понедељак, 30. мај 2016.

АЛЕКСАНДАР ЛИПКОВСКИ: МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ МОРА БИТИ ПАТРИОТА

АЛЕКСАНДАР ЛИПКОВСКИ: МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ МОРА БИТИ ПАТРИОТА
Многим законским решењима сам лично незадовољан и мењао бих много тога
Желео бих да на челу Министарства просвете буде човек који пре свега разуме проблеме на свим нивоима образовања. Он мора бити образован, стручан, искусан, и он би требало да буде патриота – човек коме је стало до напретка српске просвете. Све остало није важно. Таквом министру ћу у својству председника Националног просветног савета свесрдно помагати – каже за Данас Александар Липковски, председник НПС-а, одговарајући на питање кога би волео да види на челу Министарства просвете.
На питање шта подразумева под патриотизмом, он одговара да у овом случају мисли на „образовни патриотизам”, који значи “свесрдну подршку српском образовању и науци, залагање да се квалитет образовања и науке одржи и побољша, чувајући при томе све добре стране домаћег образовног система и научних достигнућа, без некритичког преузимања модела са стране”.
Недавно сте изјавили да нова школска година готово сигурно почиње без промена у наставном плану. Ипак, пред Саветом ће се у јуну наћи предлог о иновирању информатичких садржаја. Може ли то да промени драстично садашњу ситуацију?
— Овај се предлог још није нашао пред НПС-ом, нити сам имао прилике да га видим. Очекујем га до уторка, 31. маја. Уопште узев, стање са наставом информатике није добро и треба нешто озбиљно предузети да се оно поправи. Информатички садржаји и технологије се мењају много брже од свих других школских садржаја. Међутим, време је кратко да би се предлог Министарства ваљано продискутовао, не само на НПС-у већ и у стручној и широј јавности. Стога и даље мислим да драстичних промена неће бити, нарочито не у наставном плану у следећој школској години, али неких мањих и постепених у дужем року сигурно хоће.
Сматрате да број обавезних часова у основној школи треба повећати.
— Закон о основном образовању и васпитању прописује 25 обавезних часова на који се могу додати још три, дакле укупно 28. "Старији" Закон о основама система образовања и васпитања прописује да је обавезан изборни предмет веронаука или грађанско васпитање, а изменама наставних планова обавезни изборни предмети су постали и други страни језик и физичко васпитање – изборна грана спорта. Забуна настаје због законски неодређеног термина "обавезни изборни предмет". Мислим да ће се много бољи ефекат постићи изменама закона, него променама наставних планова. Број од 25 обавезних часова недељно је заиста најмањи у Европи – већина европских држава има 28 до 30. Није лоше поменути да је у наставном плану Краљевине Југославије из 1933, број обавезних часова у завршном, четвртом разреду основне школе био 27. А код нас је данас 20.
Више пута сте говорили да број часова није проблем преоптерећења наших ученика већ да су спорни садржаји. Како коментаришете то што ниједна просветна власт не жели да покрене то питање? Да ли ће НПС то тражити?
— Понављање, преклапање и неусаглашеност садржаја разних предмета су увек били проблем наставних програма. Неопходно је покренути дискусију о овом усаглашавању. Проблем је у томе што су садржаји повратном спрегом везани за планове, што онда изазива страх од губљења часова, погубан и за наставнике и за струке. За наставни план је животно заинтересована цела популација образовних радника на свим нивоима образовања. Рецимо, пристао бих да се садржаји математике растерете – последњих деценија смо их проширили уводећи неке савремене математичке концепције, а помало заборављајући на фундаменталне ствари као што је рачунање или геометријско закључивање – али то нећу самостално урадити да се не би нашао неки стручњак из "науке о образовању" који би ми онда рекао, да нису потребна четири часа недељно, већ дас у довољна и три. Дакле, неопходан је истовремени договор о минимуму садржаја из свих предмета који би уз то поштовао логику сваког предмета појединачно. То је изузетно тешко постићи, али морамо покушати. За такав договор нема и не сме бити временских рокова, а мора постојати техничка и финансијска подршка Министарства, али и друштва у целини. И средстава информисања.
Мислите ли да је могуће да се на НПС-у изгласа промена плана и програма, а да није реч о повећању фонда часова и садржаја, с обзиром на противљење, пре свега, стручних друштава?
— Стручна друштва су најпозванија да дају мишљење о настави у струци. Као што сам већ рекао, ради се о животном интересу струке. Тај интерес није непријатељски према другима, напротив, тај интерес је за добробит целог друштва. Представници стручних друштава су у досадашњем раду НПС-а показали висок степен одговорности и сагласности. Изгледа да неко споља покушава да нас завади. Кад тражим да деца боље науче математику, није то зато што због своје струке придајем математици већу важност, већ због тога што одговорно сматрам да је то изузетно важно за укупно здравље, интелигенцију, образовање српског друштва и народа. Сматрам да су и сва друга знања која пружа школа и чији су покровитељи одговарајућа стручна друштва важна. Зар није од фундаменталне важности да деца знају историју своје земље, али и историју антике и средњег века? Само тако могу постати интелигентни, образовани чланови просперитетног српског друштва. Никако нисам присталица образовања које полази од прагматичности знања и формирања "фах идиота". Нажалост, управо такви ветрови дувају из савремених "едукационистичких" центара који нам као модел представљају, на пример, Финску. Кад неко преузима модел, мора да узме све његове битне карактеристике. Једна од најбитнијих карактеристика образовања у Финској је да је професија наставника међу најцењенијим. А код нас? Урушили смо поштовање према наставницима, а очекујемо да они добро образују нашу децу.
Док нисте дошли на чело НПС говорили сте да је Савет гломазно и неефикасно тело. У делу јавности постоје мишљења да се у НПС делегирају заслужни појединци да би им се власт на неки начин одужила, пре свега великим дневницама? Шта сада, као председник, мислите о НПС-у, његовом саставу и начуну рада?
— НПС јесте гломазан, има 43 члана, сви су високообразовани, стручни, искусни и посвећени просветном позиву. Међутим, они представљају практично све аспекте образовања у Србији, од васпитача у вртићима до САНУ, да не заборавим и представнике послодаваца као и националних мањина. Зато је веома важно да се сва та мишљења чују. Што се "заслужних појединаца" тиче, не знам чиме сам ја лично, или било који појединац у саставу НПС-а задужио ову, или било коју другу власт. Ми смо просветни посленици. И то што се понекад можда и не слажемо нема никакве везе са свакодневном политиком. А о "дневницама" не вреди ни расправљати. Ради се о накнадама за рад у висини једног просечног личног дохотка, при чему нема репрезентације, ни додатних трошкова. При томе је појединим члановима држава остала дужна за читавих девет месеци, иако су средства била предвиђена у буџету. Нису исплаћена и буџет је уштедео на НПС-у. Шта рећи?
Наредна седница НПС ће, између осталог, бити посвећена теми мала матура. Које поруке ћете пренети јавности и на шта просветна власт и школе треба да обрате пажњу?
— Анализа прошлогодишње мале матуре коју је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и недавно је представио Националном просветном савету, показала је да се, с једне стране у извођењу завршног испита јављају бројне неправилности, а с друге стране да завршни испит говори о раду појединих школа. Ово произлази пре свега из несклада између просечних оцена ђака (и броја вуковаца) и њиховог успеха на малој матури.
Шта су слабости садашње матуре?
— Завршни испит је уведен првенствено да се процени рад појединих школа и да упис у наредни ниво школовања учини праведнијим. Овако замишљена, она би испуњавала свој задатак. Међутим, увек је проблем у реализацији. У нашем савременом друштву, у коме су лични морал и поштење доспели на ниске гране, потребно је много више пажње обратити на организационе аспекте испита - где се изводи, како се изводи, ко контролише и слично. Када сам био ђак, пуно сам се такмичио и било ми је незамисливо да у току такмичења примам помоћ са стране, поготово не од својих наставника. А и њима то није падало на памет. Међутим, од тада је много воде протекло.
Како би, по Вашем мишљењу, матура требало да изгледа и за шта ћете се Ви залагати, када НПС буде давао мишљење о програму завршног испита за наредну годину?
— О програму мале матуре ове године није одлучивао НПС, јер није имао председника да сазива седнице. Не заборавите, имао је 22 члана са пуноправним мандатом, што је довољно за одлучивање, али се чекао избор преостала 21 члана и председника. Свакако да ћемо размотрити овај програм, али као што сам већ рекао, није све у програму – много више је у реализацији. Важна је и валоризација, то јест учешће мале матуре у укупном броју бодова. Чини ми се да би то требало мењати. А најважнији је поменути несклад, који би могао да послужи за појачану контролу рада у појединим школама.
ЛОША ЗАКОНСКА РЕШЕЊА
Којим законским решењима сте незадовољни?
— Многим законским решењима сам лично незадовољан и мењао бих много тога. Оно око чега се већина чланова НПС-а у овом тренутку слаже је ограничавајућа одредба о броју часова из Закона о основном образовању и васпитању, али и одредба Закона о основама образовања и васпитања која прописује однос општеобразовних и стручних предмета у средњим стручним школама. Ту су свакако још и одредбе којима је НПС делимично развлашћен у односу на прву верзију закона што омогућује министру да контролише рад Савета, а не и обратно, као и многобројни подзаконски акти – правилници о оцењивању, стручном усавршавању, инклузија и много другог.

Извор Данас, 28. мај 2016.

АЛЕКСАНДАР ЛИПКОВСКИ: МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ МОРА БИТИ ПАТРИОТА


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар