Црњански
Завод за обрачун и плаћања (ЗОП), као наследник претходних служби контроле плаћања, угашен је последњег дана 2002. године. О значају постојања ове службе много се причало, њена функција у контроли платног промета и спречавању избегавања плаћања пореза имала је епске резултате.
И данас многи заговарају враћање, поновно оснивање, ове службе: утицајне политичке организације, професори економије, удружења независних економиста, грађански покрети , угледни појединци.
Чињенично, контрола платног промета и не постоји. Занимљиво би било видети рад ЗОП-а у данашњим условима када у Србији функционише 330 хиљада привредих субјеката, и упоредити са временом када их је било скоро десетоструко мање.
Како би ЗОП служба решила следеће изазове:
Царина годишње прошверцује, пропусти неоцарињено и без наплате ПДВ-а, две до четири милијарде евра робе, буџет губи више стотина милиона евра пореских прихода.
Послодавци држе 700 хиљада радника на црно при чему буџет губи 1,5 милијарди евра пореза и доприноса (порез на зараде, ПИО, здравств. и допри. за незапосл.)
Прањем новца се изнесе ван земље плаћањем фиктивних фактура разним оф-шор фирмама и другим страним добављачима 4,5 до 5 млрд. УС $.
Преко 400 хиљада послодаваца исплаћује минималне зараде својим радницима, процена да преко 200 хиљ.раника зарађује двоструко или троструко више, разлику добијају у кешу, на руке, без плаћања доприноса.
Привредници не пријављују (рад у сивој зони) преко десет милијарди евра промета робе и услуга.
Више од 100 хиљада паушално опорезивих обвезника могу годишње до шест милиона готовине подизати са текућег рачуна, често „зарађених“ издавањем фиктивних фактура уз провизију од 10 и више процената (адвокати, лекари, стоматолози, вештаци разних струка и предузетници који врше поједине занатске услуге).
Корупција на тендерима „кошта“ државу преко милијарду евра, криминализовани део државних службеника наноси огромну штету буџету.
Пласман акцизних производа на црно, без регистровања промета, је у замаху, роба највећим делом стиже из домаћих легалних токова.
Више десетина хиљада привредних субјеката послује а да им службеници Пореске управе Србије нису дошли у контролу преко једне деценије –привредници могу да послују по систему: „мајке ми, радим све по прописима“.
Много проблематичних питања има на која, сигуран сам, реинкарнирани ЗОП не би имао одговоре. У ствари, ако би се основала поново, та служба би требала да исправља пропусте свих других које своје послове и радне задатке не извршавају.
Зашто МУП и Тужилаштво за организовани криминал не сузбију шверц робе на Царини? Зашто Инспекторат за рад и Пореска управа Србије нерадом допуштају привредницима да запошљавају нелегално скоро исти број радника које имају уредно пријављене. Зашто НБС не спречи прањем изношење новца из земље када већ има сву потрену документацију (лажне фактуре, УЦД)? Зашто тржишни и порески инспектори не спрече промет робе и услуга без пријављивања промета?
Недвосмислен закључак је да нова ЗОП служба треба да уради све оно што тренутно најважније службе у држави не раде: МУП, НБС, Пореска управа Србије, Инспекторат за рад, Тржишна инспекција.
Јасно као дан да од тог посла нема ништа: поновно враћање СДК било би само још једно место за удомљење страначких, по могућству високо-образованих-корумпираних, кадрова.
Драган Радовић
| СДК – Служба друштвеног књиговодства – да ли је треба вратити? Завод за обрачун и плаћања (ЗОП), као наследник претходних служби контроле плаћања, уг |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар