четвртак, 30. август 2018.

ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији!

ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији!
Трибина под називом „Против издаје – за Косово и Метохију у Србији“ биће одржана у суботу, 1. септембра, у сали општине Стари град у Београду.

На скупу, говоре, Марко Јакшић, Александар Ћорац, Слободан Самарџић, Слободан Антонић, Милош Ковић, игуман отац Хризостом.

Проф. др Милош Ковић
Проф. др Слободан Самарџић
Проф. др Слободан Антонић
Звонко Михајловић, последњи председник општине Штрпце у српском систему
др Марко Јакшић- Народни покрет „Отаџбина“
Проф. др Александар Ћорац, Српски национални форум Грачаница- Косовска Митровица

ДОЂИТЕ – ВЕЛИКА ТРИБИНА У БЕОГРАДУ: Против издаје – за Косово и Метохију у Србији!
Трибина под називом "Против издаје – за Косово и Метохију у Србији" биће одржана у суботу, 1. септембра, у сали општине Стари град у Београду.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

субота, 25. август 2018.

Младен Обрадовић: Не може Србин да подржава Вучића! (РасПравда)

Младен Обрадовић: Не може Србин да подржава Вучића! (РасПравда)
Гост најновије РасПравде био је Младен Обрадовић, вођа Образ-а, који је одговарао на нека од тежих питања, везаних за гласине које се проносе о њему последњих година. Између осталог, појаснио је праву природу свог односа са председником Србије, односно, изнео предлоге како би се режим могао спречити да почини најављену велеиздају Косова и Метохије.

Аутор и водитељ: Миодраг Зарковић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Геополитика 23 август гост Зоран Буљугић

Геополитика 23 август гост Зоран Буљугић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Вучић: Београд и Приштина нису ни близу договора

Вучић: Београд и Приштина нису ни близу договора




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Дачић: ,,Не постоји граница, па нема ни демаркације''

Дачић: ,,Не постоји граница, па нема ни демаркације''
* Вучић: Далеко смо од тога да нам неко нуди север Косова - далеко смо од било чега.
* Додик: Сањам дан када БиХ ни у ком смислу неће бити изнад РС.
* Џон Болтон: Русија се заглавила у Сирији.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Југослав Петрушић - Србију чекају тешка времена, зато морамо да будемо јаки! (24.8.2018)

ИНТЕРВЈУ: Југослав Петрушић - Србију чекају тешка времена, зато морамо да будемо јаки! (24.8.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Југослав Петрушић Доминик, српско-француски агент и контраобавештајац. Бивши припадник Легије странаца и Француске војно-обавештајне службе. Човек који је у рукама држао највеће тајне света, учествовао на бројним ратиштима и познавао најутицајније људе у Европи. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 18.08.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Теша Тешановић.






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Коста Чавошки - Путин ће учинити све да сачува савезништво са Србијом! (23.8.2018)

ИНТЕРВЈУ: Коста Чавошки - Путин ће учинити све да сачува савезништво са Србијом! (23.8.2018)
Гост емисије "Интервју" био је проф. др Коста Чавошки, академик САНУ и професор Правног факултета Универзитета у Београду. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 16.08.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Александар Павковић.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Дејан Лучић - Сви политичари на Балкану су марионете владара из сенке! (22.8.2018)

ИНТЕРВЈУ: Дејан Лучић - Сви политичари на Балкану су марионете владара из сенке! (22.8.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Дејан Лучић, наш најпознатији писац шпијунских романа и стручњак за геополитику. Дејан Лучић је председник Српског комитета 300 и човек који зна све о тренутним плановима светских сила и обавештајних служби, али и о нашој улози у свему томе. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 16.08.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Теша Тешановић.






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Даница Грујичић - Народ осећа катастрофалне последице бомбардовања Србије! (21.8.2018)

ИНТЕРВЈУ: Даница Грујичић - Народ осећа катастрофалне последице бомбардовања Србије! (21.8.2018)
Гост емисије "Интервју" била је госпођа проф. др Даница Грујичић, један од најбољих српских неурохирурга, начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовна професорка на Медицинском факултету у Београду. Оно што је о њој мање познато јесте да је прва жена шеф Катедре хирургије са анестезиологијом од оснивања Медицинског факултета. Проф. др Даница Грујичић свакодневно оперише туморе и спасава животе пацијентима. Недавно је одлучила да покуша да отклони бољке друштва, укорењене у економији, политици и здравству. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 15.08.2018. године у нашим просторијама, у Београду. Емисију је водио новинар Александар Павковић.






from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Азбука – налаз неуредан

Азбука – налаз неуредан
Слободан Антонић

Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор

Београдске Новости су 24. јула 2018. објавиле да је Министарство културе и информисања Србије проследило Влади Предлог измена и допуна Закона о службеној и јавној употреби језика и писма (овде).

Ова вест настала је на основу изјаве министра Владана Вукосављевића, дате приликом потписивања протокола о сарадњи Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика (овде). Том приликом Министар је рекао да измене Закона треба да „заштите ћирилицу, да промовишу њену употребу у натписима на рекламама, називима компанија и у медијима“ (овде).

Текст Предлога измена не може се наћи на сајту Министарства културе, нити на сајту Владе. Међутим, таблоиди блиски власти одмах су дошли до текста Предлога. Тако је латинични Ало објавио чланак под насловом: „Svi mediji moraju da budu na ćirilici, ako ne ispune jedan uslov, PLATIĆE PAPRENU KAZNU“ (овде; начин писања изворни).

„Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику, ћирилицом“, каже се у тексту. „Исто важи и за образовне и научне установе, као и медије чији је оснивач држава, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама“.

Pink на ћирилици? О, не!

„Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе, као и предузећа с већинским државним капиталом. На ћирилици је обавезна комуникација у правном промету, посебно за навођење назива, седишта и делатности предузећа, назив робе, упутства за употребу неког производа, декларације за производе, гарантне листове, рачуне, потврде…“.

Имаћемо рачуне за телефон или декларације за бојлере на ћирилици? О не!



И пре него што је уопште и отворена јавна расправа о Предлогу измене (овде), кренуо је општи напад атлантистичких културтрегера. Дојче веле је објавио текст: „Latinica samo u četiri zida“ (овде). У њему се безобразно тврди да ће они који од сада у јавности буду писали латиницом бити кажњени са милион динара!

Наравно, DW је као ауторитет позвао Ранка Бугарског, универзитетског професора енглеског језика у пензији (р. 1933), и осведоченог непријатеља заштите ћирилице, како би објаснио да је реч, како он каже, о „дискриминативним мерама, а Устав забрањује дискриминацију“. „У Србији се основна школа не може завршити без познавања ћирилице“, уочава Бугарски. „Како онда може бити озбиљно угрожено једно писмо које је у овој мери привилеговано?“, пита се он.

Ето, иако на свим комерцијалним ТВ, на свим производима које купујемо, или на улицама Београда и већине наших градова не можете видети ћирилицу, то није никакав знак угрожавања ћирилице – па божемој, деца у Србији не могу да заврше школу ако не науче ћирилицу. (Алал критеријум!)

Ову DW „анализу“ одмах је преузео и сајт Б92 (овде), а Бугарског и његову „аргументацију“ дословно су пренели и N1 (овде), Blic (овде) и Danas (овде). Наравно да је исту кукумавку – „дискриминација, упомоћ!“ – поновила и сва медиокритетска силесија „коментатора“ на Peščaniku (овде и овде)) и Danasu (овде, овде и овде), а и BBC на српском имао је о томе – гле чуда – истоветно мишљење (овде).

Бугарски је још објавио и чаршав-текст на Peščaniku, у коме је поновио свој аргумент „ћирилица није угрожена јер се школа не може завршити без ње“, да би затим ускликнуо: „Што се мене лично тиче, још од детињства оба писма сматрам својим и њима се служим, као и сви национализмом неоптерећени људи које познајем. Није реч о замени писма, о једном или другом писму, него о једном и другом“ (овде).





Како то „једно и друго“ изгледа код Бугарског види се из чињенице да је он од 25 књига чак 23 изворно објавио на латиници (што је 92%): Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku, Lingvistika o čoveku, Jezik i lingvistika, Lingvistika u primeni, Jezik u društvu, Uvod u opštu lingvistiku, Jezik od mira do rata, Ka jedinstvu lingvistike, Jezik u društvenoj krizi, Jezik u kontekstu, Lica jezika, Nova lica jezika, Žargon, Jezik i kultura, Selektivna sociolingvistička bibliografija SFRJ-Srbija 1967-2007, Evropa u jeziku, Jezik i identitet, Portret jednog jezika, Sarmagedon u Mesopotamaniji, Bibliografija uz sabrana dela, Putopis po sećanju, Jezici u potkrovlju и Govorite li zajednički?

На ћирилици је Бугарски објавио свега две књиге (Језици и Писмо), али обе су више пута прештампане на латиници, док је само једна од 23 његових латиничних књига изашла и на ћирилици (овде).

И, ето тако у пракси изгледа другосрбијанско начело „и једно и друго писмо“. Ћирилица је добродошла само у траговима, на нивоу статистике грешке. Али, чим пробате да тај однос макар мало промените, одмах се дигне ларма: „Дискриминација!“ и „Национализам!“.

Тај плурализам на терену изгледа тако да, када је реч о порталима, РТС, Политика, Новости, НСПМ и други „националистички“ медији имају као опцију оба писма, док „космополитиски“ Danas, Peščanik, N1, Vreme, као и сајтови свих људскоправашких NVO или странака попут LDP, имају искључиво латиницу. Укључив и Filozofski fakultet u Novom Sadu!

Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Овдашњи другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу (овде), да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор.

Истоветна борба води се и у Републици Српској. Жељка Цвијановић је најавила доношење сличног закона о писму (овде). Међутим, критичари кажу да је у Српској ћирилица у још тежем положају него у Србији.

У Београду је макар на званичној РТС све на ћирилици. У Бањој Луци, напротив, РТВ Републике Српске све што титлује – филмове, серије, документарне емисије на страном језику – ради на латиници (овде).

То је стога што у БиХ, кажу из РТРС, постоји уставна норма равноправности писма, па се „латиничењем“ филмова и серија само успоставља равнотежа. Али, зашто та норма не важи за ТВ ФБиХ-а, где је све на латиници?! Да није право објашњење можда у страху да оглашивачи не повуку своје рекламе ако се популарне серије и филмови не емитују на латиници? (исто).

Комерцијална правила су једноставна: Србима, као потрошачима, не смета латиница; Хрвати и Бошњаци неће за њу ни да чују; дакле све има да буде на латиници.

Тако се сукоб фанатика и толерантних завршава победом фанатика.

Овакав исход у комерцијалној сфери не сме, међутим, да буде на штету српског националног идентитета. Империјалне амбиције „босанског“ и „хрватског“ језика према Србима западно од Дрине могу бити заустављене само онолико колико Срби у РС користе ћирилицу.


Стога је борба за поштени однос српских медија спрам националног интереса – однос који треба да буде некорумпиран комерцијалним или „грантовским“ разлозима – кључан за очување нашег елементарног идентитета.

Ћирилица је у самом идентитетском језгру нашег народа. Коме то није јасно нека погледа како су се србомрсци понашали према ћирилици у окупираној Србији и Црној Гори 1915-1918, у НДХ 1941-1945. или данас у „Репубљик е Косове“, у „Неовисној републици Хрватској“ или у „Монтенегру“.

Ко то неће да види или да разуме, или је интелектуално инсуфицијентан, или припада компрадорској петој колони, ангажованој да поради на нашем нестанку и затирању.

Питање је, наравно, да ли ова власт има демократски легитимитет да спроведе акцију радикалне одбране ћирилице, или је то све само манипулативна димна завеса намењена патриотском делу јавности, како би се заташкала предаја Косова.

Већ сам писао о томе да је министар Вукосављевић један од ретких патриота у садашњој влади (овде). Ово је, очигледно, његов покушај да уради оно што је у Србији требало знатно раније предузети – још приликом распада СФРЈ (1992) или приликом доношења Устава (2006): законски обавезати правне субјекте да у јавној употреби користе ћирилицу.

Но, никада није касно. Диграфија је сасвим ретка и транзициона појава. Међу двеста држава и седам хиљада језика, она постоји тек у пар случајева, при чему сваки од њих, у складу са политичким и културним преференцијама владајуће елите, тежи латиничној једноазбучности.

После слома СССР, као вид „еманципације“, Туркменистан (1993), Узбекистан (1993) и Азербејџан (2001) прешли су са ћирилице на латиницу. И Казахстан је, прошле године, најавио прелазак на латиницу до 2025. године (овде и овде)

Двоазбучност данас постоји, рецимо, у Узбекистану, где се и даље 70% књига штампа на ћирилици (овде). Молдавски се у осамостаљеном Придњестровљу и сада пише ћирилицом, док је остатак земље 1989. године прешао на латиницу (овде).

Међутим, све су то транзиционе појаве кретања према латиничној једноазбучности – баш као и у данашњој Црној Гори, где је атланистичка компрадорска елита успела да сведе ћирилицу на гробљанске споменике (овде).

Србија је, заправо, једини пример друштва у коме оба писма већ читав век постоје на мање-више добровољној бази – премда је приметно систематско потискивање ћирилице у сфери трговине и медија.


Главни непријатељи ћирилице у Србији јесу снаге које Србе фанатично доживљавају као „мале Русе“ – било да су то аустроугарски или немачки окупатори, било да су то енглески или амерички „савезници“, било да су то, као данас, носиоци атлантистичке, културтрегерске, хегемоније.

У овом часу латиница је у Србији несумњиво колонијално писмо – и у економском, и у културном, и у медијском погледу. Стога је режим у противеречности. По карактеру он је компрадорски. Али, у његовом крилу, појавила се иницијатива да се одбаци један од његових кључних (ауто)колонијалних симбола.

Сумњам да ће ова иницијатива и у оваквом облику да прође. То је толико супротно компрадорској есенцији режима да је мало вероватно да неко од вето играча (Veto Players) – од Председника републике до Амбасадора САД – неће покушати да је блокира.

Али, без обзира од кога долази и какве су јој шансе, ову иницијативу треба подржати. Она није у колизији са нужном опрезношћу поводом косовске политике режима.

Не боримо се тек око једног питања. На делу је тотална борба (Kampf auf Leben und Tod), борба за цело наше биће. Свако секташење у тој борби води у пропаст. А хијерархија је очигледна: свака част због одбране азбуке, али не можете остати у влади која „Косову“ поклања столицу у УН.

Па да видимо шта ће на крају испасти.

Краћа верзија овог чланка објављена је овде

Стање ствари

Азбука – налаз неуредан


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА: Ћирилица је прогоњена читав век - Видовдан Магазин


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Свештеник Ненад Илић: Информативни рат

Свештеник Ненад Илић: Информативни рат
Секта држи велике медије, а на нама је да герилски делујемо излазећи из шуме друштвених мрежа на чистину. Кад год можемо, кад год скупимо снагу

Свештеник Ненад Илић: Информативни рат
Секта држи велике медије, а на нама је да герилски делујемо излазећи из шуме друштвених мрежа на чистину. Кад год можемо, кад год скупимо снагу…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Азбука – налаз неуредан

Азбука – налаз неуредан
Слободан Антонић

Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор

Београдске Новости су 24. јула 2018. објавиле да је Министарство културе и информисања Србије проследило Влади Предлог измена и допуна Закона о службеној и јавној употреби језика и писма (овде).

Ова вест настала је на основу изјаве министра Владана Вукосављевића, дате приликом потписивања протокола о сарадњи Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика (овде). Том приликом Министар је рекао да измене Закона треба да „заштите ћирилицу, да промовишу њену употребу у натписима на рекламама, називима компанија и у медијима“ (овде).

Текст Предлога измена не може се наћи на сајту Министарства културе, нити на сајту Владе. Међутим, таблоиди блиски власти одмах су дошли до текста Предлога. Тако је латинични Ало објавио чланак под насловом: „Svi mediji moraju da budu na ćirilici, ako ne ispune jedan uslov, PLATIĆE PAPRENU KAZNU“ (овде; начин писања изворни).

„Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику, ћирилицом“, каже се у тексту. „Исто важи и за образовне и научне установе, као и медије чији је оснивач држава, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама“.

Pink на ћирилици? О, не!

„Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе, као и предузећа с већинским државним капиталом. На ћирилици је обавезна комуникација у правном промету, посебно за навођење назива, седишта и делатности предузећа, назив робе, упутства за употребу неког производа, декларације за производе, гарантне листове, рачуне, потврде…“.

Имаћемо рачуне за телефон или декларације за бојлере на ћирилици? О не!



И пре него што је уопште и отворена јавна расправа о Предлогу измене (овде), кренуо је општи напад атлантистичких културтрегера. Дојче веле је објавио текст: „Latinica samo u četiri zida“ (овде). У њему се безобразно тврди да ће они који од сада у јавности буду писали латиницом бити кажњени са милион динара!

Наравно, DW је као ауторитет позвао Ранка Бугарског, универзитетског професора енглеског језика у пензији (р. 1933), и осведоченог непријатеља заштите ћирилице, како би објаснио да је реч, како он каже, о „дискриминативним мерама, а Устав забрањује дискриминацију“. „У Србији се основна школа не може завршити без познавања ћирилице“, уочава Бугарски. „Како онда може бити озбиљно угрожено једно писмо које је у овој мери привилеговано?“, пита се он.

Ето, иако на свим комерцијалним ТВ, на свим производима које купујемо, или на улицама Београда и већине наших градова не можете видети ћирилицу, то није никакав знак угрожавања ћирилице – па божемој, деца у Србији не могу да заврше школу ако не науче ћирилицу. (Алал критеријум!)

Ову DW „анализу“ одмах је преузео и сајт Б92 (овде), а Бугарског и његову „аргументацију“ дословно су пренели и N1 (овде), Blic (овде) и Danas (овде). Наравно да је исту кукумавку – „дискриминација, упомоћ!“ – поновила и сва медиокритетска силесија „коментатора“ на Peščaniku (овде и овде)) и Danasu (овде, овде и овде), а и BBC на српском имао је о томе – гле чуда – истоветно мишљење (овде).

Бугарски је још објавио и чаршав-текст на Peščaniku, у коме је поновио свој аргумент „ћирилица није угрожена јер се школа не може завршити без ње“, да би затим ускликнуо: „Што се мене лично тиче, још од детињства оба писма сматрам својим и њима се служим, као и сви национализмом неоптерећени људи које познајем. Није реч о замени писма, о једном или другом писму, него о једном и другом“ (овде).





Како то „једно и друго“ изгледа код Бугарског види се из чињенице да је он од 25 књига чак 23 изворно објавио на латиници (што је 92%): Predlozi over, under, above, below i beneath u savremenom engleskom jeziku, Lingvistika o čoveku, Jezik i lingvistika, Lingvistika u primeni, Jezik u društvu, Uvod u opštu lingvistiku, Jezik od mira do rata, Ka jedinstvu lingvistike, Jezik u društvenoj krizi, Jezik u kontekstu, Lica jezika, Nova lica jezika, Žargon, Jezik i kultura, Selektivna sociolingvistička bibliografija SFRJ-Srbija 1967-2007, Evropa u jeziku, Jezik i identitet, Portret jednog jezika, Sarmagedon u Mesopotamaniji, Bibliografija uz sabrana dela, Putopis po sećanju, Jezici u potkrovlju и Govorite li zajednički?

На ћирилици је Бугарски објавио свега две књиге (Језици и Писмо), али обе су више пута прештампане на латиници, док је само једна од 23 његових латиничних књига изашла и на ћирилици (овде).

И, ето тако у пракси изгледа другосрбијанско начело „и једно и друго писмо“. Ћирилица је добродошла само у траговима, на нивоу статистике грешке. Али, чим пробате да тај однос макар мало промените, одмах се дигне ларма: „Дискриминација!“ и „Национализам!“.

Тај плурализам на терену изгледа тако да, када је реч о порталима, РТС, Политика, Новости, НСПМ и други „националистички“ медији имају као опцију оба писма, док „космополитиски“ Danas, Peščanik, N1, Vreme, као и сајтови свих људскоправашких NVO или странака попут LDP, имају искључиво латиницу. Укључив и Filozofski fakultet u Novom Sadu!

Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Овдашњи другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу (овде), да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор.

Истоветна борба води се и у Републици Српској. Жељка Цвијановић је најавила доношење сличног закона о писму (овде). Међутим, критичари кажу да је у Српској ћирилица у још тежем положају него у Србији.

У Београду је макар на званичној РТС све на ћирилици. У Бањој Луци, напротив, РТВ Републике Српске све што титлује – филмове, серије, документарне емисије на страном језику – ради на латиници (овде).

То је стога што у БиХ, кажу из РТРС, постоји уставна норма равноправности писма, па се „латиничењем“ филмова и серија само успоставља равнотежа. Али, зашто та норма не важи за ТВ ФБиХ-а, где је све на латиници?! Да није право објашњење можда у страху да оглашивачи не повуку своје рекламе ако се популарне серије и филмови не емитују на латиници? (исто).

Комерцијална правила су једноставна: Србима, као потрошачима, не смета латиница; Хрвати и Бошњаци неће за њу ни да чују; дакле све има да буде на латиници.

Тако се сукоб фанатика и толерантних завршава победом фанатика.

Овакав исход у комерцијалној сфери не сме, међутим, да буде на штету српског националног идентитета. Империјалне амбиције „босанског“ и „хрватског“ језика према Србима западно од Дрине могу бити заустављене само онолико колико Срби у РС користе ћирилицу.


Стога је борба за поштени однос српских медија спрам националног интереса – однос који треба да буде некорумпиран комерцијалним или „грантовским“ разлозима – кључан за очување нашег елементарног идентитета.

Ћирилица је у самом идентитетском језгру нашег народа. Коме то није јасно нека погледа како су се србомрсци понашали према ћирилици у окупираној Србији и Црној Гори 1915-1918, у НДХ 1941-1945. или данас у „Репубљик е Косове“, у „Неовисној републици Хрватској“ или у „Монтенегру“.

Ко то неће да види или да разуме, или је интелектуално инсуфицијентан, или припада компрадорској петој колони, ангажованој да поради на нашем нестанку и затирању.

Питање је, наравно, да ли ова власт има демократски легитимитет да спроведе акцију радикалне одбране ћирилице, или је то све само манипулативна димна завеса намењена патриотском делу јавности, како би се заташкала предаја Косова.

Већ сам писао о томе да је министар Вукосављевић један од ретких патриота у садашњој влади (овде). Ово је, очигледно, његов покушај да уради оно што је у Србији требало знатно раније предузети – још приликом распада СФРЈ (1992) или приликом доношења Устава (2006): законски обавезати правне субјекте да у јавној употреби користе ћирилицу.

Но, никада није касно. Диграфија је сасвим ретка и транзициона појава. Међу двеста држава и седам хиљада језика, она постоји тек у пар случајева, при чему сваки од њих, у складу са политичким и културним преференцијама владајуће елите, тежи латиничној једноазбучности.

После слома СССР, као вид „еманципације“, Туркменистан (1993), Узбекистан (1993) и Азербејџан (2001) прешли су са ћирилице на латиницу. И Казахстан је, прошле године, најавио прелазак на латиницу до 2025. године (овде и овде)

Двоазбучност данас постоји, рецимо, у Узбекистану, где се и даље 70% књига штампа на ћирилици (овде). Молдавски се у осамостаљеном Придњестровљу и сада пише ћирилицом, док је остатак земље 1989. године прешао на латиницу (овде).

Међутим, све су то транзиционе појаве кретања према латиничној једноазбучности – баш као и у данашњој Црној Гори, где је атланистичка компрадорска елита успела да сведе ћирилицу на гробљанске споменике (овде).

Србија је, заправо, једини пример друштва у коме оба писма већ читав век постоје на мање-више добровољној бази – премда је приметно систематско потискивање ћирилице у сфери трговине и медија.


Главни непријатељи ћирилице у Србији јесу снаге које Србе фанатично доживљавају као „мале Русе“ – било да су то аустроугарски или немачки окупатори, било да су то енглески или амерички „савезници“, било да су то, као данас, носиоци атлантистичке, културтрегерске, хегемоније.

У овом часу латиница је у Србији несумњиво колонијално писмо – и у економском, и у културном, и у медијском погледу. Стога је режим у противеречности. По карактеру он је компрадорски. Али, у његовом крилу, појавила се иницијатива да се одбаци један од његових кључних (ауто)колонијалних симбола.

Сумњам да ће ова иницијатива и у оваквом облику да прође. То је толико супротно компрадорској есенцији режима да је мало вероватно да неко од вето играча (Veto Players) – од Председника републике до Амбасадора САД – неће покушати да је блокира.

Али, без обзира од кога долази и какве су јој шансе, ову иницијативу треба подржати. Она није у колизији са нужном опрезношћу поводом косовске политике режима.

Не боримо се тек око једног питања. На делу је тотална борба (Kampf auf Leben und Tod), борба за цело наше биће. Свако секташење у тој борби води у пропаст. А хијерархија је очигледна: свака част због одбране азбуке, али не можете остати у влади која „Косову“ поклања столицу у УН.

Па да видимо шта ће на крају испасти.

Краћа верзија овог чланка објављена је овде

Стање ствари

Азбука – налаз неуредан


from Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts https://ift.tt/2o9LGrj
via IFTTT

петак, 24. август 2018.

Бранислав Матић: КОЛОНИЈАЛНА УПРАВА ДОВЕЛА СРБИЈУ НА КОРАК ДО ПОНОРА

Бранислав Матић: КОЛОНИЈАЛНА УПРАВА ДОВЕЛА СРБИЈУ НА КОРАК ДО ПОНОРА
Патријархова вечера
Вучић исписује најсрамније странице у нововековној историји Србије. Он нема ни снаге ни мудрости да се заустави, да иступи из свог трагичног фаустовског уговора. Спремио је два опака сценарија за довршавање предаје Косова и велеиздају Србије. Један сценарио је брутално покрадени референдум, други је усаглашени „свршени чин”. Оба дословно катастрофална за земљу и народ. Србија која би се сама одрекла светиње Косова и Метохије, или прећутала кад то неко учини у њено име, не би више била отаџбина него рака. Нормалан и честит Србин не би у њој више могао живети, подносити себе и свет. Једини преостали српски високи ауторитет који се може делотворно супротставити овоме је Црква. Њена одговорност за опстанак Србије је огромна, судбоносна. Шта Црква мора урадити да би заиста спречила остварење убилачких планова колонијалне управе?


фото: архива

Проверавају једном недељно, мере одасвуд, запрепашћени и нервозни: жаба још није скувана. Ни после толико година, ни уз тако јаке дозе залуђивања и обезнањивања, ни уз крајњу безочност у срозавању народа у марву. Ни уз опаки социјални инжењеринг и систем навикавања на зло. Ни уз огољено насиље империје кича и разврата, разорну диктатуру баналности.

Жаба још није скувана.

Преко 80 одсто испитаника у Србији, на репрезентативном узорку, одбија улазак у ЕУ ако је услов за то српско одрицање од Косова и Метохије. Насупрот ономе у шта нас убеђују медији окупационог распамећивања народа, такав став има и чак 85 одсто српске омладине, укључујући и ону студентску. И спремни су, изјављују, да тај став бране свим неопходним средствима. (…)

А истиче и трећа „надокнада времена” коју је колонијална управа Александра Вучића добила од својих страних налогодаваца, стварних господара у овом тужном протекторату, да оконча велеиздају Србије. Да Косово и Метохију — „сакрално средиште српства”, „земљу која се простире између Срба и неба”, „земљу–храм”, „завичај српске државе”, „срж српског мита, вредносне вертикале и метаисторијске судбине”, али и „један од најважнијих геополитичких и рудних басена у овом делу Европе” — преда нарко-творевини званој Велика Албанија. И то на „правно обавезујући” начин. Неповратно.

Зато овога лета, иако потпуно раскринкан, специјални рат који Вучићева колонијална управа води против српског народа толико добија на жестини и хистеричности. Режим срачунато плаши народ. Збуњује. Подмеће. Поткупљује. Прети. Режи. Уједа. Вређа. Измишља, па се онда на крв и нож обрачунава са својим измишљотинама. Распаљује психозу ванредног стања, хроничне предизборне кампање, завера и државних удара. Пола Србије држи „у ВД статусу”, што је само полуга за непрестано уцењивање. Бар два пута месечно приређује простачке скечеве, са примитивном и потцењивачком драматиком, што код паметних изазива згађеност и резигнацију, код оних других забезекнутост и тупост, а у оба случаја циљану пасивизацију. (Сетимо се џипа са оружјем на Авали, спасавања беба из сметова, украдене личне карте наивног бате, па батине провокације са жандармеријом током параде чмарољубаца, нашараног воза тобоже послатог на Косово, свих оних прескупих „маркетиншких хапшења”, киднаповања чудног новинара код Беле Цркве, понижавајућег привођења Марка Ђурића у Митровици, ескадрила и ракетних система који неколико пута месечно кроз таблоиде стижу у Србију, вишекратне инвазије Шиптара на север…) Делујући противдржавно, режим шири кукавичлук и малодушност. Преувеличава моћи непријатеља, крије његове огромне проблеме и слабости, укључујући и оне демографске, а омаловажава снаге Срба, највећег и најутемељенијег народа на јужнословенским просторима. Шеф колонијалне управе у Србији дуго већ говори као осредњи шиптарски лобиста, уз вулгаран и криминалан приступ српској држави, Уставу и законима, војсци и службама безбедности, економији и ресурсима, култури и памети, вери и етици. О националном достојанству и поретку да и не говоримо овом приликом.

ТЕХНОЛОГИЈА УБИЈАЊА ИЗНУТРА
Та политичка технологија, застрашујућа у нискости свог општег нивоа, потпуно је прочитана и објашњена. Довољно је погледати, на пример, текстове Последњи скеч за Србију, Култура малодушности и „бапски идентитет”, Усне које лажу… Објашњено је и зашто, заправо, Вучић чини тако.

У лето 2018, међутим, коначност једне спознаје изазива крајњу забринутост код озбиљних и одговорних људи у свим српским земљама. Иако су нас плаћени мистификатори до скора убеђивали у његово родољубље и високу политичку интелигенцију, у то да ће с неким кечевима из рукава унети потпуни преокрет у ову опасну игру, сада је свакоме разумном јасно: Вучић све време игра на само једну карту.

На сламање Србије.

На подметање Србима да пристану на све на шта је он пристао, па и на одрицање од светиња, на крлетку постмодерног ропства, на самопоништење.

На проклетство велеиздаје.

Свим силама своје бруталне пропаганде убеђује нас да ми на Косову и Метохији немамо ништа, али његови колонијални господари све време баш од нас траже нешто. Шта ли то, и зашто?

Немамо тамо ништа, али ако не послушамо њега изгубићемо све. Предао је шиптарском нарко-картелу преко 1.000 квадратних километара територије, и одатле својевољно повукао све јавне и тајне структуре српске државе, демонтирао и ефикасне механизме самоодбране тамошњих Срба, а сада се тобоже мученички даноноћно сатире у борби да нам на Косову обезбеди „макар један метар”.

Пре подне каже: „Ми све уступке чинимо да бисмо одбранили наш народ на Косову и омогућили му да живи безбедно.” А поподне: „Наш највећи проблем је у томе што на Косову нема нашег народа.”

Увече се куне да се никаква „Олуја” (Изгон Срба из Крајине) нигде не може поновити док је њега и његове власти, а сутрадан прети питањем: „А шта ако Шиптари нападну?”

У тренуцима нарочитог надахнућа, као прави колонијални гувернер, о овом народу уме да говори као о фукари, заробљеној у прошлости, смрти и привиђењима: „Српски народ је лењ. Није глуп, али је лењ. Стално кука и чека, ваљда да падне нешто са неба, шта ли. Е па, нема више тога. (…) Србија, у коју сте данас дошли, престала је да се нада смрти и почела да жели живот. (…) Митови су нам стварност, и то у толикој мери да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно, а сутра нам је најстрашнија реч, јер бисмо заувек живели у оном јуче, пошто са оним данас не знамо шта да радимо.”

Ако мислите да је ово само лично растројство, са елементима шизофреније и патолошког месијанизма, и да се то непланирано прелило у цео политички систем, варате се. Реч је о методологији за збуњивање система противречним информацијама и за паралисање реакције појединаца и група. За масовну хипнозу и ширење осећаја немоћи. (Противотров је исти као за вашарске мађионичаре и шибицаре: „Не слушај шта говоре, пажљиво гледај шта раде.”)

Вучићева власт се у протеклих шест година пред нашим очима преобразила из марионетског режима у колонијалну управу, а сада из колонијалне управе прераста у својеврсну окупациону структуру. Та структура контролише све велике медије у Србији и око 70 одсто интернета, голем део бизниса са обе стране закона, главне токове новца, све јаче мафијашке кланове и навијачке групе. Има и запрепашћујућих 100.000 људи под оружјем у приватним војскама, запосленим у низу фирми за обезбеђење. Тим фирмама непосредно управља четири до пет људи из најближег Вучићевог окружења и из оног дела некадашње Службе државне безбедности који је преко Јовице Станишића стављен под америчку контролу. Према доступним подацима, у само две од тих фирми запослено је укупно 56.000 наоружаних људи. Реч је о обученим људима који у свом наоружању имају и дуге цеви. (Поређења ради, званична Војска Србије сведена је на само 28.000 војника.)

Са таквом социјалноинжењерском припремом, иностраним благословима и сопственом картелском организацијом, као и са огромним новцем ван система, колонијална управа улази у последњу фазу велеиздаје Србије и изручења Косова и Метохије.

Али, невероватно, жаба још није скувана, и то уноси велику нервозу у редове српских извршилаца ових срамних послова, најсрамнијих у историји нововековне Србије. Иако се чини да ствари још некако држе под контролом, низ је знакова да губе контролу над собом. У чудним тренуцима разумности и они знају: „И Одисеј је лутао, али Итаку није водио са собом.”

ДВА СЦЕНАРИЈА ЗА ЈЕДАН СЛОМ
Када се одагнају све магле и разгрне прашина коју пропагандна машинерија баца у очи српској јавности, овакав Вучићев режим по свој прилици има само два излазна сценарија. Оба за Србију катастрофална, дакле недопустива. Оба смишљена тако да до Вучићевог директног потписивања независности Косова не мора да дође, да све буде готово и без тога.

Први сценарио је такозвани референдум.

Био би организован до детаља по обрасцу Ђукановићевог референдума за отцепљење Црне Горе 2006. Блокада медија, подмукло питање, масовно поткупљивање и уцењивање, „преламање у мозак”, кривотворење бирачких спискова и дупли тиражи гласачких листића, довожење фантомских гласача и штанцовање личних карата, активирање свих штеточинских спавача у опозицији и изборним комисијама, све до дословног отимања и замене врећа са листићима. „Није проблем, само реци колико ти процената треба.” За такав референдум Вучићев режим је логистички и организационо већ спреман. Остваривање на терену јемчи, поред осталог, поменута приватна војска од 100.000 наоружаних људи. Западни колонијални господари, дабоме, унапред ће признати лажирани референдум.

Таквим кривотворењем и најтежом крађом Вучићева велеиздаја била би преконвертована у „вољу народа”, а он сам у извршиоца те воље.

Други сценарио је такозвани „свршени чин”.

Увежбаван је и недавно, по ко зна који пут, када је тобоже очекивана шиптарска инвазија на север покрајине, или бар десант на језеро Газиводе и тамошња електроенергетска постројења. Више аутора, укључујући и митрополита Амфилохија, тада је објаснило овај једноставни а опаки наум. Организује се инцидент који ће послужити као покриће за поновни талас шиптарског насиља у крајевима јужно од Ибра. Насиље прераста у погром и етничко чишћење. Испланираним коридорима километарске колоне српских збегова иду ка централној Србији. На Косову горе српски храмови, горе насеља, гори срце Србије. Да би се предупредила стварна српска исконска и заветна реакција на све ово, чемерна „Војска Србије”, понижена и рашрафљена, тобоже храбро улази у три општинице на северу покрајине и стаје на Ибру. Тако и Тачи и Вучић излазе на договорену „линију разграничења”. (Американци би, дакле, само поновили свој злочиначки сценарио пражњења Републике Српске Крајине из 1995.) Вучић потом на вишесатним конференцијама за медије и у целовечерњим интервјуима слави своју херојску одбрану Копаоника и „нашег народа на северу Косова”, нападајући неку мрачну опозицију која је, разуме се, све учинила да останемо и без Ибарског Колашина. Тачи заказује референдум у етнички очишћеној покрајини и припаја Косово и Метохију међународно признатој Албанији. Вучић више не мора и формално да призна отцепљење, за које је толико тога већ урадио, а Тачију то признање више није ни потребно. Обојица ће, сваки пред својима, слегнути раменима: „Шта ћеш, то је сада фактичко стање, реалност. Добили смо више него што смо имали.” И обојица ће прогласити велике победе, Тачи с разлогом. Колонијални господари похвалиће обојицу за успешно извршене задатке. Даће им одрешене руке за нове мандате и наставак послова на којима су и зготовљени ови мрачни планови, ови уводи у будуће трагедије.

Према психичком, етичком и духовном стању Вучића и његовог режима, на жалост, јасно је: ако битне ствари у овим и сличним сценаријима не крену по зацртаном, од њега се не може очекивати ништа добро. Са психологијом малог опозиционог политичара који је у стању хроничне предизборне кампање, „склон јефтиним скечевима и потцењивању публике”, као и „хистерчиним испадима”, он се неће либити да на улици изазове српско-српске сукобе. Да помоћу својих дресираних јуришника Србију затетура по рубу крвопролића, оптужујући за то ову шаку јада од страначке опозиције. Неће се либити ни да код својих шиптарских партнера испослује паљење Дечана и Патријаршије, те да онда у Београду каже: „И шта ћемо сад?! Нека иду ваши попови и песници, па нека одбране манастире! Кад сам ја позивао на компромис, они су то одбацивали! Сад зовите њих!” Није га тешко замислити ни како организује неуспели атентат на себе, уз познату спин-оркестрацију, замене теза и хапшења споредних ликова. Потрошиће и много „људи с грешком”, распоређених на важним местима а уцењених, попут председника Српске и оних неколико сасвим офуцаних академика (Ковачевић, Симовић, Костић, Варади…).

На такве ствари, у Вучићевом случају, напросто се мора рачунати.

Али, где је у свему томе Србија, она права, нормална и часна, родољубива и отаџбинска, већинска?

Шта она смислено да чини, да не би била саучесник у овом злу и затирању себе саме?

ПОД МИТРОМ СВЕТОГ САВЕ
Час је такав да међу Србима све мора бити речено, смирено али пречицом, без вишка протокола а мањка јасноће. Ништа се више међу нама не подразумева, и свако, од првог до задњег, мора изнова посведочити ко је и шта је. Пред огледалом и пред својом децом, пред Богом и родом.

Све што је ма ко од нас урадио досад зависи од тога што ће урадити сад. Свему се сада може дати или одузети смисао.


фото: архива – КООПЕРАТИВАН; Сава Јањић и Џо Бајден на КиМ 2008.године

Дуго већ потпуно је јасно да је Црква, упркос свим својим проблемима, једини преостали српски високи ауторитет који се може делотворно супротставити оваквим убилачким плановима колонијалне управе. Пресећи програмирано растројство, зауставити напредовање ка провалији. Одрећи легитимитет велеиздаји, као плоду постмодерне окупације, те позвати народ на отпор.

Једини ауторитет иза чијег предводништва могу стати остаци свих других расточених српских ауторитета, од неосрамоћеног дела САНУ и универзитета до потиснутих часних припадника војске и служби безбедности. Једини ауторитет који може покренути и обликовати деловање вишемилионске родољубиве и часне Србије, сада плански гурнуте у згађеност и резигнацију. Једини ауторитет који Србима сада може скинути страначке дресове и саставити их у целину.

Једини преостали српски ауторитет чија реч обавезује сваког припадника нормалне Србије, чак и кад овај из идеолошких разлога тврди да није тако.

Зато је Црква протеклих година толико пута провлачена кроз блатиште Вучићевих таблоида, зато су на њу толико пута хушкани керови његове најниже пропаганде. Свештеници су, кад год се могло, на насловним странама били и дилери дроге, и педофили, и курвари, и трговци људима, и пијанице, и паликуће, и среброљупци, и ђаволови шегрти. Али Вучићева сваконедељна интерна мерења стварног јавног мњења показују, и у августу 2018, да поверење народа у Цркву не опада. Напротив. То је адреса којој се верује далеко више него свим осталим установама и организацијама заједно, у свим српским земљама.

Када је Патријарх зимус изјавио да се Вучић „лавовски бори за српско Косово”, што је у први мах изазвало многа разложна негодовања, био је то изгледа покушај психотерапеутског деловања. Племенит и ризичан. Покушај да се неуравнотежени шеф колонијалне управе, и после свих ужасних штета које је нанео српској ствари на Косову и Метохији, продрма и обавеже очинском похвалом. Чувши то, сам тако каже, Вучић је плакао. Али позитивни учинци, ако их је уистину и било, преконоћ су ишчилели. Притиснут обавезама због којих га је страни фактор и припустио на власт, Вучић је потом додатно убрзао ка понору. Увелико је цурела „трећа надокнада времена” и њега је све видљивије обузимала паника.


фото: архива

Мајско изјашњавање Сабора Српске цркве отклонило је смутње и било прекретница. Иако је колонијална управа много радила на унутрашњој подели и тешким свађама у Цркви, и то углавном уз помоћ две западне и једне блискоисточне обавештајне службе, као и неких слободнозидарских ложа, на Сабору се догодило управо супротно. Дивно чудо. Као да су се умешали они највиши заступници и заштитници, „крилата господа”. Јединствено и чврсто, Црква је одбацила и помисао на признавање отимања Косова и Метохије. Одбацила је и поделу и све друге варијанте „креативног разигравања издаје”. Ако досад нисте, пажљиво прочитајте ту Поруку Светог архијерејског сабора. Целу. „Питање Косова и Метохије представља српско црквено, национално и државно питање првог реда. (…) У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаних сукоба, даје своје за своје. (…) Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије. Јер оно што се силом узме, то се и врати; оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено. А то Срби и Србија не смеју дозволити…”

ЈЕСЕН ПАТРИЈАРХА
Премда потпуно скрајнута у колонијалним медијима, ова важна порука допрла је дубоко. Охрабрила честите а поколебане, ојачала храбре. И многи ваљани људи у владајућој структури су се ућутали и замислили. Али Вучић, на жалост, не показује ни најмање знаке да има мудрости и снаге да се заустави, да иступи из врзиног кола. Ближи се тренутак, трагичан и судбоносан, када ће он покренути један од два речена сценарија. (Дај, Боже, својом милошћу и сведржитељством дометни свега што је потребно да се то ипак не деси.)

Кључ српске судбине тада ће држати онај који данас носи митру и жезло Светог Саве. Као што је Лазар у јуну 1389. сазвао кнежеву вечеру и на њој изрекао Кнежеву клетву, сада, у августу 2018, пред 800. годишњицу осамостаљења Српске цркве, време је за ПАТРИЈАРХОВУ ВЕЧЕРУ. Сасвим друкчију а заправо исту. Да се види ко је вера а ко невера.

Ако Црква на било који од сценарија велеиздаје буде реаговала неодлучно и млако, начелним осудама и новим апелима, постаће саучесник у злу. Поцепаће се, закрвити изнутра и потонути. Она овом поколењу Срба неће више имати шта да каже. У Србији више неће имати ко ни коме да проповеда.

Одговорност Цркве је огромна, а пред њом само један истински пут. Онај пут и дужност који су јој увек једино преостајали када су Срби бивали без истински своје државе и слободе.

Црква се мора, дакле, крајње одлучно успротивити злочину колонијалне управе.

Одбити да призна велеиздајничке уговоре и потписе. Одбити све акте који представљају кршење Устава и закона Србије.

Неизоставно одбити тобожњи референдум о Косову и Метохији као што би одбила гласање о Христу. Ако режим ипак закаже такав референдум, Црква мора позвати народ на потпуни бојкот.

Изрећи анатеме и изопштења свих учесника у кривоклетству и велеиздаји, на челу са Вучићем, као што је то учинила 1937. са потписницима Конкордата.

Прогласити Косово и Метохију окупираном територијом (што ће озаконити будућа Народна скупштина ослобођене Србије). Захтевати од међународних снага на окупираној територији да поштују све норме међународног права које важе у таквим условима.

Од православних цркава и пријатељских држава треба затражити конкретну подршку и помоћ, духовну и канонску, политичко-дипломатску, војно-безбедносну, свакојаку. (У земљама које су одбиле да признају отцепљење Косова живи преко пет милијарди људи.)

Захтевати од патриотске јавности и народа да стану јединствено иза своје Цркве и њених мера. Патријарх и сви архијереји морају у заказани час изаћи на улицу и лично повести милионску литију за српско Косово и Метохију. Милионска литија мора ненасилним отпором да блокира све институције колонијалне управе у Београду. Цела Србија мора да стане. Сва црквена звона, у свим српским земљама, морају да звоне. На све провокације режима и покушаје изазивања српско-српских сукоба мора се одговорити промишљено, без наседања. Нема разилажења са улица док кривоклетничка власт не одступи. (…)

Редослед потеза, потом, зна се. На тој платформи Срби неће гласати о Косову и Метохији, ни о Христу, ни о таблици множења, али хоће о прихватљивости савезâ у које би требало да уђу четвороношке, сакати и наказни.

Ако Вучић политички преживи кривоклетство и велеиздају, Србија неће. И обрнуто.

Нема ту, дакле, много избора и фемкања.

Косово и Метохија могу бити окупирана територија још незнано колико дуго. И не мора тамо, под окупацијом, бити ни једног јединог Србина; то ништа суштински не мења у статусу окупиране покрајине. Све што се учини на окупираној територији привремено је, и све ће, свима, опет бити премерено кад се једном вратимо тамо, кући. А вратићемо се у овој генерацији. И неће то бити први пут.

Али Србија која се сама одрекне Косова и Метохије, или прећути кад то неко учини у њено име, више не може бити отаџбина. Србија која у оваквим околностима не би смогла снаге да прогласи своју јужну покрајину окупираном територијом сама би постала безимена окупациона зона. Не знам уопште како би честит и нормалан Србин још могао живети у њој, подносити себе и свет, своје име и сећања. Не знам којим вредностима би могао учити своју децу. Не знам у којој би се цркви молио. Али знам много људи око себе који то више не би могли сматрати својом земљом и својим народом. Такве ране не зацељују.



Бранислав Матић

Бранислав Матић: КОЛОНИЈАЛНА УПРАВА ДОВЕЛА СРБИЈУ НА КОРАК ДО ПОНОРА
Србија која се сама одрекне Косова и Метохије, или прећути кад то неко учини у њено име, више не може бити отаџбина. Србија која у оваквим околностима не би смогла снаге да прогласи своју јужну пок…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПОЛИТИЧКА НЕКОРЕКТНОСТ ИЛИ СЛОБОДА МИШЉЕЊА: Говор др Јоване Стојковић о педофилији који је Youtube забранио...

ПОЛИТИЧКА НЕКОРЕКТНОСТ ИЛИ СЛОБОДА МИШЉЕЊА: Говор др Јоване Стојковић о педофилији који је Youtube забранио (ВИДЕО)
У оквиру културне манифестације „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом, 20. августа је одржана трибина под називом „Доба содомске отпадије и рашчовјечења – наше доба“. Убрзо након објављивање снимка трибине компанија Youtube је уклонила видео снимак говора др. Јоване Стојковић са своје платформе у коме је говорила о педофилији због наводне политичке некоректности.


На скупу у Црној Гори су говорили др Владимир Димитријевић и др Зоран Милошевић, али је наступ др Јоване Стојковић изазвао највећу пажњу јавности због забране од стране друштвене мреже Youtube, председник покрета Живим за Србију.

„Содомија као изопачавање свих сегмената живота и губитка човечности“, губитак разликовања добра и зла, наметање идеологије хомосексуализма кроз разне облике законских регулатива, брисање појмова греха, морала и душе из медицине и психијатрије, политичко уобличавање „нове“ науке зарад још већег рашчовечавања српског народа, само су неке од теза које је др Јована Стојковић изнела пред окупљеним.

Поред кратког осврта на порекло идеологије хомосексуалности као права мањине и брисање из регистра психичких поремећаја, др Стојковић је указала и на све оне проблеме и опасности које таква, слободно можемо рећи содомизација и обешчашћавање друштва, представљају за традиционалну и Православну породицу.

Ту спадају и легализација истополних бракова као и присилна вакцинација која, поред поништавања основних Уставних права, отвара и могућност новог „данка у крви“, тј. одузимања деце од биолошких родитеља и њиховог усвајања од стране хомосексуалних партнера. Посебну пажњу заслужује и нови Закон о подразумеваном донирању органа и произвољна дефиниција „мождане смрти“ као крају људског живота, као и нацрт закона о еутаназији који отварају нову „индустрију смрти, убистава и самоубистава који ће бити подржани од стране струке и спроведени у законе“.

За крај је Јована Стојковић поручила да нам не преостаје ништа друго до да спасавамо своје душе, да се супротставимо овом злу које нам прети. На нама је да пређемо сопствени Рубикон и да изговоримо судбоносно „Alea jacta est – Коцка је бачена!“.

ПОЛИТИЧКА НЕКОРЕКТНОСТ ИЛИ СЛОБОДА МИШЉЕЊА: Говор др Јоване Стојковић о педофилији који је Youtube забранио (ВИДЕО)
У оквиру културне манифестације „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом, 20. августа је одржана трибина под називом „Доба содомске отпадије и рашчовјечења – наше доба“. Убрзо након објављивање снимка триб…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

уторак, 21. август 2018.

Вучић није председник за мене, више је за Лазу

Вучић није председник за мене, више је за Лазу
Наши политичари по реторици који користе неодољиво подсећају на лик Срећка Шојића, каже глумац Милан Лане Гутовић. Регион је пред ратом, оцењује он и додаје да нисмо у стању цивилизовано да разговарамо јер смо неваспитани, и све више слични Шојићу који је оличење неваспитања. Као глумац, каже, трпи последице зато што се не умиљава властима

Разни "Шојићи" су населили скупштину, рекао је Гутовић у Новом дану. "Како је држава губила значај, падала и по становништву и територији, и морално, ти Шојићи су населили и Скупштину. Наши политичари неодовљиво подсећају по реторици коју користе на тог несрећног Шојића. У ствари, он је сретан, али смо несрећни ми други, који живимо под влашћу тих Шојића", каже.

Како је навео, политичари обогаћују ликове попут тог својим "кретенским изјавама" и дометима које он као глумац није успео да изведе.

"Те имбецилне идеје политичке, оне припадају посебном типу личности, не говорим само о Србији, већ и о Црној Гори, Македонији, Хрватској, БиХ… тај кретенизам је изгледа инфективан", додао је.

Говорећи о региону он је рекао да смо пред ратом.

"То мора да се регулише на неки други начин. Уколико нас светске силе не помире, ми ћемо да се потучемо, нисмо у стању да цивилизовано разговарамо јер смо неваспитани, зато смо све више слични лику Шојића који су оличење неваспитања".

Гутовић је рекао и да он као глумац трпи последице зато што се не умиљава властима, а не зато што говори против њих.

"Када бих знао да се умиљавам, да правим спектакуларне перформансе у којима је председник богом дан… говорим о Лази Ристовском, мој живот би имао неки други облик, али ја то не умем, и зато што властима одговара то умиљавање и подилажење, а зато што је то тако, мој председник није за мене - није за Ланета, он је више за Лазу", рекао је глумац.

Гутовић каже да су му нудили да се прикључи политичким акцијама, али да то није прихватао.

"Врдам, измигољим се некако, кажем - нисам ја за то, углавном извучем се. Мада знам ко ће да буде наследник господина Вучића, требало би као далековид човек да се прикључим тој странци и тој личности, али некако, нисам за ту дисциплину улагивања", објашњава он.

Гутовић је закључио да је то вероватно и последица тога зашто га више не гледамо у домаћим серијама.

"Вероватно је то то. То су дисциплине примерене властима. Црне листе, беле, жуте листе, писма. Још је Тито са народом кореспондирао писмом, а ова власт кореспондира забранама", додаје.

(Н1)

Вучић није председник за мене, више је за Лазу


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Бранислав Матић: Патријархова вечера

Бранислав Матић: Патријархова вечера
Кључ српске судбине тада ће држати онај који данас носи митру и жезло Светог Саве. Као што је Лазар у јуну 1389. сазвао кнежеву вечеру и на њој изрекао Кнежеву клетву, сада, у августу 2018, пред 800. годишњицу осамостаљења Српске цркве, време је за ПАТРИЈАРХОВУ ВЕЧЕРУ

Бранислав Матић: Патријархова вечера
Кључ српске судбине тада ће држати онај који данас носи митру и жезло Светог Саве. Као што је Лазар у јуну 1389. сазвао кнежеву вечеру и на њој изрекао Кнежеву клетву, сада, у августу 2018, пред 80…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

понедељак, 20. август 2018.

Геополитика 16 08 2018 гост историчар Александар Раковић

Геополитика 16 08 2018 гост историчар Александар Раковић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Због Вучића и издаје Косова уједињује се опозиција ! - Милош Јовановић -ДСС (Србовање)

Због Вучића и издаје Косова уједињује се опозиција ! - Милош Јовановић -ДСС (Србовање)
Гост емисије„Србовање”, у продукцији медијских кућа „Helmcast” и „Србин.инфо”, био је председник Демократске странке Србије, Милош Јовановић. Тема емисије је била српска опозиција данас, односно да ли опозиција у Србији може да се уједини по питању Косова и борбе против СНС-СПС режима који распродаје националне ресурсе странцима.
„Ја дубоко верујем, а без те вере се не би ни бавио политиком, да се не да све што вредно разрушити у нашем друштву, да ипак постоје нека питања, када мислите да сте мртви, да због њих оживите – а то је питање Косова за Србе”, у емисији је уствдио Јовановић, додавши да „без Косова Срби нису Срби јер је то вертикала нашег постојања”.

Аутор и водитељ Дејан Петар Златановић
гл.одг. ур. медијског гласила srbin.info.

#дсс #МилошЈовановић #издајаКосова




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

#TvSrpskiKolektiv

#TvSrpskiKolektiv
Др Велимир Абрамовић: "Спрема се пуч, Вучићу ће се ускоро судити за велеиздају"! Емисија Ауторитет





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

недеља, 19. август 2018.

Бог је родитељима дао силу ! - Мати Атанасија Манастир Рукумија (Људске приче и разговори)

Бог је родитељима дао силу ! - Мати Атанасија Манастир Рукумија (Људске приче и разговори)
После успеха емисије Родитељска клетва коју смо радили са Мајком Атанасијом из манастира Рукумија на ваш захтев смо поново отишли до Рукумије и урадили нови интервју са монахињом Атанасијом и Оцем Симеоном. Мишљења смо да је Рукумија центар православне издавачке мисли, некад Манасија данас Рукумија.

Теме које смо обрадили су наравно овај пут биле гнев, мржња , родитељски односи и како се изборити за боље сутра.

Аутор и водитељ Миодраг Мишко Станковић

#МатиАтанасија #МанастирРукумија #Православље




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како узети паре од НАТО ? – открива професор права Срето Ного (Србовање)

Како узети паре од НАТО ? – открива професор права Срето Ного (Србовање)
Гост емисије„Србовање”, у продукцији медијских кућа „Helmcast” и „Србин.инфо”, био је проф. др правних наука и председник удружења „Осиромашени уранијунм”, Срето Ного. Тема емисије је била како могу Срби и народ Србијре да наплате ратну одштету од НАТО савеза.
„Има много људи који кажу да осиромашени уранијум није штетан, чак има неких који тврде да је локовит, таквим би онда препоручио да га држе кући. На жалост то ме не чуди јер смо ми у Србији почели да гајимо поданички дух – у четири ока смо склони да кажемо један другоме многе ствари, а касније када то треба поновити у јавности, онда се ограђујемо пошто се плашимо, а не знам чега се плашимо”, у емисији је рекао др Ного.
У емисији је било речи о томе како грађани Србије могу да наплате ратну одштету од НАТО-а, зашто је оформирано удружење „Осиромашени уранијум”, колико је у стварности људи оболело од рака због НАТО бомбардовања, какав је став српске државе у вези НАТО злочина, као и колико корупција у Србији, поготово када су у питању министри, изнутра урушава наше друштво и државу.


Аутор и водитељ Дејан Петар Златановић Гл.Од- Ур. srbin.info




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Херојски пут Илијашке бригаде! - (РазБуђивање)

Херојски пут Илијашке бригаде! - (РазБуђивање)
У тринаестој емисији "Разбуђивање" угостили смо Миленка Зупура, предсједника УГ "Пријатељи Илијаша" из Бијељине.

Миленко Зупур је учесник босанско-херцеговачког рата почетком 1990-их година, када се српски народ западно од ријеке Дрине борио за опстанак против истребљења на својим вијековним огњиштима. Три и по године носио је униформу као припадник славне Илијашке бригаде ВРС. Више пута је рањаван.

Аутор и водитељ Милан Чучковић
Илијашка Бригада

#илијашкабригада #ратубих #републикасрпска




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

#АпелЗаКосово #Копривица #ХелмКаст

#АпелЗаКосово #Копривица #ХелмКаст
Вучић не одустаје од издаје, саопштења више нису довољна: Часлав Копривица (РасПравда)
Седам месеци пошто је Апел за одбрану Косова и Метохије узбуркао духове у српској јавности, где смо у односу на најважније државно питање? Како би званична власт могла да буде спречена да почини крајњи чин велеиздаје, који увелико најављује? Која су све средства дозвољена у тој борби? О томе је у новој РасПравди говорио професор Часлав Копривица, један од покретача Апела.

Аутор и водитељ: Миодраг Зарковић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости