецимо, то би значило признање Алијансе да је Србија целовита – са Косметом, Војводином и Рашком у свом саставу, за век векова. Тако нешто би нам гарантовао управо њихов Вашингтонски уговор из 1949. и бројне стратегије и планови након тога.
Друге солуције – окретање Истоку – су заиста „нерентабилне“, с обзиром да су нас поодавно Вучићеви – а много пре њих Тадићеви и Коштуничини – експерти, службеници и аналитичари, „чињенично“ убедили у супротно. Петнаест година из дана у дан се чује, на овај или онај начин, али увек громогласно – Русија је далеко, окружени смо евроатлантским државама, Дунав није међународна пловна река, европско небо и на њему ваздухопловни путеви затворени су за руске траснпортне авионе, нагло окретање ка Евроазији би било опасно, мали смо и слабашни, а Косово нам ионако чува НАТО. 
Има ли бољег објашњења? И квалитетнијег дефетизма? Тешко. Још само да се колективно самозапалимо. Ко нам овакве небулозе изговара? Управо они који се годинама упињу доказујући како је познати српски „диктатор“ ’90-тих опструисао набавку ПВО система С-300 и тако угрозио одбрану од агресије НАТО. Па још тврде, наравно из поузданих дипломатских и посебно локалних мафијашких кругова, како је то могло очас посла да се среди. 
У првом тексту „Политика“ преноси делове интервјуа др Ненада Поповића, председника Српске народне партије и Вучићевог верног коалиционог партнера, који је дао руском „Интерфаксу“, поручујући руској и српској јавности преко тог гласила, како ће његова партија „наставити да се супротстављања чланству Србије у НАТО-у и да Србија ни у ком случају не сме да буде члан те алијансе“.
Већина би приупитала – шта је у овоме лоше, доктор Ненад је против учлањења у НАТО од првог дана од када је закорачио у свет политике? И где је ту неискреност, а ја бих додао и вешто спиновање?
Ствар је проста да простија не може бити – где је, када и од кога из врха Алијансе и около-наоколо, председник СНП и бивши потпредседник ДСС-а чуо, да је Србији оваквој и, посебно, оволикој, понуђено учлањење и потписивање Вашингтонског уговора из 1949. године? 
Уколико није тако, а није, чему онда залуђивање Срба и осталих грађана? Због чега обмањивање јавности и ничим утемељена и сувишна патриотска анти-НАТО реторика? Зашто искривљује НАТО огледало и доводи у заблуду бројне добронамерне људе? Због чега не саопшти да је НАТО од петог октобра у земљи Србији толико углављен управо преко „Партнерства за мир“ – против чега наречени доктор наравно да нема ништа – да је потпуно апсурдно да окупирана (таква мора да остане до даљњег) Србија, путује у Брисел и оближњи Монс преко Напуља? Чак и да баталимо бес народа због рушилачке оружане агресије. 
Да ли је такав Поповићев став искључиво зарад политичких поена? Само делимично. Примарни разлог – то је, најпрецизније речено, задатак. Од кога? Управо од НАТО мајстора. На оним истим постулатима на којима су нас 2007. године утерали у „војну неутралност“. У државно мртвило и предају. 
Уместо да тада отказујемо НАТО програм „Партнерство за мир“, да се окрећемо Русији и осталим слободољубивим земљама, и да макар реторички запретимо војничком одбраном своје јужне српске покрајине, зато што је Резолуција 1244 брутално погажена, ми смо се јуначили скупштинском резолуцијом која нас је оставила на ветрометини. А Косово и Метохију потпуно предала у руке Северноатлантској алијанси. Њеној „Здруженој оперативној команди“ у Напуљу која руководи мисијом KFOR. 
Дакле, право питање за господина Поповића (и бројне, њему сличне родољубе), питање које никако да му поставе не само српски, већ како видимо и руски новинари, је – када ће кренути у кампању против НАТО програма „Партнерство за  мир“ и изласка Србије из тог евроатлантског дворишта? Прецизније – када ће кренути са истеривањем НАТО савеза из Србије, тако што ће протерати „Партнерство за мир“? Културно, фино, дипломатски, у складу са међународним правом. Чак је и предвиђен рок од годину дана за свечани излазак.
Јер, немогуће је супростављати се СОФА аранжманима које је Србија потписала као и свака друга чланица НАТО, бити против ИПАП-а, затим, против „НАТО војне канцеларије за везу“ (ускоро ће и званично прерасти у Штаб), залагати се за херметичко затварање државних граница због избеглица, а успут заговарати блиску сарадњу са Русијом и (наводно) наоружавање са те стране, и истовремено неговати НАТО програм „Партнерство за мир“ у највишем стадијуму, зато што, када се све наведено потрпа у исти кош, добије се један од тежих облика шизофреније. 
Није ми познато о чему господин Поповић збори са домаћинима и бројним гостима на чувеном Молитвеном доручку у Вашингтону, на коме је већ подуже редован посетилац, али да сам на његовом месту ја бих их без увијања питао следеће – зашто не примите овакву и оволику Србију у пуноправно чланство ваше Алијансе? Нараво, одговор би, уколико би отворили душу и били искрени, гласио, отприлике, овако – примићемо вас када вас сведемо на преткумановске границе. Тамо негде на 1912. годину. 
*
У другом „Политикином“ тексту смо обавештени о петој сесији „Атлантског савета Србије“[iii] под називом Отворено о ИПАП-у“. Вишегодишња и планска активност коју „по дифолту“ подржава Амбасада САД и „Одељење за јавну дипломатију НАТО“. На том, редовитом зборовању учествују одабрани српски и иноземни „стручњаци“ евроатлантске провенијенције, ојачани високопозицонираним припадницима Министарства одбране и Војске Србије. Који су, такође, поодавно „одабрани“ и „едуковани“ и провучени кроз префињене НАТО филтере.
Тако нас је уважена Дијана Иванчић, начелница Одељења за НАТО и Партнерство за мир у Министарству спољних послова Сбије, детаљно обавестила, а „Политика“ то преноси, о резултатима српског-НАТО плана под називом ИПАП. Задовољно констатујући како је практично све оно што је од задатака прихваћено, углавном и испуњено, те да је у вези са тим благовремено поднет званичан извештај. Зна се и коме – Секретаријату НАТО-а, одакле ће нам идућег месеца доћи у госте и у контролу Експертски тим. Наравно, потребно је на лицу места проверити зборе ли домаћини истину или по нешто скривају. Савезнички и партнерски, нема се шта додати.
Е, сада, све би то било дивно, да се новинару „Политике“ није обратио активни учесник НАТО сесије, пуковник Петар Бошковић, начелник Управе за односе са јавношћу Министарства одбране. Хвалећи домете и достигнућа на ИПАП путешествију и „плодну сарадњу“ са НАТО, кренуо је, бог’ме, у озбиљну критику српског новинарства. Па је тако изрекао више замерки оценивши да се ради површно, да се текстови често не темеље на пуним информацијама него на оним које се „покупе са улице”, те да нема истраживачког новинарства.
Каже Бошковић самоуверено, „новинар то једноставно неће да чита, он ће да покупи информацију на улици и, ако је ви не пласирате на прави начин, изгубићете много времена“, образлажући став да су медији пуни предрасуда када извештавају о сарадњи Србије и НАТО-а. А онда је поентирао: „Оног момента када кажете Партнерство за мир, они то повезују са НАТО-ом, директно са НАТО-ом, што није баш тако, јер се у Партнерству за мир налази и Русија, а она није у НАТО-у”.
Обратимо пажњу, дословно је рекао – када кажете Партнерство за мир, они то повезују са НАТО-ом, директно са НАТО-ом, што није баш тако…!
Дакле, слично Поповићу и осталим мајсторима замајавања, званични представник одбрамбене силе Србије тврди да НАТО програм „Партнерство за мир“ у ствари није НАТО програм, а поготову нема „директне“ везе са НАТО-ом! То јест, мож’ да буде, ал’ не мора да значи. 
У једној реченици друг Перо обриса међународно верификовани уговор под називом „Оквирни документ“ и пратећи „Презентациони документ“, преко којих је Србија потписала сарадњу са НАТО савезом и ушла у НАТО програм „Партнерство за мир“. Обриса и једно пет-шест перманентних такозваних „механизама сарадње“, обриса и „поверилачке фондове“ којима нам је НАТО елиминисао ратно људство, стотине и стотине озбиљних јединица, силну борбену технику, милионе комада муниције, пројектила, минско-експлозивних и логистичких средстава, обриса и „НАТО војну канцеларију за везу“ усред Београда, и тако даље и томе слично. 
А, да, ту је главно образложење – шта се бунимо, у „Партнерству за мир“ је и Русија. Наравно да ни он, нити било ко други ко је плаћен да такву тврдњу редовно раубује – кад могу Руси, а што не бисмо и ми Срби – неће поменути никада: прво – да се учлањење Русије у ПзМ одиграло у време чувеног Андреја Козирјева који је и потписао „Оквирни документ“, а друго – да је већ 1997. године учешће Русије у том НАТО програму значајно измењено, да би већ 2002. године тај однос прерастао у потпуно равноправну сарадњу под називом „Савет Русија – НАТО“. 
Шта још нећемо чути? Да систем одбране Русије и посебно њене Оружане снаге нису биле реформисане према НАТО стандардима и процедурама и под патронатом њихових стручњака, за разлику од Војске Југославије, а затим и Војске Србије, које је НАТО потпуно уништио. 
Посебно се неће освртати на односе НАТО-Русија од 2008. године, од догађаја у Грузији, као и о ономе што се дешавало од 2014. након украјинске обојене револуције, када су ти односи потпуно замрзнути, све до догађаја на Блиском истоку, у Сирији. Тога, једноставно, нема и неће за скоријег вакта ни бити у српском, војничком новоговору. 
*
У земљи Србији увелико је у току вишедневна „командно-тактичка“ вежба под кодним називом „Морава 2016“.[iv] Шта је карактеристично? По први пут од када смо ушли у НАТО програм „Партнерство за мир“, тачније, од када нас је НАТО поклопио, на наведеној вежби не учествују припадници тог савеза. Чак ни као посматрачи. Подигнуто је све што је могло да се креће из свих видова, родова и служби, и то на целокупној територији, од севера до југа. Врше се провере јединица, гађања, проигравају супозиције, увежбавају команде, решавају бројни задаци из прве и треће мисије Војске, логорује, па чак обучава и нешто резервног састава.
Врховни командант Томислав Николић је посетио „дејствујуће снаге“. Импресивна слика. Али, ова „битка“ се, иако тако не изгледа према садржају и на основу „поклопљене“ територије, ипак изводи на тактичком нивоу. Такав је и назив, јер су такве и јединице. Такозвани НАТО „модуларни систем“, са којим не можемо да бранимо земљу у „стратегијском окружењу“, нити да затворимо државну границу, да одбранимо оперативне правце, ваздушно-десантне просторије, насељена места, стратешке објекте и ослонце, и друго. 
Некада, док смо имали углед и моћ стварне оружане силе овакве активности су називане најчешће – маневрима, командно штабним ратним вежбама, проверама борбене готовости армија, корпуса, дивизија, двостраним вежбама са бојним гађањима и слично. Тога више нема. Ем нас нема ни у приближном броју нити  по квалитету, ем нам не дају. А зна се ко – они са којима негујемо „заједничку спољну и безбедносну политику“ – НАТО и ЕУ.
Недавно је, пре непуних 10 дана, одржана мултинационална вежба „Платинасти вук 16“[v] (након „вукова“ 2014. и 2015.), под патронатом Европске команде САД и НАТО. Подразумева се у бази „Југ“. Тамо су припадници Војске Србије са колегама из Босне и Херцеговине, Бугарске,  Македоније, Сједињених Америчких Држава, Словеније и Црне Горе, успешно реализовали теме из области „тактике, технике и процедуре у мултинационалним операцијама“ према различитим садржајима. 
„Мултинационалне операције и различити садржаји“. Више и не спомињу термин „мировне операције“. Е, то је јавна дипломатија НАТО – навикнути просечног Србина да се не замара „детаљима“. Што би он размишљао о мултинационалном ангажовању, па макар на супротној страни „ангажовања“, у сасвим изгледној перспективи, била и Русија. 
Шта је заједничко наведеним, формално и садржајно, потпуно различитим вежбама? И о једној и о другој је увелико извештен онај Експертски тим НАТО, који ће нас обићи и пожелети јуначко здравље идућег месеца. Тек толико да читаоци не брину.
Што би рек’о друг Перо Бошковић – морамо бити прецизни, мора да се чита, да се не скупљају информације по улицама, да се не робује предрасудама, и да не повезујемо „Партнерство за мир“ директно са НАТО, што није, јелте, баш тек тако… 
Јал’ тако, јал’ никако…, мој Перо, стари ратни друже…
Горан ЈЕВТОВИЋ
—–
УПУТНИЦЕ:
[i] http://ift.tt/1WrHUpE
http://ift.tt/1Rz3b8K
[ii] http://ift.tt/1FabRAp
[iii] http://ift.tt/1Rz3sZm
[iv] http://ift.tt/1WrHNKV
http://ift.tt/1Rz3lwQ
[v] http://ift.tt/1WrHz6z
——————
31.05.2016. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Горан Јевтовић: НАТО и Србија – није то баш тако…
Два дана за редом читамо у „Политици“ текстове[i] посвећене односу НАТО и Србије. На прво гледање, рекло би се непристрасна штива, односно извештаји, у циљу објективног информисања јавности. Но, ка…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НЕМЦИ У ШКРИПЦУ, Руси прецртали њихов „понос“

НЕМЦИ У ШКРИПЦУ, Руси прецртали њихов „понос“

НЕМЦИ У ШКРИПЦУ, Руси прецртали њихов „понос“
Пружићемо произвођачима краткорочну финансијску помоћ. Влада ће ставити на располагање најмање 100 милиона евра у виду директне помоћи и пореских олакшица, рекао је немачки министар пољопривреде Кристијан Шмит, а преноси агенција Франс прес.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ШТА СРБИЈИ ДОНОСИ СИ ЂИНПИНГ?

ШТА СРБИЈИ ДОНОСИ СИ ЂИНПИНГ?

ШТА СРБИЈИ ДОНОСИ СИ ЂИНПИНГ?


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

АМЕРИЧКИ РАТ НА ДВА ФРОНТА

АМЕРИЧКИ РАТ НА ДВА ФРОНТА

АМЕРИЧКИ РАТ НА ДВА ФРОНТА


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Илир Гаши: Пропао "хрчак сценарио" за Савамалу

Илир Гаши: Пропао "хрчак сценарио" за Савамалу

Н1: Илир Гаши: Пропао "хрчак сценарио" за Савамалу
Власт на све начине и различитим техникама покушава да скрене или потпуно одвуче пажњу са случаја Савамала, рекао је Илир Гаши, активиста Иницијативе Не давимо Београд и директор Фондације Славко Ћурувија. Додаје,


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Власници објеката срушених у Савамали: Вучићево застрашивање жртава државног криминала

Власници објеката срушених у Савамали: Вучићево застрашивање жртава државног криминала

Данас: Власници објеката срушених у Савамали: Вучићево застрашивање жртава државног криминала
Београд - Власници приватних предузећа Транспорт Перони и Искра, чије су објекте у Савамали багерима срушиле непознате особе с фантомкама током ноћи 25. априла, оцењују за Данас да су 'срамотне и понижавајуће' оптужбе


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ: Бићемо опозиција, али никада опозиција држави Србији

МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ: Бићемо опозиција, али никада опозиција држави Србији

МИРОСЛАВ ПАРОВИЋ: Бићемо опозиција, али никада опозиција држави Србији


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Правопижџије не воле Србство и србско

Правопижџије не воле Србство и србско
Да ли српи – питање је сад. Двадесет трећег маја 7524(2016) године, Српској академији на­ука и уметности, односно њеном Одбору за стандардизацију срп­ског језика (коме је академик Иван Клајн на челу), у Београду, Књаза Михаила 35, послао сам писамце сле­деће садржине:
Поштована Господо,
Илија Петровић (Фото: ilijapetrovic)
Некада, док сам ја био мали, оно што јесте – могло је бити и друкчије, али данас, у већ разрађеном вишепартијском друштву, вреди и другачије, и друго­јачије, можда и друкче и друкше – само да се неко тога раније сетио.
У међувремену, навикнут да завирујем и у о оно од чега се не живи, читам у разним текстовима, на разним страна­ма, нарочито на такозваним друштвеним мрежама, да се придев “српски” пише као “србски” а именица “Српство” као “Србство”, ово последње понекад и малим почетним словом. И на истим тим мрежама, у коментарима, упадљиви су помало сва­ђалачки осврти на слово “п” у тим речима, осврти понекад упе­рени против оних који користе то слово, али, истини за вољу, много чешће против језичких стручњака “по функцији” задужених да брину о је­зичкој чистоти и правописању. Неколико пута видео сам да коментаторима није право што им се натурају обележја некаквога српа, а овде наводи­м само крајносни пример који казује да је “ћирилица србска а анти­срби су српски српофили у корист народа који се зове српови”.
Питајући се због чега правопис не би изузео “срп” и дозволио “срб”, кренуо сам у потрагу за речима које би могле успоставити барем примирје између важећег правописног једначења по звуч­но­сти и творбеном месту и пробуђеног народног осећања према вредно­сти­ма сопственог језика.
Прво су ми, ко зна због че­га, пале на па­мет речи роб и гроб, да бих одмах запазио како се у придев­ској употреби оне уопште не слажу: према садашњем про­пису, робу следују ропски и ропство а гробу само гробни, ваљда због тога што се не досећам да ли сам икада чуо речи гропски и гроп­ство; има само гробље, понегде и гробовље, место по коме се нај­више саде гробне плоче.
Док сам покушавао да смислим због чега се придеви хлебов (хлебни) и кубов (кубни) понашају као и придев гробов а не робов, и због чега је конобар у хотелском ресторану мојој унучици на тацни донео хлебић, појавила се реч клуб. Данас се рачуна да је придев клупски једино исправан (ни за живу главу клубски), али сам се одмах запитао да ли се за наслон на клупи може рећи да је он клупски; ако може, како ће необавештени читалац (а таквих је понајвише, мада сви они о сопственом правописном знању мисле најпохвалније) знати да ли се ради о клубу или о клупи.
И трудећи се да домислим да ли је иједна клупа потребна клубу (осим за резервне играче и чланове стручнога штаба) и како се клупа и клуб слажу “у роду, броју и падежу”, а нарочито у при­деву, један зуб из вилице подсе­ти ме да би требало да навратим до зубара. Па дабоме, зуб! Није у питању зупски него зубни лекар, али зато није презиме Зупчић него Зубчић. Ко зна због чега, при­сетих се да сам својевремено познавао једног новинара по прези­мену Тобџић, али ми је то само унело забуну “у сопствене редове”. Зашто, питаћете се, пошто не знате да ми је прија (мајка моје снахе) пре неки дан саопштила да је наш унучић већ убуцио и да је “као топчић”. Топчић, дакле, а не тобџић или, не дао бог, тоб­чић. Очас сам разабрао да се топу мо­же тако јер је јак и јер је могао удесити да онога који барата њего­вим саставним деловима назову тобџија (по чијој је “функцији” онај поменути новинар добио презиме) а нетопчија или тобчија.
Када сам се већ са клупе за чланове стручнога штаба обрео у артиљерији, било је природно да завирим и у њен штаб. Док сам покушавао да препознам штабски шатор, на тренутак сам се запитао да ли би тај шатор могао битиштапски. Добро, у некој тамо батерији на положају, штапови би могли бити искоришћени, или искориштени, у разне камуфлажне сврхе, али шта би они радили у неком генералштабу, међу генералима, момцима задуженим за разне стратегије а не за забадање којекавог коља у виду штапо­ва. Таман ја у таквом медитативном стању, кад – трже ме теле­фонски позив, зове ме један другар препун правописног знања. Да не бих заборавио на чему сам, одмах га питам шта да радим са штаповима из моје забринутости. “Може и штапски и штабски, с тим што најважнији тумач тих и таквих недоумица даје предност штабском”.
Може, значи, и тако и онако, али остаје нејасно због чега за јамб може само јампски (вероватно и за дитирамб, дитирампски). Затечен у таквој “нејасноћи”, себе сам додатно збунио пот­пи­тањима да ли, примера ради, глиб, дроб,свраб (сраб), жљеб имају некакав придевски облик у коме би се њихов уснени глас “б” чуо као “п” и тако био записан.
Збуњен тим “открићима”, нисам могао а да се не сетим некадашњег вечитог мало Претседника а нешто дуже Председника, али и чињенице да сам некада, чак и у његовом времену, имао више сретстава него сада средстава.
Новак Голубски (1819-1890), један од команданата у одбрани Сентомаша, потоњег Србобрана, у Буни 1848. године а против маџарске револуције, није могао знати како ће правопижџије (Бо­же, Боже, зар и тако може?) из Матице српске (и шире), после више од једнога века одлучити да му улепшају презиме пошто није усклађено са правописним правилима, па је, у договору са же­ном, Матици српској оставио 53 катастарска јутра и 1.210 квадратних хвати (за не много упућене, то је “цирка око” 30 хектара) обрадиве земље у Србобрану, у просветитељске сврхе. Годинама, све док се то могло, Матица је из те задужбине давала награде за књижевне радове, што једном делу Новакових потомака из Србо­брана није сметало да у телефонском именику за 2006. годину очувају своје право презиме – Голубски; онај други део, пошто се по­времено бави ишчитавањем кабасто зорли учевних књига (ка­ко би то рекао мој друг Петар), и правописа, наравно, иселио се из Голубских и отпутовао у Голупске.
Помислио сам још, мада ми се то одмах учинило мало натегну­тим, да би у “источној” варијанти могло бити родољупство и родољупски а у “западној” домољупски и домољупство, пошто је постало уобичајено да се глас (или слово) “б” чува у речима до­мољубље и родољубље, ако им већ није по вољи патриотизам, у савременој домаћој демократији протумачен као “последње уто­чи­ште лопова”.
Иако сам по природи “финац”, пред очи ми искочи реч злојеб, редак звер у јавној употреби (осим, можда, на даскама које живот значе), али би се, ко зна из кога разлога, пра­в­описарски морао прилагодити хлебној (а не хлепској) формули.
Са стубом није све ишло тако једноставно јер се још није могло установити да ли је ико користио придев ступски, ни у римо­ваној ни у модерној поезији. Није, наравно, али је зато у штам­парству познато да се текстови могу слагатиједностубачно, дво­стубачно, вероватно и вишестубачно, никако једноступски… По­мињући Вука Љешевоступца у своме Горском вијенцу, владика Раде није се бавио стубовима и ступцима, он је, не упуштајући се превише у ортографију (“Дану Вуче из Љешева Ступа”) и јасно назначујући да је Ступ (а не стуб), и то Љешев, завичајна одредница дотичнога Вука, само замолио човека да узме гусле и да разговори окупљене црногорске главаре.
Тек што избистрих и ту недоумицу, однекуд ми се појави мисао краља Николе да “у слапчине и скитача / заштитника пуку није”. За ову слапчину најпре помислих да би могла бити словна грешка у краљевском рукопису и да се ради осплачини, али сам, уверен у краљевску безгрешност, такво светогрђе одмах одбацио, по­се­б­но због тога што сам се сетио да у природи постоји и хидро­лошка појава названа слап. Ако ли се ради о некој превеликој воденој ма­си која пада са повеће висине, била би то слапчина, али онда искрсава врло озбиљно питање какву би улогу она играла у социјал­ној (душебрижничкој) лирици једнога краљев­ског песника, макар и у тешко проходним брдима.
Мада поезија није у сродству са фудбалском (донедавно ни са футбалском) игром, учини ми се да су спортски новинари решава­ли правописне недоумице вештим дриблинзима. Један од так­вих дриблинага био је и онај којим је левокрилни нападач Зебец “упадежен” у генитив као Зебеца, уместо Зебца, или Зепца. (Ово последње, уснено у оба примера, требало би, ваљда, да стоји упо­ре­до са непце, “објекат” у усној шупљини, у генитиву множине небаца, изведено од мало небо).
У таквој околини пролетали би и врабац и кобац, али нек их.
Ожеднео од толике “мисаоне еквилибристике” а далеко од чесме, човеку дође да зажали што није стваран по примеру онога баобаба (порек­лом са Мадагаскара), који у себи, ко зна због чега, у чему и помоћу којих трикова, складишти воду. Аха, баобаб, али уз њега и питање чему та бао­бапска вода или је то о води само бапска прича. Баш због те бабе могла би се та вода звати и баобаб­ска, али томе противречи недоумички речник да јесте СергејБубка, али би “правилније” било Сергеј Бупка, као што је правил­није одбрамбени, прехрам­бени или стамбени, иако није ни стам, ни прехрама, ни одбрама; могло би бити да је ово последње у за­пад­ној варијанти познато каообрама, али само да би се на истоку могла употребити обрамица.
Ако већ може и битки и бици, у Лици и Лики (мада ређе), Руменки и Руменци, гротески и гротесци (помање добро), гуски и гусци (ово друго мало необичније иако правописније), зашто не би могло Црвенки и Црвенци (мада се нико још није сетио да овај други облик употреби). Може гускица и гушчица, порцулан и порцелан (овај други правописно забрањен, мада безразложно), пролетни, пролетњи, прољетни, прољећни, прољетњи, мада је најбоље пролећни,пројектовати и пројицирати (иако још није доказано да постоји пројикат), проказан и прокажен, добијен и добивен. Може Храдчани, могу Подхум и Потхум, може из Забрдца, може из Бргудца, може боговаћки и боговађски, али неће бити лоћки него лођски. Наравно, може дра, дру, дром, али то нико и не слуша, чак ни они који прате драматична догађања на друмовима док језде према аеродрому.
Има вероватно и других дублета, двојника и двојница (чак и у музици), али је то потписнику ових редака остало непознато јер није био на часу када се о њима говорило.
Но, да се вратимо на сам почетак и питању због чега нешто у Србству није србско него српско у Српству. И да, уза све наређане и друге изузетке, поставимо питање због чега правописцима смета слово, и глас, “б” у речима које се тичу Срба. Ако то слово није сметало Дружтву (Друштву) Србске Словесности и Србском Ученом Друштву, претходницима (а не предходницима) дана­шњ­е Академије, због чега данашњој Академији, односно њеном Одбору за стандардизацију српског језика смета да пропише да се у речима са трима првим словима “срб” а испред сугласних “к”, “с”, и “ч” на четвртом месту (Србкиња, Србкињица, србски, Србство, Србче – сачува треће слово, без обзира на то да ли ће некоме бити тешко да прихвати такву до­говорну норму. (Уз претпоставку да Српце, искрај Кучева, и Српци, у Маћедонији, нису именовани по срповима, већ су крштени по некадашњим тамошњим Србима, наведеним трима сугласницима треба прикључити и “ц”). Све то чак и уз допуштење да се робови определе хоће ли се и даље др­жати свога затеченога ропства и његових ропских ланаца или ће прихва­ти­ти, као “правописније”, робство иробски (или робовски) менталитет.
На крају, ваља навести и питање једнога наивног Ср­бина због чега би се Србство и све оно што Србима, не од јутрос, припада по србскоме праву (или основу) – гурало у правописне окове наме­њене робу или у прокрустову постељу прилагођену клубу, бао­ба­бу, стубу, топу, клупи, српу, штапу, јамбу, гускама, врапцима и сличним “справама”, нарочито оној већ олињалој подметачини са католичког запада да је етноним Србин изведен од латинске речи сервус, роб, робски, ропски.
Па, ако се већ наши генерали правописно бране од штапа и штапова, зашто исту (или сличну) заштиту од српа и српова не пружити јаднијем Србима.
С особитим поштовањем за ваше мишљење и о овом питању, које ћете ми, надам се, изложити у писаном облику,
Илија Петровић
http://ift.tt/25yaaMy
————————————————
Научни одговор. Одговор је стигао брже него је то ико могао очекивати (27. маја), толико брзо да постоји оправдана сумња да је “одговорник” већ унапред имао припремљен одговор на писмо за које није ни знао да ће му стићи преко Српске академија наука а мимо Одбора за стандардизацију српског језика:
“Поштовани г. Петровићу,
У Академији су ми дали Ваше писмо. Видим да много волите да размишљате о речима, па се чак и за непостојеће речи питате зашто не постоје. Опростићете ми што ће моје писмо бити знатно краће од Вашег: имам проблема са видом, па не могу много да пишем.
Писање срп-ски од корена Срб-, услед једначења по звучности, јасан је пример фонетског писања по Вуку (“пиши као што говориш”). Било би парадоксално да од тог основног принципа одустанемо управо у називу народа и писма. Изузеци су у Правопису предвиђени у транскрипцији речи и имена из језика у којима нема једначења, нпр. латинско адхезија, јурисдикција, плебс, из западноевропских језика штрајкбрехер, политбиро, нокдаун, гангстер, именаРедфорд, Тбилиси, Мекдоналд и сл. (члан 20в). У именима из словенских језика, мада га они у својој ортографији обично не бележе, постоји уједначење, па зато и ми пишемо с једначењем: Бупка, Дупчек, Безборотко, Храдчани,Преткавказје и сл.
Придев од клупа не постоји, и нема никакве опасности да неко неће схватити да “клупске просторије” значе просторије клуба. Такође је свима јасно да је штапски официр – официр у штабу. Ступ је забележено у речнику М(атице)С(рпске) као старија варијанта од стуб, као и слапчина = слаботиња. Што се тиче домаћих презимена, њих одређују матичне књиге а не Правопис. Обично се неко од предака, у прошлом или претпрошлом веку, потрудио да писање усклади с вуковским правописом, а ко није, ако је из традиционализма задржао облике Зубчић или Голубски, данашњи носилац има право да задржи такво писање. Презиме Зебец се у некадашњој Југославији усталило с променом Зебеца, Зебецу, јер штокавци немају непостојано “е” као кајкавци.
Порцелан је правилно (од итал. порцеллана), тако је и у Правописном речнику, а порцулан је хрватски погрешни облик који се делимично проширио и код нас. Пројицирати је од латинског глагола proicere, а од његовог партиципа proiectus је пројект, пројекција и пројектовати. У нади да сам на Ваше недоумице одговорио, срдачно Вас поздрављам
Иван Клајн
(електронска адреса)”.
————————————————-
Осврт на одговор. Потписник овог одговора (у даљем тексту: Одговорник) познато је лице у лингвистици: романиста “по функцији”, Србин по презимену (мада Википедија тврди да је по оцу хрватско-јеврејског порекла) и изнадакадемијски и изнадодборски судија за језичка питања у Србији. Да је друкчије – не би му, мимо Одбора, “у Академији… дали писмо” за Одбор, нити би примљено писмо користио као повод да се о наводним недоумицама једног аматера – незналице, такорећи -, у простонародном говору упусти у ћаскање о употреби наводно непостојећих речи; ако је већ отворио писмо намењено Одбору за стандардизацију српског језика, био је ред да одборнике упозна с оним што је у томе писму писало.
Али, не, Одбор за стандардизацију српског језика за њега је сувишна (непотребна) форма а није се ни досетио да се позабави кључним питањем постављеним у добијеном писму: због чега се у Србији не може писати србски и због чега у Србији није допуштено Србство.
Све оно друго, и у писму и у одговору, било је игра са речима (“вербална еквилибристика”, за оне који воле страњске изразе) и, барем што се писма тиче, бавило се зловољом оних који у Србији воде (усмеравају, натурају) језичку политику и пружају тврдокоран отпор сваком покушају да се коначно стане на пут носиоцима и тумачима несрбског (антисрбског) језичког наслеђа.
Ако је Одговорник узгредно поменуо Вука (што да не, и улица у којој станује, због његових заслуга, Одговорникових, именована је по Вуку, ни мање ни више него Караџићу) и “јасан пример фонетског писања”, учинио је то само због тога да би могао устврдити како би прелажење са речи “српски” и Српство” на “србски” и “Србство”, “било парадоксално” кршење “основног принципа” о једначењу по звучности “управо у називу народа и језика”.
Ако је, пак, очувани уснени сугласник “б” у презименима Зубчић и Голубски оправдао записима у матичним књигама, како се исти тај Одговорник није досетио да су и “србски” и “Србство” некада били уматичени баш тако, са сугласним “б” а не “п” на трећем месту, те да неком његовом језичком претку, српском српофилу, ништа није сметало да то превиди и Србе преведе у српе. Да ли је тај предак био малочас поменути Вук – споредно је питање, али се не може занемарити потпитање једнога наивног коментатора Одговорникових ставова о “парадоксалности”, “јасном примеру фонетског писања” и “одустајању” – није ли тај “основни принцип” смишљен само зато да би, као штетан, био подмукло смештен “управо у називу народа и језика”
Како је извесно да данашњи српофили, односно србофоби, нису расположени да размишљају србски, онима који пишу по свом језичком и националном осећају преостаје само да, без обзира на тренутну снагу својих академичких, одборничких и разних других форумских неистомишљеника, остану верни Србству и србској националној мисли.
Чак и ако им се неистомишљеници из назначених “важних структура”, Академије наука, на пример, или Одбора за стандардизацију српског језика, или, можда, Комитета за заштиту стандардизованих језичких догми, наругају због тога што, у одбрану својих језичких ставова, “воле да размишљају о речима”. Боље и размишљати, наравно, него се, како је то говорио покојни Тито, “држати неког правописачког прописа као пијан плота”. Није искључено да је овако брз одговор – као из оне жуте дуње и зеленог бора – стигао благодарећи претпоставци да Одговорнику није ни стало до размишљања “на задату тему”; на непостављена питања он из рукава, офрље, истреса ко зна када и за какве неприлике припремљене одговоре, односно “фразетине”, како је то некада говорио његов догматски друг Стипе.
И све то у условима када правопижџије сва могућа једначења и неједначине стављају у изузетке, али зато србском језику и Србству не дозвољавају да опстоји као правило од изузетака.
А да ни србско и Србство не би једини били подвргнути правилу, одборници су се потрудили да поставе још једно правило: преко свог овлашћеног Одговорника они су забранили да се од клупе прави придев (клупски, на пример, или клупан, или клупећи), ваљда због тога што је клупа готов производ а не неки нузпроизвод или, не буди примењено, сировина.
Било како било, одборнички Одговорник, али и академички, открио је током ове кратке преписке у по једној коверти да постоје и “непостојеће речи”, али се још увек не зна да ли у ту врсту спадају и правописци и са њима, по звучности или по месту творбе, уједначене правопижџије.
Они који своје достигнуто место на научној лествици штите срповима, или српима, свеједно.
Мимо тога, и даље остају отворена барем два-три питања:
а. да ли одборници за стандардизацију српског језика уопште знају да у Уставу Републике Србије постоји члан 10 (“У Републи­ци Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо”);
б. да ли се при сачињавању одредаба о стандардизацији српског језика води рачуна и о потреби да те одредбе могу бити примењене; и
в. да ли је Одбор за стандардизацију српског језика, који делује у окриљу Српске академије наука, учинио ишта да се у Земљи Србији, у складу са чланом 10. Устава Републике Србије, стандардизује употреба србскога језика и србске ћирилице.
Да ли се тако нешто догодило -, потписнику ових редака није у памћењу, или у сећању, још мање у злом памтилу.
Илија Петровић

Правопижџије не воле Србство и србско
Да ли српи - питање је сад. Двадесет трећег маја 7524(2016) године, Српској академији на­ука и


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Препоруке за ванлектирно читање ученика

Препорука за ванлектирно читање 2016-2017.


Написано под: Обавештења

from Едукативни блогови http://ift.tt/1RIvxxn
via IFTTT

XXX SABOR UČITELJA SRBIJE

Za ovogodišnji, jubilarni XXX Sabor učitelja izabran je moj rad za prezentovanje „Srećna porodica – srećno dete“.:):):)

Ove godine u ulozi prezentera, ali i u ulozi moderatora. Hvala rukovodstvu SURS-a na ukazanom poverenju!

Srećna i ponosna!:):):)



from Едукативни блогови http://ift.tt/1RIvh1E
via IFTTT

Shakespeare 400 by Dragana Aleksić & Gorica Tomić

On this occasion, the second- and fourth-year students of the St. Sava Grammar School, Požega, supported by their English language teachers Dragana Aleksić and Gorica Tomić, tried to pay homage to William Shakespeare and capture the magic of his works by performing some of Shakespeare’s greatest soliloquies and sonnets.

by Dragana Aleksić & Gorica Tomić, St. Sava Grammar School, Požega

The post Shakespeare 400 by Dragana Aleksić & Gorica Tomić appeared first on ELTA (English Language Teachers' Association) Serbia.



from ELTA (English Language Teachers Association) Serbia http://ift.tt/1Pfep8k
via IFTTT

Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем?

Министар просвете Срђан Вербић истакао је да не може да гарантује да ове године неће бити крађе тестова за малу матуру. Вербић у изјави за Курир оцењује да је сваки

The post Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем? appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/22vpDYm
via IFTTT

Како одабрати кућног љубимца за дете

Скоро сваки родитељ се суочава с молећивим дечјим погледом и преклињањем да му се набави љубимац. Сви смо свесни да ћемо подлећи пре или касније, али смо исто тако свесни и да

The post Како одабрати кућног љубимца за дете appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/22vpynI
via IFTTT

2015-05-11: Први дан 31. фестивала МАДЕС


ОШ ”Станоје Главаш” - Глибовац “Чија је оно баба”, режија: Мирослав Станић
ОШ „Вук Караџић“ – Крњево – „Љубавно писмо“,  Режија: Марија Јагличић, Милена Кањевац

Са гостима из Врдника
Милош Маринковић, директор школе са члановима жирија
Ветерани Фестивала
2016-05-11: Обраћање медијима Милоша Маринковића 
2016-05-11: Обраћање медијима Иване Лукић 
2016-05-11: Отварање Фестивала: Обраћање Милоша Маринковића 
2016-05-11: Рецитовање Саре Аранђеловић 
2016-05-11: Рецитовање Јована Стојановића 
ОШ ”Станоје Главаш” - Глибовац “Чија је оно баба”, режија: Мирослав Станић
ОШ „Вук Караџић“ – Крњево – „Љубавно писмо“, Режија: Марија Јагличић, Милена Кањевац


from Фестивал "Мала дечија сцена" http://ift.tt/1XaVRZY
via IFTTT

Михаило Петровић Алас

Један од најзначајнијих српских математичара био је запажен и као проналазач, писац, музичар, новинар

Михаило Петровић Алас један је од најзначајнијих српских математичара. Рођен је 1868. године у Београду. Уживао је велико поштовање у друштву, запажен и као проналазач, писац, риболовац, трговац, музичар, али и новинар. Док је био дечак, са својим најбољим пријатељем Павлом Поповићем планирао је да студира хемију. Међутим, када су одрасли, пошли су другим путем: Мика Алас, како му је био надимак, постао је математичар а Поповић књижевни критичар.

Михаило је одрастао са дедом Новицом Лазаревићем, који је имао велики утицај на њега. Деда га је водио у винограде и на Саву, где је Михаило заволео риболов. Касније је и сам постао мајстор алас. По завршетку тада Прве београдске гимназије, одлази на студије у Париз 1889. године. Студије на Сорбони, најпрестижнијој школи у Паризу, у почетку му је омогућио деда, а касније је наставио школовање захваљујући стипендији коју је добио од државе.

Париз је у то време био центар математике, где се Михаило развио у врхунског математичара светског гласа. У два наврата га је примио председник Француске као ђака генерације. Био је веома скроман, па је чак и од деде тражио у писмима да никоме не спомиње ову част. Студије у Паризу завршио је докторатима из математике из физике. Чим се вратио, постао је редовни професор Велике школе у Београду.

Трудио се да унапреди наставу, како у Великој школи тако и у гимназијама. Мика Алас је осмислио конструкцију за два такозвана аналогна рачунара, што су биле прве претече каснијим дигиталним машинама за рачунање. Један је био „хемијски“, али никада није конструисан. Други аналогни рачунар звао се хидроинтегратор и решавао је две класе диференцијалних једначина. За њега је 1900. године на Светској изложби у Паризу освојио златну медаљу.

Био је велики путник и своје доживљаје је бележио у писмима која је потом слао сам себи. Поред тога, написао је „Роман јегуље“, у коме објашњава тајне животних циклуса ових фасцинантних животиња.

——————————————————————————————————————————-

ЛИЦА МАТЕМАТИКЕ

Научнопопуларна манифестација Мај месец математике (М3) ове године представља стварна, жива лица математике широм Србије – десет најкреативнијих наставника математике, али и лица десет великана који су кроз историју градили ову дисциплину.

По биографским мотивима математичара који су део акције ”Лица математике” Центар за промоцију науке је организовао акцију решавања задатака Мој данашњи задатак



from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1XLphw9
via IFTTT