Јаја нису лоша за срце, напротив, могу нам вишеструко користити. Не морамо се присиљавати на осам чаша воде дневно ако једемо здраво и не морамо се бојати масне хране.
1. Пијте осам чаша воде дневно
Права истина је да не морате сваког дана бројати чаше воде које сте попили. Више воде добро ће дјеловати на вашу кожу, органе и здравље уопште, међутим, храна богата водом попут супа, воћа, поврћа и пића, попут сокова и чаја, свеједно ће вам дати довољно воде.
Више воде свакако морате пити ако вам је урин тамно-жут, немате редовну столицу или живите у врло врућем поднебљу.
2. Јаја су лоша за срце
Јаје или два на дан не подижу ризик од срчаних болести код здравих људи. Нова истраживања су показала да јаје треба јести цијело, и бјеланце и жуманце.
Жуманце је препуно каротеноида – лутеина и зеаксантина – два антиоксиданса који побољшавају здравље очију, штите од упале и смањују шансу за развој дегенеративних обољења. Каротеноиди жуманцима дају препознатљиву боју.
Свакодневно конзумирање јаја, прецизније жуманцета, може смањити лош холестерол у тијелу и повећати ниво доброг. Тиме се смањује ризик од срчаних болести и можданог удара.
Наиме, конзумирање холестерола, који садржи и жуманце, нема прави утицај на метаболизам холестерола у тијелу, односно, то што једете храну богату холестеролом не значи да ћете развити висок ниво холестерола у крви. Заправо, жуманце чак може бити корисно, јер подиже ниво доброг холестерола који је повезан с нижим ризиком од развоја срчаних болести.
3. Од хладноће се можете прехладити
Није хладноћа та која ће узроковати прехладу. Једна студија показала је да су здрави мушкарци, који су сваког дана проводили неколико сати на температурама мало изнад нуле, имали више здравих активности у имунитету повезаних с борбом против вируса, пише портал „Веб ем ди“. Такође, у скандинавским земљама бебе често зими спавају напољу, јер они сматрају да на тај начин јачају њихов имунитет.
Међутим, ту има и једна замка. Вируси преживљавају на ниским температурама и ако се од нечега разболите, то ће бити од вируса који се шире хладним ваздухом.
4. Сваки дан треба пити витамине
Истраживања су показала да свакодневно узимање мултивитамина заправо уопште не користи. Ако вам је ваш љекар препоручио одређене витамине, онда их свакако узимајте. У трудноћи се препоручује пити фолну киселину како би се спречила оштећења плода. Међутим, и даље је најбоље витамине добијати из разнолике прехране богате воћем, поврћем, цјеловитим житарицама, орашастим плодовима и здравим уљима.
5. Доручак морате јести како бисте смршали
Једење доручка не значи нужно да ћете смршати, али свакако ћете здравије јести и оброци ће вам бити боље распоређени. На примјер, поједете ли доручак, нећете се преједати за ручак и вечеру, што је обично и разлог накупљања килограма. Међутим, студија са Универзитета Корнел показала је да људи који уопште не једу доручак нису јели ништа више за ручак или вечеру, и чак су јели око 400 калорија мање на дан него они који су доручковали.
Права истина је, заправо, индивидуална – некима ће помоћи у мршављењу, али то није генерално правило.
6. Зелени секрет из носа значи инфекцију
Зелени или жути исцједак из носа нешто је чешћи код бактеријских инфекција, али то нужно не значи да морате пити антибиотике. Код упале синуса у почетку секрет може бити прозиран, а каткад је и код уобичајене прехладе зелен.
7. Дјеца постају хиперактивна од шећера
Иако ће се већина родитеља заклињати да је то истина, студије показују да заправо није.
Шећер нема утицаја на дјечје понашање, закључио је др Марк Воларих, шеф сектора за Развој и понашање дјеце на Универзитету Оклахома.
Родитељи очекују да ће дјеца доживјети „шећерни шок“ након конзумирања одређене количине слаткиша, зато су и склони то да увиде ако се дјечје понашање промијени. Али др Воларих каже да дјеца постану узбуђена због слаткиша обично на рођенданима и сличним весељима јер су чоколаде и бомбоне у центру пажње.
8. Можете се разбољети од ве-це шоље
Не замарајте се превише ве-це шољама, поручују научници. Већа опасност пријети од квака, врата и подова у тоалетима, јер су те површине најчешће прекривене бактеријама попут ешерихије коли, норовирусима и вирусима грипа. Покријте своје руке убрусом када дирате врата или кваке и обавезно оперите руке.
9. Пуцкање костију може проузроковати артритис
Једино што може бити лоше код ломљења прстију је звук, и то ако вас живцира. Међутим, ако уживате то да радите, само наставите. Наука је доказала да се у том процесу кости и зглобови не додирују, већ звук настаје када балончићи гаса накупљени међу костима пукну.
10. Угојићете се од масне хране
Маст у умјереним количинама неопходна је нашем тијелу да би функционисало правилно. Посебно ћете имати користи од здравих масноћа, попут маслиновог уља и домаће свињске масти и оних из маснијих риба, попут лососа.
Дебљамо се зато што уносимо превелику количину калорија, коју не успијевамо потрошити.
| Десет највећих митова о здрављу | Видовдан Магазин |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар