У организацији Евроазијског безбедносног форума 14. 11. 2017. године у Институту за међународну политику и привреду, Македонска бр. 25, у Београду, одржана је научна конференција под називом: РАЗЛОЗИ И ПОСЛЕДИЦЕ „УНУТРАШЊЕГ ДРУШТВЕНОГ ДИЈАЛОГА“ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ.
На конференцији су своја саопштења изнели:
Проф. др Димитрије Калезић – професор Православног богословског факултета у пензији,
Проф. др Милоје Пршић – пуковник у пензији,
Проф. др Радован Радиновић – генерал потпуковник у пензији, ЕБФ,
Проф. др Миломир Степић – редовни професор универзитета у пензији и научни саветник у Институту за политичке студије,
Проф. др Мила Алечковић – психолог,
Проф. др Слободан Самарџић – редовни професор на Факултету политичких наука у Београду и народни посланик у Скупштини Републике Србије,
Проф. др Божидар Форца – генерал-мајор у пензији, професор на Фaкултeту зa пoслoвнe студиje и прaвo Универзитета „Унион – Никола Тесла“ у Београду
Проф. др Митар Ковач – генерал-мајор у пензији, директор ЕБФ
др Драган Петровић – научни саветник, Инситут за међународну политику и привреду
Доц. др Јелена Вукоичић
Милош Кнежевић – главни уредник часописа Национални интерес
Конференцији су присуствовали представници Министарства спољних послова Републике Србије, Радне групе Владе за пружање подршке у вођењу унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, Српске православне цркве, Института за политичке студије, Института за међународну политику и привреду, представник амбасаде Републике Мађарске, Правног факултета универзитета у Београду, представници Београдског форума за свет равноправних, удружења Част отаџбине, представници медија и многи други.
У Евроазијском безбедносном форуму се дуго размишљао о смислу и потреби учешћа у формату прокламованог „друштвеног дијалога о Косову и Метохији“ и одржавања саме Научне конференције. Превагнуло је позитивно мишљење да ипак треба одржати Конференцију, да искажемо своје ставове, да их забележимо и публикујемо у електронској форми, те да научна саопштења објавимо у нашем часопису Безбедносни форум бр.2/2017. године. Часопис и електронске материјале ћемо такође доставити Радном тиму Владе Републике Србије и представницима медија.
У припреми Научне конференције пошли смо од афирмативног става, да Влади Републике Србије треба конструктивна критика и предлози око очувања националних интереса на Косову и Метохији, а не параван за легализацију лажне НАТО државе Косово.
Конференција је организована са циљем да се са научног становишта и различитих аспеката размотре актуелни проблеми у вези са Косовом и Метохијом и понуде предлози решења.
Жалосно је да се данас после вишедеценијског деловања обавештајних служби водећих сила НАТО пакта ствара привид да је и српски народ располућен по питању Косова и Метохије, те да има много оних који би се „отарасили“ Косова и Метохије, зарад лажног бољег живота. Ту се варају, Србија, односно народ је јединствен око статуса Косова и Метохије.
Поједине политичке партије и део невладиног сектора делује непријатељски против своје државе и виталних националних интереса. Нажалост такве личности дуже време преко медија „убеђују“ народ да се тргне, пробуди и схвати да је Косово изгубљено и тумаче лажи, како нема напретка Србије без суштинског одрицања од Косова и Метохије и испуњавања налога Запада, пре свега САД. И ако та медијска кампања против свог народа дуго траје на западним и провладиним медијима у Србији, народ је остао јединствен и свестан своје улоге у овим смутним временима.
Пропали политичари и прозападни аналитичари чак су изгубили и срам и не могу више ни да се поцрвене док безочно лажу и отворено делују против виталних интереса српског народа. За њих је Србија „круг двојке и Београдски пашалук“ у коме уживају свакојаке привилегије, слично као што су то чинили издајници у Београду за време Другог светског рата.
Проблем је што такво поступање власт у Србији третира као слободу изражавања и политичког деловања и ако се ради о класичном противуставном и непријатељском деловању у складу са страним националним интересима и интересима сепаратиста.
Надамо се да је конструктивност и јасноћа исказа, предлога и вредносних судова, које су изложили учесници конференције, бити од помоћи Радном тиму Владе Србије и председнику државе да бране виталне националне интересе и да ће се у својој делатности руководити првенствено вољом и интересима српског народа.
Нека и речи уваженог академика Матије Бећковића, које много говоре о Косову буду вредносна илустрација изнетих ставова и закључака:
„Да је Косово изгубљено,
говоре они који су сами изгубљени!
Србин је онај кога се Косово тиче.
Јер оно није само овде на земљи
већ и на небу и свуда гдје има српског народа“.
ЗАКЉУЧЦИ ПОРУКЕ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ
1.На простору Косова и Метохије Албанци никада нису имали никаквав облик државности, нити постоје материјални докази њиховог државотворног постојања и културног наслеђа на том простору пре прогона српског народа од стране Османлија. То указује да простор Косова и Метохије ни историјски, ни просторно, ни духом и контекстом културе није никада припадао Албанцима.
2. Призренску лигу, као платформу политичког деловања Албанаца све време воде и усмеравају непријатељи Српског народа (велика Британија, Немачка, Турска и САД).
3. Од Берлинског конгреса, као прекретнице и поделе Европе и Балкана на интересне сфере, западноевропске силе непријатељски делују према српском народу на свим пољима. Плански, систематично, дугорочно и упорно раде на дробљењу српског етничког простора са тежњом политичког па и физичког потирања српског народа и трагова његовог постојања. Истовремено се формирају нови народи, државе и верске заједнице, које потичу из српског народа.
4. Косово и Метохија су историјски, духовно и национално средиште Српског народа.
5. Српски народ није кроз историју имао великонационални програм а због стварања Краљевине Југославије, а након тога и СФРЈ девастирани су његови изворни национални интереси и раздробљена национална територија у више република а све под плаштом“братства и јединства југословенских народа“.
6. Косово и Метохија је окупирано 1999. године, након агресије од стране НАТО пакта а потом је створена 2008. године и проглашена лажна држава Косово. Србија није имала савезника у том периоду нити заштиту од стране било које светске силе. Пуштена је на немилост Западу који је учинио све да промовише и независност лажне државе Косово.
7. Српски комунисти нису имали осећај да својим деловањем наносе штету српском народу, почев од Другог светског рата до 2000.године. Нажалост тај процес је настављен од стране тзв. демократских власти које су понизно испуњавале налоге Запада и постепено суштински признавале тзв. реалност кроз Бриселски споразум. Изграђивали су тзв. административну линију, која је јача од било које међудржавне границе у региону. Истовремено власти у Приштини са Владом Албаније чине све да се маргинализује и потпуно брише граница између Албаније и лажне државе Косово. При томе Србија је ампутирала и север Косова, где скоро искључиво живе Срби, и насилно га мимо воље народа угурала у Уставно правни сисем тзв. Косова.
8. Унутрaшњи друштвeни диjaлoг и „истoриjски спoрaзум сa Албaнцимa“ jeсте прojeкaт Зaпaдa, увиjeн у oблaнду eврoпских интeгрaциja и мaнтру, дa ћe сe сви нaрoди Бaлкaнa нaћи у EУ и НАТО. Ако је тако, чeму oндa уопште сaмoстaлнoст КиM? НАТО и ЕУ су учинили свe прoтив српских интeрeсa тoкoм зaдње деценије 20.-oг и у свим претходним гoдинама 21. вeкa.
9. Према Србији се, ради убрзања решавања питања Косова и Метохије, примењују сви облици притисака и специјалног рата, планирања обојене револуције са елементима оружаног насиља. Највише журе они који су извршили агресију и као њену последицу створили нелегалну државу Косово.
10. Притисци за убрзано решавања Косовскометохијског питања потичу првенствено од САД, ЕУ и осталих таласократских снага јер глобално губе предност коју су имали. У свету се незаустављиво одвијају процеси који су супротни њиховим интересима, а стварањем „Косовске државе“ обезбеђују своје присуство и услове да задрже одлучујући утицај у региону Балкана и у Европи. Тиме потискују и наносе штету првенствено Русији, Кини, па и самој ЕУ на дужи рок. Власт у Србији такође некуда жури у тај „лажни сјај и загрљај ЕУ“, јер тиме задржава подршку за останак на власти. Нису свесни да ће постат омражени у српском народу и одбачени на сметљиште историје, ако цена њихове власти буде предаја Косова и Метохије.
11. У нaрeднoм пeриoду мoжeмo oчeкивати свe вeћe и бeзoбзирниje притискe Aмeрике. Aмeрикaнци мoгу дa дeстaбилизују прoстoр Кoсoвa и Meтoхиje, дa нaм прeтe са немирима на југу Србије, дa oргaнизуjу „спoнтaнe“ прoтeстe, па да умeстo oвe, дoвeду нову влaст кoја би пристaла на њихове захтеве.
12. У свим плановима запада Србија је пројектована као нестабилна, ослабљена и територијално осакаћена. Србија само у добрим односима са Русијом може сачувати Косово и Метохију, а у будућности повратити у уставно правни поредак. Зато је битно да се не мења Устав Р. Србије, те да власт не тражи изговор у захтевима ЕУ око придруживања.
13. Од 2008. власт Србије је прихватила низ споразума и потписала више докумената којима је ослабила присуство државе Србије на Кoсoву и Meтoхиjи, предала низ надлежности лажној држави Косово и отежала наставак борбе за очување Кoсoвa и Meтoхиje у уставноправном поретку Србије. Ипак, све то без формализације читавог поступка није довољно и не обезбеђује стварну сувереност лажне државе Косово.
14. ЕУ води Бриселске преговоре лицемерно и злонамерно са циљем постизања суштинске независности лажне државе Косово, јер Србија треба да се одрекне Кoсoвa и Meтoхиje и призна га као државу, у замену за магловити и потпуно неизвесни циљ чланства у ЕУ, која је на издисају.
15. Дијалог има предисторију у поступцима владајуће странке кроз учешће у Бриселском дијалогу 2012., примени силе за излазак на „Косовске“ изборе 2013., потом и 2014., регистрацији владајуће странке у „држави“ коју не признаје, предаји електродистрибутивног система, давању међународног позивног броја, интеграцији полиције и правосуђа са севера Косова у лажну државу Косово.
16. Сагласно Ахтисаријевом плану (анекс 10), који није био прихваћен, већи део цивилне мисије УНМИК преузео је ЕУЛЕКС, реализован је прелазак на „интегрисано управљање границом“ , што јесте европски појам за разграничење држава. Настављен је пријем Косова у неке регионалне организације без значајнијег отпора Србије, предаја матичних и катастарских књига, признавање диплома и сл., што све скупа представља активну политику предавања Кoсoвa и Meтoхиje. На тај начин створена је слика о тзв. реалности и она има финалну тачку потписивање „Обавезујућег свеобухватног споразума“ између Србије и лажне државе Косово.
17. Треба говорити, не ћутати али у дијалогу званично не треба учествовати, јер он представља форму у којој власт наводно све слуша, а на крају ће узети оно што њој треба и служиће јој као покриће за донешену одлуку. Све се проводи са оправдањем да је чланство у ЕУ циљ вредан тога. Са друге стране ЕУ је у кризи и нема потенцијал за ширење па и Србија, тако обогаљена, неће бити примљена. Други разлог је Заједница српских општина што је превара, јер је то такође део Ахтисаријевог плана, где стоји да општине могу правити своје заједнице ради решавања комуналних проблема, то представља део Албанских обавеза које проистичу из других докумената а ми ту као народ и држава не добијамо ништа. То води у закључак да се Кoсoво и Meтoхиje даје будзашто, као и огромна духовна богатства, власништво државе и природни ресурси.
18. Позивање на „прихватање реалности“ од стране политичара на власти у Србији јесте превара народа, јер државе које нису признале независност лажне државе Косово чине већину света у погледу простора и броја становника а истовремено то су земље у успону чије утицај и моћ у међународним односима јесте у порасту, чиме се однос снага неповратно окреће у нашу корист. То је посебно актуелно након повлачења признања лажне државе Косово од две земље (Суринам и Гвинеја Бисао), а неке то још најављују. Многе државе света су признале лажну државу Косово због притиска САД. Слабљењем утицаја САД у међународним односима, може се очекивати појачан тренд повлачења признања лажне државе Косово, јер многи сецесионистички покрети следе тај пример. Битно је да је тај процес отпочео.
19. Власти Србије од 2000. године воде парадоксалну политику приближавања ЕУ и западној цивилизацији, које су нам окупирале Косово и Метохију. Део сопствене територије, културно наслеђе и природна бобатства простора КиМ сматрају „тегом и теретом“ за постизање националних циљева и „светле европске перспективе“. Нажалост има доста прозападних странака и њихових вођа, плаћених аналитичара и невладиних организација, који делују са тих позиција против суверенитета и територијалне целокупности Србије. Истовремено, пренебрегавају се очигледне промене на светској политичкој сцени, а национална политика се не усаглашава са насталим променама и не експлоатишу се актуелни трендови.
20. У наредном периоду треба очекивати појачавање притисака, изазивање инцидената, кориштење годишњица и злоупотребу екстремиста (10 година од самопроглашене независности лажне државе Косово) за изазивање немира и других облика насиља над српским народом, а све у циљу постизања коначног признања независности лажне државе Косово. Сепаратисти се руководе стратегијом да су све до сада остварили насиљем и да уценама и притисцима од стране Запада, тај процес треба довести до краја и да се са тим сагласи власт Србије.
21. Текући преговатрачки процес у Бриселу са властима из Приштине представља замку која неминовно води у признавање лажне државе Косово, што актуелна власт негира и ако је кроз тзв. Бриселске преговоре предала у наручје север Косова и натерала српски народ да се повинује приштинским властим, уз лажна обећања да је Србија њихова држава и ако живе у лажној држави Косово и заклињу се над сепаратистичким уставом и законима.
22. Косово и Метохија припада Српском народу, има непроцењив државотворни, духовни, гестратегијски, политички и економски значај за опстанак Српског народа и не сме бити предато ни по коју цену, нити под било каквим притиском и изговором. Изворни суверенитет над Косовом и Метохијом има српски народ а не било која извршна и законодавна власт.
23. Признавање независности КиМ би за целокупан Српски народ престављало стратегијски пораз и губитак, који би неминовно водио у унутрашње поделе и сукобе, даље растакање српског животног простора и укупно слабљење националне моћи. То би уједно био увод у дугорочне процесе који би неумитно и неповратно водили у маргинализацију значаја и утицаја српског народа и државе на Балкану.
24. Полазећи са становишта да Албанци не испуњавају ништа од договореног у Бриселу, процес преговарања и решавања питања КиМ треба успоравати, чекати повољније међународне околности и припремати се за постепену и потпуну реинтеграцију Космета, у уставноправни оквир Србије.
25. Преговоре о КиМ треба вратити под окриље УН, где ће Србија имати подршку и заштиту моћних сила попут Русије и Кине, добити поштен и равноправан третман и помоћ за постизање свог циља задржавања Косова и Метохије у уставноправном поретку Србије.
26. Постићи договр са великим силама, на међународној конференцији, у колико до ње дође, да се поред разговора о Косову и Метохији решава питање статуса Републике Српске.
27. Не пристати ни на какве међународне конференције и преговоре без укључења Русије и Кине у тај процес, чиме се обезбеђује поштен однос и гаранција за провођење договореног.
28. О питaњу стaтусa КиM, пoрeд рeфeрeндума у Србији, трeбa дa сe изjaсни и српски нaрoд у Рeпублици Српскoj, Црнoj Гoри и диjaспoри, jeр КиM ниje сaмo државно питaњe Србиje, неко и национално питање.
29. Дoнoшeњe oдлукa мимo вoљe нaрoдa, имaћe зa пoлсeдицу пoништaвaњe нeустaвних спoрaзумa у будућнoсти и кривичнo прoцeсуирaњe oних кojи мимo зaкoнa и устaвa прeдajу дeo нaциoнaлнe тeритoриje.
30. Све што је силом отето може се силом вратити у будућности. Тога је свестан Запад и Албанци, па им се зато и жури око финализације признавања Косова. У дугим историјиским процесима, делови српског животног простора, па и Косово и Метохија, били су отимани и под туђом влашћу али је српски народ имао стрпљења, мудрости и снаге да сачека повољне околности и поврати под своју власт.
31. Ако садашња генерација нема ту могућност да поврати Косово и Метохију у уставноправни систем Србије, она не сме учинити ништа што ће то право на било који начин да ускрати поколењима која долазе. Срби ћe увeк, кao и крoз истoриjу, знaти дa брaнe и пoврaтe Косово и Mетохију. Ниje први пут дa je Косово oтeтo. Српски нaрoд je увeк имao стрпљeњa дa дoчeкa слoбoду Кoсoвa и Meтoхиje, дoчeкaћe тo врeмe пoнoвo.
32. Четири општине севера КиМ, имају огроман – стратегијски значај због других сецесионистичких процеса, пре свега у Рашкој области ( тзв. Санџак), а Бриселски споразум је ослабио позицију Србије у погледу тог простора. Процесе треба зауставити све док Срби на Космету не остваре потпуна национална права и заштиту Р. Србије, посебно на Северу Косова.
33. Уколико НАТО и ЕУ и даље буду уцењивали и условљавали Србију, онда власт треба да распише референдум, а потом да спроводи вољу народа. Ако се Косово и Метохија не може повратити у миру, не сме нико и никада дати Западу потпис и легализовати отцепљење и окупацију, овог дела Србије. Потребно је спремати Војску Србије, Полицију и друге државне органе да се по повратку на Косово и Метохију, у повољним међународним околностима, успостави ред, мир и уставни поредак Србије, уз пуну аутономију албанског и српког народа на Косову и Метохији по највећим светским стандардима. Већина албанског народа на Космету не верује у лажну државу Косово и знају да ће се српска држава поново вратити у пуном капацитету, када ће власт вршити Албанци у оквиру уставноправног система Србије.
34. Водеће силе Запада цeнe дa ћe сe нaкoн губиткa Кoсoвa и Meтoхиje лaкшe укинути Рeпублика Српскa, траjнo пoтиснути било какв утицaj Русиje и Кинe нa Бaлкaну, а тaкo oбoгaљeнa Србиja би сe нaкoн дoвoђeњa нa влaст пoлитичкe гaрнитурe кoja пoдржaвa eврoaтлaнтскe интeгрaциje Србиje, примилa у ЕУ и НАТО. Срaмoту, издajу и прeдajу КиМ и Републике Српскe би нoсилa aктуeлнa влaст кojoj je Зaпaд нaмeтнуo ту улoгу.
35. Очекивати је да ће се актуелна власт руководити вољом народа за очување Косова и Метохије, уз помоћ великих сила, пре свега Русије и Кине, те да ће што пре и формално тражити њихово укључивање у преговарачки процес заједно са ЕУ и САД, под окриљем УН. У супротном Запад настоји да под својим окриљем одржи тзв. међународну конференцију, где би решење било наметнуто без учешћа Кине и Русије. На такву конференцију Србија не сме и не треба да пристане.
Утврђени Предлози и закључци јесу у функцији информисања јавности о томе шта мисле неки познаваоци безбедносних појава и процеса у свету а који нису оптерећени туђим ставовима, из било којих разлога. Надлежне власти Р. Србије у датим предлозима и закључцима могу препознати корективне и критичке ставове, који су исказани добронамерно, у најбољој вољи да не учине судбоносне грешке које би представљале национално посрнуће и ненадокнадив губитак.
Извор: fsksrb.ru
Ознаке: анализа, Косово и Метохија, Митар Ковач, Научна конференција
| ГЕНЕРАЛ КОВАЧ: Закључци и поруке са научне конференције о Косову и Метохији На конференцији су своја саопштења изнели: Проф. др Димитрије Калезић – професор Православног богословског факултета у пензији, Проф. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар