Министар просвете треба хитно да оде са функције, јер сем помпезних најава о реформама на почетку мандата, апсолутно ништа паметно није рекао нити урадио. У ствари, он савршено ради свој посао и добро обавља задатак који му је поверен, а то је да закуца последњи ексер у сандук блаженопочившег српског образовања, преминулог у тешким мукама, и да оно мало што је остало од истог потпуно уништи у корист либералног и тржишног. Другим речима, само они привилеговани и са новцем ће моћи да се квалитетно школују у приватним установама, што он као директор приватне гимназије која кошта 7000 евра годишње врло добро зна. То значи да се принцип да школство уместо да буде систем које стимулише најбоље, најкреативније буде реализација система негативне селекције у којој су најуспешнији они који имају новац или утицајне родитеље.
Од двехиљадите године па до данас, образовање у Србији доживело је разне врсте реформи и промена. Заједничко за све ове реформе и теорије су то што су се све до једне показале као неуспешне, и што су се потпуно укидале када би на чело министарства просвете дошла нова власт. Захваљујући томе, деца су нам и даље међу последњима на међународним ПИСА тестовима, градиво је превише обимно и неупотребљиво у реалном животу, задатке за пријемне испите мора да чува полиција, укидају се часови физичког, деца нам из школе неретко излазе као ментално полуспособни и физички неспособни појединци. Школство у Србији не прати развој нових технологија и промена у привреди и друштву па тако као производ образовног система имамо образовне профиле који ником не требају или пак полуобразоване особе које не могу ни себи ни другима помоћи.
Треба само завирити у неславне статистичке податке да је Србија прва у Европи по броју функционално неписмених, да око милион људи нема основно образовање, да смо други у свету по броју одлива мозгова, па да схватимо где се тренутно налазимо.
Нагомилани проблеми које има српска просвета сваке године по правилу доживе врхунац на јесен, школовање је све скупље и скупље, уџбеници за основно образовање имају астрономске цене, просветни радници су у никад беднијем материјалном и сваком другом положају. Стратегија образовања до 2020. године је ништа друго до мртво слово на папиру. Најгоре од свега је што наше образовање не доприноси томе да идемо у корак са светом и 21. веком у коме живимо. Шта више наш образовни систем чак није ни усклађен са светом у двадесетом веку јер је ретерирао на ниже гране.
Kап која је прелила чашу је најновија најава министра да ће школске униформе бити бесплатне, али само за социјално угрожене, и његово бахато понашање кад год се неко усуди да га критикује или поставља питања. Тврдња да ће дуално образовање да реши проблеме које има српско друштво је равна самоубиству. Она у Србији треба да служи изградњи већег бољег и лепшег капитализма, налик оном из уџбеника и другој половини 19. века. Kапитализму као таквом је потребан роб, тј. јефтина радна снага која је способна искључиво да ради мануелне послове, и ништа сем тога. Већина деце која ради по тим фабрикама добија смешан новац, често буду злостављана, и уместо да раде, чисте и иду по бурек, већина њих потиче из нижих слојева становништва, и нема апсолутно никакву шансу да настави школовање, и када одрасте наставиће да ради у тим фабрикама за мизерну плату од које не може да састави крај са крајем. Или у још горем случају неће наћи ни такав посао.
МИ немамо друштво које почива на знању, немамо квалитетне установе које би производиле појединце који би могли да изграде ово друштво на модерним токовима 21. века, што је основни предуслов за наш развој и за кретање напред. Свака ретроградна визија и теорија значи нов одлазак младих из земље и нови заостатак за наредних 20, 30 година. Само квалитетно образовање гради стручњаке који доносе добро плаћена и поштована радна места а то је услов развоја.
Нама нису потребни људи који ће физички да раде од јутра до сутра, тога имамо на претек, нама су потребни људи који ће да мисле и стварају. Употребљиво, креативно знање је највећа вредност коју може да има једно модерно и успешно друштво. Kада неко зна да мисли, он преиспитује однос који има према себи и другима, таква особа је слободна да поставља питања, и није подложна разним утицајима, манипулацијама и лажима, али домаћој политичкој и економској елити су најмање потребни “лењивци“ и “наркомани“ који траже своја права и који се нешто буне, јер је према њиховим речима овде све сјајно. само она друштва која гаје висок ниво вештина у занатству, инжењерству и креативним индустријама имају шансу за напредак и развој у 21. веку. Сви остали ће бити заостале колоније које ће бити моћнима и богатима извор сировина и јефтине радне снаге. То је спирала сиромаштва, незнања и свеопште беде из којег је све теже и теже изаћи. На жалост код нас се изгубила занатска вештина, а инжењери, доктори и ствараоци су нам отишли на Запад. Да би се нешто променило потребно је направити свеопшти преокрет у свести у погледу на живот и стварање. Ако стварамо ствараоце и оне који мисле својом главом ми ћемо имати будућност а ако стварамо нове слуге капитала – мануелне раднике и лење административце у јавној служби Србија неће имати будућност.
| Ивана Станојевић: За оставку министра просвете | Видовдан Магазин |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар