четвртак, 31. август 2017.

Хроника


Хроника
Дража Петровић: Вучићевићијада
Прошлог викенда на Нушићијади дошао сам на страшну идеју: да Ивањица, с обзиром да никакве посебне везе нема са Нушићем (сем оне реплике "виђен је за Ивањицу" из "Госпође министарке"), направи манифестацију по неком свом оригиналном изданку.

- Рецимо, да направите Вучићевићијаду! Или Драган Јаду Вучићевић, прву манифестацију која би имала и средње слово! - сетио сам се да је из тих крајева пореклом особа коју ни Нушић није успео да осмисли у њеном пуном појавном облику.

- На тој манифестацији могли бисте да бирате, рецимо, људе са највећим муд...ростима! Затим да одржите, на пример, подманифестацију Државна ударијада, избор најбољег државног удара у протеклој години... - набрајао сам им идеје због којих сам потајно очекивао захвалницу Туристичке организације Ивањица.

И присутни Кесић Зоран имао је неке идеје.

- Могли би и споменик да му подигнете, када се за то стекну услови - додао је Кесић, а публика испред бине у центру Ивањице зване "Округло па на ћоше" некако се кисело смејала, јер ко би још волео да једног дана, кад се стекну услови, у свом граду добије спомен-обележје са бистом власника Информера у натприродној величини.



Само из разлога што је он одатле, сплетом чудних околности.

После наступа, пришло ми је неколико брендираних Ивањичана са питањем: "Откуд теби, рођени, да је он из Ивањице?"

- Човек је то поносно истицао више пута, као крунски доказ да је аутентични српски јунак... Да је Србин од (мало веће) главе до пете! - објаснио сам, али ми се учинило да понос не дели и локални живаљ.

Бар не онај репрезентативни узорак локалног живља који сам сретао на сваком ћошку.

И то округлом ћошку.

- Е, па није баш! - показивали су ми љубазни домаћини рукама дијагонално, у правцу оближњег неба: "Он ти је оданде, из Шареника, то ти је више Ариље, него Ивањица..." - демантовали су ме, јер у Ивањици изгледа постоји обичај да се све нежељене појаве пребацују ако не у суседно двориште, онда у суседну општину.



У конкретном случају, нежељене појаве пребацују се код ових у Ариље. Ови иза Ариља онда их пребацују у Пожегу, онда их ови из Пожеге пребацују у Косјерић, тако да ће Вучићевићијада, једног лепог дана, кад се стекну услови, највероватније бити одржана на неком месту где се нежељене појаве задржавају дуже.

На пример у слободарској Винчи.

Чини ми се, некако, да ће овај обичај временом узети маха у целој Србији.

- Вучић! Откуд теби, рођени, да је он одавде? Он ти је из Шареника! То ти је више у оној суседној општини него што је код нас! - већ можете замислити тај један дан.

Шта да им радимо када су малкице иритантни, често бахати, импресивно прости и епохално безобразни, па их се одричу чак и за њиховог вакта.

Тако да ће временом све српске општине добити неки свој Шареник.

- Види, рођени, он ти није баш наш, он ти је више из...

(Данас)

: Дража Петровић: Вучићевићијада
Прошлог викенда на Нушићијади дошао сам на страшну идеју: да Ивањица, с обзиром да никакве посебне везе нема са Нушићем (сем оне реплике 'виђен је за Ивањицу' из 'Госпође министарке'), направи манифестацију по неком


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Весна Веизовић: Расим Љајић, шиптарски лобиста

Весна Веизовић: Расим Љајић, шиптарски лобиста
Расим предлаже да уместо директног признања, кренемо „нормализацијом“ у три фазе.

Прво од запада тражимо неке уступке, које нам они никада нису чинили, а које и када чине – чине на личну корист љигама из политике. А на конто тих уступака ми, односно тренутни властодржци ће дозволити пријем Косова у међународне институције.

Одакле Љајићу право да располаже србским територијама, територијама које је наш народ бранио и одбранио толико пута и то у борби са његовим народом? Како се тај Љајић декларише и чиме је он доказао да је лојалан грађанин републике Србије?

И уопште којим поводом се он оглашава и даје предлоге? Па зар смо дошли дотле да ће се предлог једног Расима прихватити?

Албанци су каже Љајић, увек знали шта хоће на Косову, а Срби углавном нису знали или су знали шта неће. Што је неистина!!! Срби ни онда а ни сада нити су могли да се изборе за оно што хоће нити им је власт Јосипа Броза србоубице то дозвољавала. Док је са Шиптарима и онда и сада иста ствар – и ономад и данас Шиптари имају политичаре који се боре за њихове интересе и који ослушкују дух и вољу свог народа.



Срби данас ни у центру Београда не могу да буду истински Срби и да се изборе за своја права. Нико их није позвао на расправу о Космету, а они који су се сами позвали били су непожељни гости, јер једноумље партије не сме да се трује здравим, реалним и конкретним идејама.

Али зато ни Вучић ни Расим, а ни остали политиканти не мањкају са епитетима у пежоративу када их додељују Србима и називају их нерадницима, ленштинама, незналицама. Јер треба оправдати ту српску немоћ, партијско гушење сваког вида иницијативе и индивидуалности а најпре јер треба оправдати сопствене неуспехе, издају и продају државу.

Зато је најлакше рећи: Срби ни не знају шта хоће, Албанци знају – па зато по Љајићу и имају право да претендују на наше територије.

Расим даље наводи како ни Шиптарима (што је логично) а ни Србима (?) не одговара повратак на старо. Односно на укидање свих бриселских договора, успостављање србских власти на Космету, укидање нелегалних шиптарских институција, повратак србске војске и полиције на Косово, укидање пограничних прелаза, укидање шиптарских докумената, повратак србске имовине у руке државе Србије, обнавља!

Овај повратак на старо би само за шиптарске окупаторе и домаће политиканте и издајнике значио корак уназад, док би за Србе то коначно значило корак напред после дуже од деценије.

Србији, тврди овај заступник шиптарских интереса, није потребна „нефункционална држава са два милиона становника, коју ти становници мрзе“.

Србији Косово као држава није потребно, али као њен саставни део је свакако потребно и неопходно! Ни у једној држави која је мултинационална суживот није савршен, али шта то значи – да сви треба да се издвајају једни од других? Да се физички елиминишу они који су различити?

Како другачије схватити ову Љајићеву поруку него као лобирање за шиптарску страну. Јер по њему оваква „држава“ не одговара Србима, али зато одговара Американцима и Шиптарима.

У прилог тврдњи да Љајић не заступа интересе Србије и да је нелојалан нашој држави, не само као њен државни службеник, на жалост потпредседник Владе, већ и као обичан грађанин, стоји и то да он наводи како Косово не може да буде држава са међународним субјективитетом све док Србија не призна Косово и самим тим признањем одузме право Кини и Русији право да заступају интересе Србије и бране њен суверенитет:

„Косово без договора са Србијом и сагласности Русије и Кине тешко да може остати држава са пуним међународним субјективитетом“.

Три фазе до пуног признања, које се не може преко ноћи десити, не јер они неће, него јер се плаше осуде јавности која још увек није спремна да се ослободи „тог политичког баласта“, по Љајићу би биле:

1. Отклањање свих баријера за пуну економску и трговинску сараднику између Србије и Косова, као и слободно кретање, без постојећих административних ограничења људи, роба и капитала.

2. Друга фаза би, према његовим речима, укључила отварање преговора о имовини Србије на Косову, културној баштини и формирању Заједнице српских општина.

3. И најзад трећа фаза би била признање. Србија би дозволила пријем Косова и Метохије у све међународне институције, сем у Уједињене нације. За овакав историјски уступак, Љајић наводи да бисмо од Европске уније добили не директан пријем и не повлашћен статус, али отворен пут у ЕУ, без непредвиђених препрека.

Након што би био постигнут договор око ова три питања, наводи, потписао би се споразум о нормализацији, када би почео такозвани прелазни период који би трајао пет година, а у којем би се пратила реализација постигнутих договора.

Љајић, баш попут својих претходника, завршава своју колумну у Бљицу са надом да ће можда баш идеја додељена њему бити узета у озбиљније разматрање, али да то ипак није коначно решење ка коме треба да тежимо не би ли смо најзад решили то питање које нас као „камен вуче на дно дипломатског мора.“

Треба имати у виду да је врло могуће да су идеје које ови страни плаћеници а државни службеници износе као предлоге, а чији је садржај све од гори од претходног, управо психолошка игрица како бисмо лакше прихватили поделу Косова.

Додуше, не треба сметнути са ума ни ко су „идеолози“ решења, те самим тим сваки њихов предлог ваља примати као пут којим сигурно не треба ићи.

Расим Љајић шиптарски лобиста | Српски културни клуб
Најслободније место на интернету


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Прелевић: Овлашћења која се дају директору БИА омогућавају бескрајне злоупотребе

Прелевић: Овлашћења која се дају директору БИА омогућавају бескрајне злоупотребе

Прелевић: Овлашћења која се дају директору БИА омогућавају бескрајне злоупотребе
„НЕДОСТАЈЕ САМО ГОЛИ ОТОК - МОРАЈУ СЕ УПАЛИТИ СВА УПОЗОРАВАЈУЋА СВЕТЛА“ БИВШИ коминистар полиције Божо Прелевић оценио је данас да предложене измене Закона о Без


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Јеремић: СНС-власт људе држи на минималцу да би зависили од ње и били без снаге да се усправе

Јеремић: СНС-власт људе држи на минималцу да би зависили од ње и били без снаге да се усправе
„ВЛАСТ НАПРЕДЊАКА ПОЧЕЋЕ ДА СЕ РУШИ КАО КУЛА ОД КАРАТА – ЧИМ ДОЖИВЕ ПРВИ ПОРАЗ”
Вук ЈЕЕМИЋ оценио да СНС може да изгуби предстојеће изборе у Београду јер опозиција има више гласова у главном граду: „У Београду ће се водити велика политичка битка. Овде власт има мање гласова и покушаће да уради све да превари и украде, али неће моћи”
Бивши кандидат за председника Србије оценио да је доношење закона о лустрацији и о пореклу имовине најважнији задатак „у новој Србији”
БИВШИ председнички кандидат Вук Јеремић оценио је вечерас да ће власт Српске напредне странке (СНС) почети да се руши „као кула од карата” кад напредњаци доживе први изборни пораз.

Јеремић је на скупу у просторијама општине Стари град казао да СНС може да изгуби предстојеће изборе у Београду јер како је навео, опозиција има више гласова у главном граду.

„У Београду ће се водити велика политичка битка. Овде власт има мање гласова и покушаће да уради све да превари и украде, али неће моћи”, казао је Јеремић.

Говорећи о сарадњи са другим странкама, Јеремић је казао да у заједничком фронту има места за “сваког ко се обавеже да после избора неће са напредњацима”.

Бивши кандидат за председника Србије оценио је да је доношење закона о лустрацији и о пореклу имовине најважнији задатак „у новој Србији”.

„Повратак пристојности и цивилизованог дијалога у јавни простор је неопходан и то ће бити приоритет нове странке. Бићемо странка центра која ће се залагати за неприкосновену владавину права”, казао је Јеремић.

Он је навео да ће нова политичка организација која ће бити основана у октобру, свом снагом подржати домаћу привреду и предузетнике.

„Актуелна власт свесно води погубну економску политику, хоће да људе држи на минималцу, зависне од милостиње власти и без снаге да се усправе. Желе робове, не достојанствене и поносне грађане. Овај режим жели да изгубимо наду, да се предамо”, казао је Јеремић.

(Бета)

Јеремић: СНС-власт људе држи на минималцу да би зависили од ње и били без снаге да се усправе | Факти
„ВЛАСТ НАПРЕДЊАКА ПОЧЕЋЕ ДА СЕ РУШИ КАО КУЛА ОД КАРАТА – ЧИМ ДОЖИВЕ ПРВИ ПОРАЗ”. Вук ЈЕЕМИЋ оценио да СНС може да изгуби предстојеће изборе у Београду јер опозиција има више гласова у главном граду: „У Београду ће се водити велика политичка битка.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Немој да те поломим као напредњак пи’ку!

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Немој да те поломим као напредњак пи’ку!
Сваком добронамерном грађанину је већ на прво слушање јасно да на тонском запису није глас господина Богдана Лабана већ неке жене која се, очигледно, нешто расправља с мужем што се јасно да закључити из њених речи:

„Хоћеш сад да те поломим ко пи.ку, зашто ниси купио пилеће гркљане за супу и кад ћеш ми однесеш ове бетонске ципеле код обућара, сломила се штикла, хоћеш ли и због тога да те поломим ко пи.ку, а?!“

Такође је јасно да на снимку можда и јесте градоначелник Суботице који се случајно затекао у истом локалу као и брачни пар у свађи, али се чује тек када покушава да исправи бахату госпођу и укаже јој да је неправилно рећи: „Хоћеш ли сад да ти поломим пи.ку“, већ да је исправно казати: „Хоћеш ли да те сад мој син поломи ко пи.ку, а, хоћеш ли?!“

Нажалост, тада се распламсала лингвистичка расправа у коју је Богдан Лабан злонамерно увучен, па је као магистар неких наука стао у заштиту правописа и неколико десетина пута опоменуо брачни пар, с нагласком на мужа, да Бог није љут на Богдана већ да је Богдан љут на оне који се неправилно изражавају и да му због тога некада дође да им исчупа гркљан, обује у „бетонске ципеле“ и је.е оца и матер, што је наравно метафора јер свако зна да господин Лабан није грубијан већ метафоричар и да је као такав победио на неколико школских такмичења из српског језика и књижевности, у конкуренцији основаца до 60 година старости!

Жалосно је, међутим, зашто се нико није запитао зашто градоначелник Суботице прети тамо неком незнанцу, иако је јасно да није претио ником јер није он на снимку већ други Богдан Лабан којих у Суботици има више од 2000 према последњем попису- зато што су га терали да краде, бре!

Да, покушали су човека да натерају да краде чоколадне бананице у самопослузи, а сви знају да функционери наше странке не би посегли за туђим па све да докторат пишу, што је једног од тих Лабана довело до слома живаца да је у тренутку опалио себи неколико шамара јер човек није могао мирно да седи у слуша како га наговарају на кривично дело, и то чоколадне бананице у тренутку док толико деце у Србији не може себи да приушти тај слаткиш, што јесте невероватно с обзиром на раст БДП-а и чињеницу да је и њиховим родитељима непријатно колико се добро живи, но…

Дакле, градоначелник Суботице који можда јесте, а можда и није Богдан Лабан, функционер наше странке, јесте згрешио, али само толико што је мушкарцу претио да ће му поломити пи.ку, заборављајући да тај полни орган карактерише жене, па ће сходно томе бити дисциплински кажњен због непоштовања родне равноправности, мада сасвим сигурно није реч о Богдану Лабану из СНС-а већ о неком од преосталих 1999, јер су наши чланови прошли ригорозну двонедељну обуку о распознавању мушког и женског полног органа кад им се укаже, као и о томе да је најстрашнији облик дискриминације претити мушкарцу ломљењем пи.ке а дамама завртањем тестиса!

Не правдамо поступак господина Лабана, иако не знамо очему говорите, већ апелујемо на брачне парове да се суздрже од свађа пред нашим руководиоцима који су изузетно осетљиви на неправду и правописне грешке, па се из најбоље намере понуде да неком полупају пи.ку, баш као што би се, рецимо, понудили да му полупају, илити, насеку метар дрва за зиму!

Све је ствар семантике, а само злонамерни могу погрешно да протумаче понуду господина Лабана да суграђанину помогне око проблема с дисајним путем, тачније, гркљаном и да се поврх свега понуди да му обезбеди ортопедско помагало „бетонске ципеле“, јер је реч о човеку с краћом ногом, што се на снимку није могло чути, али је истргнуто из контекста кад онолико пута пита човека да ли жели да му поломи пи.ку, а толико воље и стрпљења не би имао ни брат за брата да му се нађе у невољи и поломи нешто што се треба поломити, као сува грана, рецимо, или славски колач на пример!

Да будемо јасни- не знамо о ком Богдану Лабану говорите, код нас у странци има само један, али он је градоначелник Суботице, а инцидент се очигледно одиграо негде на мору јер се јасно чују таласи, глас продавца крофни и како се муж и жена свађају на чистом грчком језику!

Сваком добронамерном слушаоцу снимка је јасно да нема ни призвука српског језика ту, и да се реч Лабан помиње толико пута само зато што на грчком језику значи: „Не, ипак морам да те поломим ко пи.ку, знаш…“, с чим ми немамо везе, јер наши функционери једва говоре и српски а не још да се малтретирају и прете неком на страним језицима!

Овим саопштењем стављамо тачку на читав случај, а за евентуална питања свратите до најближег општинског одбора где ће вам предусетјиво полупати пи.ку, овај, разјаснити све детаље, уколико диктафоне и мобилне телефоне предате служби обезбеђења на улазу…

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Немој да те поломим као напредњак пи’ку!
„Хоћеш сад да те поломим ко пи.ку, зашто ниси купио пилеће гркљане за супу и кад ћеш ми однесеш ове бетонске ципеле код обућара, сломила се штикла, хоћеш ли и због тог...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

РУСКИ АНАЛИТИЧАРИ: Шта хоће и може Русија на Балкану?

РУСКИ АНАЛИТИЧАРИ: Шта хоће и може Русија на Балкану?
Кравченко: „Русија се неће озбиљно мешати у ове процесе зато што они имају објективни карактер и не могу се зауставити“.

Ако је судити према изјавама западних званичника, политичара и медија, онда су сви руски обавештајци недавно прешли на Балкан. Таква медијска кампања почела је током последњих избора у Црној Гори крајем 2016. године, када су црногорске власти – којима су се први пут после дугих година фотеље прилично заљуљале у контексту приступања земље НАТО и када је пронађен „руски траг“ у наводном покушају државног удара. Ни амерички потпредседник Мајк Пенс није заборавио да помене „руку Кремља“ у августу током самита Јадранске повеље у Подгорици. Он је оптужио Русију да је покушала да „подели регион“, „да подрије интеграционе процесе“ и „уз помоћ силе уведе нове границе“.



Зато не чуди што је недавно председник Србије Александар Вучић поменуо учешће „страног фактора“ у шпијунском скандалу између Србије и Македоније, да би га разјарени новинари првом приликом питали да ли је у све умешана Русија? Српски председник је дао негативан одговор.

За то време бивши високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич у интервјуу аустријским медијима изјавио је да је прецењен утицај руског фактора на Балкану. Он сматра да Србија само „флертује са Русијом“, али да сигурно корача у ЕУ. И наставио да тврди како председнику РФ Владимиру Путину „није стало до Балкана“, већ да га регион интересује искључиво у контексту терања ината Бриселу.

Колико је у стварности изражено руско присуство на Балкану и да ли Русија има конкретне интересе у региону за EurAsia Daily говоре српски и руски експерти.

ГАЈИЋ: СРБИ СУ РУСКА ПРЕДНОСТ

Доктор политичких наука и сарадник Института за европске студије из Београда Стеван Гајић каже да у речима аустријског политичара нема ничег изненађујућег. Он је за EurAsia Daily напоменуо да, док је Волфганг Петрич био високи представник међународне заједнице за БиХ, он је водио изразито антисрпску политику која се састојала у преносу овлашћења и државних права Републике Српске у корист Муслиманско-хрватске федерације (Федерације Босне и Херцеговине).

„Важно је истаћи да је он Аустријанац који има словенско порекло. Зашто је то важно? Зато што је управо Аустрија та земља која је имала аспирације на БиХ и зато што је аустро-угарска окупација БиХ била прва искра у пожару Првог светског рата. Током америчке доминације у свету и после потписивања Дејтонског споразума 1995. године, глобалисти су Аустријанцима, као традиционалним окупаторима БиХ, наменили улогу високих представника. И данас се тамо један такав налази на дужности, а то је Валентин Инцко“, прецизира Стеван Гајић.



Што се тиче спољне политике Русије, овај експерт сматра, да је Балкан из објективних разлога за њу изузетно важан, с обзиром да је то једини регион у свету са кога се Русија може кретати на југ пошто овде живе православни словенски народи, у првом реду Срби, истиче он.

„То је велики потенцијал којег се Европљани плаше. Зато српски народ последњих 30 година пати, а у суштини и много дуже. Ово питање датира још од ‘Велике игре’, која је вођена између Велике Британије и Руске Империје у XIX веку“, објашњава српски политиколог.

„Мислим да је Русија заинтересована за Балкан, али у овом моменту, судећи по неким догађајима, она нема јасно изграђену стратегију за овај регион“, истиче он. Овај експерт је и раније у разговору за EurAsia Daily истицао да је у последњих пар деценија Русија учинила неколико кардиналних грешака.

„То је повлачење њене војске са Косова 2003. године и крајње ћутање (ако не и нешто више) у причи око отцепљења Црне Горе од Србије. То је била геополитичка катастрофа пре свега за Србију, која је изгубила излазак на море, као и за Русију, уласком Црне Горе у НАТО“, поновио је овај експерт и додао да је то био изразито непријатељски гест Запада према Москви.

Гајић оцењује да је глобални проблем руске политике у свету то што Русија у сарадњи са другим државама увек гради односе са властима, а не са друштвеном заједницом. Српска власт води политику у чијој је позадини уцена, она може да ради против свог народа и да иде на уступке Бриселу, истиче Гајић.

„Међутим, српско друштво је највише проруски оријентисано у свету. И то сви знају у Европи и читавом свету, а не само у православном или руском свету. У Србији је русофилство, ма колико то парадоксално звучало, много јаче него у бившим републикама СССР“, истиче овај политиколог. Он сматра да због тога Русија има предност без преседана. „Русија још увек није пронашла механизме деловања посебно када је реч о мекој и тврдој сили. Она се не сналази у тој игри јер стално комуницира са влашћу, а не са друштвом, што локални властодршци умеју добро да искористе“, истиче Гајић.

„Зато Русија са свом својом огромном силом бива наивна и у суштини понижена у комуникацији са локалним властодршцима“, истиче он. Гајић сматра да је добар пример за то управо вечити шеф Црне Горе Мило Ђукановић, који је годинама уживао подршку Русије по свим могућим питањима, да би на крају учинио оно „што је нама на Балкану било очигледно од самог почетка – ушао је у НАТО, а антисрпска политика је на крају довела до антируске активности, исто онако како је прозападна политика у Украјини брзо постала антируска“, рекао је Гајић.

Русија није уочила ове геополитичке паралеле које су балканским народима биле потпуно очигледне и зато је много тога пропустила, истиче Гајић. „То нипошто не значи да је све изгубљено. Русија још увек поседује најмоћнији ресурс – централни народ на Балкану Србе. Своје страдање у условима сталних претњи од момента распада Југославије он је платио због добрих односа са Русијом у Првом и у Другом светском рату, као и у ратовима 90-тих. Наши непријатељи су више од нас свесни постојања веза православља, словенства и језичке блискости“, истиче Гајић.

Српски политиколог сматра, да Русија има макар половину од оне рационалности коју поседују западне државе, она би искористила овај ресурс и подржала обједињавање српског народа у региону.

ЕНГЕЛГАРДТ: МОСКВА БИ МОРАЛА БИТИ ОЗБИЉНИЈА

Изјаву Волфганга Петрича прокоментарисао је и руски експерт за Балкан и сарадник Института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгардт. Он сматра да Петричева изјава „једноставно говори о неком новом погоршању и аспирацијама ЕУ према Србији. Притом“, истиче овај експерт, „још увек нико није спреман да Србију прими у пуноправно чланство ЕУ“.

„Ако се ствар посматра на основу реалног преговарачког процеса, а не на основу декларација, онда је јасно да Србија нема неку осетну европску перспективу. На основу расположивих информација, нико са сигурношћу не може да каже да ће, на пример, 2019, 2020. или 2022. године Србија постати пуноправни члан ЕУ“, сматра Енгелгардт.

Испада да европски функционери и политичари немају обавезе пред Београдом, али зато „могу да решавају судбину Србије“, истиче он. „Они могу да одређују са ким Србија треба да развија односе, а са ким не треба“, рекао је Енгелгардт дописнику EurAsia Daily.

Овај експерт сматра да Русија мора да води доследнију политику у региону. „Ударце које она добија поред осталог и од тог истог Петрича у огромној мери су изазвани тиме што Русију доживљавају као добар џак за ударање. Обзиром да нема осмишљену политику у региону, она не брани своје интересе и зато је без ризика могу газити и блатити“, истиче Енгелгарт.

Као пример он наводи Црну Гору, у којој су влада Мила Ђукановића и његови западни партнери последњих година „решили масу својих проблема“ – одвели земљу у НАТО и угушили унутрашњу опозицију. Све се то одигравало у значајној мери за руски новац, имајући у виду улогу средстава из Русије у црногорској привреди, укључујући и туристички сектор, напомиње експерт.

„Сви су видели како се интереси Русије могу кршити и газити, а да се при том не плати било каква цена. Сматрам да би се Москва морала много озбиљније односити према својим интересима, инвестицијама и присуству у региону“, истиче Енгелгардт.

ФИЛИМОНОВА: РУСИЈА ДА ЗАУСТАВИ ВУЧИЋА

Његова колегиница, експерт балканолог Ања Филимонова у анализи места и улоге Русије на Балкану још је категоричнија. Она сматра да је, ван сваке сумње, Балкан зона геостратешких, политичких, економских и националних интереса Русије. Филимонова, исто као и њен колега Стеван Гајић, истиче да Русија на Балкану поседује најјединственији ресурс који се може убројити у безусловне савезнике.

„Раније се тврдило да Русија има само два савезника – армију и флоту. Међутим, није тако, њима се мора додати и српски народ. Управо је то она безусловна љубав коју ништа не може да поколеба и која ће истрајати пред свим изазовима. Управо је то онај историјски феномен који Русија ни у ком случају нема право да игнорише и који мора да заштити“, сматра Ања Филимонова.

Филимонова је такође истакла да је Србија, као кључна карика балканског региона, остала последња тачка преко које Русије може да уђе на територију Европе. „Ми више немамо таквих тачака. Остаје да се разговара једино о Блиском истоку, али, ако говоримо о Европи, онда више нигде и никад неће бити таквих народа и региона. Зато је несумњиво да Русија мора, на основу свог природног права, да буде присутна на Балкану и да подржава српски народ“, истакла је Филимонова.



Међутим, овај експерт види низ тешкоћа у раду на балканском правцу. „Потпуно је јасно да нам предстоји криза са српским властима. Ово треба отворено говорити“, истиче Филимонова. „Русија се овде суочила са чудним и непознатим феноменом Тај феномен се огледа у питању: како треба сарађивати са влашћу као што је влада Александра Вучића?“, пита се Филимонова. Она сматра да будућа дејства Русије зависе од тога како ће бити формулисан одговор на ово питање.

„У случају грешке, имаћемо ненадокнадив стратешки пораз. Русија више неће моћи да се врати на Балкан. Плашим се да ће то бити цена коју ће Москва ипак морати да плати у случају да погрешно формулише одговор“, истакла је Филимонова.

„Прво, сви су дужни – почев од дипломатије и свемогуће руске бирократије (која је, као што је познато, у стању да уништи све живо), па до средстава јавног информисања – да ствари називају правим именом“, истиче Филимонова. Она је мишљења да би ради тога режим актуелног председника Александра Вучића требало да престане да се сматра патриотским и проруским. Овај експерт истиче да су Српску напредну странку, на чијем је челу Вучић, стварали људи из окружења бившег председника Бориса Тадића.

„Ово је било потребно јер је Тадић дотерао цара до дувара. Као апсолутно прозападни лидер, он је на парадоксалан начин поседовао одређена ограничења, која, као чист и поштен прозападни човек, није могао да превазиђе. Ове баријере могли су да превазиђу само људи који су, како се то тада чинило, имали несаломив патриотски ауторитет стицан деценијама“, објашњава Филимонова.

„Пошто се у Русији сматра да је Вучићев режим патриотски, уведен је дискретни табу да се он критикује. То је невероватан парадокс. Партија и лидер који су заузели још жешћи прозападни курс одједном се код нас представљају као просрпски и проруски. Код њих нема ништа што је заиста национално, а нечег што је проруско код њих не можете пронаћи ни лупом“, истиче Филимонова.

Она је као важан моменат истакла да је српска опозиција, у моменту када је Вучић дошао на власт, иако разједињена, још увек постојала. Међутим, Русија је геометријском прогресијом почела да губи институционалну и личну подршку српских грађана. До те мере да српска опозиција на следећим изборима не може да рачуна на подршку већу од 3-5 одсто.

„Дошли смо до тога да је за патриотску опозицију Србије прелажење изборног цензуса неостварив сан. И поред тога, њени лидери контактирају са представницима Запада, вероватно не зато што то желе, већ зато што контакти са другом страном, где их срце води, нису дали потребан резултат“, истиче овај експерт.

Без обзира на све, руска страна је ставила улог на дубинско увлачење Вучића у сарадњу са Русијом, напомиње експерт. „Испоставило се да то није могуће. Мигова до дан данас нема. Јасно је да проблем није у руској страни, јер стање оружаних снага показује да овде једноставно не може бити техничких проблема. Дипломатски имунитет још увек није дат персоналу руског центра у Нишу, а Србија је у највећој могућој мери увучена у сарадњу са НАТО“, напомиње Филимонова.

„Треба напустити бирократски приступ, поново размотрити целокупну стратегију и заборавити да Србију треба тихо предати. И не помишљати да ће после предаје Србије, само Република Српска остати ослонац Русије“, истиче овај експерт. И објашњава да је Република Српска део Босне и Херцеговине, која иде према НАТО и ЕУ. „Само један лидер Милорад Додик и један мали српски народ (у Републици Српској живи два милиона људи) под сталним нападима САД, ЕУ, арапских земаља, Турске и разних обавештајних служби које тамо функционишу, неће издржати. Борба је концентрисана у Србији. Република Српска неће сама опстати, а повратак Русије на Балкан неће бити могућ. То је оно што нам историја неће опростити“, закључила је Филимонова.



Експерт је истакла да се у Србији може радити без великих финансијских издатака. „Потребно је отварати руске универзитете, можда и мање и то у два три града Србије. Ово би одмах изазвало велико поверење, што би на крају довело до стварања кадрова“, саветује Филимонова.

Она сматра да треба заузети још чвршћи став по питању Косова и „не допуштати Александру Вучићу да предлаже било какве издајничке иницијативе на даљем јачању ‘државности’ Косова“. „Треба да се зна да су све активности, укључујући и оне које долазе од представника Русије, а које су претња територијалном интегритету Србије – кривично дело. Овде не треба подржавати било какав режим из простог разлога што је кривични законик исти за све“, закључује Филимонова.

КРАВЧЕНКО: НАПОРИ РУСИЈЕ НЕ МОГУ ДАТИ РЕЗУЛТАТ

Шеф пројекта Сербска.ру Александар Кравченко не сумња да Русија може утицати на процесе на Балкану. Међутим, њега брине друго питање: да ли је Москви потребно да се меша у компликоване регионалне прилике и какву корист из тога може да извуче. „Мислим да се Русија неће озбиљно мешати у ове процесе зато што је то веома опасно, а најважније је што Москва неће добити никакве посебне дивиденде ако заустави или убрза процесе који се тамо одигравају. Процеси имају објективни карактер и не могу се зауставити“, претпоставља Кравченко.

Овај експерт сматра да би потенцијални напори могли да имају оправдање једино у случају да дође до глобалних промена у свету – на пример, уколико би дошло до распада ЕУ. „Вероватно би тада Русија могла да одигра своју улогу“, закључује Кравченко.

РУСКИ АНАЛИТИЧАРИ: Шта хоће и може Русија на Балкану?
Ако је судити према изјавама западних званичника, политичара и медија, онда су сви руски обавештајци недавно прешли на Балкан. Таква медијска кампања почела је током последњих избора у Црној Гори крајем 2016.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

среда, 30. август 2017.

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

Обећања

Док се борио за власт, председник Вучић је обећавао да ће Скупштина Србије имати 125 посланика.

И има, али само његових…
Радовање

Та и таква Скупштина, спознали смо већ на првом новом заседању, много је делотворнија и, посебно, пристојнија, када су посланици на одмору…
Чини ми се, или..?

Од упорног понављања из Србије – кад ће ”мигови”, кад ће ”мигови” – већ се ствара ефекат ”ехо”, а са друге стране се чује – база у Нишу, база у Нишу, дипломатски статус, дипломатски статус…
Дипломатска песма

Ивица Дачић на дружењу 300 јагодинских наставника у Паралији, одржао мини концерт, са микрофоном у руци.

Не знам адресу Министарства иностраних послова Србије, па их питам овако: да л’ је министар слободан у суботу, 30.септембра, правили би вашар у Мокрој Гори, па да он гостује..? И кол’ко кошта?
Толико нам добро иде

У Србији је ове године у блокади 4.102 предузећа која дугују 3,5 милијарди динара, за трећину више него у истом периоду прошле године…

Српски феномен: што више блокираних и пропалих, већи нам БДП!
Помогли би

У Кенији забрањено коришћење, производња и увоз пластичних кеса.

Да смо на истом континенту, па да им ми дотурамо кесе низ реке…
За све паре

Избори за председника Србије грађане коштали 570 милиона динара.

За толико пара могли смо добити бар три половна уместо једног новог председника…
Крлеуша

Небојша Крстић Крле, бивши саветник бившег председника, као и сваки љубимац, све више личи на свог господара…
Као брзе пруге

Надница у Србији у последњих пет година повећана за 15 динара!

Али, не брините, идемо ка томе да један евро овде вреди један динар, па ће то бити историјско повећање!
Унутрашњи дијалог

У реду је тај ”унутрашњи дијалог”, али ако се под тим не подразумева Вулинов дијалог са тројицом у себи…
Опомена

Шта ради ова власт у Београду..?!

Крај је августа, а још нема новогодишње расвете..!

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Обећања Док се борио за власт, председник Вучић је обећавао да ће Скупштина...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Срамни празници срамне уније

Срамни празници срамне уније
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИПОЛИТИКА Свеједно што смо, по несрећи

Дуго расути којекуд

Народ смо један, такорећи,

Све нас одњиха једна груд!

Браћа смо родна, а, на крају,

То и замера свет нам вас!

Русију вама не праштају,

Не опраштају ни њој вас!

Фјодор Иванович Тјутчев – Словенима



Веома интересантан датум за историју Европе представља 23. август. Тога дана 1939. године у Москву је стигао министар иностраних послова Немачке Рибентроп и у ноћи 23/24 август 1939. године потписан је споразум о ненападању између Немачке и Совјетског Савеза, назван „Пакт Молотов – Рибентроп“.

Истог дана, четири године касније, херојски војници Црвене армије сломили су кичму нацистичкој Немачкој победоносним завршетком чувене Курске битке и тиме цели свет спасили од нацизма, највећег зла у историји човечанства. После те битке, Немци су се непрекидно повлачили, а Руси непрекидно напредовали, све до тријумфалног постављања победничке заставе на зграду Рајхстага у Берлину, на православни Васкрс 1945. године. Има симболике у томе да су два војника, представника православног руског и грузинског народа, ставили победничку заставу на згради окултистичког Трећег Рајха баш на православни Васкрс, празник победе живота над смрћу. У Русији се у част победе у Курској бици тај дан слави као Дан војничке славе.

И ту нема ништа чудно, нема државе ни народа на планети који такву победу не би славио не само као дан војне славе, него као највеће достигнуће своје историје. Чудно је нешто друго. Веровали или не, Европски парламент је 2. априла 2009. године тај дан прогласио за „Европски дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма“!!! Каква бедастоћа, какво лицемерје. У какво морално ништавило се мора претворити европски парламентарац да би изједначио победника над нацизмом са нацистима?

Сваке године западна штампа па и српска либерална олош, крајем августа гракће о томе како је тога дана 1939. године „Стаљин поделио Европу“. Није згорег у ове дане повампиреног НАТО неонацизма, подсетити се мало тих дана и показати шта се заиста дешавало у то предвечерје Другог светског рата, најстрашније трагедије која је задесила човечанство. Тога лета цео свет је већ очекивао почетак новог сукоба светских размера. Хитлер је за свега пет година тако успео да хомогенизује немачку нацију, да је само слеп човек могао веровати да нешто може зауставити сулуди германски експанзионизам. Годину дана раније рашчеречена је Чехословачка, Судетска област ушла је у састав Трећег Рајха. Две главне западноевропске силе, Енглеска и Француска, нису тада ни прстом мрднуле, као што су мирно прихватиле када је Сарска област присвојена Немачкој. Уз одобравање Запада анектирана је Аустрија, а немачке јединице су у пуном борбеном поретку распоређене уздуж граница Пољске. Енглески и француски премијери Чемберлен и Даладје су практично довели до парализе рад Лиге народа, (тадашњи ОУН) и пред Хитлером су више личили на уплашено ђаче пред строгим учитељом, него на руководиоце најмоћнијих европских држава. Једина стратегија ових бедника била је да се усмери Хитлер на Исток, у рат против Совјетског Савеза.

Једино је Јосиф Висарионович Стаљин у том тренутку личио на истинског државника, схватао страшну опасност коју представља Хитлеров нацизам за Европу и предложио је конкретне хитне мере ради спречавања новог светског сукоба. Влада СССР-а је предложила „западним партнерима“ стварање антихитлеровске коалиције коју би чиниле СССР, Енглеска, Француска и Пољска. Стаљин је понудио таквој коалицији 100 дивизија, уз неколико хиљада авиона и тенкова и да се уз помоћ савезника Хитлер „принуди на мир“. Тога лета су у Москву тим поводом допутовале високе војне мисије Енглеске и Француске на челу са адмиралом британске флоте Драксом и француским генералом Думенком. Главни преговарач испред СССР-а био је маршал Ворошилов. После неколико недеља, Стаљину је постало јасно да западни представници само одуговлаче, док једино СССР предлаже конкретне ствари, међу којима је био и улазак Црвене армије на територију Пољске. Међутим, Пољска је то категорички одбацила, а испоставило се да ни енглески адмирал ни француски генерал немају пуномоћја да било шта потпишу. Циљ западних лицемера је био само отаљавање времена, а иза леђа на све начине покушавати гурнути Немачку на СССР. Но, Јосиф Висарионович Стаљин није био „куче од јуче“ кога могу око малог прста вртети неки британски и француски официри.

У резултату западног лицемерја, у Москву је 23. августа 1939. године допутовао министар иностраних послова Немачке Рибентроп и већ у ноћи између 23 и 24 августа потписан је чувени „Споразум о ненападању између СССР и Немачке“. Око тог документа до дан данас нису утихнула медијска грактања и оптужбе западне и прозападне олоши против СССР и Стаљина. Но, западни лицемери ћуте поводом „Минхенског споразума“ (којим је договорено комадање Чехословачке) који су још 1938. године Енглеска и Француска потписале са нацистичком Немачком. И не само Минхенски споразум, још десетак сличних споразума потписале су европске државе са нацистичком Немачком 30-их година ХХ века. Да поменемо овде уговоре које су и Француска и Енглеска (тим редом) 1935. године потписале са фашистичком Италијом о подели сфере утицаја у Африци. Сличан споразум Енглеска је 1939. године потписала са Јапаном око сфере утицаја у Кини… Дакле, западни лицемери одлично знају и то је документовано, да је Хитлер још пола године пре тога (у фебруару 1939) донео одлуку о нападу на Пољску и да је био разрађен план напада али им то не смета да тврде како је СССР тим споразумом подстакла Хитлера на освајање Пољске и да је напад на Пољску представљао почетак Другог светског рата. Значи, споразум Енглеске и Француске са Хитлером о комадању Чехословачке није крив за почетак рата у Европи, него је за то одговоран неутрални споразум о ненападању између СССР и Немачке. Још у априлу 1939. године извршена је мобилизација и издате су директиве за припрему рата против Пољске, дакле скоро четири месеца пре потписивања Пакта Молотов-Рибентроп. Да још једном поновимо, напад Немачке на Пољску је био извесна ствар много пре Пакта са СССР-ом, једино што би у том случају позиција СССР стратешки била много тежа. Немачка би у сваком случају лако окупирала Пољску, само што после споразума није могла да узме под контролу прибалтичке државе. Москва је ионако била пред падом после напада Немачке на СССР-а, можемо замислити колико би теже било (и велико је питање да ли би то уопште било могуће) одбранити Москву да је Хитлер са Балтика кренуо на Москву и Лењинград.

Тачно је да је тајни допунски протокол споразума Молотов-Рибентроп утврдио сфере утицаја Немачке и СССР-а у случају могућих „територијално-политичких прерасподела“, но, ако ћемо поштено, и овде се Стаљин показао не само као мудар него и частан државник. Обратите пажњу на чињеницу да границе сфера утицаја СССР-а по том протоколу нису прелазиле изван граница територија које су раније улазиле у састав Руске Империје, него су то биле територије, којих су се Лењин и Троцки практично одрекли срамним Брест-Литовским споразумом (Узгред – на тим територијама су после пада Руске Империје у Версају формиране прибалтичке банана државице и оне су то биле и под Хитлером, оне су то и данас под неонацистичким НАТО пактом).

Резимирајући писање о Стаљину поводом Пакта Молотов-Рибентроп, недвосмислено се може рећи да су све чињенице на страни Стаљина, а само патолошка мржња према Русији на страни Запада. Стаљин није имао илузија да ће Хитлер напасти на СССР, али је видећи лицемерје Енглеске и Француске, захваљујући том Пакту омогућио СССР-у да се припреми за долазећи рат упркос његовом катастрофалном почетку (да поменемо само легендарне „Каћуше“ и тенк „Т-34“, као и најновије типове борбених авиона који су развијени током те две године мира). Незналице које само трућају о идеолошкој заслепљености Стаљина треба да умукну, јер није могућ већи идеолошки раскорак него што је постојао између Стаљина и Хитлера. То само доказује да су Стаљину били много важнији интереси државе од идеологије.

И данас када је на Западу у експанзији неонацизам под заставом НАТО пакта, руски државници могу много да науче од Јосифа Висарионовича Стаљина. А српским најамницима (чини се да се после смрти Слободана Милошевића српски политичари не могу називати државницима), пошто такви не читају Тјутчева, данас је упутно поручити да српски народ никада неће прихватити обележавање срамних датума као што је „Европски дан сећања на жртве стаљинизма и нацизма“. Српски народ зна ко је био Стаљин, а ко је био Хитлер, упркос надљудским покушајима наших најамника да промене свест Србинову. Српски народ памти да је само приликом ослобађања Београда од нацистичке гамади, на улицама Београда погинуло око 1 000 војника Црвене армије, који су са Стаљиновим именом на уснама ослобађали српску престоницу…

Срамни празници срамне уније


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – АХТИСАРИ И КИПАРСКИ МОДЕЛ

БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – АХТИСАРИ И КИПАРСКИ МОДЕЛ
АНАЛИЗА ВЕСТИ -
Драган Милашиновић
„… А да ли смо ми ту Грци или Турци? …“(1)
Александар Вучић, Владичин Хан, 18.08.2017
Чини се да је Србија одвећ лако и брзо прешла преко овог, наизлед, лаконског питања које нам је председник Србије поставио у Владичином Хану, на помињање тзв. Кипарског модела као могућег облика за решавање косовског проблема. А питање није нимало безазлено. Зашто? Зато што када га изрекне први човек државе оно има сасвим другу конотацију него када га изрекне неки „критичар“ на Пинку. Дипломатска представништва и службе других земаља, које по дужности прате овакве иступе и о томе обавештавају своје дипломатије, лако могу извући закључак да, човек који би по функцији требало да је најобавештенији у држави, има дилему ко је на Космету агресор а ко жртва? А самим тим и да ли је Косово, уопште, српска земља?! Јер, агресор на својој земљи бити не можете!

Размишљајући у овом правцу преметао сам и преметао у својој глави али нигде нисам пронашао сећање да је Вучић, од када се пробудио као Европејац, икада изрекао да је Косово српска земља. Посебно не у контакту са представницима оних држава које отворено раде на остварењу косовске независности. Нисмо га никада ни чули да користи јак аргумент како ЕУ није и не може признати Косово, без обзира на став корумпиране бриселске администрације, јер га не признаје пет њених чланица. Заиста се не бих љутио ако ме неко демантује. Напротив.

Зашто је тако најбоље зна сам Вучић, а ми можемо само да наслућујемо. У сваком случају, ако председник Србије свету шаље поруку да не зна да ли су његова земља и његов народ, на Косову, агресори или жртве, и са ким их у „кипарском моделу“ треба поистоветити, онда о каквом „унутрашњем дијалогу“ можемо причати? И у коју сврху?

Ако је неко, можда, и помислио да се Вучићу то питање омакло лаконски, он се потрудио да га демантује приликом конференције за медије са америчким сенатором Роном Џнсоном, после дугих разговора које су вечерас (29.августа) имали у вили „Мир“.

„Једна од битних ствари је и КиМ, интерни дијалог који се води у Србији, дијалог са представницима привремених власти из Приштине. Да покушамо да разумно, реалистично, рекао бих сви заједно са простора западног Балкана, приступимо решавању тог проблема”, казао је Вучић и додао да „истовремено будућност Србије не оптерећујемо оним за шта смо и ми криви у Београду и неки у Приштини, а за то нисмо сносили никакве политичке консеквенце”.(2)

Обратите добро пажњу на ове речи! Пазите! Он, практично, понавља тезу о кривици Србије за ситуацију на Косову. Он подвлачи кривицу Београда и неких у Приштини. Дакле, у Београду су криви сви у Приштини неки! Који неки не знамо, али знамо да то није Тачи, пошто му је он партнер за преговоре.

Овакав приступ посебно је опасан јер читава та фарса око бриселског процеса и некаквих „преговора“ нису ништа друго него имплементирање Ахтисаријевог плана о надгледаној независности Косова, који је одбачен у СБ УН. У Бриселу се никакви преговори нису ни водили, осим како да Србија имплементира то што тамо пише. Чак је и тај ЗСО, који српска страна представља као некакво преговарачко достигнуће, предвиђен званично одбаченим Ахтисаријевим планом. А у том плану нема места за „кипарски модел“. Тамо стоји и небулозна теза да је Србија изгубила историјско право на Косово јер су се Срби „лоше понашали“ према Албанцима!

Да ли је то, можда, разлог што Вучић „не зна“ да ли смо ми на Косову агресори или жртве, да ли смо кипарски Грци или Турци?

Грци смо, Вучићу, Грци… Све док тај „унутрашњи дијалог“ не покаже другачије …

___________________________________



http://ift.tt/2ekLVLe
http://ift.tt/2iKCwkX

БАЛКАНСКЕ СКИЦЕ – АХТИСАРИ И КИПАРСКИ МОДЕЛ


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

уторак, 29. август 2017.

Михаило Меденица: Вучића уместо иконе

Михаило Меденица: Вучића уместо иконе
Свега ми- Вулин с овим: „Окачите Вучића, окачите Вучића…“ све више подсећа на оног лика што у „Балканском шпијуну“ запомаже: „Окречите Београд, окречите Београд“, с том разликом што несрећника полиција приводи због ремећења јавног реда и мира, док је овој несрећи изгледа у опису радног места ремећење душевног мира нације, без бојазни да ће га неки фини људи у белим мантилима ухватити под мишке и одвести на дослужење „војног рока“ у „касарну“ с тапацираним зидовима…

Дајте, људи, окачите Вучића, молим вас, јер како је борбено- оклопно возило у квару- „Вулин“ кренуло неће се смирити док сваки војник не добије џепни календар с ликом врховног команданта, зарад „јачања култа државе“, јер сирома брка култ личности с култом државе, или што је најгоре- не брка?!
Наравно, добри стари Алек се у читавој ситуацији понаша као Бата Стојковић у поменутом филму: „Ако ме се сете за Дан безбедности- сете, ако не ником ништа, ја сам само вршио своју грађанску дужност…“, прижељкујући не да га се само сете већ да му као и Звездан Терзић посвете победе, прворођено дете, бубрег, камен у бубрегу, камен темељац у бубрегу, жучи, бешици…и део зида крај иконе за светињу већу од светиње- портрет човека којем се и Бог седмог дана захвалио на свим успесима постигнутим минулих шест…

Да није забрињавајуће можда би и било смешно, али је далеко од тога, Вулинова намера да окачи Вучића о ексере јесте још једна нафака у низу да окаче државу о клин!

Није ту реч тек о патолошкој снисходљивости човека који своје постојање заснива на ходу по туђим сенкама, већ опасној намери да се Александар Вучић изједначи са Србијом, постојањем, животом, смрћу, опстанком и смислом постојања државе и свих нас у њој!

Данас ће побости ексере у касарне а већ сутра ће тихо ући у домове, школе, богомоље…правдајући да тиме јачају култ земље и неба, а прекосутра…прекосутра неће постојати осим као изузетно зајебана орвеловска прича.

Претерујем?! Волео бих да је тако, али убеђен сам да се није Вулину (колико год их било) тек тако указало провиђење да ваља радити на јачању култа државе исцелитељским фотографијама Александра Чумак Вучића, већ нас треба полако балсамовати, да на почетку то делује ко спрдња из кухиње очајне домаћице Вулина, не би ли напослетку попримило облик државног пројекта ујармљивања народа под свети рам, док ће све остало бити јерес и безначајно јер волети Србију значиће волети Вучића, односно, не волети Вучића значиће не волети Србију, а онда ће као таква постати премала и добрано голооточка за „невернике“!

Живи били па видели. Најсрећнији ћу бити будем ли морао да демантујем овај текст, али…

Памтим времена (многи од вас много боље од мене) кадасмо се под Титовом сликом заклињали часном пионирском речју са страхом да нас не стигне маршалова казна уколико згрешимо, баш као што памтим и војни рок за вакта Слободана Милошевића!

Волео га нисам ни мало, али не сећам се ни једне његове слике у касарни (исправите ме ако грешим), а биле су то године његовог општенародног указања…

Но, да не слутим, дај нек се јави онај фини господин, власник лондонске гвожђаре у којој је дунђерисао мали Алек, и донира две- три тоне ексере, па Ви, министре за урамљивање државе, све нас на војну вежбу и по чекић у руке да закуцавамо…

Море, шта чекић, песницама и челом да бијемо по ексерима, јер то је најмање чиме можемо да се одужимо Србији, а зна се ко је Србија!

За оне који још не знају и који ништа још посветили нису Вучићу- шест месеци војне вежбе и да на гурку пале тенкове…

Јесте, господине министре, то је оно за шта нису хтели да Вам издају саобраћајну дозволу, а има оно дугачко напред што не служи да кроз њега говорите: „Чујемо ли се унутра, војници, јунаци…“, већ за испаљивање пројектила, но…

Окречите Београд, окачите Вучића, а нас ако се сете осим за изборе- сете се, ми смо само обављали своју грађанску дужност: тихо нестајали у беди да за нама не остане ни сећање, осим једне слике на зиду, одмах до иконе.

Пардон, уместо ње…

(Два у један)

: Михаило Меденица: Вучића уместо иконе
Свега ми- Вулин с овим: „Окачите Вучића, окачите Вучића…“ све више подсећа на оног лика што у „Балканском шпијуну“ запомаже: „Окречите Београд, окречите Београд“, с том разликом што несрећника полиција приводи


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Српски језик и азбука у Западној Бугарској

Српски језик и азбука у Западној Бугарској

Српски језик и азбука у Западној Бугарској - Центар академске речи, Шабац
Ово је азбука – гласови којима се користе екавци у Западној Бугарској. Видимо да Срби Западне Бугарске користе гласове попут Ћ и Ђ као и сливено ДЖ (Џ) који су карактеристички искључиво за српски језик и нема их у бугарском. Осим српских гласова, користе се и локалним гласом „Ѕ“ које је такође српски, иако се, …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Милан Ружић: Чега ћемо да се стидимо, ако се поносимо овим како је сад?

Милан Ружић: Чега ћемо да се стидимо, ако се поносимо овим како је сад?

Милан Ружић: Чега ћемо да се стидимо, ако се поносимо овим како је сад? - Магацин
Ових дана се сви упињу да буду баш паметни у вези са одласком младих људи из земље, а наравно, предњаче политичари. Сви су добили увид у статистику и те цифре сваког часа испаљују на...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Приче из Великог рата: Неће ме куршум - Магацин

Приче из Великог рата: Неће ме куршум - Магацин
Било је то под Ветерником. Оних дана када је у паклу барута и челика горела цела земља. Само једно једино после подне, смрт је прогутала три патроле Четрнаестог пешадиског пука, чији је командант био...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Којим се криминалним пословима бави арапска мафија удружена са Вучићем

Којим се криминалним пословима бави арапска мафија удружена са Вучићем
Још пре две и по године у Србију је из Уједињених Арапских Емирата стигло 100 милиона евра кредита за, како је званично наведено, изградњу инфраструктуре за наводњавање. Уместо да се тај новац употреби у ту сврху и да се ублаже последице катастрофе која... #арапи #вучић #криминал


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Од 1. септембра, странци ће моћи да купују српску земљу

Од 1. септембра, странци ће моћи да купују српску земљу




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Дигитална Агенда Е-управе: чиповање марве и попис људских телесних органа

Дигитална Агенда Е-управе: чиповање марве и попис људских телесних органа
На конференције невладине организације NALED, (тада) Министарка Брнабић је најавила да „више неће бити папира, шалтера и печата“
NALED сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања (Е-управа)
Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса
Дигитална Агенда Е-управе: чиповање марве и попис људских телесних органа

На конференцији „резултати и правац реформи 2017“ министарка Ана Брнабић је најавила да више неће бити папира, шалтера и печата. Сива еминенција невладине организације NALED је том приликом представила нову сиву књигу, која садржи 100 наредби влади Србије.
Међу кључним наредбама влади Србије министарка је посебно издвојила израду адресног и централног регистра грађана, који ће знатно олакшати електронску управу становништвом. Једна од новина је и сервис „Е-инспектор„, који ће према најавама бити прекретница у борби против сиве економије.
У NALED-овом билтену „славимо реформе“ се поред награде Зорани Михајловић и похвала амбасадора Скота и стечајног управника Девенпорта налази и интервју министарке Брнабић. NALED-ов процес најављен као „уштеда 5 милиона папира годишње“ увођењем електронске управе подразумева јединствену базу виталних државних институција: централног регистра социјалног осигурања, пензионог фонда, пореске управе, полиције, службе за запошљавање и министарства државне управе и локалне самоуправе. За све то је наравно неопходна модернизација рачунарске опреме и одговарајућег софтвера.
На челу „Asseco SEE“ компаније са највећим приходом од продаје компјутерске опреме и програма у југоисточној Европи се игром случаја налази министаркин рођени брат, Игор Брнабић.
Према подацима мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) компанија министаркиног рођеног брата„Asseco SEE“ је само у прошлој години имала приход од невероватних 32.600.000 €. За оне са слабијим памћењем, прошла година је упамћена по пројектима биометријског пописивања новорођене деце („Е-беба“) и електронским здравственим документима.
Мењајући слободу за илузију демократије, грађани Србије су транспарентно реформисани у депо резервних људских делова Глобалистана.
Најављеном изменом закона о трансплатацији органа уводи се термин „претпостављена сагласност“ донирања органа. Да би трговина људским органима била потпуно легалан процес, новим законом је у члану 15 предвиђена могућност да се телесни орган понуди одговарајућем страном лицу или организацији – као што је рецимо холандска „EuroTransplant International Fondation„.
Међународна корпорација EuroTransplant International са седиштем у холандском Лајдену (Verbeekstraat 21) део је глобалне хоботнице тржишта људским телесним органима. Због ефикасности и већег профита од кључног је значаја да сви људски ресурси поробљених народа буду не само биометријски идентификовани, већ помоћуRFID микрочипа и централног регистра грађана увек расположиви.
Реформа здравства у режији америчке привредне коморе AMCHAM ради што тачније пописа људских ресурса предвиђа и увођење обавезних скрининг тестова. Биометријска идентификација материнства задужена је за пописивање „Е-беба„, а електронско здравство и скрининг тестови за инвентарисање резервних људских делова Глобалистана.
Након трговине оружјем и наркотицима, trafficking људским органима је један од најуноснијих послова глобалне мафије. Према подацима UNOS (United Network for Organ Sharing) цене људских органа су више него примамљиве за домаће „органско тржиште“:
срце кошта 80,400 $
једно плућно крило 73,100 $
оба плућна крила (на снижењу: два за један) 90,300 $
јетра кошта 71,000 $, а
цена бубрега је „само“ 67,200 $
Ружне њушке NALED-a су уједно и главни промотери изузетно профитабилне „хумане“ акције препродаје деце одузете од родитеља страним невладиним организацијама. Септембра прошле године је израелска невладина организација „Atid Haieladim“ приликом радне посете влади Србије договрила извоз српске деце у Израел. Да би „комбинација“ била што уноснија, донети су и одговарајући закони, којим је олакшано одузимање деце од родитеља.
NALED-ов билтен „славимо реформе“ је морбидна прослава напорног 10-годишњег рада на уништењу грађана Републике. Поред физичке и слободе говора, Срби су као поробљени народ изгубили право на породицу, морал, историју, образовање, личну имовину, а однедавно чак и власништво над сопственим телесним органима.
Централни регистри грађана и електронско управљање становништвом кључни су део глобалног пројекта јединствене светске владе. Невладина организација NALED као један од пипака хоботнице новог светског поретка задужена је за биометријско пописивање људских ресурса окупиране Србије и електронско управљање поробљеним народом.
Америчка невладина организација „Euronet“ већ годинама обавештава своју централу у САД о стању рачуна свих грађана Србије *. Захваљујући ангажовању ружних њушки NALED-а, глобални систем „великог брата“ ће помоћу RFID чипова имати real-time увид у све активности наших грађана и здравствено стање њихових телесних органа.
Министарка Брнабић пројектом електронске управе завршава процес јединствене светске владе идеолога Римског клуба Бжежинског:
„Ускоро ће бити могуће остварити скоро потпуну контролу над сваким грађанином и отварати досијеа, која ће садржати и најличније детаље о здрављу и понашању сваког грађанина. Ови досијеи ће стајати на располагању властима. Власт ће прелазити у руке оних који буду контролисали информације.“
Глобална агенда „жигосања марве“ убацивањем електронског чипа у тело састоји се од три фазе: „holdable – wearables – implantable“. У првој (holdable) фази чип се носи у „држаћим“ уређајима као што су таблет и паметни телефони. У другој фази чип постаје „носећи“ (wearables), што су електронска документа или уређаји са биомтријском идентификацијом (банковна, здравствена књижица, лична карта).
Финална фаза „жигосања марве“ је убацивање електронског чипа у тело (implantable), а судећи по труду који улаже NALED – Србији је намењена улога „лидера“. Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је RFID чип у десну или леву руку.



ИЗВОР: Анонимни | Anonymous Serbia
Референце:
http://ift.tt/2xKn9f7
http://ift.tt/2wQ54zJ
http://ift.tt/2xKkcuZ

Дигитална Агенда Е-управе: чиповање марве и попис људских телесних органа - Центар академске речи, Шабац
На конференције невладине организације NALED, (тада) Министарка Брнабић је најавила да „више неће бити папира, шалтера и печата“ NALED сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања (Е-управа) Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса Дигитална Агенда Е-управе: …


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

И МАКЕДОНЦИ И БОСАНЦИ ИМАЈУ ВЕЋИ МИНИМАЛАЦ ОД НАС Радници траже 156 динара по сату

И МАКЕДОНЦИ И БОСАНЦИ ИМАЈУ ВЕЋИ МИНИМАЛАЦ ОД НАС Радници траже 156 динара по сату

И МАКЕДОНЦИ И БОСАНЦИ ИМАЈУ ВЕЋИ МИНИМАЛАЦ ОД НАС Радници траже 156 динара по сату
Синдикати и Унија послодаваца почели су у оквиру Социјално-економског савета разматрање питања повећања минималне цене рада за 2018. годину. Синдикалци сматрају да раст минималца не сме бити мањи од 20 одсто.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Радоје Андрић

Радоје Андрић
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА

Вређамо се..?

У оној Икеи, чувеној по ауторском тексту, на изложеној WC шољи одштампали: ”Овај тоалет се не може користити из хигијенских разлога. Најближи тоалети се налазе уз ресторан.”

Поштовани Швеђани, ако једете оно што се не једе, немојте то чинити у ресторану, имате тоалет иза ресторана.
Ако питате…

Ако питате Ану Брнабић – шта је уметност…

…Плаћање рате кредита за стан од 140.000 са платом од 104.500 динара…
Ко је крив?

”Ал Џазира” емитујући извештај са састанка премијера у Драчу, слику на којој је Еди Рама потписала са ”премијер Србије”…

Па, када је обукао исти сако као наша премијерка!
Потенцијалне шлихтаре

Вулинистар одбране: ”Јесу ли Скот и Чепурин шлихтаре, када у својим амбасадама имају слике Трампа и Путина?”

Нису, али ако окаче Вучићеву слику, биће…
Када палма размишља

Драгомир Марковић Палма укида фотеље јер га је срамора да седи на двоседу, а фотељу тросед још нису направили…
Тако је, опозицијо!

Ненад Чанак, лидер Социјалдемократа Војводине: ”Умањити последице суше!”

Е, тако се оглашава ”љута опозиција” српске политичке сцене!
Складиште

Мартин Шулц, кандидат за канцелара Немачке, обећава да ће уклонити америчко нуклеарно оружје са територије Немачке.

Ако, нема плац за одлагање, Ким Џонг Ун ће зо оружје бесплатно складиштити.
Џаба ће кречити!

Тома Вилењак још се није уселио у канцеларију у Управи за дијаспору, јер још није окречена…

Ма, више му и одговара да не ради од куће, него да не ради у канцеларији…
БИА, снајка!

Јавним тендером БИА купила машину за уништавање докумената.

Да неће да абдицирају..?
Дуално образовање

Добривоје Радовановић, криминолог: ”Чак 14 одсто средњошколаца дилује дрогу у школама”.

Јел’ то би оно дуално обарзовање..?
Крлеуша

Небојша Крстић Крле, бивши саветник бившег председника: ”Мени су Саша Јанковић, Саша Радуловић и Бошко Обрадовић иста особа!”

Нешто као Александар Вулин, звани три у један?
Сачувати род

Ове јесени шљива ће бити за ракију, али не и за извоз.

Немој да нека, случајно, оде у пекмез!

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА
ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Вређамо се..? У оној Икеи, чувеној по ауторском тексту, на изложеној WC шољи...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ГАЛИЈАШЕВИЋ: Преко 600.000 људи у #БиХ терористи или повезани са #тероризмом

ГАЛИЈАШЕВИЋ: Преко 600.000 људи у #БиХ терористи или повезани са #тероризмом
(Џевад #Галијашевић) Фото: #РТРС
Ако смо свјесни чињенице да међу нама, потпуно слободно, иако без држављанства, шета данас Тарик #Махмуд #Ахмед ел #Сабах, један од најозлоглашенијих терориста, човјек који је, између осталог, измислио експлозивну ципелу и експлозиве у хемијским оловкама и играчкама, човек кога нам је прослиједила Америка, јер је протеран из Египта, онда не треба да нас чуди закључак чешког предсједника Милоша #Земана да БиХ постаје „терористичка #база #Европе“, рекао је за „Новости“ експерт за безбједност и тероризам из Републике Српске Џевад Галијашевић.

„Оно што је Себастијан #Курц назвао паралелним друштвом, а што реис Кавазовић зове паралелним џематима, то је Земан само потврдио, али на свој начин и то не зато што је он забринут за БиХ, већ зато што Босна на тај начин постаје озбиљна претња окружењу и Европској унији. Учестало оглашавање битних људи из Европске уније о овој теми, представља, у ствари, упозорење да БиХ под хитно сиђе са овог пута, да онемогући даље функционисање паралелних друштава, да раскине са радикалном исламистичком прошлошћу, иначе слиједи изолација,“ упозорио је Галијашевић.

600.000 људи укључено у тероризам
Он додаје да је БиХ још одавно плодно тло за будућу терористичку базу.

„У овој земљи и даље постоје 64 паралелна џемата, такозвана вехабијска насеља од којих су већина прихватила да буду интегрисана у Исламску заједницу, а 22 функционишу посебно, као паралелни џемати, и о томе смо чули само вјерски аспект, а не и став безбједносних агенција на заједничком нивоу.

Само у БиХ, 600.000 особа пролази кроз агенције, досијее, као терористи, или сарадници лица која делују и помажу терористичке организације. Преко 100.000 представља ту базу вјерске подршке терористима. Припадници одреда „Ел муџахедин“ и даље слободно шетају БиХ, никада нису процесуирани. Нико у региону нема шест осуђеника који су по деценију провели у Гвантанаму, а шетају без адекватног надзора,“ нагласио је Галијашевић.

Тероризам и под рухом медија и хуманитарних организација
Галијашевић, наводе „Новости“, истиче да нису само вјерске заједнице те под чијим се рухом крије тероризам, већ и поједини медији у БиХ.

„Ми, овдје, на сцени имамо обавјештајне структуре из Саудијске Арабије, хуманитарне организације које су на листи забрањених, јер финансирају тероризам, имамо турску Анадолију и новинску ‘канализацију’ звану Фактор, иранске телевизије Сахар и Бехар, и даље уредно егзистира турски Алиахбар, културни клуб којег је у рату отворио њихов министар иностраних послова. Турска, такође, у потпуности контролише обавештајно-безбедносни апарат БиХ. Ако су #Срби, #Хрвати и #Бошњаци у БиХ прихватили да живе с тим, #Европа неће сигурно,“ истакао је Галијашевић.

ГАЛИЈАШЕВИЋ: Преко 600.000 људи у БиХ терористи или повезани са тероризмом
Ако смо свјесни чињенице да међу нама, потпуно слободно, иако без држављанства, шета данас Тарик Махмуд Ахмед...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Црна Гора је најбољи доказ да се НАТО распада (видео, фото)

Црна Гора је најбољи доказ да се НАТО распада (видео, фото)
http://ift.tt/2wNbtfo
У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ историчар Александар Раковић и социолог Слободан Рељић дискутовали су о разлозима због којих је Црна Гора послала своје војнике на параду у Кијев, да ли је НАТО наметнуо антируски став званичне Подгорице или се ради о аутохтоном феномену, и како се постаје чланица НАТО-a када опозиција бојкотује парламент.
Званична #Подгорица послала је групу војника да учествује на паради поводом 26 година украјинске независности у Кијеву, што је необично у контексту чињенице да многе друге, старије чланице НАТО-a то нису учиниле.
Све у вези са Црном Гором и НАТО-ом личи на комедију, каже Слободан #Рељић.
Како је моћна и јуначка Црна Гора ударила на Русију (видео)
„Личи на један трагикомичан догађај који, наравно, има неке своје поруке и последице, а оне се односе на Русију. Црна Гора је све даље од Русије, и друго, она је све даље од Србије. Расположење народа у Црној Гори је против свега што се ради, али тамо се расположење народа одавно не узима у обзир. То пролази, али она није једина земља где то пролази“, каже Рељић.

Стандарди за учлањење у НАТО подразумевају да држава-кандидат мора да испуњава одређене услове као што су правна држава, борба против корупције, владавина права… Црна Гора је земља која нема опозицију у парламенту, јер опозиција бојкотује рад парламента. У таквом стању Црна Гора примљена је у пуноправно чланство НАТО-а.
НАТО одавно не држи до својих стандарда, каже #Рељић.

„Ово је време великог распада свих институција, па и оних за које смо некада мислили да су најозбиљније. То се сад све урушава и прилагођава се једном стању, које је иначе опште стање у свету. Црна Гора има само једну улогу у дугом периоду. Један је да се омета излаз Србије на море и да се растаче српски национални корпус, и друго, да успут служи као нека врста `зафркавања` Русије“, каже Рељић.

#Црна #Гора је после проглашења независности 2006. настала као антидржава Србији, каже #Александар #Раковић. #Државност Црне Горе после 2006, каже Раковић, нема ништа заједничко са Црном Гором из прошлих времена.

„Та држава је била #српска #национална #држава. Имала је српску националну идеологију, српску заставу, српску химну, #српски #новац #перпер, ујединитељску идеју српског народа. Ово је потпуно нова творевина. Ова држава нема баш ни један једини заједнички основ са претходном Црном Гором. Црном Гором #Петровића као краљевином или претходном кнежевином или теократском Црном Гором“, објашњава Раковић.
Прва одлука црногорских власти, као пуноправних чланова НАТО-а, јесте отказ једном броју црногорских војника који имају двојно држављанство, српско и црногорско. Ова група, уз подршку свог синдиката, најавила је протест на улицама Подгорице. Да ће црногорска власт дати отказ војницима српске националности, могло се очекивати, каже Раковић.

„Тамо се прогони све историјско што је било везано за Црну Гору, и самим тим на ред долази и војска Црне Горе, односно Срби који су њени припадници. Они су отказе добили јер се сматрају непоузданим. Било је говоркања да ће и раније војска и полиција бити прочишћени од српских кадрова и оних за које се зна да су Срби, макар се изјашњавали као Црногорци“, каже Раковић.

#Раковић Црну Гору упоређује са #Сицилијом из Другог светског рата, када су Американци сицилијанској мафији обећали независну државу. Циљ Американаца је, каже Раковић, био стварање антидржаве Италији јер није се знало ко ће у будућности владати Италијом, #фашисти или #комунисти.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Бошко Обрадовић: Ви лажете грађане Србије, а демантујте ме ако можете!

Бошко Обрадовић: Ви лажете грађане Србије, а демантујте ме ако можете!
Бошко Обрадовић, ПГ Двери, 1. део,
наставак Четвртог ванредног заседања НСРС у Једанаестом сазиву 28.08.2017.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

ИНТЕРВЈУ: Александар Дорин - Сребреница је једна од највећих превара прошлог века! (29.08.2017)

ИНТЕРВЈУ: Александар Дорин - Сребреница је једна од највећих превара прошлог века! (29.08.2017)
Гост емисије "Интервју" био је господин Александар Дорин, швајцарски публициста са српским коренима и аутор три књиге које откривају истину о Сребреници. Швајцарска полиција га је ухапсила пре две године у његовом стану и скоро четири месеца држан је у притвору под најстрожим условима. Све време је категорички негирао лажне оптужбе које су му стављане на терет. После великог притиска јавности, акција је уродила плодом и Дорин се нашао на слободи. У затвор је отишао за време док је радио на филмском пројекту о Сребреници. Претходно је ступио у контакт са Југославом Петрушићем, који му је обећао документа и лично учествовање у разрешењу сребреничких мистерија. Негира званичну верзију приче о Сребреници и открива праву истину о свим дешавањима. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 22.08.2017. године у Базелу у Швајцарској.





from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Министре Шарчевићу на ком језику сте потписали анекс уговора о „бошњачком“ језику?

Министре Шарчевићу на ком језику сте потписали анекс уговора о „бошњачком“ језику?
Поштовани г-дине Шарчевићу, министре просвете, науке и технолошког развоја,
Који је смисао доње вести, објављене на званичној интернет страни Вашег Министарства САМО на српском језику?
Како ће сад ову вест да разумеју припадници бошњачке националне мањине, као и припадници других националних мањина ?
Да ли сте приликом потписивања Анекса 2 Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на босанском језику и писму, са г-дином Џуџом, имали преводиоца(е) ?
На којим је све језицима написан предметни Анекс 2 ? (односно, има ли исти тежину уколико није написан, барем, и на енглеском језику ?)
Најлепше захваљујем
Миодраг Таназовић
из Београда
Анекс за додатке уз уџбеник на босанском језику
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, директор ЈП „Завода за уџбенике“ Драгољуб Којичић и председник Националног савета бошњачке националне мањине Есад Џуџо потписали су данас Анекс 2 Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на босанском језику.
Стране потписнице сагласне су да се обједињени додаци на босанском језику штампају појединачно, као додатак уз уџбеник, после добијања решења о одобравању од стране Министарства.
Потписивање Меморандума и Анекса 1 о сарадњи у области издавања уџбеника на босанском језику и писму, током 2016. године обезбеђено је штампање недостајућих уџбеника на овом мањинском језику.Овим уговором планирано је штампање укупно 43 уџбеника. Меморандумом је планирано 8 обједињених додатака, који до сада нису могли бити штампани, јер нису добили потребно одобрење Министарства због неиспуњених стандарда квалитета уџбеника.
Потписивањем Анекса 2 Меморандума о сарадњи у области издавања уџбеника на босанском језику и писму одобриће се 24 додатка уџбеницима на босанском језику за основну школу, од којих ће у процедуру штампања ићи одмах 4 додатка – 3 за музичку културу (за 1 и 2 разред и 4 разред) и један додатак за Природу и друштво за 3 разред основне школе.
Остали додаци ће бити достављени Министарству просвете, науке и технолошког развоја на поновно одобравање по убрзаној процедури, као појединачни додаци, што ће убрзати процес штампања.

Министре Шарчевићу на ком језику сте потписали анекс уговора о "бошњачком" језику?
Поштовани г-дине Шарчевићу, министре просвете, науке и технолошког развоја, Који је смисао доње вести, објављене на званичној интернет страни Вашег Министа


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Слободан Јарчевић: ОТВОРЕНО ПИСМО Ани Брнабић, председнику Владе Србијe

Слободан Јарчевић: ОТВОРЕНО ПИСМО Ани Брнабић, председнику Владе Србијe
ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ЊЕНОЈ ЕКСЕЛЕНЦИЈИ АНИ БРНАБИЋ
11.000 Б Е О Г Р А Д, Немањина 11
тел/факс: 3620-115
predsednikvlade@gov.rs
Ваша Екселенцијо,
Опростите што се усуђујем да трећи пут пишем Вашој Екселенцији. Да поновим, на то ме усмерила изјава Ваше Екселенције на Видовдан – 28. јуна 7525 (2017) у Скупштини Републике Србије – да ћете, у својству председника Владе Републике Србије, чинити све да се унапреди просвета.

То је опредељење од капиталног значаја (може се рећи – планетарног), јер се њиме могу отклонити очигледни (огромни) фалсификати у друштвеним наукама Србије и у наукама осталих словенских држава. А тим фалсификатима се српска (словенска) културна баштина отуђује, или препуста забораву, а преци свих Словена се представљају за припаднике нецивилизованих и дивљих племена, која су стекла писменост тек у 9. веку нове ере, кад су, по том фалсификату, и покрштени. Нажалост, све научне установе у Србији и у осталим словенским земљама негују ове фалсификате као научне истине, чиме се крије да су српски (словенски) преци – творци прве писмености на свету, која је откривена у Лепенском Виру и у Винчи – у Србији.

Ваша Екселенцијо,
Довољно је навести једну од најчувенијих песама на свету „Илијаду“, у којој је описан Тројански рат из 13. века пре Нове ере. Нажалост, у историји је фалсификовано – да је тај рат био између Грка и древних Тројанаца из Мале Азије. А то не може бити тачно, јер, на основу историјских података, то може оценити и ученик основне школе. Једноставно, Грци су стигли на Балкан и у Малу Азију (по Херодоту) у 8. веку Старе ере, а Тројански рат је био петсто година пре њиховог доласка – у 13. столећу Старе ере.

Даље, други фалсификат – да је Троја била у Малој Азији- унео је у званичну науку припадник немачке нације – господин Шлиман. А то је немогуће, јер „Илијада“ описује Троју на једном ЈЕЗЕРУ из којег истиче река и улива се у море, а у Малој Азији око измишљеног места древне Троје нема ни потока, а камоли језера и реке. Кад се „Илијада“ пажљиво чита, онда се Троја препознаје на месту данашњег СКАДРА у Албанији, и споменуто језеро је СКАДАРСКО, а споменута река је БОЈАНА. На исти начин се могу пратити и друга географска подручја описана у „Илијади“ и тако се јасно препознаје, рецимо, река Цетина, планина Ловћен, Тројанске планине (Проклетије), река Дрина, подручје Источне Србије, Бугарске, итд.

Ваша Екселенцијо,
Да је „Илијада“ описала ратове између држава српских (словенских) предака и да је она писана на старом српском (словенском) језику, сведоче сачувани подаци. Тако постоји наредба грчког краља Пизистрата из 560. године Пре Нове ере, којом је тражио да се „Илијада“ преведе на грчки језик. То је најбољи знак – да није писана на грчком језику, а није могла бити ни на латинском језику, јер је латински створен тек у том 6. столећу пре Нове ере, о чему је и податак у „Енејиди“ римског песника Вергилија из првог столећа Нове ере.
А да није „Илијада“ могла бити написана ни на једном западноеворпском језику, мађарском, скандидавском, или румунском – податке нам пружа свака енциклопедија, у којој је описано да су сви споменути европски језици створени тек од 12. до 19. столећа Нове ере. Само је италијански створен мало раније – у 11. столећу Нове ере.

Ваша Екселенцијо,
Пошто ниједан државник Републике Србије, од 2000. године до данас, није посветио пажњу фалсификованој историји Срба и осталих Словена, уздам се, да Ваша Екселенција неће поновиту ту страшну грешку и да ће одржати реч од 28. јуна 7525 (2017) и унапредити просвету Републике Србије. А то унапређење подразумева ИСТИНУ о народима Европе и света – од древних времена до данас.
Склањање подмуклих фалсификата из научних и школских књига ће бити обављено (кад-тад), а Ваша Екселенција има прилику да то учини, јер то дозвољава Ваш тренутни положај – председника Владе Републике Србије, који омогућује сарадњу на овом планетарном делу и с осталим државницима словенских земаља.

С поштовањем,

Слободан Јарчевић
Члан Српске развојне академије (РАС) у Београду
Члан Удружења књижевника Србије
Члан Петровске академије наука и уметности (Русија)
11160 Београд, Радивоја Марковића 12/5

Београд, 9. јул 7525 (2017)

Преузето са: http://ift.tt/1S18m2R

Слободан Јарчевић: ОТВОРЕНО ПИСМО Ани Брнабић, председнику Владе Србијe
Светиње Браничева - Манастири, Манастиришта, Свете Воде


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Букти рат за воду — Може ли Србија вратити изворе од странаца

Букти рат за воду — Може ли Србија вратити изворе од странаца
Недостатак воде ће до 2025. године за две трећине светске популације бити свакодневна реалност. Ако већ не можемо да вратимо оно што смо продали странцима, макар да се ту зауставимо. Да не останемо без водовода и геотермалних вода.
До 2050. године глобална потражња за свежом водом ће порасти више од 40 одсто, а најмање четвртина светске популације ће живети у земљама са „хроничним или честим“ недостатком чисте воде.

На то је пре два месеца указао генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, и упозорио да без ефикасног управљања воденим ресурсима ризикујемо интензивне спорове и повећање тензија међу земљама.

Извор
CC0 / PIXABAY
Србија пред националном катастрофом: Извори воде у рукама странаца
Тренутно више од 800 милиона људи нема приступ исправној пијаћој води, а од 7,6 милијарди становника наше планете, више од 2,5 милијарде нема основне хигијенске услове. Према извештају УН, број житеља Земље 2050. ће порасти чак на 9,8 милијарди. Зато и не чуди процена да ће потражња за пијаћом водом бити готово двоструко већа него што је сада.

То су најновије процене, али да је то већ дуго тренд, опште је познато. Својевремено смо са подсмехом дочекали вести из ЕУ да су поред штедљивих сијалица своје житеље практично обавезали и на штедљиве водокотлиће. Свесни будућег значаја ресурса какав је вода, још 2011. су почели да уграђују штедљиве водокотлиће који су потрошњу воде са просечних 10 литара по испирању смањили на чак три литра. Тиме се, како су израчунали, годишње уштеди четрнаестодневна потрошња воде у свим домаћинствима у Европи.

А шта смо ми у Србији за то време урадили? Тим истим странцима који су штедели своје ресурсе, наше смо почели да рапродајемо. Министар за заштиту животне средине Горан Триван сматра да Србија треба да нађе начин да врати власништво над продатим изворима пијаће воде.

„Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи и мислим да би требало да нађемо начин да то враћамо колико год је могуће“, изјавио је Триван, окривљујући оне који су продавали тај национални ресурс који је услов нашег опстанка. Због воде се, упозорио је министар екологије, тренутно у свету воде многи ратови.

Према подацима које је за говорницом УН у јуну изнео председник Боливије Ево Моралес, од 1947. године због воде је забележено 37 међудржавних сукоба.

Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи
CC0 / PIXABAY
Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи
У студији Института „Пацифик“ у Окланду пак наведено је како се само од 2010. до 2013. због воде у свету водио 41 оружани сукоб, који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то била борба за пијаћу воду.

„Уколико се тренутни обрасци потрошње не смање, две трећине светске популације суочиће се са недостатком воде као својом свакодневном реалношћу до 2025. године“, рекао је Моралес.

Према свим стручним истраживањима, како домаћим тако и страним, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија Уједињених нација Србију уврсти међу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. У исто време, регистровано је и 286 различитих типова минералних, термалних и термо-минералних вода.

Према Закону о водама, оне су добро од општег интереса и неотуђиво су добро у државној својини. Закон, међутим, под одређеним условима, дозвољава право коришћења јавног водног добра, што водећи страни произвођачи флаширане воде у Србији већ увелико експлоатишу.

Економиста Нада Видовић, која се дуго и истрајно бави овим проблемом, за Спутњик каже да је Србија за 60 милиона евра у тишини продала изворишта воде, без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности својих грађана. А вода је, напомиње, јавно добро и није смела да буде продата.

Вода
© PIXABAY
Спрема се рат за воду — Србија на путу капитулације
„У земљама ЕУ су забранили продају, односно приватизацију фабрика воде Уставом и Законом. Они су сачували своје воде као највредније благо а купују нашу и богате се јер им ми дозвољавамо“, каже Видовићева.

Шта Србија, у којој стране компаније већ држе око 80 одсто производње флаширане воде, може да уради по питању стратешког ресурса 21. века, што вода сигурно јесте. То што су Уједињене нације још крајем 2002. године воду прогласиле „друштвеним и културним добром“ а не економском робом, нашој политичкој елити ништа није значило.

Те исте 2002. године путем Београдске берзе куповином већинског пакета акција, „Колинска“ из Словеније је стекла власништво над „Паланачким кисељаком“ из Смедеревске Паланке.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији, подсећа Видовићева, била је 2004. године, кад је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца, која држи скоро четвртину српског тржишта флашираних вода, откупила „Денјуб фудс група“, а од њих холандска компанија „Адријатик“.

Друга по продаји, „ББ Минаква“, која држи 18,5 одсто тржишта, у власништву је „Глобал вотер инвестмент групе“ са Девичанских острва. Видовићева додаје да су за 26,5 милиона евра „Београдску индустрију пива“, која експлоатише и флашира минералну воду, купили у јулу 2007. године литванска фирма „Алита“ и шведска „Јунајтед Нордик бевриџис“.

Балони су у потпуности природни и биоразградиви
© REUTERS/ HANNAH MCKAY
Упозорење из Њујорка: Велики рат на помолу, али не због нафте
У септембру 2008. године, за четири милиона евра држава је продала предузеће „Нова слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, чији је тржишни удео нешто изнад пет одсто. Купац „Мивеле“ је београдски „Фриком“, чији је власник „Агрокор“.

Пo мишљењу Видовићеве, тешко се може очекивати да ће неко испустити из руку тако важан ресурс јефтино купљен. Она не види начин да се та продаја поништи и ми повратимо власништво над продатим изворима пијаће воде, што заговара министар Триван.

„Стално заборављамо најважнију ствар, а то је да ММФ и Светска банка управо траже од нас и условљавају нас продајом изворишта и предузећа која се баве дистрибуцијом воде и водоснабдевањем“, указује Видовићева.

У последњих неколико година, како напомиње, половина добијених кредита Светске банке и ММФ-а садржавала је приватизацију воде као услов.

Она упозорава и на опасност пристајања на модел јавно-приватног партнерства, који се све чешће заговара у решавању питања водоснабдевања, па и код нас.

То нам, како сматра, неће донети ништа добро уколико наша брига буде улагање у инфраструктуру јер су то највећа улагања, а у њу се није улагало деценијама. Странац неће улагати у то, њега занима дистрибуција, он очекује брз профит, објашњава она и упозорава да ће цех платити грађани кроз повећање цене воде које ће бити вртоглаво.

Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској
CC0 / PIXABAY
Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској
„У ЕУ су после продаје водовода схватили шта су урадили и поново су та предузећа враћали под окриље државе. Хајде да бар једном учимо из грешака других, а не да стално понављамо исте“, напомиње Видовићева.

Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској. Будимпешта је на крају по двоструко вишој цени од продајне откупљивала градски водовод од приватника који их је ојадио.

Интересантан је пример приватизације водовода Велике Британије, где је она спроведена након доласка Маргарет Тачер на власт. Паралелно с растом цена, опадао је квалитет воде и снабдевања. Да би спречила последице по становништво и инфраструктуру, држава је на крају била приморана да на конто приватне фирме поново уложи јавна средства у одржавање инфраструктуре водоснабдевања.

Због сличних искустава, у Паризу је 2009. године водоснабдевање поново стављено под јавно управљање.

У Берлину се постепено враћају приватизовани делови водовода захваљујући иницијативама разних удружења и акцијама грађана.

Приватизација водоснабдевања законом је забрањена у Холандији. Њихову воду не дају, али је у другим земљама експлоатишу пошто имају једну од три највеће светске компаније за прераду воде.

Букти рат за воду — Може ли Србија вратити изворе од странаца
Недостатак воде ће до 2025. године за две трећине светске популације бити свакодневна реалност. Ако већ не можемо да вратимо оно што смо продали странцима, макар да се ту зауставимо. Да не останемо без водовода и геотермалних вода.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости