понедељак, 30. новембар 2015.

ELTA Happy Day | December 22

Dear colleagues, ELTA Serbia is the country’s leading English language teaching association. Its key objectives are to promote as widely as possible the benefits of learning English and to encourage high professional standards among members. ELTA works in partnership with the American Embassy, British Council, and the Ministry of Education. It keeps you at the […]

The post ELTA Happy Day | December 22 appeared first on ELTA (English Language Teachers' Association) Serbia.



from ELTA (English Language Teachers' Association) Serbia http://ift.tt/1Q9UwNs
via IFTTT

Profesor Đuran postao član SANU

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je profesor našeg Instituta za hemiju, prof. dr Miloš I. Đuran, 5. novembra 2015. godine izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Članstvo u SANU predstavlja potvrdu značajnog naučnog opusa prof. dr Miloša I. Đurana.
Profesor dr Miloš I. Đuran radi u oblasti koordinacione i bioneorganske hemije i biće angažovan na odeljenju  hemijskih i bioloških nauka SANU. Profesoru Milošu I. Đuranu čestitamo na ovom priznanju njegovog naučnog rada.
                                   
Rukovodstvo Fakulteta

from Home http://ift.tt/1IkItvy
via IFTTT

Хлеба и евроинтеграција

Хлеба и евроинтеграција
Српски евроентузијасти као да су преспавали барем последњих годину дана. Ваљда им нико није рекао да су превирања и кризе добрано нагризли ткиво ЕУ и потамнели њен сјај. Упорно би да нас угурају у оцвали рај Брисела.
Ових дана опет нас је огрејало европско сунце: после дугих премишљања, анализирања са свих страна и из свих углова, значајних пауза, замуцкивања, изјава о оном што не заслужује коментар и ћутања о оном што заслужује, ЕУ је коначно изрекла пресуду: прва поглавља у преговорима са Србијом могу бити отворена.
Уследила је салва радосних реаговања: коначно смо за корак ближе чланству, издржи још мало, народе, светла будућност је ту иза ћошка. И серија излизаних флоскула које слушамо од од 2000. године, па и пре, откад траје ријалити „хлеба (али не и ’с леба‘) и евроинтеграција“.
Слушамо по ко зна који пут да природно припадамо Европи — као да неко може да нас избрише са карте и пресели у Азију или Африку, да ће од тога пре свега имати користи грађани Србије јер ће, видите ли, реформе које спроводимо у оквиру процеса евроинтеграција донети већу владавину закона, транспарентност рада државних органа, стриктно поштовање права грађана итд. —  као да је реформе могуће спроводити искључиво кроз европски пут и као да су све друге државе које нису у ЕУ, рецимо Швајцарска, остале замрзнуте у простору и времену и престале да се мењају и усавршавају одговарајући на изазове времена.
Ако и заборавимо чињеницу да, поред поменуте Швајцарске, чланица ЕУ није и једна Норвешка, земља за узор кад је реч о демократији и нивоу људских права, или да је Исланд добио статус кандидата па се предомислио и повукао захтев за чланство, јер су му национални интереси били пречи, избегличка криза убедљиво је демонстрирала све мањкавости Уније.
Показала је као никад пре да је Брисел гломазни мастодонт, армија евробирократа које ни позамашне зараде не могу натерати да жртвују викенд да би се бавили недаћама људи на некој тамо грчко-македонској или још мање, македонско-српској граници.
Да не помињемо какофоничне ставове, фамозне квоте за пријем избеглица које се кобајаги усагласе на нивоу ЕК да би већ сутрадан поједине земље рекле да из ових или оних разлога то не могу да испоштују. У већ подебелом досијеу недораслих, несувислих и несложних одговора Брисела фигурирају и криза евра, грчка крза, данас сиријска…
А о кредибилитету званичника ЕУ довољно говори украјински лимб — сетимо се како су министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске били гаранти споразума који су са бившим председником Украјине Виктором Јануковичем потписали представници тадашње опозиције а данас власти.
И за који је преко ноћи испало — пуј, пике не важи. Говорили су и да неће Украјину олигарха, а онда пригрлили Петра Порошенка, који ваљда нема све оне милијарде, фабрике и медијске канале.
Све то не помаже да овдашњи еврољупци виде брвно у оку Брисела. Немају дужег одјека ни гласови разума које ту и тамо чујемо од наших политичара, рецимо, кад у полувапају констатују да би на западу дигли халабуку кад бисмо покушали и десети део онога што ради Приштина, несметано и уз суфлирање Вашингтона.
За нас изгледа не важи правило да кога змија уједе и гуштера се плаши. Пуштаћемо да нас змија уједа опет и изнова, све зарад Светог грала европског чланства. У то се вероватно уклапа и спремност да купимо рог за свећу када нам објашњавају да шија није врат и да поглавље 35 неће садржати нове услове за Србију.
Кажу, то поглавље које ће бити прво отворено (и које је, подсетимо, за друге државе подразумевало тзв. остала питања а само за Србију — Косово) биће прецизирано наредних недеља, до међувладине конференције 14. децембра.
Није нам експлицитно речено какву ће судбину имати немачки амандмани који су предвиђали увезаност спровођења бриселског дијалога и даљих евроинтеграција. Вероватно ће променити неку запету или слово те формулације да бисмо је лакше прогутали.
А док чекамо фанфаре поводом постављања новог камена-међаша на путу Србије ка Бриселу, подаци домаћих анкета о паду подршке ЕУ јасно говоре да је све је мање оних који имају дилему: треба ли веровати европским хвалоспевима или — својим очима?
Тања Трикић / Спутњик

Хлеба и евроинтеграција
Српски евроентузијасти као да су преспавали барем последњих годину дана. Ваљда им нико


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

РУЖИЧИЋ: Европска унија и еврозона економски слабе!

РУЖИЧИЋ: Европска унија и еврозона економски слабе!
Међународни монетарни фонд (у даљем тексту: ММФ) је у ревидираном Светском економском прегледу из октобра 2014. године проценио основне економске индикаторе на глобалном нивоу и на нивоу групације земаља
За 2015. годину ММФ предвиђа реални раст БДП еврозоне од 1,3%, смањење стопе незапослености на 11,2%, убрзање раста светске трговине на 5,0% и годишњу инфлацију од 0,9%. У периоду од 2015. до 2017. године ММФ очекује да ће глобални економски раст пратити фискално прилагођавање, побољшање услова на финансијском тржишту и повољнији услови на тржишту рада
Јачање економске активности би могло бити вођено, пре свега, спровођењем структурних реформи, као и опоравком на тржишту рада и побољшањем услова финансирања. Главни извор раста би требала бити приватна потрошња, услед преливања ефеката монетарне политике ЕЦБ на побољшање кредитне активности и ниске инфлације која ће деловати на повећање расположивог дохотка становништва. Значајнији опоравак инвестиционе потрошње се очекује од 2016. године, међутим то су за сада само превдиђања
Ризици остварења наведених пројекција глобалног привредног опоравка су уско повезани са геополитичким тензијама у Украјини и на Блиском истоку. Такође, изостанак спровођења структурних, фискалних и институционалних реформи може увећати економске разлике унутар ЕУ и угрозити економски раст
За Принцип пише: Мр Данијела Ружичић, економски аналитичар
Међународни монетарни фонд (у даљем тексту: ММФ) је у ревидираном Светском економском прегледу из октобра 2014. године проценио основне економске индикаторе на глобалном нивоу и на нивоу групације земаља. Глобални економски раст је, по трећи пут ове године, ревидиран наниже. Слабији економски резултати ЕУ, уз заоштравање економских односа са Русијом, и изражени дезинфлаторни притисци обележили су економска кретања у међународном окружењу. За земље еврозоне, након међугодишњег раста БДП у првом (1,1%), другом и трећем (по 0,8%) кварталу 2014. године, ревидиран је наниже раст БДП за 2014. годину са 1,1% на 0,8%. Истовремено, процењује се благо смањење стопе незапослености на 11,6% и смањење годишње инфлације на 0,5%.
Наставак дезинфлаторних притисака у зони евра је навео Европску Централну Банку (у даљем тексту: ЕЦБ) да додатно ублажи монетарну политику, што је за последицу имало слабљење курса евра према долару. С друге стране, раст економске активности у САД у првој половини 2014. године је био изнад очекивања, што је утицало на одлуку Савезних резерви САД (у даљем тексту: ФЕД) да настави са постепеним смањивањем обима квантитативних олакшица.
За 2015. годину ММФ предвиђа реални раст БДП еврозоне од 1,3%, смањење стопе незапослености на 11,2%, убрзање раста светске трговине на 5,0% и годишњу инфлацију од 0,9%. У периоду од 2015. до 2017. године ММФ очекује да ће глобални економски раст пратити фискално прилагођавање, побољшање услова на финансијском тржишту и повољнији услови на тржишту рада. Очекује се знатно поправљање буџетског биланса, постепено повећавање кредитне активности банака и раст домаће тражње као главног покретача економског раста. Али….
Ревизија података ММФ из октобра 2014. године обухвата и кретање основних каматних стопа и кретање цене сирове нафте (просечна цена нафте типа „Брент”, „Дубаи Фатех” и „Западни Тексас”). За 2014. и 2015. годину ММФ је предвидео камате на тромесечне евро депозите од 0,2%, као и каматне стопе на шестомесечни ЛИБОР на доларске депозите од 0,4% у 2014. години и 0,7% у 2015. години. ММФ предвиђа смањење цене сирове нафте за 1,3% у 2014. години и 3,3% у 2015. години (са 102,8 $ на 99,3 $).
Европска комисија (у даљем тексту: ЕК) је у новембру 2014. године ревидирала раст привредне активности ЕУ и еврозоне наниже у односу на мартовску пројекцију. У светлу свих ових догађаја, ЕЦБ је у септембру 2014. године смањила референтну каматну стопу за 0,10% на 0,05%, чиме је потврдила настојање да политиком квантитативних олакшица иницира раст економске активности у еврозони. Такође, новоизабрана ЕК је припремила инвестициони план за оживљавање привреде вредан 315 млрд евра. Да ли је то довољно? Не…
Према пројекцијама ЕК, привреда еврозоне ће стагнирати до краја 2014. године. Успоравање економске активности у Европи последица је слабијег раста продуктивности рада, неизвесних перформанси тржишта рада, споријег опоравка инвестиционе активности и погоршања спољнотрговинске активности услед тензија у Украјини и на Блиском истоку. Раст је прекинут у Немачкој, стагнација продужена у Француској, а рецесија се наставља у Италији. За Немачку, као највећу привреду евро зоне, ЕК предвиђа тек раст од 1,3%. Раст је ревидиран наниже за 0,5% у односу на пролећне пројекције, услед неповољне спољнополитичке ситуације у Украјини, смањења глобалне тражње и пада инвестиција. Економски раст у периоду 2015 – 2017. године ће бити постепен, услед слабог опоравка на тржишту радне снаге, побољшања услова финансирања и раста екстерне тражње. За Италију се очекује наставак контракције економске активности у 2014. години (пад БДП од 0,4%), уз рекордно ниску инфлацију и велику незапосленост. Благи опоравак се очекује у 2015. и 2016. години када се очекује да ће раст БДП износити 0,6% и 1,1%, респективно, услед снажнијег опоравка домаће тражње и наставка раста нето извоза услед повећања екстерне тражње. Прогнозиран економски раст еврозоне у 2015. и 2016. години износи 1,1% и 1,7%, респективно.
Јачање економске активности би могло бити вођено, пре свега, спровођењем структурних реформи, као и опоравком на тржишту рада и побољшањем услова финансирања. Главни извор раста би требала бити приватна потрошња, услед преливања ефеката монетарне политике ЕЦБ на побољшање кредитне активности и ниске инфлације која ће деловати на повећање расположивог дохотка становништва. Значајнији опоравак инвестиционе потрошње се очекује од 2016. године, међутим то су за сада само превдиђања. Извозна активност ће забележити умерени раст у периоду 2015 – 2017. године, услед јачања глобалне тражње, док ће јачање домаће тражње утицати на раст увоза, тако да ће допринос нето извоза расту БДП бити неутралан. Дезинфлаторни тренд у земљама ЕУ се наставља и током целе 2014. године услед ниских цена енергената и хране и претходне апрецијације евра. Са постепеним опоравком економске активности и растом плата, инфлација би требало да се убрза у наредном периоду, услед ишчезавања ефекта ниских цена енергената и хране и благог раста увозних цена. Према пројекцијама ЕК, у 2014. години предвиђена инфлација износи 0,5%, у 2015. години 0,8%, а у 2016. години 1,5%.
Ризици остварења наведених пројекција глобалног привредног опоравка су уско повезани са геополитичким тензијама у Украјини и на Блиском истоку. Такође, изостанак спровођења структурних, фискалних и институционалних реформи може увећати економске разлике унутар ЕУ и угрозити економски раст. Ризици везани за развијене економије се односе на ниску инфлацију и опасност од стагнације, док су земље у развоју суочене са могућношћу да се у условима погоршаних екстерних финансијских услова велики део страног капитала одлије и на тај начин узрокује нестабилност на домаћим финансијским тржиштима.

РУЖИЧИЋ: Европска унија и еврозона економски слабе!
За 2015. годину ММФ предвиђа реални раст БДП еврозоне од 1,3%, смањење стопе незапослености на 11,2%, убрзање раста светске трговине на 5,0% и годишњу инфлацију од 0,9%. У периоду од 2015. до 2017.…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ХОЛМОГОРОВ: Европа се одриче Оца

ХОЛМОГОРОВ: Европа се одриче Оца
У Великој Британији је забрањена молитва - Оче наш. За сада то није учинила влада Њеног Величанства, која би у том случају вjероватно морала да редигује риjечи химне "Боже, чувај краљицу!", већ су то урадиле највеће биоскопске мреже
У чему се ипак састоји увреда? Можда видео у којем је приказана свадба мушкарца и жене изазива нелагоду код хомосексуалних парова? У сваком случају, очигледно је да су британски стандарди толеранције, бар кад је у питању интерпретација филмских дистрибутера, достигли ниво безумља. Под изговором да се вријеђају нечија осјећања може се забранити било која реклама
У читавој овој причи која личи на бунило, постоји једна издајничка зачкољица, која одаје да се ради управо о циљаним прогонима хришћана, Христовог имена, хришћанских молитава и крста. У суштини, забрана „Оче наш“ представља признање да у Европи не постоји више никаква истинска толеранција
Европа, која је после терористичких актова у Паризу открила да је практично освојена, да се испоставља да је њена бирократска престоница Брисел већ одавно центар свјетског џихада, гледа се у огледало у недоумици и кука: „Главно је не одрећи се толеранције! Главно је не дозволити да на власт дођу «Национални фронт» и њему сличне партије!» Ту ни не мирише на исцељење.“
Пише: Јегор Холмогоров
У Великој Британији је забрањена молитва – Оче наш. За сада то није учинила влада Њеног Величанства, која би у том случају вjероватно морала да редигује риjечи химне „Боже, чувај краљицу!“, већ су то урадиле највеће биоскопске мреже. Одбиле су да прикажу спот који је снимила Англиканска црква, у којем људи различитих судбина и стања изговарају главну хришћанску молитву. Међу њима су избјеглице, младенци, момци у теретани, син који тугује за мајком, госпел-хор, чобанин, ђаци, као и Кентерберијски надбискуп Џастин Велби.
Спот, који је објављен на сајту justpray.uk требало је да буде приказан у цијелој земљи уочи Божића прије приказивања нове епизоде „Звезданих ратова“. Међутим, агенција која се бави рекламирањем у највећим биоскопским мрежама у Албиону – Odeon, Cineworld и Vue одбила је видео са следећим образложењем: „Неке рекламе – намјерно или ненамјерно – могу увриједити осјећања људи који се придржавају других политичких убјеђења и вјеровања, као и атеисте.“
У Британији је ово одбијање код многих, укључујући чак и премијера Камерона, изазвало шок и осјећај апсурда. Јер спот не садржи апел или критику, људи се једноставно моле.
У чему се ипак састоји увреда? Можда видео у којем је приказана свадба мушкарца и жене изазива нелагоду код хомосексуалних парова? У сваком случају, очигледно је да су британски стандарди толеранције, бар кад је у питању интерпретација филмских дистрибутера, достигли ниво безумља. Под изговором да се вријеђају нечија осјећања може се забранити било која реклама. Зар новогодишње рекламе „Кока-коле“ не изазивају чамотињу у онима који више воле „Пепси“? Јер, Кока-колу по продавницама развози лично Санта-Клаус, односно англоамерички упрошћени лик светог Николе. Да ли то значи да се небеска милост даје само онима који конзумирају Кока-колу?…
И насупрот томе, пошто као рекламни симбол пјенушавог напитка служи хришћански светац, да ли то значи да је за муслимане кола – харам? Многи исламисти су већ дошли до тога да захтјевају забрану јелке! Притом овај табу не важи само у Средњој Азији, већ и европским градовима у којима се градски савјети налазе у рукама прекомјерно толерантних народних представника.
У читавој овој причи која личи на бунило, постоји једна издајничка зачкољица, која одаје да се ради управо о циљаним прогонима хришћана, Христовог имена, хришћанских молитава и крста. У суштини, забрана „Оче наш“ представља признање да у Европи не постоји више никаква истинска толеранција.
Поставимо себи једноставно питање: шта се то у њој помиње што ме вријеђа, дира и траумира? Очигледно: само оно што мрзим, што ми је изузетно непријатно. Оно што ми је далеко или према чему сам равнодушан, неће ме повриједити.
Без икакве напетости пропуштам слике чипса, смартфона и дезодоранса прије приказивања доброг филма. Али ако би ми због нечега приказали рекламу „Отворене Русије“ Ходорковског, који радосно трља руке због погибије нашег пилота којег су срушили припадници турског РВ, очигледно би то у мени изазвало велико негодовање. Ако би се по кеју Севастопоља утонулог у мрак неко прошетао са заставом Хондураса нико не би обратио пажњу. А ако би прошао носећи заставу са жуто-плавом симболиком, сигурно би зарадио шљиву на оку.
Ако британски радници који се баве рекламом не лажу, и ако хришћанска молитва може да увриједи осјећања атеиста и припадника других религија, испоставља се да они заправо стварно мрзе хришћанство. Толико јако да чак и његово невино помињање изазива грчеве, протесте и жељу да се некоме „опали шамар“.
То је заиста драгоцјено признање. Испоставља се да већина посјетилаца британских биоскопа (која је у тој мјери значајна да дистрибутери морају да воде рачуна о њој) из све душе мрзи Исуса и да је за вријеме спота с молитвом у најмању руку спремна да звижди, диже буку и гађа екран кокицама.
Која је то категорија гледалаца? Мислим да нећу погријешити ако претпоставим да то нипишто нису мрзовољни британски атеисти. То су ватренији момци. Они којима се свиђа да сијеку главе хришћанима и у Сирији, и у Лондону, као што се то десило у Вулвичу 2013. године. Управо они данас вјежбају на Истоку и кољу таоце већ тамо, као познати британски репер Абдел-Маџид Абдел Бари, који је постао џелат Џихади Џон. Испоставља се да управо они данас диктирају политику репертоара у британским биоскопима.
Притом њихове жеље и каприце жустро испуњава локална елита. С једне стране, пред нама су дошљаци којима ничега није жао, ни у доброј старој Енглеској, ни у дивном лакомисленом Паризу, а с друге – умјесто сложне митраљеске ватре, полицијских палица и лисица, дочекују их сервилни клеркови, који на свим нивоима испуњавају њихову вољу и чини се да их воде ка свечаној побједи.
Ово веома подсјећа на васељену из неког научно-фантастичног трилера попут „Досијеа Икс“: дошљаци су на Земљи, међу нама се, али се издајничка елита већ договорила с њима и не ради на томе да одбије напад, већ у корист тренутка Х, кад ће Земља коначно бити поробљена…
Европа, која је после терористичких актова у Паризу открила да је практично освојена, да се испоставља да је њена бирократска престоница Брисел већ одавно центар свјетског џихада, гледа се у огледало у недоумици и кука: „Главно је не одрећи се толеранције! Главно је не дозволити да на власт дођу «Национални фронт» и њему сличне партије!» Ту ни не мирише на исцељење.“
Данас би Европу – без обзира да ли је то Британија или Француска – могло да спаси само чудо. Чудо шаље Бог – Отац се брине за своју дјецу. Али Богу је у Европи јасно речено: „Ти ниси наш Отац. Забрањујемо људима да Те тако називају и не желимо да Ти се моле.“ А ако се Европа одрекла Оца – ко ће је спасити и ко ће јој помоћи?

ХОЛМОГОРОВ: Европа се одриче Оца


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Шпанска серија као увод у ванредне изборе?

СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Шпанска серија као увод у ванредне изборе?
Ово недељну колумну хтео сам да посветим уџбеничкој мафији – страним издавачким кућама које, захваљујући подршци компрадора из наше Владе, преузимају српско школство служећи се огољеном корупцијом[1]. Међутим, оно што се у недељу, 29. новембра, десило – шпанска серија са „дестабилизацијом државе“ и „добровољним“ одласком премијера на полиграф – навело ме је да поново пишем о премијеру, о заглушној режимској ларми о „државном удару“.
Због принципа функционисања овог сајта, свој текст предајем до понедељка у 17 сати. Тако нећу бити у прилици да одгледам емисију на РТС–у (у 21.00) у којој ће, како је најављено, „Александар Вучић открити ко руши српску Владу, да ли тајкуни и стране амбасаде дестабилизују земљу, имају ли савезнике у Вучићевом кабинету, те да ли медијско-аферашки рат може утицати на свеукупни амбијент у Србији“.
Али, и без гледања те емисије – у којој ће наш премијер коначно разјаснити све недоумице о „рушењу владе“ и о „дестабилизацији државе“ – на основу сопственог аналитичког искуства могу да закључим: уколико рационалан политичар учествује у представи, у којој премијер тражи да иде на полиграф; у којој министар полиције држи ванредну конференцију за штампу, окружен специјалцима са фантомкама и машинкама[2]; у којој се председник и премијер два пута званично састају у истом дану[3]; у којој главни коалициони партнер (СПС) лојално следи званичну мантру о „дестабилизацији државе“[4], итд. може да се нађе само ако је намерио да распише ванредне изборе, и то веома брзо – можда већ за 24. јануар 2016. године.
Пишући раније о премијеровим најавама ванредних избора[5] – напоменуо сам да не постоје рационални (демократски) разлози за то: „Да ли је влада у кризи? Није. Да ли се парламентарна већина осула? Није. Да ли је неко важно и глобално политичко питање на дневном реду, па о њему треба и народ да се изјасни? Није. Да ли је опозиција толико ојачала да преко својих медија дрма темеље владе? Не, наравно! Да ли Вучићу не пружају подршку неки од страних центара моћи – Вашингтон, Берлин или Брисел? Никако!“.
На основу наведеног закључио сам да су Вучићу потребни избори првенствено из психолошких разлога – зато да би победом над опозицијом надоместио неуспех у својим политичким мегапројектима (творница микропроцесора вредна `четири милијарде евра`, Мерцедесова фабрика аутобуса, фабрика ракета `Алас`, фабрика ауто-делова у Обреновцу, Боингова фабрика, Београд на води, итд).
Пошто се јавности не може приказати као победник у пројектима које је најављивао, тврдио сам да ће имиџ победника одржати тако што ће, без стварног парламентарног или демократског разлога, расписати изборе, а затим, покушати да до ногу потуче слабу и подељену опозицију. „Треба само да нађе неки колико-толико уверљив разлог за то и – ево нама избора“, била је основна идеја мог чланка.
И ето, разлог се нашао – „дестабилизација Србије“ и „државни удар“. У атмосфери фактичког ванредног стања – када се свака критика на рачун Владе проглашава „дестабилизацијом државе“, када су велике телевизије препуне министара који „бране“ премијера од „лудака“ који их критикују (самом Корницу је одмах ископано да, наводно, има „дијагнозу Ф10.2 и Ф10.4[6]), у атмосфери у којој се професори универзитета хапсе само због критичких објава о Влади Србије на јутјубу[7] – дакле, у таквом озрачју, ко би још могао приметити да не постоје никакви истински разлози да се иде на ванредне парламентарне изборе?!
При чему, што је најлепше, сутрадан, после ове представе, разматрају се понуде за продају „Телекома“ – каква коинциденција! И уопште, тај полиграф, и та питања: како се може, истовремено, питати: „Да ли си икада видео Александра Корница?“ и „Да ли си се икада са њим састао“? Није ли логично да једно подразумева друго? Такође, да ли је, можда, нашег премијера, требало пре питати (уместо о сусрету са Корницом): „Да ли је истина да си потписом на Бриселски споразум прекршио Устав Србије и извршио акт велеиздаје?“. Мислим да би се, кад већ о томе говоримо, полиграф показао као несумњиво исправан када би, као једини истинити одговор, признао исказ: „Јесам“!
Но, чак и ако нисам у праву, чак и ако из свега овога не следе ванредни парламентарни избори (24. јануара 2016), тужна је држава у којој премијер хоће да докаже истину тако што се сам пријави за полиграф!? Тужна је држава у којој се „Бела лађа“ више не одвија само недељом увече на РТС-у, већ се збива свакога дана када премијер (или пак његов министар полиције) држи конференцију за штампу. Тужна је држава у којој министри у Влади (Стефановић, Селаковић, Лончар и Вулин), током пропагандне ТВ-емисије, понављају како је сведочење једног очигледног политичког и социјалног маргиналца „најстрашнији удар на државу“[8]!
Дакако, у јавности се ствара утисак да је коришћење једног помоћног средства у истрази – полиграфа – врхунски критеријум истине. Али, полиграф није доказно средство. Оно се, као такво, не користи у кривичном поступку, будући да је подложно манипулацији управо оних који постављају питања. Полиграф се, међутим, приказом режимских медија као регуларно институционално средство, претвара у телевизијски шоу, забаву за народ. Када је на то упозорио Борисав Стефановић[9], одговорено му је из СНС-а да је реч о „скандалозној, бескруполозној и веома опасној поруци“, као „наставку политике призивања украјинског сценарија и хаоса у нашој земљи“![10]
Дакле, као реакцију на оспоравања премијера најављен је букурештански сценарио, мега-збор у Београду коме би присуствовало „целокупно чланство Српске напредне странке као и грађани Србије“. Тај збор који би, дакле, трајао „док се целокупна ситуација не разреши“[11]. Али, хајде да се сетимо 1989. године. Управо је тада постало јасно да Румуни не подржавају аутократу. Управо је тада постало јасно да самодржац не може да упрегне целокупан народ како би служио његову власт.
Но, није најгоре то што је ова власт, наводно национална, по свим својим објавама, маркетиншким и иним, на умору. Најгоре је што је њена постојећа алтернатива гора од ње[12]. Ако се већ смејемо актуелној фарси, морамо се запитати – шта је алтернатива? А то и јесте суштинско питање српског политичког живота.
УПУТНИЦЕ
[1] http://ift.tt/1XCWJlk [2] http://ift.tt/1XCWJBy [3] http://ift.tt/1Xt2reL [4] http://ift.tt/1XCWLtr [5] http://ift.tt/1NLuyPC [6] https://www.youtube.com/watch?v=amKHvJxQ5-s [7] https://www.youtube.com/watch?v=cUCaQis7g2o [8]http://ift.tt/1XCWLts [9] http://ift.tt/1Xt2szn [10] http://ift.tt/1XCWJBz
Извор: fsksrb.ru

СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Шпанска серија као увод у ванредне изборе? | СРБИН.ИНФО
Због принципа функционисања овог сајта, свој текст предајем до понедељка у 17 сати. Тако нећу бити у прилици да одгледам емисију на РТС–у (у 21.00) у којој ће,


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Вучић: Отићи ћу у сваку болницу, вртић и дом здравља

Мало повећање плата и пензија није увреда Говорећи и повећању плата и пензија, премијер је рекао да ће за 60 одсто пензионера који имају пензије до 25.000, пензије сада бити

The post Вучић: Отићи ћу у сваку болницу, вртић и дом здравља appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1NEunYj
via IFTTT

ПУТИН: Судбина свих зависи од тога хоће ли крајем века на Земљи бити 2 или 4 степена топлије

ПУТИН: Судбина свих зависи од тога хоће ли крајем века на Земљи бити 2 или 4 степена топлије
ОБАМА У ПАРИЗУ ИЗРАЗИО ЖАЉЕЊЕ РУСКОМ ЛИДЕРУ
ПОВОДОМ ОБАРАЊА БОМБАРДЕРА СУ-24
Владимир Путин
ПЕСКОВ: Сусрет Путина и Обаме потрајао пола сата. Разговарано је о Сирији и Украјини
Путин у говору о климатским променама:  Русија је знатно смањила емисију гасова стаклене баште. У атмосферу за неколико година зато није отишло око 40 милијарди тона еквивалента угљен-диоксида. Поређења ради, годишња количина емисија гасова стаклене баште свих земаља света 2012. године била - 46 милијарди тона.
Ово значи, оценио је руски лидер, да су напори Русије омогућили да се заустави глобално загревање за готово годину дана. Истовремено је упозорио: Ако емисије гасова стаклене баште остану на садашњем нивоу, просечна температура доњег атмосфере Земље може да порасте за четири степена до краја XXI века 
Reuters: Обама је рекао Путину да сматра да у оквиру политичке транзиције у Сирији Асад треба да напусти своју функцију
        ПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Барак Обама изразио је жаљење због инцидента с руским Су-24 током сусрета с шефом руске државе Владимиром Путином у Паризу, рекао је новинарима Путинов портпарол Дмитриј Песков.
        „Обама је изразио жаљење због инцидента с руским авионом који је оборило турско Ратно ваздухопловство у Сирији“ - казао је Песков.
        По његовим речима, „до танчина је разговарано и о Сирији, Путин и Обама су се залагали за кретање ка почетку политичког решавање кризе“. „Разговарали су и о Украјини, истакнута је потреба за што скоријим спровођењем минских споразума“.
        Песков је прецизирао да је одвојени сусрет с Обамом договорен 30. новембра ујутро. Он је трајао око пола сата и, по његовом мишљењу, „био је прилично садржајан“.
        Портпарол Беле куће изјавио је да је председник САД током сусрета с шефом руске државе истакао да одлазак сиријског лидера Башара Асада треба да буде део политичке транзиције у Сирији. 
        „Обама је рекао Путину да сматра да у оквиру политичке транзиције у Сирији Асад треба да напусти своју функцију“ - наводи његове речи агенција Reuters.
        По речима портпарола Беле куће, Обама је указао на потребу дипломатског решења кризе у Украјини“ и поновио став Вашингтона према којем „санкције против Русије могу бити укинуте уколико Москва спроведе минске споразуме“.
        Амерички лидер је такође истакао значај извођења ваздушних напада на положаје Исламске државе, а не на побуњенике који се боре против Асада.
        „Два председника су разговарало о неопходности остваривања резултата у оквиру бечког процеса (о решавању ситуације у Сирији) ради постизања примирја и проналажења политичког решења за окончање грађанског рата у Сирији“ - истакао је саговорник агенције. Он је навео да су се током получасовног састанка два председника договорила да шефови њихових дипломатија наставе да раде на политичком процесу за решавање сиријске кризе.
        Након сусрета са Обамом, руски лидер је иступио на међународној комференцији о климатским променама.
        Русија је више него испунила своје обавезе према Протоколу из Кјота, а смањивање емисија гасова стаклене баште с њене стране упоредиво је са збирним годишњим обимом загађења атмосфере у свету, нагласио је при том председник РФ.
        „Испунили смо и премашили обавезе које имамо према Протоколу из Кјота“ - казао је руски лидер. По његовим речима, Русија у периоду 1991-2012. „не само да је спречила раст емисија гасова стаклене баште, већ их је и значајно смањила, захваљујући томе у атмосферу није отишло око 40 милијарди тона еквивалента угљен-диоксида“. Путин је ради поређења навео количину емисија гасова стаклене баште свих земаља света 2012. године - 46 милијарди тона.
        Ако емисије гасова стаклене баште остану на садашњем нивоу, просечна температура доњег атмосфере Земље може да порасте за четири степена до краја XXI века. 
        „То јест може се рећи да су напори Русије омогућили да се заустави глобално загревање за готово годину дана“ - истакао је председник РФ.
        Он је појаснио да је РФ успела да значајно смањи емисију гасова стаклене баште захваљујући модернизацији привреде и увођења еколошки чистих, енергетски ефикасних технологија.
        „При том смо у истом периоду успели да удвостручимо БДП земље - истакао је руски председник. - Тиме желим да кажем да је сасвим могуће посвећивати потребну пажњу развоју, обезбеђивати развој и бринути о природи“.
        Путин је такође нагласио да је Русија „избила на једно од првих места у свету по темпу смањивања потроше енергије по јединици производа - 33,4 одсто у периоду од 2000. до 2012. године“.
        „Након реализације програма енергетске ефикасности развоја енергетике рачунамо да ћемо до 2020. године постићи додатно смањење од 13,5 одсто“ - казао је шеф руске државе.
        По његовим речима, последице глобалног загревања наносе све осетнију економску штету, уништавају човеково природно станиште.
        „Од решавања климатског проблема зависе квалитет живота свих људи на планети, привредни раст и стабилан друштвени развој целих региона на Земљи“ - истакао је председник РФ.
        „Русија ће наставити да даје допринос заједничким напорима на спречавању глобалног загревања - казао је шеф руске државе. - До 2030. године рачунамо да ћемо смањити емисије гасова стаклене баште за око 70 одсто од базног нивоа из 1990. године“.
        Он је додао да ће Русија то постизати помоћу напредних решења у сфери уштеде енергије, укључујући нове нанотехнологије. Путин је открио да је у Русији створена технологија адитива на бази угљеничних наноцеви.
        „Према проценама стручњака, примена те технологије ће само у Русији смањити емисију угљен-диоксида до 2030. године за 160-180 милиона тона“ - казао је шеф руске државе и истакао да је Русија спремна за размену тих технологија.
        По његовом мишљењу, у новом споразуму треба да буде истакнута важна улога шума као основних упијача гасова стаклене баште. Он је истакао да је за Русију, која има колосалне шумске ресурсе и много чини на очувању плућа планете, то нарочито важно.
        Председник РФ је подржао предлог да се под окриљем УН одржи научни форум о проблемима климе и природних ресурса.
        Путин се нада да ће нови климатски споразум, који ће заменити Протокол из Кјота, бити израђен заједничким напорима.
        „Подржавамо дугорочни циљ новог споразума да се ограничи раст глобалне температуре до краја XXI века на највише два степена целзијуса“ - истакао је руски председник.

ПУТИН: Судбина свих зависи од тога хоће ли крајем века на Земљи бити 2 или 4 степена топлије | Факти
ОБАМА У ПАРИЗУ ИЗРАЗИО ЖАЉЕЊЕ РУСКОМ ЛИДЕРУ. ПОВОДОМ ОБАРАЊА БОМБАРДЕРА СУ-24. Владимир Путин. ПЕСКОВ: Сусрет Путина и Обаме потрајао пола сата. Разговарано је о Сирији и Украјини; Путин у говору о климатским променама: Русија је знатно смањила емисију гасова стаклене баште.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ШТА СЕ ЗАПРАВО ДЕШАВА У ДРЖАВНОМ ВРХУ?

ШТА СЕ ЗАПРАВО ДЕШАВА У ДРЖАВНОМ ВРХУ?
Може ли бити да Вучић покушава да крене “Ђинђићевим путем” и да се макар мало одметне од странаца који га држе на власти?
Дошло је изгледа време да се постави оно безмало банално и кафанско питање: колико је у Србији сати?
„Поверљиви извори” најављују да Томислав Николић оснвива нову странку. Премијер Вучић тврди да ме неке стране службе раде о глави, а успут помене и неке амбасаде. Главни уредник Вучићу блиског Информера јавно таламбаса да се у Србији спрема државни преврат.
Власт – уз помоћ Пинка и помоћних трупа – улази у нови рат са Куриром и његовим власником, а јавност се засипа тврдњама да је то пресудна битка против дестабилизације Србије.
О чему се овде заправо ради?
Који и чији ветрови преко свега овога дувају?
Ко је у свему луд, а ко збуњен?
Хоће ли се Вучић усудити да помене макар једну једину амбасаду?
После данашњег демонстративног новог приближавања Вучићу, формира ли Николић странку?
Нису ли опет у позадини свега странци?
Може ли бити да Вучић покушава да крене “Ђинђићевим путем” и да се макар мало одметне од странаца који га држе на власти?

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ, ГЛАВНИ УРЕДНИК „СТАНДАРДА“
Коначан смисао овој првој фази дестабилизације Србије могао би да сутра да сам премијер Вучић. Уколико наступи као државник и позове нацију на мобилизацију око заједничких циљева од националног и државног интереса, Србија ће проћи кроз политичку кризу која ће јој, међутим, дати озбиљне изгледе за будућност
Упркос бројним написима, не видим озбиљан сукоб између Вучића и Николића. Уосталом, кад је у недељу ескалирао западни притисак на државу и владу, они су то својим састанком и демонстрирали.
Занимљиво је, међутим, да су ранијих месеци притисци са Запада да се њих двојица разиђу били усмеравани на Вучића, од кога су захтевали да се јасно огради од Николића. Сада су ти притисци променили адресу, па је понуда пред Николићем, и веома сумњам да ће на њу пристати. Обојица су свесни да би, ако би се разишли, постали лак плен, заједно са Србијом. Тако да је прича о томе какао Николић прави нову странку за сада само прича оних који међу њима желе сукоб.
Истовремено, колико год се неки од нас спрдали с тим да је на делу дестабилизација Србије са Запада, и колико год други претеривали у квалификацијама тих догађаја, у Србији је на делу почетна фаза дестабилизације.
Шта год мислили, јасно је да оваквом мобилизацијом пете колоне у медијима почињу преврати и обојене револуције.
Разлог томе јесте настојање владе да задржи и унапреди односе са Русијом и да покрене неколико великих послова са Кином. Јасно је да би Србија, ако би се планови са те две земље почели остваривати, била у прилици да води много независнију политику него до сада. Такође је јасно да западне силе то желе да спрече.
Коначан смисао овој првој фази дестабилизације Србије могао би да сутра да сам премијер Вучић. Уколико наступи као државник и позове нацију на мобилизацију око заједничких циљева од националног и државног интереса, Србија ће проћи кроз политичку кризу која ће јој, међутим, дати озбиљне изгледе за будућност. Уколико пак Вучић уђе у политичку свађу са домаћим експонентима западних интереса, хајде што ће настрадати влада, него ће тешко пострадати и земља. Мислим да је крајње време да сви то разумемо – од премијера до последњег грађанина Србије.
ЧЕДОМИР АНТИЋ, ПРЕДСЕДНИК НАПРЕДНОГ КЛУБА
Не може неко да тврди да има најбоље могуће односе са свима, да су му све земље пријатељи, а да онда изјави да неке амбасаде раде против њега. Тим пре што Вучић годинама уназад говори да води такву политику да имамо нула конфликата. Ово је или припрема за изборе или за страначка прегруписавања - да би грађани имали утисак да се нешто мења. С тим да Вучић стално нешто мења козметички, управо зато да не би ништа променио суштински. Његов политички циљ је: да сам себе наследи
Не може неко да тврди да има најбоље могуће односе са свима, да су му све земље пријатељи, а да онда изјави да неке амбасаде раде против њега. Тим пре што Вучић годинама уназад говори да води такву политику да имамо нула конфликата. Ако има проблема само са амбасадорима, треба да се жали министарствима спољних послова тих земаља.
Шта год да у понедељак открије, то неће променити курс државе.
Он сигурно неће рећи, на пример, амбасадор САД ради против мене, чак и када би имао информацију да то јесте тако. Ако и каже неко име, то може да уради само ако унапред зна да ће тај амбасадор бити повучен.
Највећи проблем је што су „напредњаци“ уз помоћ иностранства нанели ударац демократији, маргинализовали политичке противнике у земљи и сада фингирају демократију правећи овакве представе у сопственој странци.
Слично је и са Зораном Михајловић, коју су довели да би странку европеизовали, али се испоставило да нема такве идеологије. Ни она ни Удовички не очекујем да ће бити смењене, тим пре што – иако није за функцију коју обавља – она има одређене резултате као министарка - а Вучић држи и много неспособније министре. Чињеница је да Вучић често врши персоналне промене у Влади да би фингирао промене: Крстића и Радуловића је представио као министре чудотворце, па су ипак потрошени за годину дана.
Ово је или припрема за изборе или за страначка прегруписавања - да би грађани имали утисак да се нешто мења. С тим да Вучић стално нешто мења козметички управо зато да не би ништа променио суштински. Његов политички циљ је: да сам себе наследи.
Николић шта год је радио за државу, то је пропало. Не верујем да би сада правио сопствену странку, јер би, у том случају, на следећим изборима имао Вучића за противкандидата. Приче о томе да је он русофил и да би његова странка имала другачији курс од досадашњег СНС-а су бесмислице. Николић нема ни програм ни идеологију. Уосталом, прихватио је Бриселски споразум само двадесет дана пошто је рекао да га не прихвата.
СЛОБОДАН РЕЉИЋ, СОЦИОЛОГ
Ни они више не верују да ће ишта од океана обећања који се излио из њихових уста бити испуњено
Ове најаве спадају у неку врсту СНС-фолклора.
Много великих речи, никавих промена. Тома, чим га Вучић нагази, већ две године као прави странку, а Вучић рашчишћава стање у странци или држави.
А ми? Ми стално тонемо.
Сиромашимо, гуши нам се економија, разграђује нам се држава. СНС је главни извођач тих радова.
СНС је пропустила своје шансе да било шта набоље измени у овој земљи. Нема ту ни нове идеје, ни нове снаге. Само потреба оних који су се ухватили власти да се још нешто државно распрода и лично уграби. Ни они више не верују да ће ишта од океана обећања који се излио из њихових уста бити испуњено.
Њихова највећа моћ је овај политички систем, успостављен споља и одржаван споља, а који одржава ово стање иако је сурово очигледно да је реч о - пропадању.
ДУШКО ЈАЊИЋ, ПРЕДСЕДНИК СТРАНКЕ АКТИВНА СРБИЈЕ
Када председник Србије осуди Турску, а Влада заузме другачији став и чека да се процес заврши, онда Николић и Влада не воде заједничку спољну политику. Председник не делује као председник Србије него као портпарол руског Министарства спољних послова. Да ли Србији треба овакав председник? Треба ли Николићу Вучићева Србија?
Премијер је у својству грађанина ишао у МУП и давао изјаве поводом кривичне пријаве што показује да је он, као и правосудни систем, спреман да се пробуди, па је време да буду проверене и процесуиране оптужбе међу којима је и ова за организовање пуча.
У Србији се прави атмосфера линча и застрашивања политичара и јавности, при чему институције ћуте, а опозиција и део владајуће коалиције (СПС) се огласе само да долију уље на ватру. Та атмосфера мора бити пресечена.
Зато је време да премијер - који је на удару - предузме кораке у својим редовима: да консолидује тим око себе у странци и у Влади.
Верујем да ће баш то и урадити.
Када је реч о влади, само реконструкција би задовољила јавност, али потребне су суштинске промене - да неке странке не буду више део коалиције. Ту мислим на СПС, Вељу Илића, Љајића, СПО, Демохришћане и сличне. Реконструкција, дакле, мора да смањи број министара.
Проблеми у странци су Зорана и Николић, који вуче капацитете преко синова у страначкој структури. Ту Вучић мора да види која је јединствена политика коју заступа његова странка и да обезбеди да се не чују дисонантни тонови.
Ево последњи пример: када председник осуди Турску, а Влада заузме другачији став и чека да се процес заврши, онда Николић и Влада не воде заједничку спољну политику. Председник не делује као председник Србије него као портпарол руског Министарства спољних послова. Да ли Србији треба овакав председник? Треба ли Николићу Вучићева Србија?
Влада сада мора да одлучи који јој је степен толеранције на то да председник и премијер имају различите политике. У том контексту, ово не асоцира на Ђинђићев крај као реформатора, већ на сукоб пред Осму седницу. И овај проблем Србију може много да кошта.
Николић? Волео бих да се најаве остваре и да он направи нову странку.
А стране амбасаде које су означене да раде о глави Вучићу и Влади? Не могу да лицитирам, могуће је да - има неких.

Извор Факти, 29. новембар 2015.

ШТА СЕ ЗАПРАВО ДЕШАВА У ДРЖАВНОМ ВРХУ?


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ТАЊА ТРИКИЋ: ХЛЕБА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

ТАЊА ТРИКИЋ: ХЛЕБА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА
За нас изгледа не важи правило да кога змија уједе и гуштера се плаши. Пуштаћемо да нас змија уједа опет и изнова
Ових дана опет нас је огрејало европско сунце: после дугих премишљања, анализирања са свих страна и из свих углова, значајних пауза, замуцкивања, изјава о оном што не заслужује коментар и ћутања о оном што заслужује, ЕУ је коначно изрекла пресуду: прва поглавља у преговорима са Србијом могу бити отворена. Уследила је салва радосних реаговања: коначно смо за корак ближе чланству, издржи још мало, народе, светла будућност је ту иза ћошка. И серија излизаних флоскула које слушамо од од 2000. године, па и пре, откад траје ријалити „хлеба (али не и ’с леба‘) и евроинтеграција“.
Слушамо по ко зна који пут да природно припадамо Европи - као да неко може да нас избрише са карте и пресели у Азију или Африку, да ће од тога пре свега имати користи грађани Србије јер ће, видите ли, реформе које спроводимо у оквиру процеса евроинтеграција донети већу владавину закона, транспарентност рада државних органа, стриктно поштовање права грађана итд - као да је реформе могуће спроводити искључиво кроз европски пут и као да су све друге државе које нису у ЕУ, рецимо Швајцарска, остале замрзнуте у простору и времену и престале да се мењају и усавршавају одговарајући на изазове времена.
Ако и заборавимо чињеницу да, поред поменуте Швајцарске, чланица ЕУ није и једна Норвешка, земља за узор кад је реч о демократији и нивоу људских права, или да је Исланд добио статус кандидата па се предомислио и повукао захтев за чланство, јер су му национални интереси били пречи, избегличка криза убедљиво је демонстрирала све мањкавости Уније. Показала је као никад пре да је Брисел гломазни мастодонт, армија евробирократа које ни позамашне зараде не могу натерати да жртвују викенд да би се бавили недаћама људи на некој тамо грчко-македонској или још мање, македонско-српској граници. Да не помињемо какофоничне ставове, фамозне квоте за пријем избеглица које се кобајаги усагласе на нивоу ЕК да би већ сутрадан поједине земље рекле да из ових или оних разлога то не могу да испоштују. У већ подебелом досијеу недораслих, несувислих и несложних одговора Брисела фигурирају и криза евра, грчка крза, данас сиријска…
А о кредибилитету званичника ЕУ довољно говори украјински лимб - сетимо се како су министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске били гаранти споразума који су са бившим председником Украјине Виктором Јануковичем потписали представници тадашње опозиције, а данас власти. И за који је преко ноћи испало - пуј, пике не важи. Говорили су и да неће Украјину олигарха, а онда пригрлили Петра Порошенка, који ваљда нема све оне милијарде, фабрике и медијске канале.
Све то не помаже да овдашњи еврољупци виде брвно у оку Брисела. Немају дужег одјека ни гласови разума које ту и тамо чујемо од наших политичара, рецимо, кад у полувапају констатују да би на западу дигли халабуку кад бисмо покушали и десети део онога што ради Приштина, несметано и уз суфлирање Вашингтона.
За нас изгледа не важи правило да кога змија уједе и гуштера се плаши. Пуштаћемо да нас змија уједа опет и изнова, све зарад Светог грала европског чланства. У то се вероватно уклапа и спремност да купимо рог за свећу када нам објашњавају да шија није врат и да поглавље 35 неће садржати нове услове за Србију. Кажу, то поглавље које ће бити прво отворено (и које је, подсетимо, за друге државе подразумевало тзв. „остала питања“ а само за Србију — Косово) биће прецизирано наредних недеља, до међувладине конференције 14. децембра. Није нам експлицитно речено какву ће судбину имати немачки амандмани који су предвиђали увезаност спровођења бриселског дијалога и даљих евроинтеграција. Вероватно ће променити неку запету или слово те формулације да бисмо је лакше прогутали.
А док чекамо фанфаре поводом постављања новог камена-међаша на путу Србије ка Бриселу, подаци домаћих анкета о паду подршке ЕУ јасно говоре да је све је мање оних који имају дилему: треба ли веровати европским хвалоспевима или — својим очима?

Извор Спутњик, 30. новембар 2015.

ТАЊА ТРИКИЋ: ХЛЕБА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ТУКУ РУСИ А ТУЧЕ И АСАД: Расуло међу терористима у Сирији на свим линијама фронта

ТУКУ РУСИ А ТУЧЕ И АСАД: Расуло међу терористима у Сирији на свим линијама фронта
Сиријска војска опколила је град Салму на сјеверозападу земље у којем је остало око 2.000 терориста, док су остали убијени или су се повукли.
„Опколили смо град који је од стратешког значаја, а заузели смо и висораван у близини Салме“, саопштио је извор из сиријске војске.
Прије офанзиве сиријских снага, у овом дијелу земље налазило се десетак хиљада исламиста, док их је сада остало нешто више од двије хиљаде, од којих су многи дошли са Кавказа.
Салма је стратешки град на сјеверозападу Сирије у провинцији Латакија. Из тог града води магистрални пут до турске границе.
Управо је у том дијелу Сирије турски ловац „Ф-16“ је оборио руски бомбардер „су-24“, а ту су и три руска новинара била рањена.
Портали који се баве геостратешким питањима наводе да западни медији нису уопште писали о офанзиви сиријске војске нити њеним војним успјесима у борби против „Исламске државе“.
Разлози су непријатно сазнање да су Руси за два мјесеца бомбардовања учинили више него САД и савезници за двије године, као и чињеница да на Западу не жели ни да чују за сиријског предсједника Башара ал Асада.
Регуларне сиријске јединице прије неколико дана ослободиле су и град Махин у провинцији Хомс.
Војска је ушла у село Хадас, које се налази 30 километара од ауто-пута који повезује Хомс и Дамаск, а затим заузела градове Хуварин и Махин.
Након што је сиријска војска успоставила пуну контролу на висоравнима на подручју Махина и заузела складишта муниције, терористи су побјегли, наводи сиријски генералштаб.
Владине снаге имале су успјеха на југоистоку провинције Хомс захваљујући руској авијацији, која помаже офанзиву.

ТУКУ РУСИ А ТУЧЕ И АСАД: Расуло међу терористима у Сирији на свим линијама фронта
Сиријска војска опколила је град Салму на сјеверозападу земље у којем је остало око 2.000 терориста, док...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Лингвистичка победа над Исламском државом

Лингвистичка победа над Исламском државом
Међурелигијски савет Русије позвао је да се терористичка група ИД, која је забрањена у Русији, преименује у Даеш. Према мишљењу Савета, назив који су терористи сами за себе смислили дискредитује ислам и државност, док арапски акроним не изазива асоцијације на ове појмове.
Акроним Даеш традиционално користе противници ових терориста, у арапском он личи на речи које значи „онај који гази ногама“ или „онај који сеје раздор“. Промена назива води и ка промени односа према милитантима, каже први заменик председника Савета муфтија Русије Хазрат Абјасов.
© Sputnik/ Алексей Дружинин
Кадиров: Муслимани, ујединимо се против ИД (видео)
„Даеш има негативну конотацију. То су људи који са тачке гледишта ислама наносе зло друштву. Оно што ми зовемо ’фитна‘ (арапска реч која значи ’раздор‘, ’немир‘) горе је од убиства човека. Ови терористи су више пута оптужени због тога. Рецимо, председник Чеченије Рамзан Кадиров позива да терористичку творевину користимо назив ’Иблиска држава‘, јер Иблис је једно од имена за ђавола у исламу. Сви разумни људи кажу да ова организација пре свега није исламска, нити је уопште држава“, додаје он.
„Међурелигијски савет је замолио све новинаре и политичаре да не користе израз ’Исламска држава‘ за ову лажну државу и тумор на телу планете“, каже директор МИА Росија севодња Дмитриј Кисељов у интервјуу за дневник „Комсомолскаја правда“.
Кисељов подсећа да „лидери тог варварског калифата“ прете да ће одсећи језик свакоме ко користи скраћеницу Даеш. Узгред, на курдском језику „даеш“ значи „магарац“,  додаје новинар.
Према његовим речима, треба докрајчити Исламску државу, и не само са војног аспекта, него и када је реч о лингвистици.
„На тај начин ћемо изразити поштовање према муслиманима које живе у Русији“, рекао је Кисељов.

Опширније: http://ift.tt/1NYX5NP

Лингвистичка победа над Исламском државом
Међурелигијски савет Русије позвао је да се терористичка група ИД, која је забрањена у Русији, преименује у Даеш. Према мишљењу Савета, назив који су терористи сами за себе смислили дискредитује ислам и државност, док арапски акроним не изазива асоцијације на ове појмове.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Владимир Димитријевић-темељи европске цивилизације-део II

Владимир Димитријевић-темељи европске цивилизације-део II




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Предлог шта да читате на распусту „Бајка о црном Анђелку“- Александар Поповић

Originally posted on Moja mala druzina:
Пинокио   Једном давно живео је један стари мајстор који је од дрвета могао да направи шта пожели, али није имао породицу. Живео је сам. Стари столар Геппетто (Ђепето) једном је пожелео да има…

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1HB7LFP
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

Милоше,
1. Није тачно, много је једноставније, почни са
Wer
5. није тачно, написао си Он је Маркус, а треба питање

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1jvjGJt
via IFTTT

Sedmi razred-Mnogougao

  Zadaci za vežbu sedmimnogougao2016

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1HB7Nxt
via IFTTT

Зима – бојанка

Шаблон преузмите ОВДЕ Шаблон преузмите ОВДЕ  

The post Зима – бојанка appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1Q9j1dQ
via IFTTT

Зима – бојанка

The post Зима – бојанка appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1MZW4VS
via IFTTT

Ten Seconds of Beauty

Već ste upoznati sa idejom da napravimo naš kratak film. Za one kojima je potrebno podsećanje evo ideje: 1. Naraviš video zapis u trajanju od deset sekundi u kom prikažeš […]

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1OAos3I
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

A:Wie ist Madchen Name? A:Wie geht es Ihenen? A:Wie ist deinName? A: Bist du Anna? A:Guten Tag!Er ist Markus? A:Auf Wiedersehen

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1HANDDH
via IFTTT

У свету постоји пет царстава

Почињемо једном песмицом, коју је осмислила учитељица Љиљана Андрић: Ми у основној учимо да постоји пет царстава. Након тога, у средњој их уче другачије. Данас нећемо о томе колико је то методички исправно, мада ви увек можете да о томе коментаришете, већ како савремена систематика то све третира, а за оне основце који то нису […]

from Био-блог http://ift.tt/1juTQ8x
via IFTTT

Можете ли открити решење ове математичке мозгалице?

    Можете ли открити решење ове математичке мозгалице? Ми нисмо успели! Кажу да они који знају решење, спадају у осам одсто људи на свету! Да ли сте међу њима?

The post Можете ли открити решење ове математичке мозгалице? appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1PoDpJo
via IFTTT

Реклама која је освојила свет: Нађите времена пре него што буде касно

  Један немачки трговачки ланац објавио је своју прву божићну рекламу из које би многи могли извући важну поуку. Реклама се врти око старца који очекује да ће га за

The post Реклама која је освојила свет: Нађите времена пре него што буде касно appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1juMamP
via IFTTT

Зимске чаролије

The post Зимске чаролије appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1juMamD
via IFTTT

Odeljenje za matematiku, 4. decembar 2015.

Naredni sastanak seminara biće održan u petak 4. decembra 2015. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14h.Predavač: Akademik Stevan Pilipović, Departman za matematiku, Univerzitet u Novom SaduNaslov predavanja: MIKROLOKALNA ANALIZA ZEVRE-KLASE PSEUDODIFERENCIJALNIH OPERATORA ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1l2KRx6
via IFTTT

Seminar Katedre za računarstvo i informatiku, 3. decembar 2015.

Naredni sastanak seminara biće održan u četvrtak 3. decembra 2015. od 18h u sali 718 Matematičkog  fakulteta, IV sprat.Predavač: Miroslav Marić, Matematički fakultet, Univerzitet u BeograduNaslov predavanja: Paralelizacija memetskog algoritmaViše detalja o seminaru, kao i apstrakt predavanja dostupni su na http://ift.tt/1l2KRwZ. ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1TouxSq
via IFTTT

Seminar za geometiju, obrazovanje i vizualizaciju sa primenama, 3. decembar 2015.

Naredni sastanak seminara biće održan u četvrtak 3. decembra 2015. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17:15.Predavač: Marek Svetlik, Matematički fakultet, Univerzitet u BeograduNaslov predavanja: JEDAN DOKAZ IZORERIMETRIJSKE NEJEDNAKOSTIApstrakt ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1TouA0F
via IFTTT

Seminar Bioinformatika, 2. decembar 2015.

Naredni sastanak seminara biće održan u sredu 2. decembra 2015. od 18:15 časova u sali BIM  Matematičkog fakulteta, IV sprat.Predavač: Nevena Veljković, Centar za multidisciplinarna istraživanja Instituta za nuklearne nauke “Vinča”Naslov predavanja: Prepoznavanje proteinskih ponovaka i ispitivanje odnosa struktura-funkcija proteina uključenih u patogenezu malignih bolestiOrganizatori seminara su prof. dr Gordana Pavlović-Lažetić, prof. dr Branko Dragović i prof. dr Nenad Mitić, rukovodilac seminara. ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1l2KRwU
via IFTTT

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 1. decembar 2015.

Naredni sastanak seminara biće održan u utorak 1. decembra 2015. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14:15 časova.Predavač: Prof. Miloš Čanak, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u BeograduNaslov predavanja: MATEMATIKA, MUZIKA, ORGANSKA HEMIJA, POEZIJAApstrakt: Na početku ovog izlaganja ulazimo u organsku hemiju preko ugljovodonika i homolognog niza alkana. Oni se izražavaju uz pomoć grafova gde se uočava multidimenzionalnost, a njihov glavni  matematički model je linearna funkcija sa n promenljivih. Zatim se uočava jaka analogija sa muzičkim  akordima, a oni nas dalje vode do književnosti i poezije. Ako se, na primer, uzme četvorodimenzionalni  vektorski prostor, tada je osnovni lanac analogija organska hemija ------> matematika ------> muzika -----> poezija butan ----> linearna funkcija sa 4 promenljive ----> septakord ---> četverac. ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1TouxBY
via IFTTT

KGTA seminar, 1. decembar 2015.

Naredni sastanak KGTA seminara biće održan u utorak, 1. decembra 2015. od 12 do 14h u sali 844  Matematičkog fakulteta, V sprat.Predavač: Rade ŽivaljevićNaslov predavanja: 15 minuta o teoriji opstrukcijaApstrakt: Predavanje ima za cilj da sa mnogo primera iz raznih oblasti osvetli osnovne ideje  kohomološke teorije opstrukcija. Među primerima su opstrukcije za poliomino popločavanja, za  planarnost grafova, postojenje običnih i ekvivarijantnih preslikavanja, itd. ...

from Matematički fakultet http://ift.tt/1l2KTFg
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

Анђела,
3. реченица је потпуно тачна
4. је тачна
5. није добар ред речи
6. добра
Прва и друга не могу тско, а то нисмо још учили. Покушај поново

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1IkbffW
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

Јоване, сада си исправио другу и пету

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1IkbeZA
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

Wie ist des Madchen Name? Wie geht es dir des Madchen? Wie ist deine Name? Bist du Anna? Er ist Tobis? ...

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1YDATQP
via IFTTT

Održan seminar u Lapljem selu

Za zaposlene u Ekonomsko-trgovinskoj školi i Gimnaziji iz Prištine, u Lapljem selu je održan seminar "Metode i tehnike ocenjivanja zasnovane na kriterijumima".



from POČETNA http://ift.tt/1IvKfos
via IFTTT

Контролна листа за ПУ

Контролна листа коју ће у обиласку ПУ испуњавати просветна инспекција, од почетка 2016.

The post Контролна листа за ПУ appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/21oOeip
via IFTTT

Контролна листа за средње школе

Контролна листа коју ће у обиласку средњих школа испуњавати просветна инспекција, од почетка 2016.

The post Контролна листа за средње школе appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/21oOe1W
via IFTTT

Контролна листа за основне школе

Контролна листа коју ће у обиласку основних школа испуњавати просветна инспекција, од почетка 2016.

The post Контролна листа за основне школе appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1TnMdha
via IFTTT

Шта ће просветна инспекција проверавати од 2016 – контролне листе

Контролне листе, у складу са Законом о инспекцијском надзору („Службени гласник РС“, број 36/15) јесу документи који садрже списак приоритетних питања провере и других радњи за које је инспекција овлашћена,

The post Шта ће просветна инспекција проверавати од 2016 – контролне листе appeared first on Зелена учионица.



from Зелена учионица http://ift.tt/1TnMdh5
via IFTTT

Форум – додатна за пети разред (2014):

1.Ich bin Jovan.
2.Meine Freundin heißt Jovana.
3.Nein,ich bin Jovan.
4.Meine Telefonnumer ist 8650115.
5.Jovana ist meine Freundin.
6.Ja,ich bin Junge.
7.Nein,ich bin Junge.
8.Sehr gut, danke!

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1QPsfNX
via IFTTT

WIEN

...
Europa. Was wießtwissen Sieüber dendasWien? Wien
...
Wien sind: Stephansplatz,ShloßStephansplatz, ShloßHofburg, Kunsthistoriches
...

P.S. Auf diesesdasBild bin


from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1TnDY4M
via IFTTT

WIEN

Hallo Leute! In diesem Frühling habe ich Wien besucht. Es war wunderbar. Wien ist eine von amschönstener Städte in Europa. Was wießt über den Wien? Wien ist die Hauptstadt Österreics, es hat ca. 1 730 000 Einwohner und es ist 10. amgrößten Stadt in EU. In 2015. Jahre das Wien wird ambestenem Stadt für dem Leben bekanntgemacht. Die bekannten Sehengewürdigkeiten vom Wien sind: Stephansplatz,Shloß Hofburg, Kunsthistoriches Museum, Schloß Belvedere, Karlskirche, Museumquartier, Staatsoper, Hundertwasserhaus,Schloß Schönbrunn... Alles gefällt mir viel. Ich habe weinige Zeit, jetzt muss ich los. Tshcüß.
P.S. Auf dieses Bild bin ich, und unter mich ist Schloß Hofburg. :) Bis bald! {DSCN0779.JPG}



from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1QPsfNM
via IFTTT

DSCN0779.JPG

Uploaded

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1TnDVFW
via IFTTT

Дан после Париза

Зашто се климатски самит COP21 сматра преломним за будућност борбе против глобалног загревања? Шта су климатске избеглице и да ли ће светски лидери спречити катастрофу нашег доба? Текст: Слободан Бубњевић Париз, децембар 2015. Изузетне мере обезбеђења поново су окупирале престоницу Француске. Дан раније, широм Европе и света, еколошки активисти организовали су серију маршева, али и демонстрација [...]

from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1YCSKrb
via IFTTT

недеља, 29. новембар 2015.

КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!

КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!
ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ
Најгори ови полтрони који би за наклоност неког амбасадора продали самог себе. Таквих је, нажалост, пуна наша странка

Крив си! Своју кривицу не можеш да заобиђеш. Она је настала најпре из чињенице да си човек, и то човек благе нарави. То се у српској политици скупо плаћа. Такве наш народ збаци очас посла. Хтели да признамо или не, али Срби воле диктаторе. А тебе су прогласили за диктатора, и то баш они који су до јуче понизно покушавали да ти се приближе. Доживео си да будеш диктатор у држави где се на сваком кораку прича и пише о теби као диктатору. Ниси реаговао на то, што је додатно охрабрило оне које си до јуче као кучиће хранио да те данас уједају. Такве си увек толерисао, људски им пружајући не једну, него сијасет шанси, које су они сваки пут жестоко искористили да те нагрде, знајући да ћеш им сваку свињарију опростити. Неко би помислио, када ово прочита, да си наиван и глуп. Далеко од тога. Свако ко познаје Александра Вучића зна да је он све сем наиван и глуп. Поента је у томе што си, ти Александре, за разлику од многих других претходних властодржаца, човек. Зато данас плаћаш цену.
ПРВИ ЋЕ ТИ ЗАТЕГНУТИ КОНОПАЦ
Не познајем ниједног политичара који је толико запоставио сопствену политичку групацију зарад претераног државног посла, као што си то ти урадио. Мислим да је то твоја велика кривица. Зато се данас СНС надувала као мехур који је озбиљно запретио да експлодира. Намножило се у њему свега и свачега, јер, када мачке нема, мишеви коло воде. Разумем, свакако је држава најбитнија и свакако је она изнад странке, али, ако онај ко је главни у држави унутар своје политичке групације нема јасну и недвосмислену подршку у смислу да ће увек странка стати иза свог председника, тај ће тешко моћи да води земљу.
Знам да ово што пишем можда и није за јавност, али, када чујем да Небојша Стефановић изјави да унутар странке постоје људи који раде на твом рушењу – а сложићеш се да је он ипак потпредседник странке и да његово реченица у чланству одзвања – онда морам које слово о томе да напишем. Слажем се са Стефановићем у свему по том питању, јер – и сам знаш – више од годину дана о томе јавно говорим и пишем, упркос томе што некада због тога пошизиш. Али шизе и они обични људи који су изгарали док смо били опозиција зашто данас разне интерешџије, против којих смо се борили, долазе у СНС и представљају се првоборцима за промене. Можда сам тврдоглав, можда и не схватам политику, али не могу да прихватим да је гомила оних који су до јуче све нас, а посебно тебе, желели да виде обешене на Теразијама одједном прогледала и почела да подржава нашу политику. Тешко ми је да прихватим да су они који су учествовали у разарању свега у Србији одједном данас постали тако брижни за Србију.
Ипак, прихватам и то да си ти на брду са којег много боље видиш од нас који смо под брдом, само немој да дозволиш да нас такви једног дана све у земљу потрпају на исти начин како су годинама сахрањивали Србију. Оног момента када осете да си им угрозио интерес, да не могу да раде своје комбинације, уносне послове, да увећавају своје империје, ето њих првих да те руше. Неки већ одавно веома активно у томе учествују. Када више не будеш на власти – а неминовно је и то да се догоди, јер то је нешто што је нормално у демократским друштвима – ти ће први да дођу да ти затегну конопац.
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ НАПРАВИ ДРЖАВА
И на крају мало о странцима. Знам да није паметно замерати се јачима од себе. Више пута сам на својој кожи то осетио. Да будем искрен, немам ја толико проблем са Американцима, Британцима или неким трећим фактором којима сметаш, па желе да те уруше. Заправо, имам јер урушавају мог премијера и од Србије праве банана-републику. Но они људи раде за интересе своје државе. За то су плаћени од својих земаља, које су их послале код нас. На нама је да се бранимо како умемо. Некада лепим осмехом, некада циничним, некада да им ставимо јасно до знања да се не играју. Но за мене су далеко гори ови домаћи полтрони који би за наклоност неког амбасадора продали самог себе. Таквих је, нажалост, пуна наша политичка сцена, а, плашим се, и наша странка. Такви намештају и тебе и све нас по медијима које су стране агентуре одавно ставиле под своју шапу. Борба против таквих је нешто најбитније и, ако се у њу крене одлучно, подршка неће изостати.
Време је, Александре, да се направи држава. Суверена и поштована. Зато те Србија бирала и зато смо уз тебе. Познајући те толике године, верујем да ћеш целог себе дати у тој борби. У супротном, нека нам је Бог у помоћи.

КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ФАЈГЕЉ, ЉУДСКА ПРАВА и двоструки стандарди

ФАЈГЕЉ, ЉУДСКА ПРАВА и двоструки стандарди
Велики принципи поштовања права на слободно мишљење, критички став према владајућој политици и толеранција припадају основним изразима европских вредности на које се непрестано позивају сви борци за људска права. Ови принципи имају смисла једино ако се не примењују селективно и ако делују универзално, изван задатих идеолошких и политичких оквира.
У нашим приликама могли смо се толико пута уверити да најгорљивији заговорници одбране и заступања људских права примењују изразито селективан приступ и дупле стандарде када треба да остварују своју улогу и да буду непристрасни у заступању своје основне мисије у одбрани универзалне примене људских и грађанских права. Међутим, могли смо се сијасет пута уверити да је за њих одбрана људских права резервисана само за њихове идеолошке и политичке истомишљенике. Они су спремни да се крећу једино у свом изабраном и посвећеном идеолошком кругу и нико ко му не припада не може очекивати да ће они устати у одбрану људских права ако то није саставни део њихове идеолошке матрице.
Зато нас и не може изненадити да се најгласнији борци и боркиње за људска права и слободу мишљења нису ни једном речју огласили поводом хапшења Андреја Фајгеља. Он очигледно не дели њихов идеолошки светоназор и зато и не заслужује да буде у фокусу њихове идеолошке пажње, а самим тим и није погодан да се тим поводом ангажују као што то иначе раде када су у питању људи који су део њихове идеолошке и политичке оријентације. Не може се наћи ни једно реаговање наших дежурних људскоправашких организација које су увек спремне да се огласе када они процене да су угрожене демократске вредности, начела слободе и људска права. Нема ни гласа од увек агилне организације Куће људских права, Независног удружења новинара Војводине и других јер се ради о човеку који не припада њиховом идеолошком и политичком профилу.
Не морамо се у потпуности сложити са начином како је Андреј Фајгељ изнео своје мишљење о посети Јенса Столтенберга као високог функционера НАТО-а нити делити све његове ставове, али овде се ради о много важнијем и пресуднијем питању. О стварном карактеру садашњег режима који све више испољава ауторитарне црте и спремност за што потпунију контролу медија и гушење слободног и критичког мишљења. Шта би се десило да је неко од припадника либералнодемократске и грађанске оријентације ухапшен само зато што је у својој поруци изнео неслагање и протест против неког потеза актуелне власти?
То би било окарактерисано као напад на демократију и људска права, а јавност би била засута протестима и петицијама људскоправашких организација (сетимо се само као је брањен потез директора НБС С. Угричића). И у томе је наш највећи проблем у схватању демократије и одбране људских права, јер само поштовање принципа слободе и критичког мишљења ослобођено од идеолошке и политичке пристрасности може бити брана бахатој и неодговорној власти. Ако ова начела демократског друштва и слободе не буду брањена као универзална политичка и цивилизацијска тековина можемо и даље живети у све већем страху и неизвесности и само се питати – ко је следећи на реду.
Извор: Политика – Маринко М. Вучинић

ФАЈГЕЉ, ЉУДСКА ПРАВА и двоструки стандарди | СРБИН.ИНФО
Велики принципи поштовања права на слободно мишљење, критички став према владајућој политици и толеранција припадају основним изразима европских вредности на


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

LES PRÉPOSITIONS 1

  http://ift.tt/1PV9rfW

from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1ItmcXo
via IFTTT

Да ли је историја Хрвата фалсификат направљен у Ватикану?

Да ли је историја Хрвата фалсификат направљен у Ватикану?
  Ватикан – легло фалсификата
Након открића из 15. века и признања од стране Рима, доказано је како је средњовековни документ познат као „Константинова даровница” био фалсификат, којим су римске папе хтеле да оправдају тежњу ка световној и ка духовној власти над другим државама и црквама. У самој Католичкој енциклопедији наводи се да је папска неуспела превара био заиста фалсификат, што нико од савремених историчара више и не доводи у питање.
Та даровница се приписивала византијском цару Константину Првом, који је владао у 4. веку, и који је заслужан за оснивање Константинопоља (Цариграда). Он је такође донео чувени Милански едикт 313. године, којим су престали прогони хришћана у Римском царству, а хришћанство изједначено са свим политеистичким религијама. Сматра се за првог хришћанског владара.
Није нимало случајно то што је баш Константин изабран за неког ко ће папама послужити као наводни аутор даровнице, а у којој је писало да је Константин тобоже сву световну или државну и духовну или црквену власт подарио овом римском бискупу. Папе су још од пада Западног Римског царства, средином 6. века, хтеле да обнове стару империју и да опет постану владари света. На том путу су им сметали владари од преживелог Источног Римског царства (Византије), који су од времена пада Запада себе сматрали наследницима Римског царства и римских царева.
У ту сврху папе су одлучиле да направе фалсификован документ, који би им давао права на наследство римског престола. Но ипак, кад им та превара није успела, онда су папе одлучиле да саме створе ново Римско царство; то су постигли проглашавањем германских царева за нове императоре Рима, као спроводитеље њихове воље и наоружане „мисионаре“ њихове религије. Радило се о франачким царевима, који су од доба Карла Великог носили титулу „римски имепратор“.
Кад се Франачко царство распало, идеја обнове Римског царства, на челу с папом, пренета је на оживљени источни део некадашњег Франачког царства, који је назван „Свето Римско царство“. Њени каснији наследници били су Немачко царство и Аустро-Угарска монархија. Тако добијамо ситуацију да древно Римско царство у ствари никад није пропало: оно је наставило да постоји у виду Франачког и других германских царстава – Рим је направио компромис, те од оних које је називао „варварима“ створио своје одане савезнике.
Међутим, циљ је уништења њиховог конкурента Византије остварен још у 13. веку, у доба Крсташких ратова. Источно Римско царство, као што је и познато, докрајчили су коначно Турци 1453. године. Разлог зашто је Рим признао да је „Константинова даровница“ фалсификат је управо то што је њихов највећи ривал збрисан, те су сада остали једини прави наследници Римског царства; никакав фалсификат и преваре им више нису потребне по том питању. Из тога такође можемо видети и начин деловања Ватикана: прво покушава интригама и „мирнодопским методама“ да пороби туђу земљу, а ако не успе тако, онда прелази на примену голе силе.
Фалсификат „Константинове даровнице“ је откривен тек у 15. веку, а настао је у 8. Прво је био предочен поменутом франачком цару Карлу Великом. Ондашњи римски папа том је неписменом „варварину“ објаснио како је папе наводно овластио сам цар Константин и свети Петар, тако да је Карло имао слушати папе, као сви други световни владари и црквени поглавари, који су морали да слушају папу и њему да буду подређени. Карло је насео, те за рачун Рима ратовао против „неверника“ (укључујући Србе), и ширио папску религију. Као награду је добио царску римску круну од папе 800. године.
Ипак, није само окрутни освајач Карло био преварен, већ је на још гори и на још наивнији начин био преварен његов отац и претходник на престолу – франачки краљ Пипин Мали.
Наиме, када су тло Италије, па и Рим, опколили са севера Ломбарди, са југа Арабљани, а Словени на Балкану спречили даље ширење утицаја Римске цркве, тада је ондашњем папи Стефану ИИ остало једино да позове у помоћ једног владара „варвара“, а то је био Пипин. Франци су већ постали хришћани, и то је папи послужило да лакше убеди Пипина да му помогне у одбрани Рима и већ увелико накупљеног богатства његове Цркве. Како је убедио Франке да ратују и истерају сродне им Ломбарде из Италије? Веровали или не, папа Стефан је упутио писмо Пипину Малом, и потписао га именом „Светог Петра, Принца свих апостола“. Другим речима, папа је рекао Пипину да му је (покојни) Петар, Христов ученик, написао писмо, и да га је позвао да одбрани Рим! Записано је:
(У том) писму написаном чистим златом на најфинијем пергаменту писало је следеће: „Петар, изабрани Апостол од Исуса Христа, Сина Божијег (…) Ја, Петар, примивши апостолат од Христа примио сам и мисију просветљења целог света (…) Сви који су чули моју проповед и равнају се по њој морају апсолутно веровати да су по Божијој одредби сви њихови греси очишћени и да ће ући у вечни живот (…) Дођи у помоћ становницима Рима које је мени Бог поверио, а ја, Петар, у Дан Судњи припремићу дивно место за тебе у Краљевству Божијем. Потписани Петар, Принц апостола.
Када је Пипин упитао папу како је Петар послао писмо са неба на Земљу, папа је одговорио да га је Петар лично дао „свом наследнику“ (мислећи на себе), показавши му да је у дну писма писало и: „Петар, изабрани апостол Христов, нашем најдражем сину, краљу Пипину, и његовој јуначкој војсци, бискупима и клеру, и свем народу“. Пипин је поверовао да је то „Небеско писмо“ веродостојно и да га је „свети Петар“ позвао у одбрану Рима (и његовог блага). Како ли се краљ Пипин осећао, мислећи да га је Бог одредио за хришћанску мисију, и колико је само страхопоштовања исказао пред тим „наследницима ‘св. Петра’“, којима је од тада верно служио?
Затим, осим ових рајских Петрових писама, још један од чувених ватиканских фалсификата јесу и Исидорове декреталије. Ове Декреталије су збирка докумената које су имале сличну сврху као и горе описана „Константинова даровница“. Како пише и у Католичкој енциклопедији, њихов аутор је желео да докаже да је заправо сам Исус Христ основао Римску цркву – на исти начин као што се за апостола Петра каже да је „први папа“. Просто, један римски бискуп се досетио да жеље папа и њихове планове о владању светом поткрепи „доказима“ и буквално измишљеним сведочанствима и потврдама бројних папа, владара и црквених ауторитета. Исидорове су декреталије вековима коришћене у сукобима између Рима и Цариграда, а у циљу доказивања да Рим наводно има примат над свим црквама. О томе је писано:
Око пола века касније (850. године) појавила се нова кривотворина, и то, поново ниоткуда: тзв. Псеудо-Исидорове декреталије, познатије као „Лажне Декреталије“. Ова серија разних папиних кривотворина врло је ојачала папство учинивши га врховним ауторитетом, те потпуно независним од свих световних ауторитета. Резултат је био тај да је Црква, између осталих привилегија, прибавила себи и имунитет пред цивилним судством и законом (…) На тај начин, свештенство је стекло некакву врсту необичне „светости“, која га је уздигла изнад обичних људи
Та „светост“ Римске цркве касније ће прерасти у догму о „непогрешивости папе“. За све што би им пало на памет да им треба, они би фалсификовали разна стара документа и писали нова, која би потом приписали неком цару или ранијем папи, па чак и мртвим људима који из гроба или с неба шаљу писма папама, попут апостола Петра, као што смо видели. Такође, ове Декреталије су имале сврху да папу прикажу као човека коме су франачки владари подређени, тј. имало је скоро исту политичку сврху као и „Константинова даровница“. Међутим, колико је то био очигледан фалсификат говори и чињеница да су га признале и саме римске папе. У њиховој је Католичкој енциклопедији записано следеће у вези с тим:
Ту се налази 60 апокрифних писама и одредаба, које се приписују папама од Клемента (88-97) до Милдијада (311-314). Од тих 60 писама 58 су фалсификати (…) Од 33 писама, које се приписују папама од Силвестра (314-335) до Гргура ИИ (715-731), њих 30 су фалсификати (…)
И о њима, али и другим фалсификованим или преправљаним текстовима често су говорили и сами бивши католички бискупи, од којих су неки имали чак и директан приступ ватиканским архивама. Колико су често папе користиле лажна документа у своју одбрану, а нарочито када су продубљивале раскол између западног и источног хришћанства, говори и чињеница да су источни хришћани Ватикан звали „леглом фалсификата” још у Средњем веку.
У 12. веку начињен је Грацијанов декрет (лат. Децретум Гратиани) који чини темеље канонског права Римокатоличке цркве, и који такође представља обичан фалсификат. Од преко 300 извода које је неки Грацијан употребио за сачињавање тог дела, само њих 11 није било фалсификовано. Користио је и споменуте фалсификате, Константинову даровницу и Исидорове декреталије. Но ипак, главни разлог што је сачињено ово дело јесте покушај оправдавања оног што ће Римска црква чинити у наредним вековима преко Инквизиције. Штавише, Инквизиија је основана управо у времену када је настао „Грацијанов декрет“. У њему пише да је „хришћански“ мучити и убијати све „јеретике“, па било да у њих спадају прави криминалци или пак људи који не желе да се поклоне римском понтифексу:
Најмоћније средство новог папског система је Декрет Грацијана, из средине 12. века. У њему се налази велик број фалсификата (…) По њему је законски легитимно силом терати људе да буду побожни, јеретици да се муче и убијају, и да им се имовина одузима; да убијање из Цркве изопштене особе није убиство; да је папа изнад закона, и да је равноправан са Божијим Сином!
Тако је настала и догма о папи као „заменику Исуса“ или „представнику Божијег Сина на Земљи“. Зато папе и до дан-данас носе титулу Вицариус Цхристи, која се у фалсификованој „Константиновој даровници“ наводи као Вицариус Филии Деи. Узгред речено, нумеричка вредност латинских слова у овом изразу износи 666. Мада је Римска црква због тога јавно порекла да овако гласи једна од титула римских папа, ипак их одају и други извори у којим се помиње ова њихова титула.
Онда, Тома Аквински, кога Римокатоличка црква сматра једним од својих највећих теолога и кога је чак прогласила за светитеља, написао је Сумма Тхеологица – дело које чини темеље учења Римокатоличке цркве, али које је такође било засновано на фалсификатима, јер је у њеном сачињавању тај Тома Аквински неретко користио Грацијанов декрет као свој извор. Тома Аквински је познат и по делу „Заблуде Грка“ (лат. Цонтра Еррорес Граецорум), где се ово „Грци“ односи на источне хришћане, и у којем је аутор писао како исти треба да се уједине с Римом, упркос томе што је Рим био тај који се одвојио. У делу Сумма Тхеологица су на једном месту сакупљене све савремене догме Католичке цркве, која се позива баш на Тому Аквинског када жели да исте оправда. Један део подсећа и на Грацијанов декрет, када се говори о дефиницији јереси:
(…) Са једне стране, то је грех, због којег они (јеретици) не само да треба да буду изопштени из Цркве, већ треба да буду изопштени из света смрћу.
И у наставку од истог текста:
Као што фалсификатори новца и други чинитељи зла бивају од стране секуларне власти осуђени на смрт, тако постоји много више разлога да јеретици буду не само изопштени, већ и да се усмрте.
Но, Рим ни ту није стао. Још један грандиозни фалсификат из Ватикана заузима посебно место у историји. Реч је о делу „Књига о папама“ (лат. Либер Понтифицалис). Ово дело је за циљ имало да прикаже да је први папа наводно био апостол Петар, и да су све папе његови наследници. А пошто је Петра одредио сам Исус Христ за ту службу, наводно да буде први епископ над свим црквама, онда је „логично“ да и његови наследници треба да буду једини поглавари над хришћанством.
Либер Понтифицалис садржи списак свих папа од „св. Петра“ до 15. века. Међутим, познато је да је тај списак римских папа често мењан и допуњаван током више векова, толико да се не зна ко су уопште били аутори. У самој је Католичкој енциклопедији записано, како је „у само ретким случајевима могуће одредити ауторе“, тј. не знају се аутори биографија од већине папа. И не само да се не знају аутори, већ се на истом месту признаје да је то дело пуно грешака, и да садржи и апокрифне и фалсификоване допуне:
У већини рукописа на почетку се налази кривотворен текст као дијалог између папе Дамасија и Светог Јеронима. Тај текст писама је сматран веродостојним у Средњем веку…
И даље, у наставку:
Дишесне је упечатљиво и потпуно доказао како су прве серије биографија од Светог Петра до Феликса ИИИ сачињене најкасније у доба Феликсовог наследника Бонифација ИИ, и да је њихов аутор био савременик Анастасија ИИ и Симаха.
А ко је био тај папа Симах, чији је савременик био један од аутора „Књиге о папама“? То је био још један папа који је познат по фалсификовању докумената. Он је начинио тзв. „Симахејеве фалсификате“, који су и од стране свих садашњих историчара и од стране самог Ватикана признати као такви. И у Католичкој енциклопедији се опет наводе као фалсификовани документи. Они су том папи Симаху послужили у сукобу са конкурентом за престо папе, Лаврентијем, а који је требало да потврде његово наводно право да „папе нико не може да осуди“ ни за какво недело – још једна идеја као темељ догме о „непогрешивости и божанској ‘савршености’ папа“.
И на крају додајмо, да је и почетком 20. века и недавне 2001. године, списак папа из Либер Понтифицалис преправљан: исправљено је чак две стотине „грешака“, с тим да се највише њих односило, не случајно, на биографије папа из прва два века митске историје папа од „светог Петра“.
Такође, за пример можемо навести чувене, озлоглашене „Протоколе сионских мудраца”, који се и до данас приписују Јеврејима, као тобожњим „владарима света”, а како то неки умеју да тврде. Но ипак, већ је доказано да је ово само још један фалсификат спремљен у кухињи Ватикана, овог пута устремљен против Јевреја, наравно из политичких и идеолошких побуда. Римска црква, са својим чедом Инквизицијом, била је и остала највећи извор антисемитизма, па зато и не чуди што је покушавала преко овог фалсификата да по ко зна који пут оптужи Јевреје за све недаће у свету. У том делу, а које се приписује Јеврејима, пише како они тобоже желе да овладају целим светом, и како су спремни да униште сваког ко им се у томе супротстави.
Међутим, довољно је погледати текст тих „Протокола“, па видети да се тамо налазе све идеје које заступа у ствари Ватикан, а које су у потпуној супротности са законима јеврејске Торе. Неке од њих јесу: да политика нема никакве везе са моралом – и више но јасна асоцијација за Римску цркву; да народима треба владати силом – а како се папска религија ширила међу народима ако не силом?; да циљ оправдава средство – најпознатија крилатица језуита; тзв. право јачега (иначе, главно начело теорије еволуције); идеја о стварању Светске владе – заправо, за светску владу и тзв. Нови светски поредак јавно су се залагале римске папе; и постоји још низ других, бројних идеја из тих Протокола које је лако повезати са планом Римске цркве о владању светом, а које је она на крајње наиван начин покушала да припише Јеврејима. То се зове заменом теза.
Римски фалсификатори су у те „Протоколе“ убацили неке од израза који су типични за Тору, мислећи да због тога неће бити откривени, попут израза „гојим“ за не-Јевреје, или библијског израза „Божији народ“, и томе слично. Тамо пише и да Јевреји желе да поставе неког „израелског цара“ за владара света, и да желе да освоје Рим, како би тај њихов цар постао нови папа (?!); међутим, ми знамо да је истина потпуно друкчија – римске папе су те које су одувек желеле да освоје град Јерусалим, и папа је тај који жели да буде владар света.
Још је наивније у тим Протоколима приказана сама Римска црква. За њу тамо пише да је извор највећег морала и главни стуб одбране човечанства од „злих Јевреја“ и њихове „жидовско-масонске завере“ завладавања целом планетом. Записано је да је Римска црква највећи противник Јевреја, те да им је зато главни циљ уништити Римску цркву. Наравно, истина је опет потпуно супротна – Рим је тај који је одувек желео да уништи Јевреје, и Ватикан је тај који Јевреје сматра главном препреком у остварењу свог циља завладавања светом!
Читајући Протоколе, у ствари, ми добијамо одличну слику о плановима Римске цркве, и о свему ономе што је учинила током историје и што планира да учини у будућности. Веома је провидно у том фалсификованом делу Рим описан као једини спаситељ света од Јевреја и масона, а папа као неко ко нас наводно једини може одбранити од хаоса и ратова које исти ти „ционистички владари света“ изазивају. У Протоколима је чак записано и то да су заправо Јевреји били творци протестантске Реформације – опет, једног од главних противника Римске цркве у Средњем веку. Док се на једном другом месту у уста Јевреја стављају следеће речи: „Једино језуити могу да се пореде са нама“.
Штавише, дефиинитивно је већ доказано да су „Протоколе” написали папини језуитски свештеници у 19. веку, и то тако што су преписивали (извршили плагијат) из дела званог „Дијалози у паклу између Макијавелија и Монтескјеа“ (франц. Диалогуе ауx Енферс ентре Мацхиавел ет Монстесqуиеу), француског књижевника Мориса Жолија. Једина разлика је у томе што се у делу из ког су преписивали, Јевреји не помињу, већ је то био политички памфлет против француског цара Наполеона ИИИ.
„Протоколи сионских мудраца“ су први пут издати у Русији 1905. године, под називом „Долазак Антихриста и зацарење Сотоне на Земљи“, где се овај Антихрист поистовећивао са наводним долазећим „царем јудејским“. Протоколи су били нарочито популарни у времену совјетске Русије и владавине њихове антисемитске и антитеистичке идеологије комунизма, док су још већу популарност имали у нацистичкој Немачкој; они су били искоришћени као један од повода да се Јевреји истребљују. Адолф Хитлер је у својим говорима спомињао те Протоколе, а у књизи је „Моја борба“ (нем. Меин Кампф) управо њих наводио као главни „доказ“ да Јевреји желе да завладају светом, те да је зато „оправдано“ убијати их, без обзира што је истина поново сасвим супротна – Хитлер је био тај експонент оних који су желели да завладају светом, оних који су уништавали неистомишљенике, изазивали ратове, итд.
У вези са књигом „Моја борба“ Адолфа Хитлера, једним од светских бестселера савременог доба, није на одмет рећи и да је то још један од ватиканских фалсификата. Тачније, то је (не)дело написао Хитлер, али га је после преправљао и већину од написаног променио језуитски свештеник Стимфл. О томе је писао и сам припадник Хитлерове нацистичке партије:
Добри отац Стимфл, свештеник великог знања, и уредник књига из Мисбаха, месецима је преправљао књигу „Моја борба“. Из ње је избрисао наивне грешке и веома инфантилне и плиткоумне (Хитлерове) ставове.
Целокупну искристалисану слику добијамо ако знамо да су нацизам створили управо језуити, и да је већина Хитлерових сарадника и официра била део окултних и језуитских друштава, попут Реда Малтешких витезова. И „Протоколе“ и ту „Моју борбу“, у којима се Јевреји оптужују да су једини извори зла на планети, написали су дакле исти папини језуити, све у циљу да са себе скину белег геноцидних тирана света, а да га у исто време прикаче на оног ко им највише смета.
За крај можемо навести и речи француског историчара 19. века, Алфреда Мишјелса, о томе каква се историја данас учи:
Њена (аустријско-римска) историја је најмање позната од свих других: језуити, будући господари земље, на вјешт су је и дрзак начин фалсификовали. Хормаир, 25-годишњи директор бечке архиве, називље све књиге дотле штампане, у погледу томе, да нијесу ништа друго него радови по наруџбини и унапријед уговорене измишљотине. Лаж влада на обалама Дунава. Владари, који су управљали земљом, помоћу лукавства и помоћу силе, хоћаху још да преваре и будућа покољења. Они даваху да се штампају лажна ђела, да им послуже као илузије. Ниједном историчару није било могуће да дође до истинитих докумената; архива бијаше запечаћена као каква гробница.
Мада се зна да је велики број фалсификата био начињен у Средњем веку, као и током читаве историје, ипак нам остаје да су у Ватикану створени неки од највећих фалсификата икад у целокупној прошлости човечанства, а који су неретко чинили прекретнице у историјским догађајима и од којих се многи и дан-данас сматрају веродостојним документима.
Управо један од таквих докумената има тесне везе и са пореклом Хрвата. И Србима и Хрватима, и уопште Словенима, била је намењена и потом наметнута једна посебно лажна и фалсификована историја. У Ватикану фалсификовани документи постали су саставни део свих савремених школских уџбеника из историје, али један од њих заузима истакнуто место. Ради се о делу „О управљању царством” (лат. Де Администрандо Империо), које се приписује византијском цару из 10. века – Константину ВИИ Порфирогениту.
Порфирогенитово дело – ватикански фалсификат о пореклу Хрвата и Срба. Велика Хрватска
Попут Јевреја, и Срби су незаобилазна жртва манипулација Рима и његове фалсификоване историје. Дело „О управљању царством“ Константина Порфирогенита, као главног извора о пореклу и доласку Словена на Балкан, исто је фалсификовано, попут горе описаних докумената, као и бројних других који овде нису споменути. Већина историчара би се сложила да када не би постојало ово Порфирогенитово дело, онда о доласку и пореклу Срба и Хрвата, и пореклу њихових имена, не бисмо знали ништа, и у њиховој најранијој историји остала би рупа. Баш та чињеница подстакла је Ватикан да то дело фалсификује. Баш то сазнање, да ће лажирањем главног историјског извора о најдаљој прошлости Срба и Хрвата моћи да измени будућност тог народа, и да ће истим моћи да манипулише, био је главни мотив Ватикану да настави са својим уобичајеним прљавим послом прикривања истине. Зар би и могла да пропусти овако лак плен?
Да бисмо видели истинско порекло Хрвата и имена Хрвата, као и значај таквог сазнања, неопходно је прво проверити постојећа тумачења и теорије, а која су углавном базирана на делу византијског цара Порфирогенита. И заиста, довољно је погледати ставове званичне науке о пореклу Хрвата и имена „Хрвати”, па видети да су исти засновани искључиво на овоме Порфирогенитовом делу као главном извору. Ипак, колико су њихови ставови исправни, показаћемо сад на основу самог текста тог дела, који је заправо још један у низу ватиканских фалсификата. А као што ћемо касније приказати, порекло и цела историја Хрвата је фалсификована – исто као и у случају историје Срба и многих других народа по свету.
Да поменуто дело заиста представља фалсификат о пореклу Хрвата показаће нам примери из самог текста. Први од њих говори о томе како је наводно настало име Хрвата. Овако је тамо записано:
‘Хрват’ на словенском језику значи ‘онај који поседује велику територију’.
У Порфирогенитовом делу пише да су Хрвати тако названи зато што су у своме поседу наводно држали многе земље и велику територију. Занимљиво је да у истом делу писац чак и Франачку, која је држала половину Европе, назива „велика Франачка“ (иако то није сам назив државе), па онда чуди да је и једно од словенских племена називано „Велики Хрвати“.
Очито је да назив „Хрват”, не ни на једном словенском језику, већ ни на једном језику на свету не значи „онај који држи велику територију”. А зашто би онда један византијски цар написао тако нешто, поготово ако се узме у обзир да је цар Порфирогенит био веома образован владар?
Званично објашњење гласи да је Порфирогенит, наводно, записао такво порекло имена Хрвата, пошто је та реч веома слична грчкој речи хора, што би значило „земља“. Међутим, ни у том случају није нимало јасно зашто онда хрватско име не значи „земљани“, „они који држе земљу“, а не „они који држе велику територију“. Но, сву ту гунгулу лажи разоткрива следеће питање: Како то да су Хрвати, који су се доселили са Србима на Балкан, како каже Порфирогенитово дело, добили име по грчкој речи хора, а да су Срби добили своје име по латинској речи сервус? И Хрвати и Срби су се заједно доселили на Балкан, али је византијски владар Србе назвао по латинској речи за „роба“, а Хрвате по грчкој речи за „земљу“; па да ли се у Византији говорило латинским или грчким језиком? Још је већи проблем у томе што у Порфирогенитовом делу пише да назив „Хрват“ има такво значење на словенском језику, а не на грчком, тако да та њихова прича о вези грчке речи хора и имена „Хрват“ не пије воду. Сасвим је јасно да је то неко уметнуо у Порфирогенитово дело у каснијем добу.
Такође, „Порфирогенитово“ извођење српског имена од латинске речи серви у значењу „робови“ немогуће је из још једног разлога, а то је да су и у Средњој Европи – исто као на Балкану – живели Срби под тим именом. Средњоевропски Срби се касније спомињу у франачким аналима, и то су Срби који нису никад били под влашћу Византије, нити су долазили на Балкан, па нису ни могли да добију такво име по латинској речи за „робове“ од византијског цара. О овоме је говорио и најзнанији хрватски историк, Фердо Шишић.
Он је сматрао да је порекло имена Хрвата и Срба, које наводи Порфирогенит, ненаучно и нетачно. Он слично каже да ако су Срби заиста добили назив по латинској речи за робове, како онда објаснити тврдњу цара Порфирогенита да су Срби потекли од некрштених Срба из тзв. „Беле Србије“ у Средњој Европи, која се дакле називала Србија иако се налазила ван Балкана и домашаја Византије? Значи, звала се Бела Србија пре но што су Срби тобож уопште постали робови византијског цара, те он није ни могао да им да име Серви, у значењу „робови“, чак и ако не узмемо у обзир све друге изворе из Раног средњег века и античких времена који нам говоре о српском имену. Ово није толико битно као додатни доказ да је етимологија српског имена од речи серви нетачна, већ је битно из разлога што показује колико су фалсификатори били неопрезни и аљкави у свом наивном и са великом мржњом мотивисаном кривотворењу историје Хрвата и Срба.
У вези са тим, историчар Иван Лучић, који се често сматра „оцем хрватске историографије“, Порфирогенитове је тврдње о Хрватима и Србима називао „трабуњање Латина“. Док коначан доказ долази из самог Порфирогенитовог дела:
Чак и да не знамо ништа о њему као фалсификату, дакле, чак и да га сматрамо за веродостојно дело, само је један податак довољан да сруши целу ту илузорну вавилонску кулу од фалсификованих карата. Наиме, у време цара Ираклија, а у чије су време Срби наводно добили име по латинској речи за „робове“ (лат. серви), уопште се није говорило латинским, већ грчким језиком! Штавише, у Византији се говорило грчким од тог доба, па све до нестанка исте у 15. веку; латински није био службени језик на византијском двору. Како су онда могли Срби добити име по латинској речи за робове, пошто су наводно били „робови ромејског цара“? На грчком се „роб“ не каже ни сервус, нити нешто слично томе, већ доулос. То је само додатни доказ да су ватикански фалсификатори, који су писали и говорили латинским језиком, само убацили ту неистину о пореклу имена „Срби“, претворивши грчко доулос у латинско сервус. Онај који је у Порфирогенитовом делу записао да су Срби „робови“, тај исти је у много каснијем добу говорио да су Срби, и уопште Словени, „ропска раса“ којом треба да се влада. Да није толико провидно и наивно одрађено, можда би и могло да им се поверује.
И као што је Рим Србе хтео да понизи назвавши их својим робовима, тако је на сличан начин, у том спису, хтео Хрвате да прикаже као славан народ и најзначајнији политички фактор на Балкану, а у циљу да их одвоји од Срба. Зато тамо и пише да назив „Хрват“ значи „онај који држи велику територију“. С тим у вези, чак и да се у Византији тада није говорило грчким, већ латинским језиком, опет се наилази на контрадикторност, јер је име Хрвата код Порфирогенита изведено од грчке речи „хора“, што значи „земља“. Зато у истом делу и пише како је хрватско име наводно настало од „неке словенске речи“. На који год начин покушамо да оправдамо дело Порфирогенита, увек наилазимо на неко противречје.
У вези с тим у истом тексту се спомиње и термин „Велике Хрватске“, иако никад ни на једној јединој карти Европе није забележено постојање државе са тим именом. Штавише, овај назив је највише био популаран за време оснивања усташке државе НДХ, кад се под тим подразумевала Хрватска која је требало да обухвата и Словенију и Босну и Херцеговину и делове данашње Србије. Међутим, као што никада у историји није постојала Велика Србија, тако исто није постојала Велика Хрватска, а нарочито не у Средњем веку. Уосталом, нико од историчара и не зна где се тачно у Средњој Европи Велика Хрватска налазила.
Често се ова тзв. „Велика Хрватска“ поистовећује и са средњоевропском Белом Хрватском из Порфирогенитовог дела, но ипак, ни она никада није постојала. Некоме ће то можда изгледати чудно, али то тако бива када се крене у разоткривање фалсификата, просто је немогуће не наићи на ствари које је теже прогутати из једног залогаја. Ипак, сву ову гунгулу око термина Велика, Бела Хрватска решили су већ сами хрватски историчари. Ево шта каже чувени хрватски лингвиста и историк Ватрослав Јагић: „Бела и Велика некрштена Хрватска је измишљена земља“. Потпуно исто се каже и за тзв. некрштену (паганску) Белу Србију, која се исто наводи у Порфирогенитовом делу, као сусед Беле Хрватске:она није постојала.
Савремени хрватски историчар Иван Мужић потпуно разјашњава сву ову проблематичну ситуацију, кад каже како „Ознака мегале у ДАИ нема значење просторне величине. То није Велика Хрватска него стара, прва Хрватска из које су (се) Хрвати иселили. М. Кузмић је точно протумачио појмове Бијела и Велика Хрватска у ДАИ. Он је навео 24 примјера, а од тога су 22 примјера из дјела разних писаца који потврђују да мегале значи стара, старија, прва“. И ето објашњења: није то ни Велика, ни Бела, нити било која друга обојена Хрватска, то је „Стара Хрватска“, што ће рећи, првобитно место са којег су Хрвати дошли на Балкан.
Победници из Рима пишу историју: Како су Полапски Словени постали „Бели Хрвати“
Видели смо дакле да је „Велика Хрватска“ заправо стара Хрватска, тј. место из ког су Хрвати, као део Словена, дошли на Балкан. Сада ћемо разрешити и мистерију „Беле Хрватске“. Кренућемо од етимологије саме речи „бела“.
Чувени хрватски етимолог Петар Скок словенску је реч „бела“ извео од латинске речи алба, која има исто значење. Заиста, словенска реч „бела“ је настала као и та реч у другим тзв. индо-европским језицима: староенглеска албе, немачка албиз, грчка алпхос, итд. Реч „бела“ и има исти сугласнички корен као и реч алба, а то је Л-Б, с тим да је у словенским језицима дошло до замене места гласова „л“ и „б“. Притом, занимљиво је да је та реч вероватно потекла од семитске, тј. хебрејске речи са истим значењем: „лаван“ или „лабан“.
Тако је и једна река у данашњој Немачкој, око које су су живели Словени (познати и као Венди), носила слично име – Алба (лат. Албис), нама познатија као Лаба или Елба – иначе, једна од највећих река Средње Европе. Словенска племена која су живела око Лабе позната су у савременој историјској науци као Полапски Словени. Управо је ово име синонимно за име „Венди“.
Скок је зато сматрао да је Порфирогенит измислио „Беле Хрвате“ од Хрвата који су живели у великој области око реке Лабе, или да је само помешао реч алба у значењу „бело“ са речју Алба за реку Лабу. И заиста, неки од Порфирогенитових описа „Беле Хрватске“, као земље која се налазила северно од Баварске, потпуно се поклапају са локацијом Полабља.
Једини проблем у овоме јесте што се Хрвати око Лабе не спомињу ни у једном другом извору, иако су писани извори о средњоевропским Словенима веома бројни. Ти извори, без изузетка, знају само за Венде/Словене, као и бројна имена словенских племена, али ни на једном месту се не спомињу Хрвати, бар не у Полабљу. Једини средњоевропски Хрвати су Хрвати који се спомињу у делу Пољске и Украјине, како их то наводе арапски извори, али не у Полабљу. Стога, око реке Лабе су становали Словени, не изричито словенско племе под именом Хрвата.
Из свега до сада реченог долазимо до јасног закључка: у свом фалсификовању историје, с циљем да Хрвате завади са Србима, као два припадника истог народа, Ватикан је просто од Полапских Словена измислио „Беле Хрвате“. Овоме би у прилог додатно ишло и помињање тзв. „Црвене Хрватске“ од стране хрватских историчара…
Незванични римски конкордат: Црна Гора претворена у „Црвену Хрватску“
Али, као што нису постојале Велика и Бела Хрватска, тако исто није постојала ни Црвена, јер ни њено постојање никада није забележено ни на једној карти Балкана, нити ико зна које земље је иста обухватала. Из тог разлога ови термини неретко се злоупотребљавају, док су извори који говоре о Црвеној и Великој или Белој Хрватској искључиво од римокатоличких, тј. западњачких писаца. Да помена о Црвеној Хрватској, а за коју су морали да знају и суседни Срби, нема нити у једном источном и српском историјском извору, чак и они најгласнији антисрпски браниоци „Црвене Хрватске” су потврдили:
Српски извори нијесу (…) спомињали Црвену Хрватску, а нарочито не они од Немањића, па касније.
Једни тврде како је Црвена Хрватска под собом имала Приморје, попут средњовековне земље Паганије, Захумља и Травуније. Међутим, добро је познато да су ово у ствари биле српске земље, које се наводе као српске чак и у делу Константина Порфирогенита. Било је и оних који су за „Црвену Хрватску” сматрали простор Црне Горе, као горе споменути аутор, иначе сарадник усташког покрета и познати фалсификатор историје Црне Горе, који је тврдио да је „Црвена Хрватска” настало од назива „Црна Гора”, цитирајући (злоупотребивши) речи хрватског историчара Наде Клаић:
Данашња Црна Гора… још се у XВ вијеку звала Чрмна и Црмна Гора (а то је од адјектива ‘ч р м н’, који је облик старији од ‘црвен’). Од ‘црнина’ постала је ‘црна’, као од Црмница (крај у Црној Гори) Црница.
Мада горње објашњење можда има везе са пореклом назива „Црна Гора”, у сваком случају нема ни помена о „Црвеној Хрватској”, нити може имати везе са називом било којег народа или државе. Штавише, ово иде у прилог ономе што је тврдио хрватски етимолог Петар Скок, да је назив „Црвена Хрватска” настао (извртањем) од „Црмница”, имена области у Црној Гори. Ово потврђује да су фалсификатори од назива црногорске области могли измислити Црвену Хрватску. Исто је писао и хрватски историчар Вјекослав Клаић, са том разликом да је он тврдио супротно: да је од имена „Црвена Хрватска“ настало име „Црмница/Црвена гора/Црна Гора“. О томе су говорили и хрватски историчар Натко Нодило, српски лингвиста Ђура Даничић, затим, опет хрватски историчар Милан Шуфлај, итд. Наравно, Клаићу није сметало што ниједан извор, па чак ни Порфирогенитово дело, не помиње ту „Црвену Хрватску“, док једини извор на који се ослања – Дукљанинов Летопис – исто не помиње његову „Црвену Хрватску“ у свим својим преводима. И сам Клаић каже:
Занимљиво је да позната „Хрватска кроника“, која (…) није друго него до свакако прије 1510. године састављени пријевод љетописца попа Дукљанина, не познаје Црвену Хрватску (…)
Скок је и на Црвену и на Белу Хрватску гледао као на измишљотине Порфирогенита и Попа Дукљанина (или ће пре бити да су то измишљотине Ватикана?), те да је Црвена Хрватска дакле могла настати од назива једне области у Црној Гори или чак од имена српског племена Кучи. Поново, прича о овој „Црвеној Хрватској“ највише је пропагирана у 20. веку, и то, углавном од стране усташког режима хрватске државе, док се часопис Хрватске странке права звао управо Црвена Хрватска, а чији је оснивач био Анте Старчевић. И сам Србин пореклом, Старчевић, највише је познат по својим изјавама антисрпских и антисемитских конотација, мржњи према свему што је српско и словенско, као и својој књизи у којој је Србе назвао стоком и животињама: „Пасмина славеносербска по Херватској”. Користио је нацистичку терминологију, те Србе и Јевреје видео као „нижу расу”, док је читави Балкан сматрао за искључиво хрватску земљу, заступајући тезу тзв. „Велике Хрватске“, која никад није постојала. Можемо навести само један цитат из споменутог његовог дела, у којем се Милош Обилић и српски цар Стефан Душан називају Хрватима:
У Стефану-Душану угаси се последњи трак… херватске династие Немањићах, који кроз векове… владаху източно-северних покрајинах Херватске.
Овакви ненаучни ставови могу се срести и код албанских „историчара”, а који тврде да су Немањићи били тзв. албанска владарска династија. Не случајно, то се пропагирало у склопу идеје о „Великој Албанији” – на сличан начин као што је исти политички иницијатор – Ватикан – уредио да се пропагира и идеја „Велике Хрватске”.
Хрвати под божанском заштитом папе
Осим прича о Великој и Црвено-Белој Хрватској, у делу Порфирогенита, „обрађеном” и преправљаном у ватиканским кривотворницама, наилазимо на острашћено величање римских папа, што је и сасвим очекивајуће. Жеља Запада, на челу са Ватиканом, да Хрвате одвоји од својих корена и словенских народа, и да њихово порекло и историју фалсификује, огледа се и у наводима Порфирогенитовог дела у којем се Бели Хрвати приказују као народ под личном заштитом папе, као папина љубимчад. Један од тих навода каже следеће:
(Хрвати су) од истог римског папе примили благослов, те им је речено да ако неки туђин нападне Хрвате и заподене рат против њих, да ће се онда моћни Бог борити за Хрвате и штитиће их, а Петар, Христов ученик, подариће им победе.
Ни за један други народ папе нису дале овако убедљиве гаранције заштите и „Божије помоћи”. Чак им и Петар помаже, кога Римокатоличка црква иначе сматра претечом папа или „првим папом”, иако се за Петра нигде у Светом Писму не каже да је живео у Риму, нити доводи у везу са Ватиканом и папама. У горњем цитату јасно се види жеља Ватикана да пригрли Хрвате у своје окриље, и да од њих начини борце против непријатеља Рима, као што су били и остали „шизматични Срби”, Јевреји, Руси и други. Ватикан је од Хрвата само хтео да начини нову крсташку војску, поред германске и смртно лојалне језуитске коју је поседовала, као и новопридошле мађарске „апостолске” војске. Овога је био свестан чак и антирспски опредељени хрватски политичар – Франо Супило – издавач часописа „Црвена Хрватска“:
Напротив, хрватски народ је посве друкчији. Тко је томе крив? Вјерозакон. Изручили смо народну свијест и савјест перфидији и интригама Римске цркве, оног Рима (…)
У Порфирогенитовом делу, пре папиног „благослова“ над Хрватима, наводе се и ове речи у сличном контексту:
Ови покрштени Хрвати не нападају туђинске земље изван својих граница, јер им је тако заповедио папа римски, давши им некакву врсту пророчког одговора (…) Након крштења, Хрвати су се заветовали (…) у име Светог Петра апостола да никада неће започети рат са туђином, већ да желе живети у миру са сваким ко то исто жели (…)
Из горњег цитата јасно се види несакривена жеља аутора да оправдају све прошле крсташке ратове, и оне које је папа планирао убудуће, против туђина (није тешко погодити на ког се „туђина“ ту мисли), заоденути пророштвом, мистицизмом, папским заповедима и причом о невиним Хрватима, који су се чак и „заветовали“ да ће бранити само „своју територију“. И више је него провидно да се овде назиру идеје из каснијих векова него што је то време писања овог дела.
Ево још једне потврде од историчара који је исто покушавао у својој књизи да одбрани „веродостојност“ сваког појединачног цитата у Порфирогенитовом делу, и који је исто заступник званичне, фалсификоване историје Хрвата, али је ипак и сам признао оно што је очевидно:
Та прича о споразуму између Хрвата и папе је нејасна (…) Можемо рећи да је тај споразум творевина непознатог аутора Константиновог извора.
А у наставку се даје и објашњење. Иако је његов аутор нудио разне могуће разлоге, несвесно је признао о чему је ту заиста реч:
Могуће је да је тај (непознати) аутор желео да пронађе некакве раније везе између Хрвата и Рима, да би оправдао политичку ситуацију свог времена (…)
Ако је ова прича о Хрватима који се заклињу папи заиста измишљотина (као што највероватније и јесте), онда је њен непознати аутор, као Константинов примарни извор, имао разлога да то учини. Политичка порука тога је да су Хрвати били одани папи, и да је Рим имао одређену врсту контроле над њима (…)
Треба ли већи доказ од ових речи? Поновимо, ово су речи историчара који Порфирогенитово дело сматра веродостојним и који покушава да одбрани целу фаслификовану историју Хрвата и Срба.
Такође, стално спомињање „светог Петра апостола“ још додатно доказује да су аутори били ватикански фратри, пошто је Римокатоличка црква ионако Петра прогласила за тобожњег „првог папу“. Не постоји ниједан рационалан разлог зашто би византијски цар толико пута спомињао „пресветог папу“и „Светог Петра апостола“. Штавише, таква је терминологија у потпуности истоветна са оном која се види и у најпознатијем ватиканском фалсификату – „Константиновој даровници“. Тамо се у релативно кратком тексту користи већи број истих израза као у делу Константина Седмог: „пресвети папа“, „свети апостол Петар“, те некакве заклетве у њихово име, итд. Сасвим је јасно да је (криво)творац оба ова списа био Ватикан.
Горњи текст је одломак из књиге др Стевана Томовића „Историја Хрвата – велики ватикански фалсификат“
Дневне.рс

Да ли је историја Хрвата фалсификат направљен у Ватикану?


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости