недеља, 26. новембар 2017.

Вучићеви извршитељи, као Света Инквизиција, убијају без права на жалбу

Вучићеви извршитељи, као Света Инквизиција, убијају без права на жалбу
Смрт услед заплењене пензије
Због константног осећаја забринутости и страха, немира и сталне напетости, што је довело до погоршање здравственог стања, умро је један од многих пензионера у Србији којима је заплењена пензија због спора са Јавним комуналним предузећем (у овом случају, београдским Инфостаном). Случај је са правног становишта чист државни криминал, а са становишта људских права, говори о томе да грађани Србије живе у опасној диктатури. Писмо које је у вези овог случаја упутила Снежана Димитријевић, ћерка преминуле жртве Вучићевог терора, а које објављујемо незнатно скраћено, јасно сведочи у каквом систему живимо. У следећим бројевима описаћемо насиље ЈКП Инфостана које злоупотребљава приватне извршитеље, а они правосуђе и неукост најсиромашније дела друштва

……
Нисам пензионер, али у име мог оца и свих наших најстаријих суграђана, најљубазније Вас молим да овај текст објавите, да више нико не би доживео оно што је он.
Наиме, био је инвалидски пензионер и примао пензију у износу од 18.000,00 динара која се исплаћује два пута месечно (10-ог и 25-ог у месецу) по 9.000,00 динара. Обзиром да сам незапослена, са овим износом смо некако „живели“ нас двоје. Међутим, ту на сцену ступају извршитељи који мом оцу плене 1/2 пензије ради намирења потраживања ЈКП „Инфостан“ у износу од 139.788,70 динара (без камата и трошкова поступка). Заплену је одобрио суд и она је трајала две године (обзиром да је за намирење потраживања комуналних предузећа за једну годину потребно две године заплене пензије). Тако је у периоду од јула 2014. па до априла 2016. мој отац примао пензију у износу од око 4.500,00 динара два пута месечно. У новембру 2016. „Инфостан“ поново налаже принудну наплату, па овог пута мом оцу од првог дела пензије преостаје свега 3.010,06 динара, а од другог дела – 3.560,85 динара.
(Фото: Профимедиа)
Злоупотребе принудне наплате: Како адвокати и извршитељи узимају новац од фирми
Свеукупно, у наведеном периоду одузета му је пензија у укупном износу од 202.654,06 динара. Његова годишња пензија износила је око 219,536,16 динара.
Како су у периоду трајања ове заплене (од јула 2014. па до априла 2016.) пристизали нови рачуни комуналних предузећа који расту методом апсолутног раста и увећавају се за износе камата и трошкова поступка, покренута су још три извршна поступка, чиме је мој отац био доведен у ситуацију да из дуга не може да изађе (дужничко ропство). Практично, као да је његова имовина под сталном хипотеком, као да је у доживотном кредиту. Судије одобравају ова извршења и то на његовој целокупној (покретној и непокретној) имовини, без икаквог увида шта ту имовину чини. Они потпуно заобилазе одредбе Устава и члан 1 Закона о судијама, при томе посебно имајући у виду одредбе члана 32 Устава од кога одступања нису допуштена ни током ванредног стања (члан 202 Устава). У конкретном случају, никакав судски поступак није вођен, нити је мој отац имао прилику да се појави пред судом. РФ ПИО, дакле, нема правноснажну извршну судску пресуду на основу које је могао да му одузима пензију.
У телефонском разговору са надлежнима из филијале Фонда ПИО на Новом Београду (бр. тел. 2017-479 и 2017- 130) на моје питање: Одакле Фонд ПИО црпи право располагања над правима из ПИО, добила сам одговор да су „такво наређење добили од државе и то без икакве писане одлуке“. На моју констатацију да никаква „држава“ није могла да им да такво наређење, већ државна администрација, односно државни чиновници чије су дужности описане законом, а деловање ограничено Уставом, нисам добила никакав одговор.
Наиме, овде се ради о следећем: РФ ПИО нема право располагања над пензијама. РФ ПИО је државни управни орган са задатком да утврђује и исплаћује пензије и надокнаде из пензијског и инвалидског осигурања. Он је правно лице овлашћено да сакупља доприносе обавезног социјалног осигурања у складу са правима и обавезама утврђеним важећим прописима.
РФ ПИО нема право располагања над личним средствима осигураника и корисника права из ПИО, односно нема право да њихова лична средства преноси на рачуне других лица (извршитеља, предузетника) нити било кога другог, а нарочито на то нема право без правноснажне извршне судске пресуде и без сагласности пензионера као корисника права и повериоца РФ ПИО.
(Фото: Фејсбук)
Извршитељи у акцији: Грађани спречили исељење самохране мајке
Законом о ПИО права из пензијског и инвалидског осигурања су уређена као неотуђива, лична материјална права. Према члану 6 Закона, права из пензијског и инвалидског осигурања су лична права која се не могу пренети на другога. Према правној теорији, лична права су грађанска права која се ужем смислу одређују као негативне слободе, имунитети од државне власти, односно слободе од злоупотреба државне власти.
Даље, чланом 109 Закона о ПИО утврђено је да је Фонд дужан да корисницима исплаћује износе који им припадају у месту њиховог пребивалишта, а релевантни члан 110 Закона не садржи одредбе на основу којих се пензије могу ограничавати или укидати због дуга према комуналним предузећима, што потврђује и пресуда Врховног суда Србије од 15.11.2005. где се изричито констатује да се признато право појединца на пензију може укинути или ограничити једино на основу члана 110 Закона о ПИО, што овде није случај. Овај став Врховног суда Србије прихватио је и Суд за људска права који у пресуди Грудић в. Србије из 2008 („Сл. гласник РС“, бр. 43/12) потврђује да је право на пензију стечено право и законски се не може опозвати или обуставити (пар. 56) изузев у случајевима предвиђеним чланом 110 Закона. Суд у тачки 77 пресуде по овој представнци сматра да „постојећа стечена права на пензију представљају имовину, а мешање у мирно уживање законом стечене имовине није допуштено“.
У том смислу, поступање РФ ПИО залази и у домен кривичног права у смислу кривичних дела против слобода и права човека и грађанина из чланова 135 и 137; против имовине из члана 203; против службене дужности из члана 359, 361, 362 и 364; против права по основу рада из члана 163 (повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања), али из члана 308 – напад на уставно уређење а у смислу чланова 1, 69 и 70 Устава Србије.
Према Препоруци о извршењу Савета Европе и европској правној пракси, извршења се спроводе за новчана потраживања која су неоспорена: потраживање је неоспорено само ако се дужник изричито сагласио са њим на основу признања или поравнања у судском поступку. Тек тада и само тада, суд потраживање проглашава извршним и шаље подносиоцу извршни документ у сврху спровођења извршења.
Поред Устава, Закона о ПИО (чланови 6, 109 и 110), повређен је чак и (неуставни) Закон о извршењу и обезбеђењу чијим је чланом 147 утврдјено да су од извршења изузета примања по основу инвалидског осигурања. Мој отац је био инвалидски пензионер. Најзад, ни Уставом Србије (члан 91 став2), ни Законом о комуналним делатности нису предвиђена средства принуде при наплати јавних даџбина, већ је утврђен општи принцип према коме грађани намирују своје обавезе према јавним предузећима, а то је – њихова економска моћ. Устав, дакле, јасно штити грађане од било каквих потраживања све док немају месечни приход довољан за достојан живот: градјанин који нема такав приход, правном снагом Устава није дужан да плаћа било каква фискална или парафискална задужења.
(Фото: Данас)
Извршитељи тврде да могу да заплене и комшијине ствари
Током периода од две године, колико је трајала заплена пензије, мој отац и ја смо били доведени у немогућност подмирења основних животних потреба (храна, лекови, средства за хигијену …), у немогућност подмирења осталих животних потреба (електрична енергија, трошкови ПТТ услуга, прибављање нових личних докумената као што су лична карта и здравствена књижица, неопходних поправки у стану, чиме се доводе у опасност и комшије – због поплаве, на пример).
Свеукупно, доведени смо у немогуће животне услове до мере довољно озбиљне, да потпада у оквире чланова 23 став 1 (заштита људског достојанства), члана 24 став 1 (право на живот) и члана 25 (неповредивост психичког и физичког интегритета) Устава Србије: грађанин коме се одузму средства за храну и лекове и остале животне потребе је, сасвим слободно се може рећи, изложен покушају убиства, односно тешком и апсолутном кршењу Устава и његових људских права.
Константан осећај забринутости и страха, немир и стална напетост, имали су за последицу погоршање здравственог стања мог оца и, најзад, његову смрт. Од последица можданог удара је умро. Умро је са заплењеном пензијом.
Можда то никада нећу моћи да докажем, али умро је због јаког узнемирења и оправданог страха (сваког 10-ог и 25-ог у месецу да ли ће примити и ту мизерну пензију или ће му извршитељи узети и то) што га је потпуно исцрпљивало, погоршало његово здравствено стање и на крају довело до његове смрти.
За сахрану нисам имала новца. РФ ПИО покрива само део погребних трошкова. У ЈКП „Погребне услуге“ ми је речено да се обратим Центру за социјални рад и да они морају да ми помогну. Центар за социјални рад ме је одбио. У таквим околностима, пракса ЈП „Погребне услуге“ је да породицу преминулог потпуно искључује из било каквог одлучивања у вези сахране, па је тако због недостатка износа од око 35.000,00 динара, мој отац (иако би му по месту становања припадало место сахране на Новом бежанијском гробљу) сахрањен на групном(!?) гробљу Орловача, око 20 км далеко од места становања његове породице; без обављене идентификације; немам право да поседујем икакву документацију о месту и начину сахране; није ми чак дозвољено ни његову одећу да му однесем, већ је сахрањен – у врећи!?
За извршитеља меродавна адреса дужника (Фото Пиксабиј)
Дуг унукин, деди пописују имовину
На крају, желим да посебно нагласим следеће: скандалозни Закон о извршењу и обезбеђењу не примењује се на све грађане Србије. Наиме, колективни уговори свих државних органа, јавних и комуналних предузећа у себи садрже одредбу о „заштити зараде“ према којој је на зарадама запослених у овим институцијама дозвољена принудна наплата, али само уз вођење судског поступка и правноснажну судску одлуку, само уз њихову сагласност и само до 1/3 њихове зараде.
При томе, њима су омогућене невероватне привилегије на рачун грађана. Тако је, на пример, Скупштина града (као оснивач комуналних предузећа) омогућила да се свим запосленима у комуналним предузећима уплаћује добровољно приватно пензионо осигурање и тако им обезбедила додатну сигурност у старости коју огромна већина нас која их присилно финансира – нема!?
Поред ове, запослени у комуналним предузећима остварују и бројне друге привилегије, као што су: покривање трошкова огрева и зимнице, поправке и адаптације стамбеног простора, трошкове лечења за њих па чак и за чланове њихових породица; осигурање за случај болести и хируршких интервенција, стипендије за школовање њихове деце…
Да се ове привилегије и остварују доказују и извештаји Државне ревизорске институције која у својим извештајима о финансијском пословању комуналних предузећа потврђује да она у својим билансима исказују потпуно неприхватљиве ставке, као што су – поред напред наведених – и расходи за рекреацију, донације и спонзорства, трошкови јубилијарних награда, репрезентације, трошкови платног промета…
Ове привилегије нису и не могу да спадају под комуналне услуге које су грађани дужни да плаћају и које огромна већина себи не може да приушти. Скупштина града прекорачила је границе својих овлашћења и више него озбиљно зашла у домен кривичног права. Такође, крајње је време да се неко позабави питањем самог постојања „Инфостан технологије“ (чија провизија износи 9%) и тзв. обједињене наплате која нигде у уређеним земљама не постоји, обзиром да се „везана“ наплата сматра забрањеним обликом пословања јер се на тај начин остварује повећана а незаконита добит. Најзад, то забрањује и Закон о заштити потрошача.
У прилогу достављам доказе о свему наведеном уз велику молбу да ово питање покренете, да се оно што се десило мом оцу не би десило никоме више.
Снежана Димитријевић
Париске Комуне 61/56,
11070 Нови Београд

Вучићеви извршитељи, као Света Инквизиција, убијају без права на жалбу
Смрт услед заплењене пензије Због константног осећаја забринутости и страха, немира и сталне напетости, што је довело до погоршање здравственог стања, умро


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар