понедељак, 20. новембар 2017.

ПЛАТФОРМА СРПСКОГ САБОРА ЗАВЕТНИЦИ

ПЛАТФОРМА СРПСКОГ САБОРА ЗАВЕТНИЦИ
Правни, геополитички и безбедносни аспекти српског питања на Косову и Метохији
САДРЖАЈ
1. Уводна разматрања о отварању унутрашњег дијалога
2. Политичка и правна анализа државне политике према КиМ од 2000. године
2.1. Ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом
2.2. Одлука о преносу преговора о коначном статусу КиМ из оквира Уједињених нација на
Европску унију
2.3. Пропусти приликом формулације питања поднетог Међународном суду правде о
легалитету тзв. косовске декларације о независности
3. Бриселски дијалог – анализа последица и перспектива будућих преговора
3.1. Резултати имплементације постигнутих бриселских споразума
3.2. Дефинисање позиција Републике Србије према даљем току бриселског дијалога
4. Геополитичке промене у свету и питање КиМ
4.1. Геостратешки значај Косова и Метохије
4.2. Прекомопозиција односа снага у свету
5. Безбедносни аспект српског питања на Косову и Метохији
5.1. Великоалбански експазионизам као безбедносни изазов Балкана
5.2. Великоалбанске претензије на Топлички и Пчињски округ
5.3. Безбедносни изазови на Косову и Метохији
6. Мере за обнову суверенитета Србије на КиМ
7. Закључна разматрања

http://ift.tt/2zlwteI


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ОСЛОБОДИОЦИ: Обиљежавање дана уласка српске војске у Бањалуку 1918.

ОСЛОБОДИОЦИ: Обиљежавање дана уласка српске војске у Бањалуку 1918.
У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је дио историје српског народа.

„Потребно је да младе генерације знају како су историјске процесе на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирали други“, рекао је раније Савановић.

Он је истакао да ће се овај датум обиљежити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренијело у завјет да се сјећају ових дешавања.

Савановић је напоменуо да је у Првом свјетском рату погинуло 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације, од чега 53 одсто мушкараца животне доби од 25 до 45 година.

„Српска и њене институције су наш кисеоник и морамо га чувати јединствено. Само тако можемо избјећи да се не понови да будемо статистичка грешка, као што се десило Србима у Хрватској“, рекао је Савановић.

Програмом обиљежавања овог значајног датума предвиђено је да у 11.00 часова у Храму Христа Спаситеља буде служен парастос несталим и погинулим српским борцима Првог свјетског рата.

Након тога од 11.30 часова биће одржана свечана академија у Културном центру Бански двор, уз пригодан културно-умјетнички програм.

Српска војска је за 45 дана под борбом прешла 500 километара и 1. новембра 1918. године ослободила Београд. У току новембра српска војска је ослободила и највећи дио територије БиХ, а 21. новембра, на Аранђеловдан, ушла је и ослободила Бањалуку.

ОСЛОБОДИОЦИ: Обиљежавање дана уласка српске војске у Бањалуку 1918.
У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

Терапија

Река Сава загађена антибиотицима.

Код грипа, пити је три пута дневно, пре јела.
’Апси!

Биће великих хапшења до краја године!

Па, кад нема избора, добра су и хапшења…
Дубоко је, Крле

На последњој седници Главног одбора СНС изабрано осам нових чланова.

Опет није извучен Небојша Крстић Крле: не излази му се!
Ипак…

Гвинеја Бисао на ћирилици не признаје Косово, на латиници признаје!

Рачунају да ми не знамо латиницу…
’Ајд сад!

Престолонаследник Александар и принцеза Катарина – спремни за повратак монархије!

И ми смо: крените!
Овако стоје ствари

Тома Вилењак Дедињски и његова супруга Драгица – грађане коштају 1,2 милиона динара месечно, само за смештај!

Још ако поживе као Мугабе и она његова…
Милом или силом

Мугабе није отишао милом, а Мило ће отићи кад и Мугабе: у десетој деценији живота…
Ђурић разочарао!

Мало сам разочаран исходом седнице ГО СНС…

Марко Ђурић, директор Канцелерије за КиМ, није скандирао ”Ацо, Србине, Ацо, Србине”…!
Тако то они

У Србији има 50.000 празних кућа.

Ал’ редовно гласају…
Тако то ми

Сваком веку, претходни је наиван…

Осим у Србији, где је наиван сваки наредни!
Српски речник

Огуглати је стара српска реч: измислили смо је пре ”гугла”…
Бакирова прангија

Наслов у новинама: ”Бакир пуца из празне пушке!”

Прднуо гладан?

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Терапија Река Сава загађена антибиотицима. Код грипа, пити је три пута дневно, пре...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ТРАГЕДИЈА СЛОВЕНА У УКРАЈИНИ: У школама девојчице уче како да се понашају као проститутке

ТРАГЕДИЈА СЛОВЕНА У УКРАЈИНИ: У школама девојчице уче како да се понашају као проститутке

ТРАГЕДИЈА СЛОВЕНА У УКРАЈИНИ: У школама девојчице уче како да се понашају као проститутке - Центар академске речи, Шабац
У једној од школа Николајева после предавања о сиди ученицима је подељена брошура «О правилима безбедног понашања за девојчице које се баве секс-бизнисом» (читај проституцијом). О овој својеврсној трагедији Словена у савременој Украјини новинарима су рекли родитељи ученица поменуте школе. Када су новинари истражили овај несвакидашњи догађај дошло су до података да су представници једне …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Како се нестаје са списка ХЕРОЈА ? - Ђорђе Аничић - Ф117 - Ђорђе Аничић

Како се нестаје са списка ХЕРОЈА ? - Ђорђе Аничић - Ф117 - Ђорђе Аничић
Потпуковник Ђорђе Аничић, човек који је 1999. године био један од српских хероја који су оборили легендарни „невидљиви“ авион Ф-117 одједном је ове године такође постао НЕВИДЉИВ И НЕСТАО ИЗ СПИСКА ЉУДИ КОЈИ СУ УЧИНИЛИ ОВО ХЕРОЈСКО ДЕЛО ТРЕЋЕГ ДАНА РАТА!!! Аутор и водитељ Слободан Стојичевић





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радован Дамјановић ''АКАДЕМИК КИЛАВИ РАДОВАН'' (7526. студен дан четрнаести)

Радован Дамјановић ''АКАДЕМИК КИЛАВИ РАДОВАН'' (7526. студен дан четрнаести)
http://ift.tt/2dRdWYJ - ''Људи ништа не знају'' бр.56.
Аутор и водитељ: проф Радован Дамјановић
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Буквално 20.11.2017.

Буквално 20.11.2017.
Видео издање емисије "Буквално", аутор и водитељ Јасмина Буква.
Гост емисије: Драган Станојевић, председник међународне организације Срба Евроазије, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону.
Техничка подршка Саша Илић.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Милош Кнежевић ''СВЕСРПСКО ПОМИРЕЊЕ - ДЕО ДРУГИ'' (7526. студен дан седамнаести)

Милош Кнежевић ''СВЕСРПСКО ПОМИРЕЊЕ - ДЕО ДРУГИ'' (7526. студен дан седамнаести)
http://ift.tt/2dRdWYJ ''Профилисање'' бр.110.
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Шеих Имран Назар Хосеин: Истину о Србима ЦИА не дозвољава

Шеих Имран Назар Хосеин: Истину о Србима ЦИА не дозвољава




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ХРВАТИ И АЛБАНЦИ У ШОКУ - СРБИ СУ СТАРИЈИ НАРОД ОД СТАРИХ РИМЉАНА

ХРВАТИ И АЛБАНЦИ У ШОКУ - СРБИ СУ СТАРИЈИ НАРОД ОД СТАРИХ РИМЉАНА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

„Мали Алек“, избори и дозвола „Великог Брата“

„Мали Алек“, избори и дозвола „Великог Брата“
После битке су, наравно, сви генерали. И кад се нешто деси, наводно, „сви“ су знали да ће баш то да се деси. Управо тако је било и овога пута, када је у суботу Главни одбор СНС-а усвојио аргументацију и „препоруку“ Александра Вучића да се ипак не иде на ванредне парламентарне изборе, иако су данима пре сви виђенији напредњаци то листом најављивали, захтевали и призивали. Наиме, готово сви медији и опозициони посланици били су сигурни и убеђивали писца ових редова да ће избора бити – само сам ја, јавно, пред камерама, у Скупштини рекао да ми се „чини вероватнијим да ипак неће“. И била је то дословно ЈЕДИНА таква изјава-процена на читавој медијској и политичкој сцени. Сви други су говорили или да ће одлука бити да се на изборе иде, или да су шасе „фити-фифти“ – или да ће одлука бити одложена.

Коалициони партнери су, додуше, опрезно и стидљиво изјављивали да за одржавање ванредних избора нема потребе, јер је „коалиција сложна и чврста“. Али коалициони партнери се код Вучића ништа не питају, као што се не питају ништа ни чланови председништва, нити главног одбора владајуће странке. И свима им је главна брига само да пазе да се не замере или нечим не наљуте Господара. Зато сви изјављују само оно што им он каже да треба да кажу. А да би он онда могао да их или демантује и „убеди“ их да промене „своје мишљење“ (које немају), или пак да, ако му тако одговара, да се на то њихово „мишљење“ позове и каже како мора да испоштује „вољу већине“, иако се он, лично, са њом не слаже. Ипак, сувише смо већ пута гледали тај исти филм и његов сценарио је постао већ сувише провидан чак и за домаћу, снс-овску публику, а камо ли за важне спољне играче, којима је „мали Алек“ очигледно много тога наобећавао, и који овај пут изгледа нису били расположени да дозволе да их још једном вуча за нос и беспотребним изборима одлаже извршење преузетих задатака – пре свега, око Косова и његовог пута у све потпунију независност.
Та „спољна карта“ била је један разлог због којег сам веровао да се – барем у овом тренутку – Вучић неће одважити да распише изборе. Али постоји и други, који је можда био чак и пресуднији. Ма колико да је још увек политички доминантан на општенационалном плану (поготово с обзиром на девастирану, расцепкану и материјално, идејно и кадровски сиромашну опозицију), Вучић је свестан да би на евентуалним ванредним изборима ипак тешко добио баш 60 одсто гласова. А отприлике управо толико би му требало ако би хтео да надмаши или барем понови свој резултат из марта 2016. – и да социјалистима и Палми да барем неких десетак одсто, да би их приволео да иду на заједничкој листи. А на председничким изборима, са свим махинацијама и са свим бошњачким и мађарским мањинама које су га подржале, једва да је за себе намакао (сумњивих) 55 процената. Другим речима, Вучић не само да у овом тренутку нема спољно зелено светло, него није имао ни јасну страначку математику која би му недвосмислено говорила да треба да иде на ванредне изборе.

Коначно, ту је и један техничко-логистички аргумент. Ма колико да су организационо бескрајно доминантни у односу на опозицију, чак ни напредњацима није лако да воде још једну општенационалну кампању, поготово што им у многим срединама букте тихи унутрашњи сукоби, а повремено и прави мали ратови са тучама и узајамним паљењем аутомобила. А овако ће све што имају способно, ефикасно и оперативно (од агитатора, до криминалаца и батинаша) моћи да гурну и фокусирају на Београд.

Дакле, када се на сто баце сви разлози „за“ и „против“ – при томе не мислим на формалне, институционалне и државне, којих нема, него на оне личне и ускостраначке, према којима се, упркос другачијим изјавама, Александар Вучић увек заправо равна и опредељује – испоставља се да претежу они“ против“. Наиме, парламентарни избори му требају једино због још једне куповине времена и пролонгирања на све стране посејаних обећања (а као што рекосмо, странци нису склони да му то опет дају), као и уколико би био сугуран да губи Београд, па да онда још једном „импресивном“ победом на републичком нивоу покуша да прикрије и амортизује евентуални београдски неуспех. Али он београдске изборе уопште не мора изгубити. Напротив. Чак и уз одређени пад који смо детектовали у нашем последњем истраживању, СНС је даље фаворит, поготово уколико се опозиција распе у 6-7 колона (Ђилас, Шапић, ПСГ, Народна странка, ДС, „Бели“, ДЈБ, Двери, „Не давимо Београд“, Нова странка...), од којих, рецимо, четири или пет заврше испод цензуса. И то је управо сценарио на који Вучић рачуна и на њему интензивно ради. Јер се гласови свих оних који нису прешли цензус расподељују на оне који јесу – при чему онај првопласирани од тога највише профитира.

Колеге из опозиције су наравно у праву када кажу да се „Вучићу ништа не може веровати“, и да није искључено да он инсценира неку кризу и политички инцидент – а има времена до пред крај јануара – те да ипак распише и ванредне парламентарне изборе заједно са београдским. То није немогуће, али, такође, из горепоменутих разлога, ни много вероватно.

Зато су избори одложени – до даљњег. То јест, док Вучић не види јасније шта му се дешава са рејтингом у Београду и док неким новим, „аутоколонијалним“ и издајничким потезима које ће повући у међувремену „Мали Алек“, евентуално, ипак не искамчи дозволу за изборе од „Великог Брата“.



Ђорђе Вукадиновић: „Мали Алек“, избори и дозвола „Великог Брата“
После битке су, наравно, сви генерали. И кад се нешто деси, наводно, „сви“ су знали да ће баш то да се деси. Управо тако је било и овога пута, када је у суботу Главни одбор СНС-а усвојио аргументацију и „препоруку“


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

У Србији почиње изградња постројења за спаљивање смећа из ЕУ

У Србији почиње изградња постројења за спаљивање смећа из ЕУ
Више од 1.000 грађана Косјерића протестовало је против изградње постројења за спаљивање смећа у том граду јер, како кажу, угрожава њихове животе.
Човек са гас-маском
© AP PHOTO/ VADIM GHIRDA
Афера опасан отпад: Отров као српски компромис
Министарство грађевине раније је донело одлуку да цементара „Титан“ из тог града добије дозволу за изградњу постројења за коришћење горива добијеног спаљивањем чврстог отпада. Грађани кажу да страхују да ће им због тога бити угрожено здравље, животна средина и усеви.

„Плашимо се болести, много је овде оболелих од карцинома плућа“, каже једна од грађанки Косјерића, друга додаје да би постројење могло да уништи засађено воће, а трећа истиче „да је добро, не би дошло овде, већ би се сви отимали за то“.

Такође, грађани Косјерића наводе и да би се тако у њиховом граду спаљивало смеће не само из Србије, већ и из Европске уније.

„Спаљивале би се гуме, пластика, најлонске кесе, комунални отпад… Нема овде тога довољно, увозили би отпад из ЕУ“, каже један од учесника протеста.

Први човек Косјерића истиче да је истекла студија о утицају постројења на животну средину и да они неће моћи да раде уколико не добију нову дозволу.

Иначе, више хиљада грађана Косјерића потписало је петицију против постројења, а најављују и да ће радикализовати протесте уколико министарство не повуче ту одлуку.

Извор: Б 92

У Србији почиње изградња постројења за спаљивање смећа из ЕУ
Више од 1.000 грађана Косјерића протестовало је против изградње постројења за спаљивање смећа у том граду јер, како кажу, угрожава њихове животе.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Драган Чавић - Ако желе независно Косово, Република Српска ће бити део Србије (20.11.2017)...

ИНТЕРВЈУ: Драган Чавић - Ако желе независно Косово, Република Српска ће бити део Србије (20.11.2017)
Гост емисије "Интервју" био је господин Драган Чавић, бивши председник Републике Српске. Драган Чавић је бивши председник Српске демократске странке и актуелни председник Народне демократске партије и посланик у Народној скупштини Републике Српске. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Поводом вести да је Вучићева камарила крива за блокаду пара у Ријаду: Арапи кадрирају на Бањици

Поводом вести да је Вучићева камарила крива за блокаду пара у Ријаду: Арапи кадрирају на Бањици
Београд – Након што је у Магазину Таблоид објављена вест да је по налогу федералне Агенције за спречавање прања новца из Вашингтона у једној банци у Ријаду замрзнуто до даљњег 7 милијарди евра, од којих је једна Александра Вучића, пола милијарде српског држављанина Мухамеда Дахлана а остале домаћих бизнисмена, уследила је вест о хапшењу 11 принчева, четири министра и неколико бивших министара Саудијске Арабије, због “корупције“.
Вучићу се и даље тресу гаће, Дахлан је у зидинама виле у Лацковићевој улици на Дедињу. Председник Трамп је из Азије поручио да ниједан диктатор у Европи неће остати некажњен и да ће сви бити приведени правди.
Безбедносни систем Србије је уништен. БИА је клинички мртва. Агенцијом руководе криминалци и страни доушници. Подаци се свакодневно прекрајају и прилагођавају политичким и мафијашким потребама. Већина радника БИА је из разлога личне безбедности принуђена да прави независне оперативне фондове за нека друга времена, жељно ишчекујући када ће доћи тренутак да се издајници и криминалци који воде БИА похапсе и осуде за сво зло које су нанели Србији и Агенцији.
Исправна је оцена како домаћих тако и страних стручњака – БИА је неспособна да заштити само себе, а камоли државу. Мада, руку на срце, БИА је показала завидан капацитет да решава проблеме које је сама и направила, представљајући их као врх оперативних акција !Један од главних кадровика у БИА је Арапин.
Адхам Абу Мадалала је син убијеног палестинског полицајца. Фамилија се преселила у Каиро док је био још дете. Бригу о његовом школовању је преузео Абу Нидал чији је био стипендиста током похађања средње школе у Русији. По завршетку школовања долази у Београд и уписује политичке науке. У Београду га је прихватио професор Јован Марјановић, који га је и материјално помагао. Био је сарадник Управе за странце београдске полиције.
Прикључио се Дахлановим омладинцима, када почиње и његов успон. Дахлан га је запослио у МИП Палестине. Једно време је био задужен за безбедност, а касније постаје први секретар амбасаде Палестине у Београду. Има, као и Дахлан, и српско држављанство.
Муљао је са бившим директором Атлас Банке, Кнежевићем, који после преузимања Атлас Банке од стране Пиреус Банке одлази у Црну Гору. Цигаре су ишле и на Блиски исток. Дахлан је имао јаке везе у Деутсцхе Телеком-у. Дахлан је довео и Мартина Шлафа, заједно са Ненадом Ђорђевићм, бившим ЈУЛ-овцем и бизнисменом. Активно је припремао тровање Арафата, са Дахланом и Абу Мазеном
Хуманитарни фондови су покрадени уз помоћ Абу Мазена, Арафатовог финансијског саветника, који га је напустио пар месеци пре Арафатове смрти. Сада је Абу Мазен сувласник Електродистрибуције Египта и мобилне телефоније Јордана. Абу Мазен је блиски пријатељ Ненада Ђорђевића. Дахлана и АВ је повезао Млађан Динкић, који је са Мартином Шлафом, Ђукановићем и Дахланом прао паре кроз мобилну телефонију у Монтенегру, о чему је писао и Домагој Маргетић у својим књигама. У целом послу је учествовао и Абу Мазен.
Сада су Мазен и Дахлан у завади око новца. Абу Мазен је долазио у Србију више пута. Сада је између Јордана и Египта. У судском арбитражном процесу у Паризу је са Дахлановом грађевинском фирмом.
Мохамед Дахлан је некада тесно пословно сарађивао са Махмудом Абасом председником Палестине, иако су одувек били политички ривали. До коначног разлаза њих двојице дошло је када су им се сукобили финансијски интереси, па је Дахлан 2010. године морао да напусти Палестину и да уточиште нађе у Абу Дабију, а касније у Београду.
Проблем са којим се суочава Мосад у вези привођења правди Дахлана јесте тај да је он хуманитарне фондове намењене Палестинцима пљачкао у дослуху са Мосадом који је на овај начин финансијски награђивао све своје сараднике на палестинској страни. Дахлан би, ако му суде, са собом могао да повуче и многе друге.
Један од уредника израелских новина „Харец“ Цви Барел летос је објавио како Мосад планира да на место председника Газе доведе Мохамеда Дахлана, који би тако додатно ослабио Абаса, чија би се власт ограничила на делове Западне обале. У перспективи, сматра Барел, Дахлан би уз подршку Мосада на месту председника Палестине заменио Абаса. У овом тренутку нико са сигурношћу не може да каже какви су односи између Абаса и Дахлана. Са једне стране њих везује заједничко поткрадање хуманитарних фондова, али их са друге стране раздвајају политичке амбиције.
Трећи значајни играч који би могао да помрси Мосадове планове је Салех Ал Арури, вођа војног крила Хамаса, главног конкурента Абасовом Фатаху. Уз констатацију како је Дахлан избачен из Фатаха Ал Арури закључује да више не постоје препреке да се са њим сарађује.
Ал Арури је познат по својим терористичким акцијама против Израела и као значајан финансијер исламистичких покрета. До овог лета је живео у азилу у Катару. Како извештавају добро обавештени арапски кругови, он је већ ступио у контакт са Дахланом тражећи преко њега могућност да уточиште нађе на Балкану.
Адхам је након 400. броја Магазина Таблоид сазвао хитан састанак са безбедњацима и тешко их укорио (нарибао их је најбруталније, као школарце) што подаци цуре и што то не умеју да спрече, наводећи да се наноси огромна штета пословима. За плату од 6.000 евра код њега је главни опертивац Миша Милићевић, пензионисани директор БИА. Адхам има компанију која пружа услуга заштите Мохамеду Дахалану и другим арапским парајлијама.
Миша је одмах контактирао Јову Дробњаковића, Тодорова и остале коју су на платном списку Адхама, да како знају и умеју реше проблем са Магазином Таблоид.
На платном списку Адхама налази се и начелник управе за међународну сарадњу у БИА, који се такође активно укључио у решавање проблема. Плаћа и Бранка Човића, а и неколико нижих службеника БИА. Редовно подмићује све раднике БИА са којима долази у контакт са скупим телефонима (Ајфон и од по 1.200 евра). Редовно је плаћао и бивше начелнике Бобића и Мићића.
Адхам већ годинама буквално кадрује у БИА и овај противприродни, ненормални однос, између страног оперативца и наших и оперативаца БИА кулминирао је за време директоровања Александра Ђорђевића, који је Адхаму у руке предао комплетан досије који је о њему водила служба (РДБ а касније и БИА) од када је постављен на место представника ПЛО службе у Београду.
Миша Милићевић и његова екипа су за потребе Адхама и његовог шефа Дахлана урадили велики број оперативних провера у земљи и иностранству, пословних партнера али и за друге потребе примењивали су све расположиве техничке мере БИА по Адхамовом захтеву. Ангажовали су се и на плану провере пословних сарадника, око продаје српске имовине за потребе Арапа.
Послове са Арапима успешно је “покрила“ чак и Ђорђевићева помоћница за логистику Радмила Селаковић, звана Рада порцеланка. Рада за потребе својих мафијашких шефова константно прикупља податке личне природе о шефовима БИА, њиховим криминалним активностима, трачевима у БИА, али и о активностима Арапа у Србији.
Податке (које чува у свом рачунару) редовно су јој (у време велике љубави) достављали Иван Тодоров, Јован Дробњаковић, Зоран Станић Зис и други, али јој је посебно био користан њен „пријатељ“, шеф испоставе БИА на аеродрому Београд, Зоран Рељић. Рељић је податке о активностима Арапа уредно достављао Ради (кад долазе, ко их дочекује, шта уносе и износе из земље уз асистенцију БИА, шта тајно причају у ВИП салонима, шта се преноси из авиона у авион без надзора…).
Ради су били посебно интересантни Рељићеви извештаји о поданичком улизивању функционера БИА (Тодоров, Јова, Војин Милојевић-и остали) када постројени у линију дочекују Арапе на аеродрому „у ставу мирно“.
Сви ови подаци (обогаћени видео материјалима) су сада у рукама неких криминалних група из Србије, али и из иностранства. Део података је током шест, година, селективно пласиран и у штампи (домаћој и страној). Већи део је склонила код ћерке у САД, где намерава ускоро да побегне.
За своје „заслуге“ Рељића је наградила новим аутомобилом марке „Шкода“, коју му је купила мимо свих процедура набавке у БИА, баш као што је то учинила и са скупоценим возилом са којим је Јован Дробњаковић покушао да убије службеницу МИП-а у инсценираној саобраћајној несрећи.
Александру и Андреју Вучићу замрзнути су рачуни у Кини, и у неким банкама у Европи. За свим осталим рачунима се интензивно трага. Нису само Вучићи у паничном страху. И богати Арапи су.
потпуковник Горан Митровић / Магазин Таблоид

Поводом вести да је Вучићева камарила крива за блокаду пара у Ријаду: Арапи кадрирају на Бањици
Београд - Након што је у Магазину Таблоид објављена вест да је по налогу федералне Агенције за спречавање прања новца из Вашингтона у једној банци у Ријаду


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

недеља, 19. новембар 2017.

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци
И јунаци и кукавице осећају страх. Само, јунаци у кризним ситуацијама реагују другачије од Александра Вучића, не плачу и не падају у депресију. Ипак, Вучића треба разумети, има много озбиљних разлога за бригу. Сам је себи, примитивним лажима и преварама, направио клопку из које не зна како да се извуче. Подршку страних центара моћи куповао је обећањима да ће извршити све њихове налоге.
Уверен да је паметан, одуговлачио је с испуњењем преузетих обавеза, надајући се да ће му дугови бити заборављени, опроштени или бар репрограмирани. Преварио се.Време је велике наплате, а улог је његова и глава његових из картела. О томе пише уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић, уредник дневника Дневни Телеграф, Национал и Правда и дугогодишњи сарадник и пријатељ Александра Вучића.
Колико је погрешио, схватио је кад му је рачун испоставио Брајан Хојт Ји. Американци, главни креатори „посткосовске Србије“, проценили су да је дошло време да Вучића притегну и принуде да обави прљави посао због кога су га и инсталирали у власт.
Списак захтева је кратак, има само пет ставки: 1. коначно решење питања косовске државности, 2. кажњавање одговорних за спаљивање америчке амбасаде у Београду, 3. кажњавање одговорних за убиство америчких држављања, албанских терориста браће
Битићи, 4. сарадња у обарању Милорада Додика с власти у Републици Српској и 5. усаглашавање ставова са САД и Европском унијом према Русији, дакле додатно смањење трговине и затварање њиховог хуманитарног центра у Нишу. Црну листу Вучић је виђао и раније, сто пута, али сад му није остављен простор за врдање. Ји, помоћник заменика државног секретара САД за Европу и Евроазију, није овлашћен за дискусију на те теме, он их, као курир, само предаје на одређену адресу.
– Шест месеци је довољан рок да се све то реализује – пренео је Ји процену мајстора из Ленглија.
Вучић је покушао да објашњава како му треба више времена да припреми јавност за тако непријатне одлуке, трпи јаке притиске српских националиста и руског лобија.
– Србија не може да седи на две столице. То је стара српска изрека, сигурни смо да ви знате шта то значи – обавестио га је Ји и отишао својим путем, прво да разговара са лидерима тзв. опозиционих странака, а затим у Приштину, да гласно и јасно подржи независност Косова.
Ји је био у праву, Вучић је знао шта значи изрека о једном дупету на две клупе. Сетио се како су је Американци применили у Украјини, кад је помоћник државног секретара Викторија Нуланд, у фебруару 2014, исту мудрост цитирала тадашњем председнику Виктору Јануковичу.
– Нико није вољан да економски помогне нереформисану Украјину, ни САД, ни Међународни монетарни фонд, ни Европа. Не можете да седите на две столице – рекла је Нуланд украјинском председнику, оптужујући га за везе с Русијом, с којом је потписао уговор о зајму вредном 15 милијарди долара.
Уместо новца и привредног опоравка, Украјина је добила рат у коме је убијено више десетина хиљада грађана, а држава је трајно растурена.
Вучић је схватио колико је претња озбиљна. Уплашен, затворио се у кабинет и тиховао. Плакао је неколико сати. Сузана Васиљевић је написала осам верзија саопштења о састанку са Јием, Вучић је свако поцепао. Нису му помогле ни сугестије Ивице Којића и Николе Селаковића, а Ивици Дачићу није хтео ни да се јави на телефон. Из стања тоталног нервног растројства извукао се тек после разговора с Гораном Веселиновићем, својим бившим шофером, а данас једним од најбогатијих тајкуна.
Као и много пута раније, Веселиновић га је убедио да не одустаје, да попије лекове за смирење и смисли начин да се извуче из клопке. У свом стилу, Вучић је нарицао над судбином, показивао је дозер са таблетама које мора да пије сваког дана и понављао да му „све ово не треба, ионако је тешко болестан, неће дуго“. После вишечасовне представе, сам је написао саопштење у коме је признао да постоје амерички притисци. Кад је обавио посао, на излазним вратима Веселиновића је пресрела Јадранка Јоксимовић.
– Још плаче? – питала га је.
– Отплакао је, биће добро – одговорио је Веселиновић, не слутећи да најгоре тек долази.
На Вучићево цвилеће саопштење експресно су одговорили Руси. Оптужујући Америку да врши притисак на Србију, Руси су дискретно подсетили Вучића да је и према њима преузео бројне обавезе, које мора да испуни.
Ма колико били супротстављени на глобалном плану, две империје добро сарађују у дефинисању односа према малим и безначајним локалним диктаторима. Само у Вучићевој глави постојала је наивна идеја да може истовремено да обмањује Американце и Русе, да они неће сазнати шта је обећао једнима, шта другима и, што му је најважније, да неће инсистирати да то испуни.
Проваљен, Вучић је схватио да му нема излаза. Којем год царству се приволи, погрешиће. Американцима дугује долазак на власт и прећутну подршку диктатури и пљачкању Србије. Искуство га је научило како пролазе њихови противници.
Иако је у Дејтону стекао епитет „фактора мира и стабилности на Балкану“, Слободан Милошевић је супротстављањем албанским терористима на Косову и Метохији зачас проглашен „балканским касапином“, Србија бомбардована, а он оптужен за ратне злочине, оборен с власти и депортован у хашки затвор.
Милошевићевог противника Зорана Ђинђића, Вучић је у то време називао издајником и страним плаћеником. Као што Ји данас њега плаши народним изрекама, тако је Вучић некада упозоравао Ђинђића на америчку мудрост да ни сир у мишоловци није бесплатан. Председник ДОС-ове владе у то се уверио чим се, такође по питању Косова, успротивио намерама Америке и Европске уније.
Поучен тим примерима, актуелни председник Србије нема храбрости и снаге да одбаци амерички ултиматум. Из истог разлога, не може ни да га прихвати. Срљајући из грешке у грешку, одлучио је да настави с преварама.
Американцима је обећао да ће своју нежну гузу наместити само на њихову столицу. Да би то доказао, одмах је појачао реторику на све спорне теме, а не зна се која је тежа по Вучића.
– Србија је 2008. била најслабија и тада је Косово прогласило независност. Борис Тадић је побегао у Румунију да се додвори својим европским пријатељима, а овај други, Војислав Коштуница, не знам шта је радио. Ја сам позвао на протест, њима нико не би дошао. Иако сам инсистирао да све прође мирно, после митинга спаљена је америчка амбасада – рекао је Вучић, наглашавајући да сви учесници тог злочина морају да буду кажњени.
У београдском Вишем суду води се поновљени поступак против седам младића, оптужених да су „опасном радњом изазвали опасност за живот и тело људи и имовину већег обима“, а недавно је Више јавно тужилаштво подигло оптужнице против петорице полицајаца због пропуста у обезбеђењу током и после митинга „Косово је Србија“. У судским списима помиње се и улога Александра Вучића. Како и не би, кад је он најгорљивије агитовао против Американаца и јавно истицао да је „с поносом гледао момке који су протестовали код амбасаде“.
Ватра је још тињала у зграду у Улици кнеза Милоша кад је Вучић схватио да то САД никад неће опростити.
– У савременој историји никад није спаљена ниједна америчка амбасада у Европи. Ово је политички крај Војислава Коштунице – тврдио је Вучић.
Био је у праву. Да не би поделио Коштуничину судбину, мораће да изврши притисак на суд, како би на робији завршили младићи којима се дивио. То га не брине, више и не броји жртве својих насилничких авантура.
Много већу главобољу задаје му обавеза да реши случај браће Битићи. Американци инсистирају на глави полицијског генерала Горана Радосављевића Гурија. Тежак посао, Гури је много тежи залогај од седморице анонимних грађана.
Пре неколико дана ЦИА је објавила документа и снимке који су 2011. године нађени код Осаме бин Ладена. Код вође Ал Каиде тада су откривени и порнографски видео-клипови. Ако икад буде ухваћен, код Гурија ће, уместо порнића, пронаћи материјал о Милошевићу, Ђинђићу, Тадићу, Коштуници и Вучићу, о свим владарима којима је верно служио док је имао лични интерес. Пре и у време бомбардовања водио је Специјалну антитерористичку јединицу МУП-а, која се истакла у Рачку, Доњим Преказама, Ораовици и другим местима на Косову. Петог октобра 2000. прешао је на страну ДОС-а.
Заузврат, Ђинђић га је поставио на место командата Жандармерије. После Ђинђића, у Гурија је имао поверење и Легија, који му се предао у мају 2004. И као пензионер, генерал Радосављевић је добро сарађивао са сваким режимом, а први пут се званично политички ангажовао учлањењем у Српску напредну странку. На ту срамоту пристао је како би поправио шансе да избегне суђење за одговорност за убиство браће Битићи.
Терористи УЧК Илија, Мехмет и Агон Битићи у лето 1999. ухапшени су у Прокупљу, док су илегално пребацивали две ромске породице из Призрена преко административне линије у Србију. Прекршајно су осуђени на 15 дана затвора. Одслужили су казну, али никад нису пуштени на слободу. Две године касније, њихова тела су нађена у масовној гробници у Петровом Селу. Суд за ратне злочине 2009. и 2012. ослободио је двојицу бивших полицајаца оптужених за помагање у том убиству.
Пошто су браћа Битићи имали америчко држављанство, САД инсистирају на кажњавању одговорних за њихово убиство. Иако је прошао све провере америчких безбедносних служби (од 2001. у наставни програм Вест Поинта уврштена је и акција у Рачку, а 2003. америчка влада је одобрила да генерал Радосављевић командује југословенским војним одредом у Афганистану), од 2007. њега сматрају главним кривцем за убиство Битићија. Захтеви за решавањем тог случаја учестали су по доласку Српске напредне странке на власт.
Генерал Гури и лањски снег имају, отприлике, исти значај за Александра Вучића. Разлика је само у томе што се Гурија плаши. Међутим, кад дође стани-пани, кад буде принуђен, наћи ће начин да га спакује иза решетака и реши се баласта.
Решиће се и Косова. Иако у нешто споријем ритму него што је тражено од њега, Вучић је већ обавио све припреме. Потписао је оба Бриселска споразума и пратеће документе, којима је учвршћена државност албанске републике Косово; политичком подршком, преко своје филијале „Српске листе“, омогућио је Хашиму Тачију да буде изабран за председника, а Рамуш Харадинај за премијера; одрекао се српске имовине; укинуо надлежност српског правосуђа у „покрајини“; остало је само да Устав прилагоди реалном стању и да с новим споразумом успостави добросуседске односе с терористима који су отели „срце Србије“.
– Вучић ће потписати уговор са Тачијем, којим ће се омогућити Косову да постане чланица Уједињених нација – недавно је Вук Јеремић потврдио наводе, које је наш магазин објавио пре три месеца.
Иако је дуго одлагао промену Устава, како би имао са чим да се ценка са САД и ЕУ, Вучић је пристао да коначно обави и тај прљави посао. Референдум ће заказати истовремено кад и београдске и ванредне парламентарне изборе, вероватно у марту следеће године. Јавна расправа је већ почела, а у њој учествују Демократска странка и Нова странка. Кад се обави медијска припрема, у референдумском питању неће бити ни поменуто Косово, тако да ће Вучић успети да без по муке реализује и ову превару, најтежу од свих досадашњих.
После мартовских ида, кад се усвоји закон о уставним променама, обавезно је одржавање још једних парламентарних избора. Одлично за Вучића, целу 2018. провешће у кампањи, грађани ће се забављати, неће имати времена да размишљају о празним стомацима, новчаницима и главама. На крају, Србија ће се и званично помирити с трајним губитком Косова, место председника државе Вучић ће препустити једном угледном академику, свом симпатизеру, а он ће се вратити на место премијера.
Да би све то реализовао, прво мора да савлада највећу препреку – мајчицу Русију. Како би уверио америчке менторе да се одрекао московске столице, Вучић је већ кренуо у обрачун са свима који гледају на Исток. Као монете за поткусуривање, искористио је Томислава Николића, Ивицу Дачића, Богољуба Карића и Ненада Поповића. С надом да је бајчетински клан тотално уништен и да не може изазвати никакве поделе у напредњачком картелу, Вучић се преко Курира опет острвио на политичког оца Тому.
Док руски председник Владимир Путин одликује Николића Орденом пријатељства, Вучић у својим медијима развлачи старе теме о корумпираној Драгици, неспособном Радомиру и криминогеним сарадницима. Још жешће је ударио на Ивицу Дачића. У сарадњи с Бранком Ружићем и Александром Антићем обара га с места председника Социјалистичке партије и тера у пензију, са дугогодишњим смештајем у Забели.
Већ је почела медијска хајка на Душана Бајатовића и Милутина Мркоњића, а сатанизацију неће избећи ни остали Дачићеви сарадници и спонзори. По истом моделу, који је користио кад је из Демократске странке терао прво Бориса Тадића, а затим и Драгана Ђиласа, Дачићу ће отети и партију и паре.
Не мети се нашао и Карић, кога режимски билтени већ оптужују да из освете, пошто од Вучића није добио све што је тражио, у Москви и Минску издајнички ровари против интереса Србије. Исту врсту прогона може да очекује и Карићев ортак Драган Марковић Палма, ако се хитно не дистанцира на безбедну удаљеност.
У процесу чишћења српске политичке сцене од русофилских елемената, Вучић није заборавио Ненада Поповића, председника Српске народне партије и актуелног министра без портфеља. У правом тренутку медијска мрежа Крик објавила је информације о „Панамским папирима“, који откривају да Поповићева имовина вреди милионе долара. Нема везе што је то стекао бизнисом, а не политичким преварама или служећи у индијској гвожђари у Лондону, Вучић ће његов пример искористити да докаже како нема повлашћених у борби „народа против тајкуна“, што ће му бити главна предизборна парола.
С једнаком страшћу, коју су на својој кожи осетили Николић, Дачић, Карић и Поповић, Вучић се обрачунава и с појединцима који немају ни новац, ни политички утицај, али могу да засметају. Не препуштајући ништа случају, у ударном термину на Пинку је прозвао проф. др Мила Ломпара, кога је оптужио да је „средио“ факултетску диплому Бошку Обрадовићу, вођи Двери. Као Ломпар, Вучићевог беса неће бити поштеђени ни остали учесници на промоцији књиге др Дејана Мировића „Русофобија код Срба 1878-2017″ и трибинама на којима „лажне патриоте“ критикују режим.
Жестина с којом Вучић води антируску кампању изазвана је страхом од америчке одмазде и револтом због руског одбијања да му пруже заштиту. Корени тог страха задиру дубоко у криминал.
Америчке службе одавно су ушле у траг новца који је Александар Вучић изнео из Србије, као и оног који је, у интересу својих спонзора, опрао преко компанија у Емиратима. У борби против те врсте криминала, ЦИА и ФБИ пролетос су пресекле неколико токова прљавог новца, што је, посредно, довело до застоја у изградњи „Београда на води“.
Колико су Американци озбиљни видело се пре неколико дана, кад је у Саудијској Арабији ухапшен један од најбогатијих људи на Блиском истоку, принц Алвалид бин Талал. Његов „Кинг холдинг“ инвестирао је у послове „Твитера“, „Епла“ и других америчких компанија, што је привукло пажњу америчких истражних органа, чија истрага је резултовала хапшењем Бин Талала и још двадесетак принчева и директора оптужених за корупцију.
Као што се на удару нашао арапски, тако ће се наћи и српски принц Андреј Вучић, кога амерички, немачки, албански и наши медији доводе у везу с бројним нелегалним пословима. То зна и Александар Вучић, зато је на време покушао да млађем бати обезбеди склониште у Русији, о чему су већ јавно говорили поуздани сведоци-сарадници из врха Српске напредне странке. Да би доказао лојалност и одобровољио Путина, Вучић је обећао да ће руски хуманитарни центар у Нишу добити дипломатски статус раван ономе који Србија даје НАТО снагама.
Посебно значајан знак добре воље дао је пре годину дана, кад је Николај Петрушев, секретар Савета безбедности Русије, боравио у Београд. Тада је први Путинов обавештајац одвео двојицу Руса, осумњичених за учешће у “пучистичким немирима“ у Црној Гори. Чак и по цену да се замери Милу Ђукановићу, Вучић је пристао на ту услугу Русима, надајући се да ће заузврат удомити бату у Москви, као што је некад Слоба успео да то среди за Миру. Међутим, Алек није Слоба.
Знајући с ким имају посла и да његова реч вреди колико и шака зоби, Руси су подржали Вучићеву председничку кандидатуру, али нису одговорили на молбу да заштите брата, сачекали су да виде како ће реаговати кад га притисну Американци.
Ево, сад виде. Сад му и узвраћају истом мером. У медијској и дипломатској контри раскринкавају Вучићеву поданичку и издајничку улогу, која прети да целу Србију опет завије у црно.
– Америка жели да у Србији организује својеврсни „Мајдан“ – оценио је Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије, подсећајући на место на коме је почела крвава украјинска драма.
Вучић се не плаши српске верзије „Мајдана“. Док је био радикал, учествовао је у медијској припреми много већих несрећа, као што су „Олуја“, Сребреница, погром на Косову и Метохији, петооктобарски пуч, стрељање Славка Ћурувије и Зорана Ђинђића… Традицију је наставио напредњачким пљачкањем пензионера, хапшењем политичких критичара, фантомским рушењем Савамале, увођењем диктатуре… Целу каријеру изградио је на туђој несрећи, на гробовима и избегличким колонама, уништеним кућама и отетим предузећима. Искусни ратни и послератни профитер не само што не би имао ништа против хаоса на београдским улицама, већ га и изазива. Ниједан владар никада није тако брутално поделио српско друштво, креирајући сукобе свих са сваким.
Док нормални људи стрепе, Вучић ужива. Нада се да ће му могући инциденти омогућити да се страним центрима моћи, као некад Милошевић, представи као фактор стабилности. Да би то постигао, мора да докаже своју моћ, да може све, да буде и пироман и ватрогасац. Ако процени да је у његовом личном интересу, запалиће целу Србију. Касније ће, не по први пут, да гаси пожар и прича како се променио.
У намери да сачува брата Андреја и имовину коју су зграбили, Александар Вучић је спреман на све. Без икаквих моралних дилема, покушаће да гурне Србију на поприште дипломатских и осталих сукоба Америке и Русије.Барем он тако мисли. Уосталом, с тим силама већ дуго тргује судбином државе коју води. То ће наставити док грађани на изборима не покажу да не желе украјински сценарио, него мирно ослобођење од диктатуре.
Сви беже од диктатора
У налету нервног растројства, после састанка с Хојт Јиом, Александар Вучић није могао да сакрије разочарење у најближе сараднике.
Уверен да сви једва чекају да му виде леђа, Горану Веселиновићу се пожалио да су га издали сви сарадници којима је веровао. Ивицу Којића је оптужио да шпијунира за Русе, а Зорану Михајловић, логично, за Американце.
– Знам ко с ким шурује против мене. Свима ћу да се осветим. После избора, све ће бити другачије – викао је резигнирани Вучић, не штедећи ружне речи о Ани Брнабић, Душану Вујовићу и Небојши Стефановићу.
Вучић је лажљив и превртљив, али мора му се признати да уме и да буде доследан, бар кад је у питању осветољубивост. То на својој кожи већ трпи Ивица Дачић, а ускоро ће се у истој или сличној позицији наћи и остали „издајници“, који нису спремни да потону с Вучићем.
Предраг Поповић / Магазин Таблоид

Америчке истраге о прању новца, корупцији, трговини оружјем и дрогом окончане су: Вучић у мишоловци
И јунаци и кукавице осећају страх. Само, јунаци у кризним ситуацијама реагују другачије од Александра Вучића, не плачу и не падају у депресију. Ипак, Вучић


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЧУВЕНИ ГЕНЕРАЛ ШОКИРАО СРБИЈУ: Истина ИЗАШЛА на видело - Како је запад ОБМАНУО Србе за Косово

ЧУВЕНИ ГЕНЕРАЛ ШОКИРАО СРБИЈУ: Истина ИЗАШЛА на видело - Како је запад ОБМАНУО Србе за Косово




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕУ је економска страна фашизма, створена да убије

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕУ је економска страна фашизма, створена да убије
И Европска унија и дивовске земље покушавају да се споје у једну, али никада неће до краја, јер, као код Орвела, потребно је да имате две-три које међусобно ратују. И кључни елемент тих корпоративних деловања је уништавање људског духа, истиче у ексклузивном интервјуу за Спутњик аутор култне емисије „На рубу знаности“ Крешимир Мишак.

Хрватски новинар и аутор култне емисије „На рубу знаности“ Крешимир Мишак популарност међу гледаоцима широм Балкана стекао је уочавањем и разоткривањем различитих друштвених и научних феномена, често невидљивих обичним људима.

На вечерашњем предавању у београдском Дому омладине говориће о различитим начинима манипулације људима и скривању и фалсификовању научних чињеница зарад остваривања финансијске и политичке надмоћи.

Са популарним водитељем, рок музичаром и писцем романа научне фантастике имали смо прилику да ексклузивно разговарамо о темама које су на такозваној другој страни вероватног.

Какве се све истине могу открити на рубу знаности и шта је потребно да би се те истине виделе?

— Пресудан је фактор времена и раздобља у којем се све то збивало јер није свако време информацијски и на било који други начин спремно за све. Рецимо, пре петнаестак година када је емисија почела, бавила се мистеријама, 2002. године је свет изгледао потпуно другачије, још није било неких идеја које су данас већ продрле у мејнстрим, о закулисним збивањима без обзира до којег нивоа ко тумачи свет и како се те ствари етикетирају. Кренуло је са атлантидама, НЛО-има, а онда су се почеле груписати аномалије које су наметнуле питање да ли се нешто друго скрива иза платна и временом су се теме приближиле свету или се свет приближио њима и неке теме које су биле чудне почеле су се приближавати интерпретацијама света. Истовремено су се појавили и аутори који су приказивали начин како се укрупњује моћ, начин друштвеног инжењеринга и програмирања. Неким старим рецептима данас се придружила и технологија.

Кемтрејлс - трагови на небу
© ФОТО: PETAR VUJANIĆ
„Кемтрејлс“: Теорија завере или експеримент новог светског поретка
И на који начин се то све интерпретирало, како се замагљивала истина?

— Најчешће као теорија завере која је и настала у сврху сакривања информација. Настала је заправо након убиства Кенедија, кад је требало објаснити како метак иде напред-назад. И тај појам је временом постао универзалан за све што је у одмаку од интерпретације стварности која се уобичајено нуди. И тај друштвени инжењеринг је данас постао пуно агресивнији и видљивији. И сви виде да то није смер који им се допада јер у њему није нагласак на хуманим вредностима и емпатији, већ на систему који је подељен у две касте, у којем су богати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

Тврдите да је данас све под контролом трустова мозгова?

— Све је под контролом одређених тинк тенкова. Трустови умова задужени су за разне ствари и ми можемо да пратимо ту пирамиду моћи која креће изван држава. Имамо те агенције које сви знају и које препознајемо као израз неолиберализма, ММФ, Светска банка, УН.. Изнад њих су већа за спољне послове, официјалне организације иза којих углавном стоје Америка, Британија и Европска унија. А изнад њих су удружења попут Трилатералне комисије, „билдерберзи“ за које знаш да постоје, али не знаш шта се заправо тамо збива. Скупине трустова умова плету мрежу и остварују неки свој интерес. Они управљају одређеним стварима и продуцирају трендове будућности.

Ви сте познати критичар ЕУ. Колико тај пројекат према Вашем мишљењу игра улогу у успостављању глобалне, тоталне контроле?

— То је дивовски корпорацијски склоп, који је некада описиван и као економска страна фашизма. ЕУ је део једног ширег плана, стварања неколико дивовских држава на свету које ће се касније спојити. Иако је тај пројекат представљен као зона слободне трговине. Још је Жан Моне, оснивач ЕУ рекао да државе треба водити ка стварању заједничке државе, али тако да оне то не примете, па се тако сваки корак оправдава економским питањима. И онда се нађете у некој држави која као прво нема никакве везе са демократијом. Имате Европски парламент који не доноси никакве одлуке и не бира владу. И она заправо подсећа на стари Совјетски Савез. И делује веома негативно на економију својих земаља зато што промовише мере штедње, а сви знамо шта је штедња. Штедња је умирање и смрт. Потребно је градити и ширити се, а не стискати се. Новац је економски крвоток друштва и кад сви почну да штеде крвоток почне да слаби. И није у питању количина новца, већ да ли су људи смели и одважни, имају ли веру у будућност. Истовремено ЕУ преузима власт над монетарним системима.

Манипулисање судбином света
© DEPOSITPHOTOS/ JORDYGRAPH
„Богови“ устају из пепела: Ако Ротшилди плате, биће белаја
Шта је коначни циљ тог корпоративног деловања?

— И Европска унија и дивовске земље покушавају да се споје у једну, али никада неће до краја, јер, као код Орвела, потребно је да имате две-три које међусобно ратују. И кључни елемент тих корпоративних деловања је уништавање људског духа. Уводе се трендови који делују крајње спутавајуће за људе. И неки од њих наизглед немају везе са ЕУ, али имају везе са генералним духом. И тако се једног јутра пробудите и видите да вам је град пун камера, или схватите да више не можете имати папирни новац у џепу и да не можете ни минимално да управљате властитим каматним стопама или сопственом економијом. И та количина правила која уређују готово сваки сегмент живота узрокују важан психолошки елемент. Човек одједном сам себе почиње да цензурише, више не зна шта сме, а шта не сме јер је спутан правилима.

Вечерас у Дому омладине држите предавање „Светла на небу“. Шта ћете презентовати београдској публици и колико је она, према Вашем мишљењу, пријемчива за садржаје које нудите?

— Мислим да су данас сви људи пријемчиви за те садржаје. Јер кога они занимају нешто је већ помало и уочио. Вероватно ћемо причати и о стварима о којима смо ми данас разговарали. Али са тих тачака можете ићи у разне смерове. У смеру трансхуманизма, палеоконтаката, можете ићи у смеру прошлости и запитати се зашто су људи одједном почели да ратују, зашто је пшеница одједном ушла у људску исхрану, а никад није била тамо и јер нема генетског претка, шта се догодило са људима, па се увела институција храма и да ли је инжењеринг дубљи него што мислимо. То су углавном теме које се боље подносе ако се упали машта.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СРПСКА САМОПРОЗВАНА ЕЛИТА

СРПСКА САМОПРОЗВАНА ЕЛИТА
ПИШЕ: Никола Петровић


Истекла је још једна, скоро па уобичајено интересантна недеља у Србији, која је личила на серију Зона сумрака.
Свашта се имало видети.
Имали смо суд једног драматурга, писца и професора, да не кажем сад о коме се тачно ради, али нпр. Синиша Ковачевић. Закључио је да је основа српског менталитета злоба, завист, заборав, па дуг списак срамоте. У реду, господине Ковачевићу. Ако сте већ тако чисти, како вас није срамота да од тог истог народа будете плаћени? О вашој објективности према српском народу сасвим довољно говори она гнусоба од драме Свети Сава, где сте сам темељ Српства и Светосавља изругиваали у најмању руку као некакав поремећени сатаниста, па од вас се друго није ни могло очекивати. И драго ми је што вас Срби плаћају јер ви то речено о Србима заиста и мислите, па онда само слутим колико сте тек у сопственим очима себи ниски, када сте Србима подређени.
Затим, исповедао се један доктор, председник САНУ, да не кажем сад о коме се тачно ради, али нпр. Владимир Костић. Човек који је челник једне институције којој је улога уздизање, образовање и јачање Србије у свим сегментима, сам ради на њеном распарчавању и унижавању, говорећи како се треба одрицати српских територија. Даље, он је говорио како су Срби полуписмени. И јесмо. Сад, ја не знам да ли је он тиме желео да увреди Србе, али знам да је увредио себе јер је председник САНУ. Он се и дури зато што САНУ није добила позив за писање Декларације о опстанку Срба, а ја не знам чему чуђење… Са таквим председником, САНУ може да добије позив само од усташа или шиптарских терориста за некакав план о уништењу Срба јер ви на опстанку не радите ни најмање. Напротив… Мој пријатељски савет господину Костићу је да прегледа себе јер је и стручњак за Алцхајмерову болест, а гледајући од Панчића, преко Цвијића, до Савића и даље, примећујем да сте заборавили на своју дужност, па можда неки превентивни преглед, ипак…


Дефинитивни победник ове читаве лудости је лидер некакве страдале партије, цимер страдалог цимера, човек који изазива смрт ма где се појавио, да не кажем сад о коме се тачно ради, али нпр. Саша Јанковић, у народу од милоште звани Сале – Прангија. Наглашавање ХОТЕЛА У ЦЕНТРУ БЕЧА и изругивање сопственом народу не желим да коментаришем. Коментарисаћу нешто озбиљније. Рецимо, тај човек се грчи, губи, рида, по његовим речима, а и ранијим делима личи на психопату који има некакав напад. На психопату који је изгубио контролу над собом, али није изгубио жељу да има контролу над читавом државом и њеним народом. Крилатица му је НЕПРЕДАЈА, а што би и била предаја, кад зна да му нико не суди…
Закључак о самопрозваној елити која сопствени народ вређа, сопственом народу неправедно суди и презире га, нека буде Спинозин цитат:
,,Мало је оних који умеју да подносе сопствене мане код других људи.“


ИЗВОР: Патриот

СРПСКА САМОПРОЗВАНА ЕЛИТА - Центар академске речи, Шабац
ПИШЕ: Никола Петровић Истекла је још једна, скоро па уобичајено интересантна недеља у Србији, која је личила на серију Зона сумрака. Свашта се имало видети. Имали смо суд једног драматурга, писца и професора, да не кажем сад о коме се тачно ради, али нпр. Синиша Ковачевић. Закључио је да је основа …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

СРБИЈА ВЕЋ СТИГЛА ДОТЛЕ ДА СЕ У ЊЕНОМ ГЛАВНУ ГРАДУ ОРГАНИЗУЈЕ „ПЕТА БЕОГРАДСКА НАТО НЕДЕЉА”

СРБИЈА ВЕЋ СТИГЛА ДОТЛЕ ДА СЕ У ЊЕНОМ ГЛАВНУ ГРАДУ ОРГАНИЗУЈЕ „ПЕТА БЕОГРАДСКА НАТО НЕДЕЉА”

СРБИЈА ВЕЋ СТИГЛА ДОТЛЕ ДА СЕ У ЊЕНОМ ГЛАВНУ ГРАДУ ОРГАНИЗУЈЕ „ПЕТА БЕОГРАДСКА НАТО НЕДЕЉА”
Амерички генерал Бенџамин Хоџинс открио да ће НАТО јачати своју “видљивост” у јужном делу Европе, посебно у Грчкој, Црној Гори и Хрватској и да ће користити њихове луке Бранимир Филиповић задужен у Министарству спољних послова Србије за спољну и безбедносну [...]


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ОСНОВИ (СлоВенске) КУЛТУРЕ И НАУКЕ

ОСНОВИ (СлоВенске) КУЛТУРЕ И НАУКЕ

ОСНОВИ (СлоВенске) КУЛТУРЕ И НАУКЕ - Центар академске речи, Шабац
ПИШЕ: Божидар Митровић, доктор правних наука, руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва. Председник Друштвене организације «Обједињење Срба», Москва Влада царске Русије и Свети цар Николај Други су 1911. године донели одлуку о финансирању ископавања археолошког налазишта Винча код Београда преко Руског археолошког института у Константинопољу (РАИК) јер се те 1911. године …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА СРПСКОГ НАРОДА

МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА СРПСКОГ НАРОДА




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља
Кажу да се хероји не враћају кући! Лажу! Кажу да се хероји враћају кући! Опет лажу! Српски народ је обе тврдње побио још пре једног века. Они који су остали тамо где су отишли, велики су хероји, као и они који су се у Србију вратили. Срби не би били Срби да не терају инат целом свету.

Осим тих изрека које свака држава креира тако да оне одговарају њиховој историји, из тих истих држава и из тог истог света стижу и друге поруке. Рекли су да је мој народ крив за почетак Првог светског рата! Казали су да је мој народ геноцидни! Говорили су да мој народ треба да буде топовско месо! Тврдили су да мој народ вреди мање од других! Клели су се у то да је мој народ мали! Доказивали су да мој народ није мој народ! Указивали су на то да је мој народ глуп! Сматрали су да мој народ није европски! Хтели су да мој народ ишчезне! Намера им је била да мој народ искористе за своје потребе! Желели су да Србије не буде!

Тај, како се они упињаше да кажу, мали, глуп, неевропски, геноцидни, поводљиви народ, народ који служи да други на њему вежбају циљање, народ који постоји само за друге, у том рату доказао је све супротно од онога у шта су се други клели!

Када је српски народ урадио немогуће, и то више пута кроз историју, постајали смо светли примери, како Марко Миљанов рече, чојства и јунаштва. Земља нам се окити бистама хероја, паркови се окитише споменицима, чесме добише своја имена, некадашње сеоске страћаре у којима су се рађали великани постадоше музеји, а српско небо и српска земља постадоше слободни!

У том рату смо изгубили много, али смо добили све! Све што је дошло после тог рата, био је чист губитак! Ако је истина да сваки народ мора једном нестати, ми смо морали тад – на свом врхунцу ношени крилима победе!

Како и тад терасмо инат, преживесмо до данашњих дана! Оно што се данас назива Србијом, тога се исти ти преци стиде! Потомци говоре… Откуд нам право да говоримо? Није ли жртвом наших предака у том рату све речено? Шта да говоримо после преласка Албаније? О чему ми да причамо после пробоја Солунског фронта? Које су нам речи остале после Кајмакчалана? Причати после Принциповог пуцња је бесмислено! Наглабати после усијаног српског оружја је срамотно! Када ми причамо, преци нас не слушају. Нисмо заслужили. Нису ни они заслужили да им то радимо!

Све смо завете изневерили! Све смо праведне прогнали! Свој смо језик затравили! Своју заставу желимо да мењамо за другу, озвездану! Својим смо свецима кандила погасили! Своју смо земљу туђом начинили! У сваком смо рату победили, а у сваком миру били потучени до колена! Своју смо глупост уздигли на пиједестале! Своје смо корене пресекли и сад покушавамо да се накалемимо на неко друго дрво које не рађа! Своју смо колевку затрли! Своје смо речи прегазили! Своје смо душе изгубили! Своје смо цркве гледали како горе не мичући се! Свог смо Бога издали! Своје смо мајке посрамили! Своје смо дедове проклели по сто пута!

Такви потомци да говоре? То је грех према Србији, грех према Богу, грех према свему и свакоме! Грешни смо колико смо тада били велики, па и грешнији! Није лако праве хероје заменити лажним, али ми смо успели! Тешко је велику земљу начинити ситном, али и у томе смо тријумфовали! Ми смо вечити победници у поразу! Тешко да постоји неко са ким нисмо ратовали, али смо најжешћи и највећи јуришници и крвници увек били сами себи!

Потомци говоре… Да је среће да ми као такви потомци умемо да ћутимо, више бисмо претке задужили и поноснији би они на нас били! Нека ме неко убеди да смо ми данашњи заслужили да будемо потомци Гаврила Принципа, војвода Степе, Вука, Бојовића, Путника, Мишића, Милунке Савић, Вишње Мосић, Вуке Попадић, Надежде Петровић, Милутина Бојића, Иве Андрића, Петра Првог Карађорђевића и осталих умних Срба који се нису либили да своју земљу бране онако како су умели и могли!

Нас у нашим школама и у нашим уџбеницима за историју уче томе шта су радили Черчил, Хитлер, Мусолини, Мурат, Бајазит, Франц Фердинанд, фон Хецендорф, Калај, Кардељ, а крију или нам не говоре комплетну истину о томе ко су били наши јунаци.



За све наше великане, најчешће реченице које се могу срести су: „од пашњака до научењака“, „из прашине до звезда“, „из опанака у војничке чизме“, „из једног далеког села“, „од сиромашних родитеља“, „од оца комунисте“, „од оца четника“, и томе слично. Дакле, користе све оне интензификаторе који су погрешан пут за доказивање нечије величине. Крећу од нечега што сматрају нискошћу и срамотом како би назначили њихов успех. Зашто је срамота бити у опанкама када су сви наши јунаци њих носили, да не кажем да су рођени са њима на ногама? Па шта ако је неко дошао из прашине? За наше данашње услове, та прашина је била двор!

Потомци говоре… Потомци на исте те хероје данас хуле и урлају из блата, из канализације, из јаме, из ропства које називају слободом, из подрума, из туђих држава, испод туђег неба и из глупости, мислећи како урламо са крова света на оне који су нам под ногама!

Уместо да будемо деца тих хероја из Првог светског рата или из Другог (али оних правих), ми смо прво изабрали да будемо потомци оних који су тај следећи рат искористили да дођу на власт иако ништа са ратом нису ни имали. Споменике великим Србима, заменили су споменици партијским друговима. Школе су понеле називе оних који их нису ни завршили. Сваки разговор, па и онај најневинији, а нарочито они о правим херојима, били су повод за голооточке муке. Свако уво радило је за некога, односно против некога. Све је добило своју скраћеницу скраћене памети. Сви најгори су навукли мантиле, а забранили шињеле. Све је било дозвољено, само ако нема везе са Србијом и Великим ратом. А сваки град, школа, зграда, булевар, улица, институција, продавница, предмет, дрво, добили су име онога о којем смо у школама највише учили. Он је био највећи херој. Ко памети нема, њему херој свако може бити. Рањен на Сутјесци, имао два пса, био доживотни владар, радио искључиво против Србије, братимио непријатеље, на сваком месту где су се два човека споречкала, дизао споменике великим биткама, од сваког његовог покрета дрхтали су само они који су победили у Првом светском рату, јер је то тада био највећи грех, санкао се у кориту. Да је среће да су такви из корита јели, ми бисмо остали Србија. Тај по којем се све звало и који је умислио да је на изборима, у првом кругу, победио Бога, тај исти који је на Колубари и Церу био на супротној страни, тај данас у Србији има много више потомака, него они који су Србију ослободили. Више се воли поробитељ, него ослободитељ до данашњих дана. Његови потомци и данас говоре, а највећа грешка данашњих Срба јесте што се говори тих потомака и даље слушају.

Најсветлија тачка историје моје земље и моје Србије нису измишљене битке, уласци у Европу у којој смо ми од када она постоји, ето погледајте карте! Моје победе нису порази српског народа и интелекта. Моје славе нису оне без иконе! Моја црква није партијски састанак и моје мишљење није туђе!



Моји су преци сви они који су бранили Србију! Моје су победе све битке које су за циљ имале слободу! Мој су понос српски писци, песници, војводе, војници, монаси, а са њима и сви сељаци, радници, деца и просјаци који у срцима носе своје претке и своју земљу! Бог је Отац, а Србија је мајка. Бити Србин значи бити дете тих родитеља којим ће се они поносити и које никада осрамотити нећемо. Баш као наши хероји.

Ми смо народ који је много ратовао, али мислим да смо ипак народ који уме да воли, само нам историја није дала прилику. Због тога треба ту љубав усмерити на ону према миру, према својој земљи, својим прецима и Богу, па нам мора кренути.

Потомци говоре… Ако правих потомака има, нека говоре! Ево ја сам се дрзнуо да покушам, а о мом праву да говорим и успеху тога нека одлучују наши хероји, ако су ме чули и ако имам право. Нас нека је срамота, а нашим мученицима нека је вечна слава.

БОГ ЈЕ ОТАЦ, А СРБИЈА ЈЕ МАЈКА – бити Србин значи бити дете тих родитеља
Кажу да се хероји не враћају кући! Лажу! Кажу да се хероји враћају кући! Опет лажу! Српски народ је обе тврдње побио још пре једног века. Они који су остали тамо где су отишли, велики су хероји, као и они који су се у Србију вратили. Срби не би били Срби да не терају инат целом свету.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић
Политичка исповест једног обичног српског народног посланика

Ако сте, поштовани читаоци, превидели знаке навода у наслову овога текста и помислили да сам коначно признао насиље над женама по коме сам иначе познат у широј јавности, то је онда најбољи доказ да сте и Ви жртве ове медијске пропаганде која непрестано траје у последње две године. У целој тој ујдурми владајућег режима и покушају медијског етикетирања и елиминисања једног од главних опозиционих противника, мени лично су најспорније две ствари:



1. Како се нико није запитао зашто се народни посланици Двери буне у Народној скупштини и шта је прави разлог њихове реакције, односно да ли је могуће да су четири народна посланика опозиције у овом тренутку искључена из даљег скупштинског рада, од тога два шефа најактивнијих посланичких група опозиције, а да у томе никоме није ништа спорно?

2. Како су то обични, факултетски образовани, породични и пристојни људи наједанпут постали насилници који праве инциденте и бију жене?

Јасно је да напредњачки партијски медији гађају у оно што је сама суштина Двери: Двери су за породицу на првом месту – оптужити их да бију жене, Двери су родољубиве – оклеветати их да су амерички плаћеници, Двери су традиционалне – измислити да су украли паре од Цркве, Двери сарађују са свима у Европи који критикују ЕУ и НАТО – испрозивати их да се састају са фашистима разних врста. То што је све ово најобичнија аутопројекција СНС, јер Александар Вучић и његови најближи сарадници заиста врше насиље у породици, заиста служе интересима Запада, заиста руше традиционалне вредности и заиста сарађују са осведоченим српским непријатељима и ратним злочинцима – то нема везе, важно је да буде заустављен раст Двери, једине политичке опције у Србији која иза себе нема афере, није компромитована учешћем у власти, коју немају у фиоци и која није под контролом.

Али, то је све мање-више јасно свакоме ко мисли својом главом у Србији. За ево 42 године живота иза себе немам никакве проблеме са законом и другим људима, нисам никада учествовао ни у каквим инцидентима и сукобима, ако не рачунамо вербалне чарке док смо играли фудбал или баскет као клинци. Једноставно, приватно нисам конфликтна особа, што могу потврдити сви који ме лично знају.

Често добијам коментаре и да сам приватно много опуштенији, насмејанији и пријатнији него у јавности, у скупштинском наступу и на медијима, иако то сматрам погрешном перцепцијом јер по мом мишљењу јавни и медијски наступ у политици тражи озбиљност. Зашто би онда неко такав одједном постао насилник и онај који бије жене?

Међутим, има једна ствар коју органски не подносим, а то је неправда. Не могу то баш мирно да трпим и пређем преко тога као да се ништа није десило. Неко ти годину дана у Народној скупштини искључује микрофон кад хоће, не даје ти реплике након низа најгорих увреда на твој рачун, прави те будалом, кажњава те са више десетина опомена и на крају искључује само зато што постављаш посланичка питања, што је једна од основних обавеза због којих те је народ бирао за свог заступника.

Шта треба да урадимо у том случају? Да све прећутимо, да пустимо да нас газе, малтретирају и понижавају? Ја нисам од тих. Притом, никада, али апсолутно никада нисам учествовао нити у једном физичком инциденту нити је за 18 година постојања Двери познато да се на нашим акцијама догодило било какво насиље. Уосталом, зашто нема снимака тог насиља? Зар се ти докази бесомучно не би вртели на насловним странама напредњачких пропагандних центара да је тако нешто икада забележено?

Има још једна ствар, коју Срби озбиљно потцењују и не желе да разумеју: да нема успешне политике без новца и финансијске помоћи онима које те заступају и говоре у твоје име. Чујем свакодневно много захтева да се направе опозициони медији, да се изађе на улице, да се покрене максимална борба против ове власти, али је мало оних који су спремни да помогну у остварењу ових идеја, било финансијски било директним личним укључењем у политичке активности. Најчешћи изговор је да се ништа не може променити.

Морам то да кажем веома отворено и искрено: то је лицемерје, а често и кукавичлук. Сви видимо и знамо да овако више не може, да ова власт не ваља, да нам нико други са стране неће решити наш проблем, да у Дверима сад имамо једну нову генерацију која заиста може нешто да уради на политичким променама у Србији, али ипак нисмо спремни да дамо све од себе да наша политичка прича успе. Могу да разумем неповерење у политичаре и досадашња бројна разочарења, али не видим другу опцију сем да заједно пробамо поново.

То је управо оно на чему ради владајући режим: да нас убеди да немамо шанси, да медијски облати све наше представнике, да нас све натера да дигнемо руке и одемо у иностранство а да они остану да несметано владају уплашенима, уцењенима и немоћнима…

Зато сам дигао глас и побунио се и у РИК-у, и у Народној скупштини, и испред ТВ ПИНК, и на сваком другом месту где се лаже, краде, пљачка, вређа и понижава овај народ и ова држава. То је улога политичара: да се потури уместо народа, да покаже храброст и искаже визију, а на народу је да се определи: хоће ли да живи у ропству властима или слободи.

Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери



БОШКО ОБРАДОВИЋ: Зашто сам напао Мају Гојковић
Политичка исповест једног обичног српског народног посланика


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Михајло Улемек - Легија и Аркан су се борили да сачувају српска огњишта! (19.11.2017)

ИНТЕРВЈУ: Михајло Улемек - Легија и Аркан су се борили да сачувају српска огњишта! (19.11.2017)
Гост емисије "Интервју" био је господин Михајло Миле Улемек, некадашњи пуковник Српске добровољачке гарде. Био је близак пријатељ и ратни друг Жељка Ражнатовића Аркана и служио је у "Тигровима" као пуковник, да би се после рата са Арканом чак и окумио. Добри познаваоци његовог лика и дела наводе да је он стриц Милорада Улемека Легије и да је једном приликом Легију упозорио да је он за ДБ само потрошна роба и да не треба да се ослања на њих. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији
Да би зарадили провизију коју плаћају фармацеутске куће, наши лекари преписују и лекове који пацијенту не требају, као и оне који су штетни. Министарство здравља се не бави таквим „ситницама“, јер његови челници зарађују милионе евра годишње од увоза тих лекова. Новоусвојеним правилником предвиђена је вакцинација целокупног становништва, а они који то преживе биће болесни, луди и неплодни.
У Србији је на снази узбуна због страха од предстојеће епидемије малих богиња, а као жариште и расадник клица наводи се Косово где је, наводно, изузетно ниска стопа вакцинисања. Реални извештаји, лишени острашћености и личних интереса, показују сасвим другу слику.
Од петоро до сада заражених на северу Косова и Метохије, њих четворо је претходно примило вакцину, док се вакцинални статус петог пацијента не зна. Ово су резултати анализа рађених у београдском институту „Торлак“.
У остатку Србије у тренутку када настаје овај чланак забележен је 41 случај малих богиња што је део стручне јавности прогласио почетком катаклизме и епидемије митских размера. Са друге стране, сваког дана у Србији у просеку једно дете оболи од рака, а од ове болести просечно једно дете умре сваке недеље. О овоме се не говори, бар не на онај начин као о малим богињама, јер фармацеутским кућама се далеко више исплати (неуспешно) лечење од карцинома, него његова превенција. При томе једна доза терапије кошта најмање 10.000 динара, а продају се лекови који у најбољем случају успоравају болест, неки немају никакво дејство, а постоје и они који изазивају рак.
Први случајеви малих богиња на Косову и Метохији дијагностфиковани су још у јуну месецу, али се хистерија око наводне епидемије у Србији појавила тек у октобру. Разлог за ово је чињеница да су у међувремену купљене нове вакцине, па је Министарство здравља одлучило да крене у њихову масовну продају, пошто од сваке продате вакцине лекари и запослени у Министарству имају провизију.
Медицина је све мање лечење, а све више трговина која на глобалном нивоу обрће хиљаде милијарди долара годишње. После војне индустрије, ово је најпрофитабилнија привредна грана.
У прилог тези да се потенцира продаја оних лекова који доносе добит, а не оних који заиста и лече, говоре подаци са недавно одржаног семинара „Педијатријски дани“. чији је покровитељ била фармацеутска кућа Глаxо Смитх Клине (ГСК), позната по томе што производи и продаје дечије вакцине познате под називом ММР. Од укупно 110 пристигла научна рада чак осам се односило на вакцинацију спорним вакцинама и они су сви прочитани у ударном термину првог дана, док су само два посвећена раку код деце, а ниједан се није односио на леукемију. Фармако-мафији се не исплати превенција и излечење од рака, јер је смрт за њих уноснија.
Крајем октобра у згради Југословенског драмског позоришта у Београду били су организовани „Психијатријски дани“ чији је спонзор, такође, био ГСК који је на улазу у дворану поставио штандове за дељење пригодних поклона и рекламног материјала. Ниједно предавање се није односило на неку нову методу лечења, већ су сва глорификовала познате препарате спонзора. По речима једног од учесника била је то „парада спонзорства и кича“.
У часопису „Тосцана Медица“, регионалном италијанском месечнику о здрављу, могло се прочитати да су тосканске власти склопиле уговор са регионалним лекарима о новчаним износима који им се сваке године исплаћују за извршено вакцинисање пацијената: по 15 евра за свако вакцинисање (моновалентним или вишевалентним вакцинама), те поврх тога по 1.000 евра за постигнуте посебне циљеве у погледу стопе вакцинисања.
Наше Министарство здравља не објављује овакве податке, али је јавна тајна да и лекари, али и запослени у Министарству и Републичком фонду за здравствено осигурање имају финансијски интерес да се старају да што је могуће више деце прими вакцине, али и да се преписују неретко потпуно непотребни лекови. Најнижа награда је плаћање трошкова за учешће на неком од симпозијума које организују фармацеутске куће, они са бољом продајом имају право да приложе и „научни рад“, односно да одрже реферат који се награђују са између 300 и 500 евра. Најмање 1.000 евра за своја предавања добија Славица Ђукић Дејановић, колика је, отприлике, и „тарифа“ неког од запослених у Министарству или РФЗО, као и оних које препоручи министар Златибор Лончар, односно неки од државних секретара у Министарству здравља, с тим што такви предавачи половину хонорара деле са оним ко их је препоручио.
Стотине хиљада евра се на овај начин сливају годишње у руке министра Лончара и његових најближих сарадника. Како би повећали сопствене приходе, али и смртност становништва, у Министарству су одлучили да уведу обавезну вакцинацију свих становника Србије.
Крајем септембра усвојен је нови Правилник о имунизацији који етапно ступа на снагу почев од 30. септембра 2017. Он предвиђа обавезни преглед вакциналног картона при пријему у било коју државну институцију, као што су предшколске установе, школе, факултети, али и код пријема у болницу!? У случају да неко није вакцинисан и да на пријему одбије вакцинисање биће одмах удаљен. Од 2020. сви радници у здравственим установама, рачунајући и чистачице, мораће да буду вакцинисани разним вакцинама, па и оном озлоглашеном ММР.
На овај начин ће министар и његови најближи сарадници годишње на основу провизија за успешну продају вакцина добијати више од пет милиона евра.
ММР вакцина, која је обавезна није безбедна, и све је више доказа да изазива непожељне ефекте, као на пример аутизам, па чак и смрт. У поверљивом извештају ГСК-а од 16. децембра 2011. (потписали као аутор Ванеса Кореманс, научник за безбедност, и ревизор др Феликс Арелано, МД), а до кога је дошла редакција Магазина Таблоид (иако је он намењен искључиво надзорним службама ГСК-а) наводи се како не може да се искључи могућност да је ММР вакцина изазивач или у најмању руку окидач аутизма.
И у српском „Фармакотерапијском водичу за примарну здравствену заштиту“ из 2014. налазио се документ „Аутизам, фармакотерапијски протоколи“ са табелом у којој се наводе узрочно – последичне везе између различитих болести и одређених вакцина. За ММР се тврдило како изазива аутизам.
Убрзо је ова страница скинута на ургенцију министра Лончара. Ипак, савесни медицински стручњаци су комплетан Водич сачували у меморијама својих рачунара и проследили нашој редакцији.
У више судских случајева у Сједињеним Америчким Државама (као на пример у случају Саид Моџаби и Париваш Вахаби против Секретара здравља, Врховни суд САД, број 06-227 В, пресуда од 3. септембра 2009.) доказана су нежељена дејства ММР вакцине.
Лобисти произвођача вакцина најчешће се позивају на став америчке државне институције „Центер фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион“ („Центар за контролу зараза и превенцију“ – ЦДЦ) како не постоје докази да је ММР узрочник или окидач аутизма. Ово мишљење је засновано на радовима данског истраживача Пола Торсена, који је изричито негирао било какву повезаност вакцине и поменуте болести.
У међувремену је Торсен постао веома тражена личност. Тражи га и Интерпол због оптужбе коју је против њега подигао сам ЦДЦ да их је преварио за милион долара. Толико о моралним квалитетима лобиста обавезне вакцинације.
Главни заговорник вакцинисања у Србији је др Зоран Радовановић, познат, између осталог, и по томе што је својевремено жустро заступао тезу како осиромашени уранијум којим су нас амерички бомбардери засипали током агресије 1999. нешкодљив – још мало па добар за здравље. Ако обични предавачи на симпозијумима на којима се промовишу лекови спонзора за једно предавање добијају и по 1.000 евра, питање је колико пара за своје пискарање по новинама и друштвеним мрежама добијају др Радовановић и његови саучесници: др Предраг Кон, др Владимир Ђурић и други.
Владимир Цимерман из Новог Сада је вођа медијског тима лобиста вакцинације. Кривичном пријавом Одељења за високотехнолошки криминал МУП Србије КУ број 34/17 од 8. марта 2017. на терет му је стављено угрожавање сигурности др Слађане Велков, познате противнице обавезног вакцинисања. Цимерман је прихватио нагодбу са тужилаштвом, признао кривицу и обавезао се да плати новчану казну у висини од 50.000 динара. Поступак против његове девојке за исто кривично дело још увек се води, пошто је она неспособна да присуствује суђењу, јер је на лечењу у психијатријској установи „Др Лаза Лазаревић“.
Др Бранислав Блажић је на једној седници скупштинског Одбора за здравље демонстративно показао како би ногама газио и рукама давио противнике вакцинације. После тога је Цимерман формирао интернет тим да популарише ове шеријатске методе, због чега је и осуђен.
Са друге стране, противници обавезног вакцинисања, као што је др Јована Стојковић, траже да Агенција за лекове и медицинска средства (АЛМС) уради независну анализу садржаја вакцина и да се родитељима препусти да, након што их лекар подробно информише како о неопходности давања вакцине, тако исто и о могућим контраиндикацијама, сами одлуче да ли ће њихово дете бити вакцинисано или не. Тако је, на пример, у Немачкој, у којој не постоји обавезна вакцинација, иако се ова земља налази на трећем месту листе Светске здравствене организације по броју оболелих од малих богиња, али је на дну листе по броју смртних случајева од исте болести. Мале богиње нису смртоносне, а то знамо сви ми из генерација када није постојала вакцина против њих.
Глаxо Смитх Клине није само велики давалац донација, већ их он сам и прима. Један од највећих донатора је један од најбогатијих људи света, Бил Гејтс, познати заговорник депопулације Земље. Због тога ГСК располаже незамисливо високим буџетом из кога се исплаћују не само мито за лекаре, већ и за надлежне институције да не врше додатне контроле садржаја њихових лекова. Код нас се, као што смо видели, плаћају челници Министарства здравља и АЛМС-а. Како се ово спроводи на глобалном нивоу, па и код нас, објашњава социолог Немања Ђукић.
Проблем имунизације треба сагледавати унутар контекста глобалне контроле укупне светске популације, која представља основни циљ пројекта одрживог развоја, који је дефинисан у документу са конференције УН-а о демографској динамици и одрживом развоју одржаној 1992. године, тврди Ђукић. Према циљевима тог документа и механизмима за њихово остварење, а који ће према слову тог истог документа бити финансирани и реализовани уз помоћ ММФ-а, Светске Банке и других глобалних финансијских институција, те влада и невладиних организација („Фондација Бил Гејтс“, „Отворено друштво“ Џорџа Сороша и слични), укупну светску популацију потребно је у значајној мери редуковати.
Нарочито место у том пројекту припада развоју експерименталне медицине (поглавље 6). У том смислу, имунизацију ваља посматрати као директну, системску и систематску контролу здравља (довођење и одржавање популације у одређеном здравственом стању) у циљу контроле глобалног био-суверенитета (репродуктивне био-моћи).
Развијене су и контрацептивне вакцине, дизајниране тако да индукују имуни одговор који ће спречавати зачеће.
Године 1993. кампања масовне вакцинације против неонаталног тетануса је покренута у Мексику, Никарагви и на Филипинима. Циљну групу су представљале жене у репродуктивном добу (12 до 45 година). Године 1994. мексичке организације повезане са организацијом Хуман Лифе Интернатионал, постале су сумњичаве, започела је анализа неких од серума и откривено је да они не садрже само анти-тетанус, него и хумани хорионски гонадотропин (ХЦГ), основни састојак вакцина против зачећа. Вакцина за коју је доказано да је ХЦГ-контаминирана такође је стигла и до Филипина, где је вакцинисано преко 3,4 милиона жена током кампање. Ниједна од њих није знала ништа о томе да је искоришћена у експерименту стерилизације.
Према подацима Светске здравствене организације ова анти-тетанус вакцина се користи у више од 140 земаља. О смањењу укупног становништва за 10 до 15 одсто путем вакцинације, те о смањењу становништва у сиромашним земљама применом полио вакцине (која се као обавезна намеће и становништву у Србији) у својим јавним наступима експлицитно говори и Бил Гејтс, тврди социолог Ђукић.
Због тога је хитно потребно да се изврши детаљна анализа свих лекова, посебно вакцина, и то од стране независних стручних тела и да се резултати дају јавности на увид . То, међутим, није могуће док су челници АЛМС-а (директор је др Саша Јаћовић) и Министарства здравља на платном списку фармако-мафије, на првом месту ГСК-а.
Дају мито од наших пара
Глаxо Смитх Клине и остали из фармако-мафије највише су посвећени подмићивању начелника одељења и управника болница, а посебно установа затвореног типа (затвори и специјалне установе за душевно оболеле). Болнице набављају лекове широког спектра, при чему се они, углавном, разликују само по називу.
Установе затвореног типа, посебно затвори, због ограничености буџета најчешће набављају само један или два лека из исте групе. Куповина се врши путем јавне набавке и подмићени управници обавезно као најповољнију понуду изаберу ону коју им је доставио спонзор симпозијума или стручног саветовања на коме су они одржали непотребно предавање за хонорар од неколико стотина евра.
Проблем у тим набавкама је да се узимају, за велике паре, лекови уског спектра деловања, тако да се одређене болести недовољно или се уопште не третирају. Веома често се узимају искључиво вакцине (на пример против тетануса) које су најјефтиније, јер их субвенционише „Фондација Била Гејтса“ или Међународни монетарни фонд у склопу неке „хуманитарне“ помоћи, а које садрже контрацептивну вакцину (развијену у међувремену и за мушкарце и за жене).
Поштени лекари у установама затвореног типа (који су у огромној већини) упозоравају да се здравствено стање њихових пацијената, посебно психијатријских случајева, погоршава, јер им се преписују неадекватни лекови које је одредило или набавило надлежно министарство.
Милан Маленовић / Таблоид

Шприцају нас као животиње: Фармацеутска мафија хара Србијом, министар здравља најкорумпиранији
Да би зарадили провизију коју плаћају фармацеутске куће, наши лекари преписују и лекове који пацијенту не требају, као и оне који су штетни. Министарство з


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ПОСЛАНИЦИ ПАТРИОТСКЕ И ПРОЗАПАДНЕ ОПОЗИЦИЈЕ СЛОЖНИ: СНС од Скупштине прави циркус

ПОСЛАНИЦИ ПАТРИОТСКЕ И ПРОЗАПАДНЕ ОПОЗИЦИЈЕ СЛОЖНИ: СНС од Скупштине прави циркус




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости