среда, 28. фебруар 2018.

Томислав Kресовић: Kако ЕУ „обећава“ и прети Србији?

Томислав Kресовић: Kако ЕУ „обећава“ и прети Србији?
Србија је све више у опасности да буде без пат или реми позиције, већ да буде у шах-мату поражена у геополитичкој шаховској табли започетој 1999 године НАТО инвазијом над Србијом и признањем нзависности Kосова од стране већине држава ЕУ и САД 2008 године..Kосово је отето од Србије,окупирано и као двојни протекторат УН И НАТО постао је и трећи проткторат ЕУ односно Немачке..Сада је Kосово све удаљеније од резолуције 1244СБУН, а све је више део стратешких игара ЕУ И НАТО односно САД и Немачке.Међутим све док постоји резолуција 1244СБУН Србија је и даље у игри својих интереса.Немачка и друге државе ЕУ “меке моћи ”односно економије,доласка страних компанија уз јефтину радну снагу врше перфидни притисак на власти у Србији да “компромисом” који води у нормализацију односа Београда и Приштине који значи признање државности без пуног признања, али без ометања Kосова за статус у УН и другим интеграцијама. Србија у шаховској партији са ЕУ и САД око Kосова И Метохије губи и краља и краљицу и своје интересе на Kосову ,како ресурсене,економске, међународне али и своју духовност и национални интегритет на путу ка ЕУ који је неизвестан и још увек хипотетички.Горбачов је преварен рушењем Берлинског зида и проширењем НАТО на Исток као и Борис Јелцин.
„Великим обећањима“ ЕУ води пут самодрицању од Kосова и Метохије ?
Србија ће бити вешто изманипулисана великим обећањима званичника ЕУ за своју „светлу „ економску будућност ако се сама одрекне Kосова. Сам Председник Србије Александар Вучић каже за РТС “да, када је реч о KиМ, ми играмо партију шаха без даме и топа и покушавамо да извучемо пат. . Да нашег краља сатерамо у ћошак а да нам њихови пешци не дозволе да се померимо и да извучемо реми“.Очигледно је да ће наредни месеци бити у правцу великог притиска и убеђивања за велики “компромис” Србије односно пун пораз на Kосову и Метохији и добровољно одрицање од Kосова на начин како то тражи ЕУ и САД. ”Председник Србије каже “Споразум с Приштином неопходан нам је како бисмо ишли даље ка ЕУ, како бисмо имали још више страних инвестиција, нових фабрика, више радних места и бољи стандрад, а у противном наићи ћемо, упозорио је, на природни зид, који се више не може пробити. Бићемо као Турска и Македонија “.Овде председник Србије унапред види исход иако је Kосово Метохија проблем односно једначина са више непознатих .Србија рецимо неможе бити као Турска која је геополтички моћна држава Европе по свим критеријумима међународне политике са високим степеном независности и далеко мањим потребама за ЕУ јер има своје капацитете према моћним интерсним сферама (ЕУ,САД,Kина,Русија,Иран).Србија није ни Kипар који је подељне И има међународну мисију УН али је чланица Еууз све интересе И Турске И Грчке. Србија је ближа моделу кризе у Македоније,стим што Македонија за сада није федерализована као што је Kосово отето од Србије,али је извесно да Македонија “срља” у федерализацију уз помоћ ЕУ и САД.
Србија на шаховској “шимултанки” великих играча?
Председник Србије је очигледно “добар играч “шаха али Kосово И Метохија нису само на једној шаховској табли већ су на међународној “симулатанки” са више велемајстора,мајстора али и политичких “ пацера”.Председник Србије каже за Прву ТЕЛЕВИЗИЈУ каже “Зашто не кажете и ви и сви други народу шта све нећемо имати и шта све нећемо моћи да имамо ако се не договоримо, а тај је договор могућ једино ако нађемо компромисно ресење”Тешко је рећи шта ће Србија добити или изгубити са пуном нормализацијом односа са Приштином ,али је јасно да је моћне државе ЕУ терају на реализацију својих интереса уз самоодрицање Србије од Kосову и Метохије како је записано у садашњме Уставу Србије,Србији се све више јавно прети И шири се страх и прогнозе да ће као држава, народ демографски ,политички И територијално нестати ако се не интегрише у ЕУ , не постигне компромис са Приштином.Србија неће демографски нестати са мапе Балкана и Европе пре других ,али може сама себе својим погрешним државним потезима одвући у губитак самопоштовања и осећаја сопствене вредности у Европи. Онда се отварају друга питања попут Војводине,Санџака ,гранични спророви са Хрватском ,односи са Русијом.Немачка ипак види Србију као преткумановску из 1912 године са послушним политичким естаблишметом.Србија има излаз и у другим економским пројекцијама ако то жели као што је био случај и 1903 године .Председник Србије каже ““Самом најавом уласка Србије у ЕУ бити повећане директне стране инвестиције“, а у супротном, каже „имаћемо безброј других проблема – правних и техничких, економских…“. Зато је, каже, све време инсистирао на неопходности компромиса”Неопходан компромис или болно решење ЕУ И САД за Kосово је самоодицање И добровољно демисионирање од свих или већине права Србије на Kосову И Метохији.Сада се припрема јавно мнење о катастрофи Србије ако се не постигне болни компромис Србије на Kосову .То је у ствари потреба да се Србији страном силом и српском руком постигне ефекат самоодицања што ни једна држава ЕУ И Европе није урадила ,То су потези завршница геополитичког пораза Србије И увођена у пун протекорат .Болни компромис Србије на Kосову И Метохији је ново растакање Србије по “шавовима”, али и опасност од нестајања Републике Српске.Управо због тога овде је опасност од губитка и краља и краљице од стране “пешака” и “топова” који долазе из ЕУ.Мудрост је бити стрпљив И одмерити своје потезе пре него што се повуку на глобалној шаховској табли .
Томислав Kресовић

Томислав Kресовић: Kако ЕУ „обећава“ и прети Србији? - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Спутњик интерву - Бошко Јакшић и Жељко Пантелић

Спутњик интерву - Бошко Јакшић и Жељко Пантелић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЗРНО ПО ЗРНО: Коста Чавошки - Вертикале (28. 2. 2018)

ЗРНО ПО ЗРНО: Коста Чавошки - Вертикале (28. 2. 2018)
Питања у емисији:
1. Који су темељи српског идентитета?
2. Ко је највећи Србин/Српкиња у историји?
3. Највећи Србин/Српкиња у 20. веку?
4. Да ли се Срби лако асимилују? (зашто?)
5. Најзначајније достигнуће српске културе?
6. Зашто је Народни музеј затворен 20 година?
7. Шта мислите о ријалити програмима у Србији?
8. Да ли су Срби само православне вероисповести?
9. Шта мислите о бошњачком и црногорском језику?
10. Ћирилица или латиница?





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
Цена гласа

Два литра уља, по две конзерве паштете и месног нареска, два килограма шећера, два килограма брашна, две ”плазме”, 200 грама кафе, две кесе макарона, две пиринча.

Ово је садржај ”пакета” за сигуран глас СНС на београдским изборима.

Наравоученије

Пустите ви та разна ”стручна” испитивања рејтинга странака на изборима и гледајте у ”пакете”: што је садржај богатији, странка лошије стоји!

Имамо плац

У Србију из Немачке стиже 300.000 ”половњака” по цени од 3.000 евра, за које власници тамо не би добили ни 500 евра…

Ето шта смо ми за Немачку, ауто отпад!

Нама реализам

Меркелова: ”Напредак Србије је импресиван!”

Јункер: ”Напредак Албаније је импресиван!”

Њима импресионизам, нама сурови реализам…

Ако питате

Ако питате премијерку Ану Брнабић, ”…са Рамушем Харадинајем у Лондону није проговорила ни реч, иако је седела до њега!”

…Што није фер, јер је он коалициони партнер Српске листе на КиМ!

Прикрива злочинца?

Нисмо видели да је наша премијерка Ана Брнабић британским властима пријавила присуство ”лица са потернице”, оптуженог за ратне злочине у Србији, а још мање да је захтевала његово хапшење и изручење Србији!

Непостојећи

Македонија и званично саопштила да више неће учествовати на скуповима на које није позвано Косово…

Навикавају се, ускоро ће и они бити непостојећи…

Исто је то

Тек замонашеног Светог Саву у ТВ Немањићима – камера снимила испред фреске Светог Саве…

Па, добро, и Тома Николић Вилењак сликао се поред своје фреске у својој цркви…

Дим

Из Београда на води пуштен црни дим, а када изаберу управика зграде, пустиће бели…

Јутрос, зором

Небојша Крстић Крле, бивши саветник бившег председника, јутрос рано на РТС објашњавао шта мисли председник Србије, а пола сата касније, председник на РТС објашњавао шта мисли Крле…

Оба мисле као онај други…

Будите људи

Пошто Скупштина не заседа лети, а видимо ни зими, пустите бескућнике унутра да се огреју и преспавају.

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Цена гласа Два литра уља, по две конзерве паштете и месног нареска, два...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИСПОВЕСТ ЦИА АГЕНТА: Дати су нам милиони да распарчамо СФРЈ, подмитили смо странке и политичаре који...

ИСПОВЕСТ ЦИА АГЕНТА: Дати су нам милиони да распарчамо СФРЈ, подмитили смо странке и политичаре који су распаљивали мржњу међу народима, а крајњи циљ је био да вас направимо робовима!

ИСПОВЕСТ ЦИА АГЕНТА: Дати су нам милиони да распарчамо СФРЈ, подмитили смо странке и политичаре који су распаљивали мржњу међу народима, а крајњи циљ је био да вас направимо робовима! – Аналитички форум
ИСПОВЕСТ ЦИА АГЕНТА: Дати су нам милиони да распарчамо СФРЈ, подмитили смо странке и политичаре који су распаљивали мржњу међу народима, а крајњи циљ је био да вас направимо робовима! Аналитички форум · 28/02/2018. Webtribune.rs 22. novembra 2015. Мој шеф, који је ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Још један доказ да се преко УНИЦЕФ-а намеће легализација педофилије

Још један доказ да се преко УНИЦЕФ-а намеће легализација педофилије
Питер Њуел који је осуђен за силовање детета није био само консултант УНИЦЕФА, већ је био кључна и водећа фигура у изради међународних стандарда у области „дечије заштите“… Активна делатност Њуела и повезаних структура са њим није само легла у основу захтева за забрану родитељских кажњавања од стране међународних структура. Она је фактички постала основа на којој су се градили и многи други међународни „стандарди“ у области „заштите права деце“…
фебруара 2018 године енглески медији су саопштили о правоснажној осуди и притварању бившег саветника УНИЦЕФ-а Питера Њуела који је, како се показало, у 60-тим годинама неколико пута силовао дечака. Дечак је имао 12 година када се то догодило први пут. Показало је да је Њуел педофил што је „дубоко шокирало“ представнике УНИЦЕФ-а.Ипак Њуел није био само један од саветника УН. Он је био кључна и водећа фигура у изградњи међународних стандарда у области „дечије заштите“.Аналитички центар „Породична политика“ (Семейная Политика.РФ) показује то у у свом извештају на примеру једног од главних праваца делатности осуђеног педофила. Ове чињенице, према мишљењу експерата, морају да приморају државу да на нови и трезвенији начин гледа на међународне захтеве у области „права детета“.

Извештај под називом „Покрет за забрану телесних кажњавања у породици: извори, методе, резултати“, показује да је почетак покрета за забрану телесних кажњавања у породици потекао од делатности легалне педофилске организације „Размена информација о педофилији“(Paedophile Information Exchange, PIE), која је постојала у Великој Британији од 1974. до 1982.године, када су на педофилију многи представници енглеског друштва гледали као на један од видова права хомосекцуалаца.

Организација је прво у Енглеској почела активну борбу за право деце на сексуалну слободу и за њихово ослобођење од родитељске контроле, не би ли олакшала доступ педофила деци. Одмах после њене забране од стране власти због „нарушавања друштвеног морала“ палу заставу борбе за „дечија права“ дохватио је Питер Њуел, који се до тада налазио на челу образовног покрета у „Националном савету за грађанске слободе“, чији је члан била PIE.

Током многих година он је брижно и постепено градио покрет за забрану права, у почетку учитеља, а затим и родитеља – да физички кажњавају своју децу, испрва на националном, а затим и на међународном нивоу. Како је показано у извештају, у тежњи ка свом циљу тај покрет се од самог почетка почетка заснивао на манипулацијама и превари. При томе Њуел је имао кључну улогу у свим енглеским, а затим и међународним организацијама, створеним за постизање истог циља.

На документа која су долазила од Њуелове организације и на његово „експертско“ учешће, ослањали су се у својим одлукама Комитет УН за права детета и Парламентарни скуп савета Европе. Он је био аутор, коаутор и члан редакцијских савета званичних публикација УНЕСКО-а, УНИЦЕФ-а, других докумената који су одређивали глобалну политику – на пример „Званичног истражног извештаја УН о насиљу над децом“.

Њуел је такође дуго времена био члан савета директора утицајне међународне организације „Информативна мрежа за права детета“(CRIN, Child Rights Information Network) са којом су сарађивале многобројне повезане организације за „заштиту деце“ и државне структуре у многим државама света, укључујући и Русију. У оквирима те организације, он је био један од оснивача и две руководилачке лобистичке коалиције, које су укључивале 80 организација из различитих страна света, чији су напори одиграли одлучујућу улогу у приспајању изборног протокола Конвенцији УН за права детета, који је дао права деци да се жале за кршење својих права директно у профилни комитет УН.

Активна делатност Њуела и повезаних структура са њим није само легла у основу захтева за забрану родитељских кажњавања од стране међународних структура. Она је фактички постала основа на којој су се градили и многи други међународни „стандарди“ у области „заштите права деце“.

На пример, 2007 он је био један од два коаутора (други је била његов „домаћи партнер“ Рејчел Хоџкин) званичног „Приручника за остваривање Конвенције о правима детета“, који је издао УНИЦЕФ. Он се такође активно бавио „гурањем“ идеје увођења специјалног Комисара за права деце (томе је и посвећена његова књига, објављена 2000.године), оснивања „дечијих“ управљачких структура. Управо је он обучавао невладине организације како треба да посматрају испуњавање савета према ставкама специјалног извештаја УН о насиљу над децом (написани приручник на ову тему је објављен 2008.године од стране утицајне међународне организације «Save the Children»).

После хапшења и осуђивања Питра Њуела као доказаног педофила, представник УНИЦЕФ-а, како објављује БиБиСи (BBC), је изјавио: „Ми смо дубоко шокирани, сазнавши за хапшење Питера Њуела. Ми нисмо знали за те преступе, док је он радио као саветник УНИЦЕФ-а пре 10 година. Од тада УНИЦЕФ је увео строге процедуре провере својих сарадника и саветника“1.

Али, као што смо видели, не говори се само о једном од многобројних саветника УНИЦЕФ-а. Ради се о човеку који се без преувеличавања може назвати кључном фигуром у формирању многих међународних стандарда у области права деце, управо у захтевима да се законодавно забрани физичко кажњавање деце у породици. Како је показано у извештају АЦ “Породична политика.рф“ тај захтев, као и многи други слични „стандарди“ немају никакве реалне основе у нормама међународног права и фактички су „измишљени“. Он се не заснива ни на научним подацима, ни на праву, будући да је чисто идеолошки.

„Ово што се догодило врло добро показује колико су многи међународни захтеви и норме у области права детета и уопште права човека лажни и опасни“, изјавио је председник АЦ “Породична политика.рф“, Алексеј Комов. „Ми и у својим материјалима већ одавно обраћамо пажњу на то да се многи такви захтеви ослањају на радикалне, опасне за друштво идеологије и у буквалном смислу се стварају ни из чега. Ова прича је врло илустративна. Она показује да су се поред формирања целог система стандарда нелазиле не просто апстрактне идеологије – већ реални педофил и структуре којима је управљао. Држава мора да из оваквих догађаја извуче озбиљне закључке!“

„Ми одавно знамо да су извори покрета за забрану физичких кажњавања деце у породици повезани са делатношћу педофила, као и о кључној важности Питера Њуела у тој области“, -говори директор АЦ “Породична политика.рф“, Павле Парфентјев. „Материјале о овој теми смо користили у свом раду и консултујући колеге. Али сада сматрамо да је неопходно да их предамо јавности. Друштво мора да зна ко и како се формирају „међународни стандарди“ који су као позвани да штите дете, а у ствари најчешће су усмерени на рушење породице и на друге крајње лоше циљеве“.

2014.године УНИЦЕФ је објавио позициони документ у коме је подржао законодавно признавање истополних парова, позвао је да се укину закони који ограничавају пропаганду хомосексуализма међу децом и да се реализују „промене социјалних норми“ ка хомосексуализму – и све то не би ли као „заштитили“ права и интересе деце света. Та позиција Дечијег Фонда УН је осуђена у званичној изјави Патријаршијске комисије за питања порродице, заштите материнства и детињства, а само обраћање на међународном догађајуCitizenGO, које је позвало УНИЦЕФ да промени свој став, сакупило је више од 112 хиљада потписа људи из различитих држава света.

Са извештајем аналитичког центра „породична политика.рф“ о изворима, методама и резултатима међународног покрета за забрану телесних кажњавања у породици, можете се упознати на сајту центра, на којем се налази у слободном доступу: http://www.familypolicy.ru/rep/int-18-070.pdf

[1] http://www.bbc.com/news/uk-43075546 , превод АЦ «Семейная Политика.РФ».
Извор: http://www.familypolicy.ru/read/2291

Превод: Душка Здравковић, подвлачење наше, „Православна породица“, фебруар 2018.

Васељенска ТВ

Још један доказ да се преко УНИЦЕФ-а намеће легализација педофилије – Аналитички форум
Аналитички форум · 28/02/2018. Питер Њуел који је осуђен за силовање детета није био само консултант УНИЦЕФА, већ је био кључна и водећа фигура у изради међународних стандарда у области „дечије заштите“… Активна делатност Њуела и повезаних структура са њим није само ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Марк Јонген: Против европских народа води се културни рат

Марк Јонген: Против европских народа води се културни рат

Марк Јонген: Против европских народа води се културни рат
Марк Јонген, предавач на Високој школи за уметност и дизајн у Карлсруеу и посланик партије Алтернатива за Немачку у Бундестагу, у интервјуу за „Геополитику“…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ДВЕРИ: ПРЕД МЕРКЕЛОВОМ ВУЧИЋ НАРУШИО ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЕЛОВИТОСТ СРБИЈЕ

ДВЕРИ: ПРЕД МЕРКЕЛОВОМ ВУЧИЋ НАРУШИО ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЕЛОВИТОСТ СРБИЈЕ

ДВЕРИ: ПРЕД МЕРКЕЛОВОМ ВУЧИЋ НАРУШИО ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЕЛОВИТОСТ СРБИЈЕ
Са овом влашћу Србија нема никакву будућност, јер су Вучић и његова камарила спремни да брутално погазе и поарче све што није њихово зарад сопственог богаћења и опстанка на власти.…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Трибина „Затворено небо над Добрицом Ћосићем?”

Трибина „Затворено небо над Добрицом Ћосићем?”
Трибина под називом „Затворено небо над Добрицом Ћосићем?” одржана је у среду 28. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. На предавању је о овој теми говорио историчар Милован Балабан.
Добрица Ћосић (1921-2014) један је од најзначајних српских писаца 20. века. Био је политички комесар Расинског партизанског одреда током Другог светског рата, касније агитпроповац, и један од оних који су радили на обликовању комунистичког погледа на свет и који су стварали „ново” друштво у ново-старој Југославији.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПРАВА ТАЈНА УЖАСНОГ НЕУСПЕХА ТВ СЕРИЈЕ О НЕМАЊИЋИМА

ПРАВА ТАЈНА УЖАСНОГ НЕУСПЕХА ТВ СЕРИЈЕ О НЕМАЊИЋИМА
НЕШТО НАШЕ, А, ОПЕТ, КАО ДА ЈЕ ТУЂЕ
Много се и са разлогом прича о ТВ серији РТС-а ”НЕМАЊИЋИ, РАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ”, која из недеље у недељу вређа добар укус, здрав разум и патриотска осећања милиона српских гледалаца.
И свака епизода понаособ изазива бурне реакције и силне протесте, који никако да посустану, већ се само повећавају и умножавају.
И неуверљивост ликова, и начин њиховог говора, и декламовање уместо праве глуме, и неумесни дијалози, и бизарне грешке, и недостатак ма какве емоције између јунака серије и српског гледалишта, и досадњикаво препричавање историјских лекција на нивоу средње школе, и претерана и погрешна психологизација личности које зато више подсећају на наше савременике него на митске фигуре из славне прошлости, и трапаво држање војника и војсковођа, и несхватљиво ”пајтање” чланова Немањине фамилије са њим (у реалности – недодирљивим владаром), и статисти који трагикомично отаљавају своје задатке, и празан ход у причи, и недостатак црквене и духовне димензије (и ма какве узвишености ове епохе, познатог као ”доба вере”), и блескасто понашање разноразних саветника и учитеља жупанове породице, и несхватљиво лоша подела улога (довољно је навести пример Немањине браће), и спуштање важних историјских личности (на пример, византијских царева) на ниво данашњих политичара, и костимирана маскарада (где ниједног тренутка не заборављамо да су пред нашим очима глумци, а не оне историјске личности које они треба да представљају), и визуелно сиромашни кадрови, и лоша (више документарна) оптика директора фотографије, и вишак кожуха и индијанских костима из вестерна а мањак средњовековне елеганције и оновремене краљевске раскоши, и максимално умањивање црквених активности како српске властеле тако и нашег народа, и фолклорне епизоде са играчицама које се врте и кезе пред камерама невешто глумећи некакав ”еротични плес” (и то уз већ хиљаду пута одслушану музику која увек представља средњовековну епоху), и апсолутно погрешно изабран глумац за централну личност првих неколико епизода (никад лошији и ружнији Младен Нелевић у улози оснивача највеће српске династије свих времена), и сасвим савремени уличарски жаргон који би био недопустив и почетком двадесетог века, а камоли пре осам векова… све су то очигледне мане и недопустиве грешке поменуте серије.
Због тога се ми из недеље у недељу згражамо, а господари нашег (?) јавног (?) сервиса (?) се љуте на нас и називају нас свакавим именима, не желећи да прихвате ниједну једину грешку на свој рачун – и тиме само додатно распаљују страсти, на општу штету.
Али, питање које се непрестано поставља и остаје без одговора је – КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЈЕДАН ИНАЧЕ ОДЛИЧАН СЦЕНАРИСТА И САСВИМ ДОБАР РЕДИТЕЉ МОГУ ДА НАПРАВЕ ОВАКВУ ГЛУПОСТ, И ТО СА БУЏЕТОМ ОД НЕКОЛИКО МИЛИОНА ЕВРА?
Ја сада желим да одговорим управо на ово питање, јер је оно кључно и тиче се саме суштине ове катастрофе националних размера и готово несагледивих последица.

ПРАВИ РАЗЛОЗИ ОВАКВЕ ПРОПАСТИ СЕРИЈЕ О ”НЕМАЊИЋИМА”
Проблем је у томе што су сценарио за ову серију бирали они југословенски, а не српски устројени и васпитани људи (као што су Горан Марковић и несрећни Милан Влајчић), и што су исти овакви људи писали текст, продуцирали и снимали читаву ту карикатуру од ”Немањића”. Југословени, са погрешним разумевањем свега оног аутентично српског.
И то је комплетан одговор на сва најважнија, суштинска питања које узалуд постављамо, све надајући се некаквој промени и бољитку у следећим епизодама серијала.
Југословени духом, стилом и укусом не могу, по дефиницији, да разумеју ништа што се догађало пре 1918-те (а део њих не досеже ни до оног што се дешавало пре Другог светског рата).
И једни и други су ограничени на југословенски, синкретистички, помодно-модерни и вештачки однос према свету, људској психологији, улози духовности у нашим животима, смрти, учешћу у рату, према моралу, унутрашњем животу и свему оном што нас чини словесним бићима. Једноставно, не разумеју.
Не схватају да може и другачије од онога како они (југословенски, атеистички, либерално-индивидуалистички или марсистичко-колективистички) мисле, осећају и делују. Не могу да буду виши и бољи, па ни српскији од самих себе.
”Немањићи” су убедљиви доказ да југословенска свест аутоматски деформише сваку грађу, да је то оптика која скраћује и банализује историјску перспективу. Па је тако побуна против ове серије, у ствари, спонтана народна побуна против те врсте свести, против деформисаног и несрпског југословенства које је на власти у нашој (али не и српској) култури већ пун век.
Тако да аутори ове серије (у продукцији Радио Телевизије Југославије, лажно именоване као Радио Телевизија Србије, што, нажалост, никако није), убеђен сам, нису били свесно злонамерни – али је то неизбежни и неизлечиви синдром патолошке југословенске свести која може да схвати и разуме само оно унутар последњих седамдесетак или највише сто година. Та свест не може да обухвати ништа пре свог почетка, иначе аутори ове врсте одмах постају потпуно изгубљени, као да то више нису они из њихових ранијих и другачијих пројеката (што не сежу тако далеко у прошлост).
Зато су тако крупне и фрапантне грешке.
Гордан Михић свакако није дебил, нити је неталентован, већ је окован кобном и суженом свешћу југословенства, а то је јаје са челичном љуском из кога ништа српско не може да се испили. А некав ”РТС” (који би то заиста и био) и није крив, јер он и не постоји, сем именом и као жеља да тако нешто (кад-тад) добијемо. За сада (и одувек) је то југословенска телевизија, са седиштем у Београду…
Сценариста ”Немањића”, као ни његове колеге по духу ”братства и јединства” у Титу (или у расрбљеном краљу Александру) није се лечио од оваквог погледа на свет, нити се преобразио и покајао, те пати од препознатљивог синдрома југословенске свести. Па зато они, овакви, могу да раде само оно што припада такозваној модерној епохи…

ШТА ЈЕ ТО, У СТВАРИ, ”ЈУГОСЛОВЕНСТВО”?
Југословенство је посебна врста историјске кратковидости, тако не његови носиоци не могу да разумеју ни владику Николаја Велимировића, ни генерала Милана Недића, а камоли оно што се догађало деценијама или вековима пре тога. И они, овако научени, напросто НЕ МОГУ ДА СХВАТЕ ДА ПОСТОЈИ ДРУГАЧИЈА СВЕСТ ОД ЊИХОВЕ. Што би наш народ рекао: „Да будала зна да је будала, две би памети имао”.
Отуд све оно антицрквено и антидуховно у њима, у име првог (међуратног) и другог (поратног, титоистичког, па онда и пост-комунистичког) југословенства.
Лутајући између интелектуалне и популарне културе, сценариста ”Немањића” уопште нема осећај за ону нашу аутентичну – духовну културу. И све је онда само имитација, поза, глуматање и симулакрум.
Како да југословенски одређени уметници и интелектуалци схвате теме Свете (Високе) Србије и наше Цркве? Чак и ако су талентовани и искусни професионалци. У питању је дух (”Испитујте дух, од кога је?”), а не техникалија или интелигенција…
Они српству и нашој средњовековној прошлости не могу да приђу из своје, њима једино познате и блиске позиције – сем кроз симулакрум – и за њих су онда сви Срби најразличитијих времена увек као ”рођени у последњих сто година”.
Па би зато Хајдук Вељко у њиховој визији личио или на Љубу Земунца (и некаквог ”витеза асфалта”, како се то данас каже) или на каквог разбарушеног титоистичког ”народног хероја” (попут Саве Ковачевића или Крцуна), а Цар Душан би више подсећао на глумца који га игра него што би поменути глумац могао да се уживи и заиста дочара додељени му лик највећег српског владара. А митрополит и владар попут Његоша би за овакву скраћену оптику био потпуно незамислива фигура, баш као и Свети Сава.
Напросто, југословенским редитељима и сценаристима се у оваквим сутуацијама ”гаси светло” и онда тапкају по магли или мраку, не досежу ни до 19. века, а камоли у епохе које му претходе.
Осакаћена, помодна и артифицијелна (нигде у свету не постоји сем у нашем случају) ”југословенска свест” увек види само оно што собом носи, па тако, уместо аутентичности некадашњих Срба, тражи по сваку цену – све оно психоаналитичко, нецрквено, неповерљиво, критичко, банално и прозаично… и сваки наш предак онда постаје, очас посла, човек из овог времена, који, по правилу, у себи крије неку дубоку патологију и неку озбиљну ману невидљиву његовим необавештеним савременицима. Данас код нас постоје, мање-више, само два жанра: неозбиљност и спрдање или очајавање и кукање (од ауторског филма до турбо-фолка).
Зато ми на камари имамо хрпу (за приказивање ранијих српских епоха) апсолутно неупотребљивих стваралаца, често веома вештих занатлија (када је реч о неким другим и новијим темама), али трагично немоћних када требају да дочарају ранија, и од нашег сасвим другачија времена. И то није тако само на филму, већ и у позоришту, науци, култури, друштву, политици…
С тим да је реч о невероватно прилагодљивим и жилавим мајсторима преживљавања у свим околностима, који су, истовремено и парадоксално, ”добитници” и ”дисиденти”.
Они су све узели, комплетан спектар животних жанрова само за себе. Све су узурпирали: и привилегије и лажну слободоумност.
На руку им иде ”дух епохе” (још од самог почетка њихове свевласти, пре тачно једног века).
И као што се у међувремену изгубила суштинска разлика између левице и деснице (обе су данас, најчешће, у служби банкара и моћника на власти), па су оне онда међусобно различите исто колико и пепси и кока кола, без унутрашњег напона и идеолошке или програмске специфичности.
Само су им различите етикете и стил, цитати и начин на који заводе клијенте и народ. Идеолошко-маркетиншки брендови, производи који се продају и тргују обећањима и причама.

РАЗМАЖЕНА ДЕЦА ТИТОИЗМА
Живимо у ”спљоштеном друштву” (како га назива Зоран Миливојевић), у коме потпуно исти људи хоће да буду и несхваћени и награђени, глумећи жртве док истовремено добијају све могуће награде, аплаузе и донације – попут, рецимо, оног смешног Ивана Меденице, што се, у великој удобности и апсолутној безбрижности, јавно печи и изиграва велику жртву у друштву ”које не схвата значај уметности”…
Такви су и Небојша Брадић, Борка Павићевић, Горчин Стојановић, Латинка Перовић, Милета Продановић, Горица Мојовић, Давид Албахари, Вида Огњеновић, Раде Шербеџија, Мирјана Карановић, Ђорђе Балашевић, Оља Бећковић, Горан Марковић, Теофил Панчић, Биљана Србљановић, Владимир Арсенијевић, Филип Давид, Србијанка Турајлић, Драган Бујошевић… све тобоже ”осујећени”, а све од реда југословенски фанатици и екстремисти. Као живи зид, крути бедем и агресивна препрека обнови неке другачије културе, опточене истинском духовношћу и оним што из нашег Предања можемо да научимо о ”српској идеји”.
Сви набројани – и толики други, њима слични (малограђански, снобовски ”анти-паланчани”, по Константиновићевој ”Библији” њихове секте) – имају ”југословенски вирус” и припадају тој (по српство кобној) завереничкој групи (легиону), све разбарушени ”маргиналци на власти”, а у добитничким и више него удобним, неочекивано безбрижним позицијама. Уцвељени, а нимало обесправљени, са филмографијама и раскошним биографијама, испуњеним наградама и аплаузима власти и опозиције. Собом заузимају цео спектар, и моћних и бунтовника, мало им је да буду само једно од та два.
Несхваћени академици, салонски јуришници југословенске носталгије за такозваним ”златним временима” из Титове епохе (када су они још лакше и неприкосновеније харали, маскирани у дисиденте – са по којим забрањеним, а ипак снимљеним филмом и исто таквом представом, књигом, изложбом…). То је све југословенски психолошки модел, препознатљиви хибрис југословенства.
И нико од њих, из већ описаних разлога, не домашује ништа старије од сто година, ништа српско и пре-југословенско. Нико, па ни Гордан Михић.
И зато долази до неспоразума који се, ван овакве анализе, не може разумети.
Рецимо, Гордан Михић се не изругује свесно епохи коју описује (и притом је уопште не разуме) и зато је толико повређен – јер је, ето, ”неправедно нападнут” (како он то види и тумачи), а трудио се да буде што пристојнији, у оквиру својих граница и могућности, унутар југословенске, хипер-секуларне идеолошке опне у којој се налази.
Тако да он сигурно интимно мисли да је у ствари ”прешао на српску страну”, поставши сценариста једне велике српске и православне теме; јер не грди и не исмева оно о чему пише (бар он тако сматра) и успут вероватно мисли да је то врхунац онога што се може постићи пишући о српском средњовековљу, да нема вишег и бољег од тога.
Он, једноставно, не може да схвати какви су то људи били, ти Срби из тринаестог и четрнаестог века – због свести која га стеже, онако заробљеног у југословенском матриксу…
С тим да постоје два матрикса: онај ужи, титоистички, са нешто краћим ужетом (од седам деценија), а ту је и онај дужи матрикс, што обухвата читавих сто година и досеже до 1918-те (ту је, зато, и нешто дужи ланац).
Па онда постоје неки југоносталгичари што умеју да се вешто и уверљиво баве темама које претходе ”ери седам Титових офанзива”, а неки, за разлику од њих, могу да се баве само оним што се догађало од 1945-те до данас (па не домашују ни дешавања између 1941. и 1945. године, посебно не када је српски, а не ”братскојединствени” део ондашњих ратника у питању). Али, обе групе имају идентични проблем са оним што се догађало пре Првог Децембра Осамнаесте (и ритуалног самоубиства српске државе, културе и друштва)…
Зато ми на малим екранима гледамо, уместо средњовековних људи, костимиране и нашминкане воштане фигуре које празнослове и декламују. Пошто карактеристике данашњих емоција не одговарају онима из тринаестог века, Михић те наше претке смањује и банализује – да би били ”уверљивији”.
Не могу сентимент ”звиждука у осам”, занос ”омладинских радних акција”, носталгија за ”шездесетим” и тинејџерска лежерност најновијих времена да домаше неупоредиво већу и потпуно другачију духовну и душевну активност код других и од нас различитих људи.
И отуд све оно што нас толико нервира, јер у овом Франкенштајну од ”Немањића” осећамо сву наказност такве ”операције” прилагођавања њих, онаквих – нама, оваквима (”Јеси ти, царе, нормалан?”, ”кад отегне папке”, ”причврљи”, неукусна прича о чукљевима…).

ЈУГОСЛОВЕНСТВО КАО НАШ НАЈВЕЋИ, ЈОШ УВЕК НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ
Чекала се прва права српска, а уместо ње смо добили још једну југословенску серију (иако се радња догађа пре осам векова).
С тим што аутори и продуценти ове серије очигледно не разумеју разлику између очекиваног и оног нама сада понуђеног, пошто живе у замрзнутом (и уназад и унапред) времену. И мисле да су сви пре нас и да ће сви после нас углавном бити слични нама и нашем свету (осим по костимима, одећи, технологији, формалним обичајима и сценографији).
За њих је све исто као сада, пошто живе у ”југословенској вечности”, изнад прошлости и будућности, наводно ”мудрији”, ”освешћенији” и ”разумнији” од свих претходних и потоњих поколења…
Наш мученички владика Варнава Настић рече једном да је основна особина смртног греха ”гордости” – ”губљење осећаја за реалност”.
Тај грех нам се, нажалост, догодио, пуном силином, 1918-те, када је један од нас пожелео да буде ”краљ три народа”, уз ненормално велики его, сав испуњен нереалностима, неразумевањима и заблудама свих врста.
Кад је урадио оно што му је постављено као замка (са отровним сиром понуде која се не одбија у по нас смртоносној мишоловци), он је једноставно склоњен са историјске сцене.
Хтео је да буде највећи наш краљ, раван цару Душану, а постао је антисрпски владар. Не чак ни ”најгори српски” – пошто је одбио да уопште буде ”само српски владар”. Било му је премало, па је узео ”веће”, а изгубио – све.
На коцкарски сто своје мегаломаније он је бацио Србију и српски народ, а играо је са махерима и преварантима највишег нивоа, којима је био апсолутно недорастао. И све је прокоцкао.
А цар Душан Немањић је задржао и српску краљевску круну уз ону ”царску ромејску”, чисто да се подсетимо наизглед сличног, а суштински сасвим различитог случаја у нашој историји (да не буде неке забуне по том питању)…
Срби су тада, Осамнаесте, непосредно после пробоја Солунског фронта и ослобођења свих простора на којима су живели наши сународници – изгубили све што смо одувек имали, а други (којима смо поклонили независност и будућу сувереност) су добили све оно што никада нису имали!
Када је о томе реч, и овдашње окретање према Европској Унији има много сличности са југословенством. У оба случаја је реч о утапању Србије у нешто веће од ње саме, туђе свему нашем.
И многи међу нама, још неизлечени од вируса југословенства, опет хоће да се ратосиљају Србије као државе и себе као ”само Срба” (као да је то нешто ”примитивно”, ”премало” и ”непоштено”, некако ”шовинистичко” и ”назадно”, јер су тако научени). Напоменућу, притом, да ниједан народ на свету нема ту и такву, бизарну (југословенску) аутошовинистичку и деструктивну свест као некадашњи Срби, а сада Југословени. Као некакви добровољни јањичари, што сами, у зрелим годинама, ускачу у корпе на коњима освајача (данас: међународне заједнице).
Југословенство је наша клетва, наш усуд и НАШ ГРЕХ пред Богом, прецима, историјом и будућим генерацијама.
То је наша издаја и наш велики Пад.
Дух југословенства и титоизма се овде код нас изгледа само пребацује из једног облика у други и не одустаје. Па више (формално) немамо Југославију, али зато имамо: TANJUG, Jugoslovensko dramsko pozorište, Jugoslovensku Kinoteku, фамозни Bitef… и толико тога, споља и изнутра несрпског и неаутентичног, југословенског.
Просто да човек не поверује колико је таквих нео-југословенских анахронизама, опасних за наш духовни развој и културни живот. Плус латиница (која је, по први пут, у Србију присилно уведена као окупационо писмо од стране аустроугарских трупа, па је онда, после Пирове победе на крају Великог рата, само даље настављено са њом у новој држави). Латиница је убедљиви доказ колико смо заробљени, јер се у међувремену код нас појавио прави правцати нагон за латиницом (као бољим, лакшим и прикладнијим писмом), некакав неиздрживи порив, готово наркоманска потреба и ужасна идентификација са агресором. Прихватили смо нешто горе од уобичајене ропске свести: истинску идентификацију са окупатором. У нашем случају латиница искључиво служи као ”анти-ћирилица”.
Наши Југословени зато цене и, чак, воле своје окупаторе, са жељом да буду што сличнији њима и да им се како-год умиле. Са све оним огавним фразама из дијапазона југословенске варијанте мазохистичког ”стокхолмског синдрома” (”Тако нам и треба”, ”Заслужили смо да нас бомбардују”, ”Ма, ми смо обична .овна”).
Такви међу нама, на свим странама идеолошко-политичке (и културно-уметничке) сцене хоће да буду исто што и наши непријатељи, њима што сличнији. А кад коначно оду међу њих, с оне стране наших граница, тамо их верно слушају и брзо се, практично без отпора, претопе у послушне грађане ових држава…
Да, постоје разне југословенске секте, попут вируса грипа или сиде, који се преобликују, мутирају и стално нападају. А то (у суштини) несрпско и (по последицама) антисрпско југословенство се јавља, често, и у парадоксалним формама, па чак и међу квази-православним ”ванземаљцима” (космополитски нарогушеним против своје Отаџбине и ”светосавског национализма”, а увек, на речима, против наводног ”етнофилетизма”). За њих је племенито родољубље само самољубље, шовинизам, мржња према другима. И онда користе, као и најгори ”другосрбијанци”, ону (српској историји туђу) пропагандистичку фразу како је ”патриотизам – последње уточиште ниткова”.
Нажалост, овакво југословенство на свим нивоима рађа и себи одговарајуће противнике, који српство своде на најпримитивније облике и искључиво негативан однос према свему новом, непознатом и не-само-српском.
Па се напросто уједињује и међусобно потпомаже то (јединствено) зло са два лица. Терајући нас све даље и даље из сопствене мисије и нашег правог места у историји и надисторији…

И НА КРАЈУ, УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
И не заборавимо, све док имамо југословенску лаж у себи, не можемо да будемо довољно ефикасни против усташке (шиптарске, монтенегринске… и сваке друге) лажи.
Лаж се, наиме, као што знамо – побеђује само истином!

P. S.
И да се не каже да нисам објективан и да не могу да нађем ништа што завређује похвалу у овој ТВ серији, изузео бих из ове моје критике – уводну шпицу ”Немањића”, уз мистични, чудесни глас Дивне Љубојевић. Да је и остатак серијала урађен у том духу, онда би мој текст био ведра и радосна апологија, а не овако суморно објашњење разлога оваквог, незапамћеног неуспеха.

Драгослав Бокан, ФБ налог

ПРАВА ТАЈНА УЖАСНОГ НЕУСПЕХА ТВ СЕРИЈЕ О НЕМАЊИЋИМА - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Бахати тајкун – страно тело у Демократској странци

Бахати тајкун – страно тело у Демократској странци
Упркос свим притисцима, Драган Ђилас је ипак био и остао неприхваћен у странци. Њега су страначки функционери доживљавали као некога ко има моћ и коме се не треба замерати, али га политички нису узимали сувише озбиљно пошто је и он сам тврдио да га политика у основи не занима, док се у пракси искључиво концентрисао на Београд и своје бизнис комбинације.

У време када је ДС била на власти, упркос готово апсолутној контроли медија, бројне афере ипак су угледале светлост дана због сукоба унутарстраначких фракција. Све афере у то време долазиле су из саме странке. “На пример, кампања која је вођена против Јеремића и његов разлаз са Борком Стефановићем, који као шеф кабинета и политички директор МСП-а наступа против министра, иза свега тога је стајао Ђилас. Тврдим да је Стефановић његов играч био од тада па све до данас када га подржава на овим изборима. Кампањи против Јеремића допринео је и Мики Ракић који га такође није волео”, открива наш извор.

Колико је Ђилас био доживљаван као страно тело и troublemaker унутар ДС-а, сведочи и то што је у свим проблематичним ситуацијама страначком врху било изузетно тешко наћи људе који ће га бранити у медијима. “Погледајте прес клипинг из времена када је ДС била на власти и видите да ли можете да нађете некога да га је бранио у случајевима ромских контејнера, његових ставова против ЕУ, против геј прајда, реконструкције Газеле која је трајала годину дана, затим у случају платана или Бус плус-а. Страначки механизми који се у ванредним ситуацијама активирају ради контроле штете, у његовом случају нису функционисали нити су деловали. Он је то надомештавао активирањем неких његових плаћеника и људи запослених у градској управи које је држао под контролом”, наводи извор из врха демократа и додаје да је суштина Ђиласове победе против Тадића на унутарстраначким изборима била у обећању да он има “договор са Вучићем да ће странка која је пала с власти, у фебруару ући у владу уместо СПС-а. Када се то није остварило странка га је одбацила и заменила Пајтићем који је имао још мањи ауторитет унутар партије.”

Iako se javno hvali kako je dva puta na izborima pobedio Aleksandra Vučića, činjenice govore da se Dragan Đilas nijednom na tim izborima nije pojavio pod svojim imenom već iza liste koju je predvodio Boris TadićИако се јавно хвали како је два пута на изборима победио Александра Вучића, чињенице говоре да се Драган Ђилас ниједном на тим изборима није појавио под својим именом већ иза листе коју је предводио Борис Тадић Фото: Тањуг

У Демократској странци, такође, указују и на то да када говори да је два пута победио Александра Вучића, Ђилас не говори истину пошто он у то време није излазио на изборе под својим именом већ на листи ‘Борис Тадић – за европски Београд’. “Тадић је био тај за кога су људи гласали. У време док је био на власти, Ђилас ту власт ниједном није добио под својим именом. Једини пут када је на изборе изашао под својим именом било је онда када је био председник ДС и тада је катастрофално поражен. Чак и када су били ванредни избори за Вождовац и та листа је носила име Бориса Тадића. По свим истраживањима Тадић је имао вишеструко већи рејтинг од саме странке. Упркос свом личном рејтингу и реалној моћи коју је имао Тадић, једино су људи под Ђиласовом заштитом чак и за њега били недодирљиви.”

Као посебно сведочанство Ђиласове бахатости остаће забележен и случај градског менаџера Саше Влаисављевића који је у августу 2009. године био смењен после само три недеље рада и то само зато што се нашао на путу Ђиласовим финансијским интересима и није желео да сарађује у корупционашким пословима. Ђилас је слично поступио и када је као потпредседник владе задужен за Национални инвестициони план, за државног секретара именовао тадашњег директора ДС-а, да би га потом, чим се овај супротставио његовим бахатим одлукама, Ђилас не само сменио већ се постарао да овај буде и избачен из странке.

МОСТОМ НА АДИ САБОТИРАНА ИЗГРАДЊА МЕТРОА: Једно од многобројних обећања које је Драган Ђилас током ове предизборне кампање дао грађанима Београда било је и оно да он лично “гарантује” да ће изградити метро у главном граду. Оно што озбиљно компромитује ово Ђиласово обећање јесте чињеница да је управо он пројектом изградње трамвајског моста на Ади саботирао много важнији пројекат изградње метроа у Београду. О томе је 2011. године писао архитекта Бранислав Јовин у тексту “Ђилас гради погрешан мост” који је тадашњи уредник Политике Драган Бујошевић одбио да објави. Због свеопште контроле медија која је постојала у то време, текст архитекте Јовина, пројектанта „Мостарске петље“, пренело је свега неколико нискофреквентних портала због чега није добило адекватну пажњу јавности.

Као што се и данас види, то Ђиласу нимало није засметало да у свакој предизборној кампањи грађанима Београда обећава да ће баш он ускоро започети изградњу метроа у главном граду. Тако је током кампање 2008. године Ђилас објавио вест да су градске власти “донеле одлуку о почетку реализације пројекта изградње метроа”. У кампањи 2012. године градске власти у предизборне сврхе усвајају “студију општег концепта метро система Београда”, а сам Ђилас грађанима поручује да никада “нису били ближи изградњи метроа”. Идентична слика поновила се уочи кампање за градске изборе 2014. године када је Ђилас обећао да ће градња метроа почети за две године. Слоган Драгана Ђиласа на београдским изборима 2018. године гласи: „Сви обећавају, ЈА ГАРАНТУЈЕМ“!

Tekst arhitekte Branislava Jovina u kojem je kritikovao odluku da se umesto metro mosta na Adi gradi njegova preskupa tramvajska verzija, tadašnji urednik Politike Dragan Bujošević odbio je da objaviТекст архитекте Бранислава Јовина у којем је критиковао одлуку да се уместо метро моста на Ади гради његова прескупа трамвајска верзија, тадашњи уредник Политике Драган Бујошевић одбио је да објави Фото: Хеливидео

Ђилас је, с друге стране, оптужбе о контроли медија редовно демантовао, па чак и онда када су се појављивали писани докази о његовом власништву у листу Пресс. Тако је у интервјуу за недељник Време у марту 2014. године, када је против њега кампању водио Курир, одговарајући на питање да ли је из опозиционе перспективе напокон разумео о чему су Томислав Николић и функционери Српске напредне странке говорили када су 2012. Демократску странку оптуживали да против њих води бруталну кампању, рекао: “Разумем, наравно. Али не прихватам да је било исто. Поред тога, будући да сам био једини који се супротставио тој врсти кампање, мислим да није фер да се све то баш мени враћа.”

На питање да појасни начин на који се томе супротстављао, Ђилас је рекао да је то радио на свим састанцима изборних штабова. „Људи“, упозоравао сам, „шта радимо?! Није то Демократска странка. Не слушајте своје америчке саветнике, не монтирајте спотове… Можда би и напредњаци могли да пронађу нешто против нас, да и они направе спот“, рекао је тада Ђилас у интервјуу за недељник под финансијском контролом његовог пословног партнера Мирослава Мишковића.

Да ситуација ни изблиза није била баш онаква каквом ју је Ђилас представљао када је ухваћен у лажи у вези са власништвом у таблоиду Пресс које је дуго времена негирао, доказује и меил који је доспео у јавност, а који је му је директорка Мултикома Јадранка Дринић упутила 2011. године. У том меилу се наводи да је са рачуна те фирме, током 2011. године, исплаћено милион евра за Ђиласову кућу и 700.000 евра за стан Милице Делевић, али и 300.000 евра за папир плус 500.000 евра на име гаранције. Та ставка се односила на трошкове штампања таблоида Пресс.

Извор: anti.media

Бахати тајкун - страно тело у Демократској странци - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Ђилас јесте успешан! Заиста може да постигне много АЛИ САМО ЗА СЕБЕ!

Ђилас јесте успешан! Заиста може да постигне много АЛИ САМО ЗА СЕБЕ!
Балкан је толико плодно земљиште за поспешивање ниских емоција и ината код људи. Врло је једноставно манипулисати управо таквим емоцијма у политичке сврхе. Избори за градоначелника подсећају на трку безглавих бизона за парче удобне траве и позицију алфа мужјака у крду. Заборављајући да је више од 50% бирачког тела женска популација, шовинистички намећу своје ставове не уважавајући женско виђење ситуације. Већина жена поред интелекта има и нека архетипски наслеђена оруђа која им помажу да лакше процене мушкарце. Жене цео живот проводе анализирајући мушкарце који их окружују. Често се највећи део анализа односи на веродостојност изговорених речи и обећања. Жене су искуствено морале да науче како да на ситиним детаљима проникну у лажи и обмане мушкараца, како да увиде манипулације емоцијама пре него што дођу у безизлазне положаје…
А у овој трци су сви мушкарци.

Сада већ бивши, не само градоначелник Београда, већ и политичар, није се активно бавио политиком последњих година, Драган Ђилас, јасно жели себе да прикаже као моћног мачо-мушкарца који зна шта ради. Kако кажу има маркетиншки приступ политици и врло успешно себи диже цену. Тачније има продајни приступ. Јасни, интензивни, агресивни, крајње упорни продајни приступ. Ако сте икада имали Kirby продавца у стану знаћете о чему говорим. Све технике које користи Ђилас, у компанијама типа Top-Shopa, уче се у првих месец дана. Ако сте се икада јавили на телефон, па нисте могли спустити слушалицу пола сата, зато што вам је неко врло стручно и упорно објашњавао да сте у најмању руку идиот јер не користите нешто (што су одлучили да вам продају) врло лако ћете препознати овај приступ. „Не пада Вам на памет да гласате за … „. Иста емоција се буди као када вам неко благо омаловажавајућом интонацијом каже: „Ви немате Kирби, Нутри, Дормео…“ Производ није битан, као што није ни битно против кога је упућена Ђиласова реченица. У наставку такве реченице може да буде било ко или било шта. Ефикасно ће деловати на добар део популације. Kако каже народ „Жедне преко воде превести…“.

Сличност можете да приметите и у игрању са бројкама у предизборној кампањи Драгана Ђиласа. Kада одете у банку да питате једну једноставну дефиницију рачунања ваше рате, а добијете неколико различитих формула. Неке се увек користе али ипак постоје изузеци. Па вам изведу ануитете, интеграле и још што шта, те на крају не знате ни просту математику као што је 1+1. На крају, банкарски кредитни службеник вам са широким осмехом, ауторитетом и благом харизмом објасни да треба да платите више. „Објасни вам“, врло стручно, да 1+1 никако није 2, него 3. Или још боље 11.

Ђилас не крије да једино што он признаје је закон јачег. Па у свом рекламном споту он спомиње силу. Покушавајући себе да представи као онога који решава ствари. Врло успешно себе представља као способног мушкарца, који долази да почисти неред, да постави ствари на своје место. Kао када имућни родитељи не прихватају дисциплинску меру против свог детета. Па ће „татица“ да покаже директору ко коси а ко воду носи. Чињеница је, да родитељи, тако опасни и набријани, оду у ту директорску канцеларију али нико не зна шта се заиста деси иза затворених врата и ко је на крају подвијо реп.



Ђилас је случај истинског силеџије. Школски пример онога што у Америци дефинишу као bully. Толико усађен прототип, да Ђилас чак нема ни потребу да правда своје неуспехе. Све, за шта му траже објашњење, савршено је туђи проблем, не његов. Он својим агресивним приступом гура своју причу. Јер он је баш, сасвим јак, опасан даса. Доналд Трамп би био одушевљен. Прво видите его, па онда Драгана. Ако још нешто буде у кампањи супер, ако не, его и Драган су свемоћни и способни и све решавају. И такав тип мушкарца јесте заиста и способан и може свашта да постигне. Али само за себе. Ми се ту нећемо овајдити. Такав тип мушкарца не зна да погледа друге и буде брижан. Ни према онима који су слаби и немоћни или према онима који су заслужили да добију неке бенефите. Такав тип мушкарца гледа само искључиво своју корист. Док има снаге, агресивно форсира своју причу, а када снаге понестане, оде на подужени годишњи одмор, 5 година мање-више.



Женама је овај тип мушкарца веома познат. Овакве мушкарце зовемо повратници. Тако и Шапић, као неко ко крије свој сексуални идентитет, попут жена види Ђиласа, а то и говори: „Он је сада одлучио да се врати! И ја сада треба да се склоним?“ Свака жена има макар једног таквог повратника у свом животу. Kао и Шапић, бивши штићеник Драгана Ђиласа, жене чекају те повратнике само да им кажу свашта погрдно у лице. Да им покажу да више нису добродошли и да су своју пут наставили самостално. То су они мушкарци који су били са женом у вези, представљали себе као озбиљне и велике фрајере. Таман када треба да почне озбиљан живот, они би просто нестали. Нестајање им је омиљено, под изговором да их ништа не питате јер имају 1000 проблема на глави. А онда се враћају. После 5 година. Kао да се ништа није десило. Kао да је ваш живот стао и чекао само њих. То је онај тип мушкарца који превари али за живу главу не признаје. Јер он нема ни морал ни понос. Он има само свој интерес! Да га ухватитете на делу, питао би вас: “ Верујеш ли мени или својим очима?“



Ђилас, као и сваки повратник, долази захтевајући своју другу шансу. Никако не моли и не објашњава пропусте из прошлости. Kао и сваки повратник држи се исте агресивне приче. Kао Терминатор! Kао повратник! Долази да силом уведе ред и узме оно што сматра својим. Ипак, за разлику од Ђиласа у другом делу филма Терминатор, можемо да приметимо макар назнаке људскости једне машине за систематско истребљивање људи.

Љиљана Радун

Ђилас јесте успешан! Заиста може да постигне много АЛИ САМО ЗА СЕБЕ! - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Финансијско уништавање Београда, врхунац каријере „инжењера на привременом раду у политици“

Финансијско уништавање Београда, врхунац каријере „инжењера на привременом раду у политици“
Врхунац реализације свог деструктивног потенцијала, Драган Ђилас је достигао у време када је обављао функцију градоначелника Београда. Његову суверену владавину главним градом Србије обележило је на десетине контроверзних и незаконитих одлука праћених намештеним тендерима и трошењем на стотине милиона евра без икакве контроле од стране надлежних државних институција.

Нашавши се у могућности да за потребе својих хирева и личног маркетинга неограничено задужује градску касу преко гаранција Владе Србије, Ђилас је својим наследницима оставио кумулативни дуг од преко 1,2 милијарде евра колико је износио укупан збир јавног дуга града у збиру са дугом комуналних предузећа. Примера ради, само дуг Градског саобраћајног предузећа, у пролеће 2014. године, достигао је висину од преко 100 милиона евра. Из градске касе која је посустајала под теретом неподношљиво високог дефицита, нису исплаћиване чак ни надокнаде за труднице и породиље због чега је иза Ђиласа остао дуг по том основу од преко 3.000.000 евра.

Поред тога што из градске касе нису добијале оно што им по закону припада, труднице нису уживале ни елементарну законску заштиту у погледу својих радних права у периоду трудноће и породиљског одсуства због чега је у то време била веома раширена појава давања отказа женама које су својим послодавцима откривале информацију о својој трудноћи. Истовремено, на основу противзаконите одлуке Ђиласове управе, цене у градским вртићима биле су готово двоструко више од дозвољених – 9.600 динара уместо садашњие цене од 5.700 динара.

Umesto da se u Pionirskom gradu izgradi objekat za decu, za potrebe Đilasovog privatnog projekta izgrađena je kuća Velikog brataУместо да се у Пионирском граду изгради објекат за децу, за потребе Ђиласовог приватног пројекта изграђена је кућа Великог брата Фото: Тањуг

Поражавајући финансијски резултати у вођењу главног града били су праћени истовременим вртоглавим увећавањем личног богатства Ђиласа и његових блиских сарадника. За потребе обављања градских послова, преко ноћи су ницале нове фирме које су након промене власти у Београду исто тако, преко ноћи нестајале. Као доказ раширене праксе корупције, на коју су медији, откривањем детаља о десетинама афера, у великој мери већ указивали након Ђиласовог пада с власти, Антидот објављује базу са преко 2.000 страна докумената из Града Београда, из којих се може видети начин на који су у време владавине Драгана Ђиласа вођени јавни послови главног града.

У бази докумената који доказују случајеве злоупотреба због којих је до сада ухапшено и процесуирано више од 50 Ђиласових сарадника и повезаних лица, између осталог налази се и документација из ЈКП Градска чистоћа о пројектима Inex Interexport, подземни контејнери; затим документација из ЈКП Београдски водовод и канализација; ЈКП Градско саобраћајно предузеће Београд (о набавци клима уређаја Masterfrigo, исплата Омладинским задругама по месецима за период 2008- мај 2013. год, именима и презименима људи који су на незаконит начин запошљавани); ЈКП Београдски водовод и канализација (о аферама „INTERCEPTOR“, Кишни колектор Земун поље – Дунав, Оптички каблови – NUBA INVEST); ЈКП Иностан ( СРЦ „Пионирски град“, ГО Раковица, видео надзор, набавка софтвера – Dell i Max Bill).

У бази документације такође се налазе и подаци из Секретаријата за спорт ( афера „Кућа Великог брата“ у Пионирском граду); Секретаријата за комуналне и стамбене послове, Секретаријата за саобраћај (Бојан Бован), Агенције за инвестиције и становање (Савски трг, нереализоване примопредаје); Агенције за инвестиције и становање (о набавци софтвера SAP i Oracle, као и набавци CAF трамваја); о мосту Земун–Борча („Северна тангента, информације о накнадама исплаћеним правним лицима за непокретности које су експрописане одради изградње саобраћајнице „Северна тангента“ дужине око 21 километар, као и попис катастарских парцела на територији градских општина Земун и Палилула, за које се решавају имовинско правни односи за локацију „Северна тангента“.

Ценећи да документација, до које смо дошли током вишемесечног истраживачког рада на тему генезе и последица коруптивног система који је у Србији постојао у време владавине режима Бориса Тадића и његових истакнутих функционера, представља драгоцено сведочанство о духу једног времена и природи власти која га је обликовала, Медијска мрежа Антидот одлучила је да целокупну грађу учини доступном јавности и заинтересованим појединцима.

Комплетну базу података са 2007 (две хиљаде седам) страна докумената можете погледати ovde.

Tokom vladavine DS-a i Dragana Đilasa Beogradom, formirana je složena i razgranata mreža povezanih lica i kompanija čija je jedina funkcija bilo isisavanje novca iz gradskog budžeta kroz nameštene tendere i sumnjive projekteТоком владавине ДС-а и Драгана Ђиласа Београдом, формирана је сложена и разграната мрежа повезаних лица и компанија чија је једина функција било исисавање новца из градског буџета кроз намештене тендере и сумњиве пројекте

Извор: anti.media

Финансијско уништавање Београда, врхунац каријере "инжењера на привременом раду у политици" - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Да ли се назиру обриси косовског компромиса?

Да ли се назиру обриси косовског компромиса?
"Свет са Спутњиком" Хоћемо ли се удавити у прошлости!? Процес, не Кафкин, него косовски. Тако би се могла назвати представа коју пратимо последњих месеци а која се изгледа убрзано приближава финалу. Само још не знамо каквом. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поручује нам да неће тражити да извршимо харакири, не знајући додуше да тај јапански ритуал може бити само ствар личне одлуке а не нечијег налога. Председник Вучић упозорава дотле да бисмо се могли удавити у прошлости уколико не нађемо компромис са Албанцима. Да ли се назиру обриси косовског компромиса? Колики простор Србија има за маневрисање? Да ли је Космет изгубљен, како неки већ дуго тврде? Шта бисмо добили ако се ослободимо тог „баласта“? Зашто замрзнут конфликт није добра ствар? Може ли Европска унија да успешно посредује у историјском договору Срба и Албанаца? А шта нам на ту тему саветују из Вашингтона, Берлина, Москве? У емисији "Свет са Спутњиком" на ова питања покушаће да одговоре Милован Дрецун председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију и проф. др Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност "Унион - Никола Тесла"





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

НТВ Вести 28.02.2018.

НТВ Вести 28.02.2018.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Балкански ратови 1913. (Српска историјска читанка)

Балкански ратови 1913. (Српска историјска читанка)
Аутори: Немања Девић и Сава Самарџић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Децивилизатор 28.02.2018. Геца Кон

Децивилизатор 28.02.2018. Геца Кон




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Мирослав Лазански у Сјеверној Кореји - Лазански директно РТРС

Мирослав Лазански у Сјеверној Кореји - Лазански директно РТРС




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Шокантно! Немилосрдно унуштавање споменика ваздухопловне архитектуре и традиције

Шокантно! Немилосрдно унуштавање споменика ваздухопловне архитектуре и традиције
Емисија ,,Наш аеропут'' 21.02.2018.
Гост: Дипл.инж. Дарко Младеновић, кустос музеја ваздухопловства.
Аутор и водитељ: Велибор Вукашиновић..




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Интервју Недеље - Милош Ковић

Интервју Недеље - Милош Ковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Вучићеви кербери - Контраспин 28.02.2018.

Вучићеви кербери - Контраспин 28.02.2018.
Радио емисија "Контраспин" , аутор и водитељ Миодраг Зарковић.
Тeхничка подршка Саша Илић. Пратите нас на http://www.snaganaroda.net




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СРПСКА АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА

СРПСКА АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ВАТИКАН ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА

ВАТИКАН ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Трибина „Српска Војводина и политика Светозара Милетића”

Трибина „Српска Војводина и политика Светозара Милетића”
Трибина „Српска Војводина и политика Светозара Милетића” одржана је у уторак 27. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
На почетку предавања аутор је скренуо пажњу на 1526. годину и Мохачку битку у којој Османска империја односи велику победу над мађарским снагама. После тога, Турци ће готово 200 наредних година доминирати тим простором, првенствено Jужном Угарском и пределима Баната, Бачке и делом данашње Румуније.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

уторак, 27. фебруар 2018.

Предавање „Србија Немањића између Истока и Запада”

Предавање „Србија Немањића између Истока и Запада”
Предавање „Србија Немањића између Истока и Запада” одржано je у уторак, 27. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски, историчар.
Династија Немањића владала је Србијом више од два столећа. Доба владавине ове династије јесте и период успона Србије и формирањa државе која је у периоду између 1166. и 1371. године постала независна краљевина, а потом и царство са аутокефалном црквом.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости