Време ипак ради за Србију

понедељак, 28. август 2017.

Време ипак ради за Србију

Време ипак ради за Србију
Као и у животу, тако и у политици постоји добро време да се нешто започне и лоше време за то исто.

Када говоримо о КиМ, онда је за Србију добро време онда када је Србија јака и када су државе које не признају сецесију КиМ утицајније у међународној заједници.

У овом тексту ћемо потпуно занемарити Русију и разматраћемо само Кину и Индију, као две најмоћније државе уз Русију, које подржавају захтев Србије да се поштује њен територијални интегритет.

Ево како ствари стоје када је реч о економској снази. Данас привреде Кине и Индије у збиру представљају, номинално, око 80% бруто друштвеног производа (БДП) Америке. По реалној куповној снази, то је већ данас за око 20% више од БДП Америке.

Ако претпоставимо да ће се привреда САД развијати по стопи од 2,5% годишње просечно у наредних 10 година, што је мало вероватно, али ајде да применимо најбољи сценарио на Америку и да ће се привреде Кине и Индије развијати по стопи од 6,5% просечно у истом периоду од 10 година (што су мање стопе од оних које су оствариле у претходних 10 година), дакле на њих примењујем сасвим реалне стопе, онда ће са садашњих 80% од БДП Америке, Кина и Индија у збиру доћи на 128% БДП-а, већ до 2026. године.

Дакле, за само 10 година, по свим мерилима биће знатно веће привреде од САД, а за 15 година Америка ће бити само једна од држава у врху светске економије.

Наравно да се тако велико привредно јачање законито одражава и у повећаном утицају у међународним односима. Они који су на нашој страни биће знатно јачи и утицајнији већ за 10 година.

Није реч о томе „ко подржава нас, а ко подржава сецесију КиМ“, него је пре свега реч о томе да ће они који нас подржавају бити све јачи и јачи, а они који подржавају сецесију све слабији.

Тврдња да време ради за нас, није „пуста жеља“ него се може сасвим прецизно израчунати шта то значи и који је то тренутак када треба кренути у реализацију прихватљивог решења за КиМ.

Ако од данас радимо на подизању својих капацитета, онда је то већ за 10 година, ако радимо недовољно добро, али радимо, онда је то за 15 година. Па то је за живот државе буквално ништа. То је од 2002. до данас! Пролети за час.

Време не ради за нас само ако ми сами себи наносимо штету. Само и искључиво у том случају. Према томе, када неко каже да није тачно да време ради за Србију, онда он у ствари каже да је политика коју воде представници саме Србије тако погубна по српске националне интересе, да ту никакав позитиван развој догађаја на међународном плану не може да помогне.

Претходној краткој анализи свакако треба додати и Русију, као и интензивно наоружавање Кине и Индије које је већ увелико у току (Кина је сасвим при крају, Русија завршава за 2 године, а Индији је потребно још око 10 година). Тако да су наши изгледи још и бољи него што то показује само економски развој у међународној арени.

Нама у прилог иду и спутаности политичких система и САД и ЕУ. Први су се заплели у блокирању Трампа да води политику за коју су гласали претежно белци и која је победила на изборима. Постигли су блокирање нормалног политичког живота у целини – да онај ко је победио креира политику. Наметнули су да не може да се мења политика, без обзира на вољу бирача, али су тиме довели Америку до пуцања по унутрашњим шавовима, што ће бити главна линија унутрашњег сукоба у наредној деценији. ЕУ је заплетена, такође безизгледно, у питање „Немачка ЕУ или нема ЕУ“. Дакле обе главне силе које су против територијалног интегритета Србије су у наредној деценији извесно мање способне да се баве наношењем штете Србији и много више оптерећене својим унутрашњим проблемима.

Данас је важно одбити напад „за брзим решењем КиМ“ уз пуну свест да кад пребродимо овај тренутак, онда даље време ради за нас. А 2026. је колико сутра.