Властимир Вујић: Учите на примеру Будимпеште

недеља, 27. август 2017.

Властимир Вујић: Учите на примеру Будимпеште

Властимир Вујић: Учите на примеру Будимпеште
Декларација о заштити српског идентитета, језика и обичаја тек је први корак
Судбина делова српске нације којих у девет оближњих држава, ентитета и протектората (Косово и Метохија) живи 1,75 милиона зависиће од њене будуће способности да одреди основна начела националне политике и успостави национално јединство за њено спровођење. У овој фази развоја српског националног корпуса у целом региону потребна је организована, сврсисходна и систематска подршка отаџбине Србије.

Премда је засад непознато који ће све елементи бити обухваћени Декларацијом о заштити српског идентитета, језика и обичаја (који неће задирати у интересе других држава!), као и ко ће – осим предлагача Милорада Додика и председника Србије Александра Вучића – бити њени потписници, евидентно је да ће њена израда захтевати много посла.

Декларација је потребна пре свега „да би се видео став актуелне Србије и охрабрили Срби изван матице да рачунају у будућности на помоћ“. Јер, након 5. октобра 2000 године Србија није имала конкретан и дефинисан став ниједне власти за заштитом идентитета и живота Срба изван Србије, мада је њихов идентитет, осим у Мађарској и Румунији – врло јасно угрожен.

И ако Декларација (чији је договор о акцији да се донесе обрадовала све лидере Срба у региону) неће имати директан утицај на живот Срба, посредни хоће. Њеним доношењем, Влада у Београду моћи ће да уради две ствари. Прва је, да успостави бољу билатералну сарадњу са тим земљама (и тако покуша да ради на унапређењу статуса Срба), а друга – да подржи политичке организације Срба у поменутим државама (јер је јако важно да се правима Срба баве установе у земљама у којима живе). Трећа компонента Декларације третирала би обавезу Београда да – континуирано и стабилно финансира све пројекте својих сународника у региону који конкурсна средства за њихову реализацију не добију у домовинама у којима живе!

Прецизно дефинисана и рационално утемељена Декларација за опстанком српског народа који живи изван матице може бити и најквалитетнији (дугорочни) системски документ који се бави Србима у расејању до сада. Али само уз два услова. Да се за Декларацију заузму кључни људи у политици Србије (без обзира на идеолошки предзнак), и – да енергично раде на њеној реализацији. У противном, остаће само пуко слово на папиру…

Како то ради једна од четири регионалне државе ЕУ, Мађарска, у коју сви упиру прстом говорећи – Треба учити на примеру Будимпеште!

Члан Д, поглавља „Основне одредбе“ новог устава Мађарске (ступио на снагу 25. априла 2011. године) децидирано каже: „Мађарска сноси одговорност за судбину Мађара који живе изван њених граница, поспешује опстанак и развој њихових заједница, подржава њихова настојања за очувањем мађарског идентитета, остваривањем њихових индивидуалних и колективних права, формирањем самоуправа њихових заједница, доприноси њиховом просперитету у завичају, међусобној сарадњи и сарадњи са Мађарском“.

Седму годину заредом владајући десно – конзервативни Фидес и његов председник Виктор Орбан (који је и актуелни мађарски премијер), 2014-те оформили су Државни секретаријат за националну политику у чијем саставу су три Главна и једно Стратешко одељење (и свако од њих има посебне ресоре за Мађаре изван Мађарске!). Главна одељења су: за Одржавање веза, Координацију и право, и – Прекограничне инвестиције, док је Стратешко – за Планирање и информисање. У саставу поменутог Државног секретаријата још су Истраживачки институт за националну политику (који је основан 2011-те и три године касније прикључен Секретаријату), Дом Мађара и Фондацијско – Програмски центар.

Истраживачки институт за националну политику Мађарске до сада је имао пет међународних конференција, издао је уџбеник „Основе националне политике“, студију Autonomies in Europe – Solutions and Challenges и Истраживање мањина и Minority Studies.

Институција Дом Мађара има задатак да путем изложби, програма, приредби и издања представи најважније елементе националног идентитета, историјске, културне и научне вредности, а галеријска поставка „Ми, Мађари“ кружи у свих седам регионалних држава у којима, по попису из 2011. године, има 2. 152. 609 Мађара!

Од свих фондова, Фонд Габор Бетлен има највећи буџет од државе за финансирањем конкурса којим Фидес афирмише националну политику Мађара у Карпатском басену (прошле године добио је 17,6 милијарди форинти, 1 евро = 304 форинти).

Ту је још Мађарска стална конференција коју сазива председник Владе (заседа годишње од 1999.), а чине је прекограничне мађарске организације које имају парламентарног (односно регионалног) посланика, мађарске парламентарне партије и представници Савета мађарске дијаспоре (која у свету има 78 организација).

Виктор Орбан великим новчаним износима финансира и три голема национална Програма.

Програму Шандора Керешија Чоме који се одржава на 5 континената у 26 земаља (у које путује по 100 мађарских стипендиста) с циљем унапређења учења мађарског језика Мађара у дијаспори, подстицања делатности у мађарским заједницама и одржавања веза са Мађарском – лане је проследио милијарду форинти.

С истим циљем (и новчаним средствима) премијер Орбан подржава и Програм Шандора Петефија (на који шаље 50 младих Мађара из матице), који обухвата територију некадашње Монархије (захватајући Румунију, Украјину, Србију, Хрватску, Словенију, Аустрију, Словачку, Чешку, Босну и Херцеговину, Македонију и јужну Пољску!).

Његову финансијску подршку има и Програм Келемена Микеша који систематски сакупља библиотечко наследство дијаспоре Мађара, доноси га у Мађарску и смешта у Државну библиотеку Сечењи (док дупликате прослеђује мађарским библиотекама и школама Карпатског басена). У прошлој години, на 13 сабирних места у 7 држава на 3 континента (Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија) прикупљено је 100 000 комада књига). У оквиру Микешовог програма у Дому Мађара ради и Мађарски центар за емиграцију и дијаспору (који кроз периодичне и сталне изложбе, научна, научно – популарна предавања и конференције приказује историју мађарских емиграција).

На крају, Влада премијера Виктора Орбана сваке године за 2 000 мађарских високошколаца из 11 држава региона (организованих у 52 групе), на 13 локација (вредних у историји Мађара) организује тзв. Кружни пут по Карпатском басену – представљајући пример врло добре националне праксе…

За „Печат“ из Будимпеште

Властимир Вујић

Антрфиле

Мађарска поред сталне подршке сународницима

СТАБИЛНО ФИНАНСИРА И ИНСТИТУЦИЈЕ МАЊИНА

Представник српске заједнице у мађарском парламенту Љубомир Алексов каже да од 2014. године Влада Виктора Орбана редовно, стабилно и у потпуности финансира институције српске заједнице у овој земљи. Кровна организација Самоуправа Срба у Мађарској, на чијем челу је Алексов био у два мандата добија од државе 1,115 милиона форинти (3,6 милиона евра).

„Уласком народносних представника у парламент Мађарске битно се мења положај свих мањина, па тако и Срба. Захваљујући успешном лобирању и раду у парламенту у периоду од 2014. до 2017. године, издвајање из буџета повећало се за мањине с 3,9 милијарди на 9,5 милијарди форинти (с 12,6 на 30,6 милиона евра)“ – истакао је Алексов, који је са вођама Срба из региона 25. јуна 2015. године у Будимпешти започео самоницијативно организовање и заједничко наступање према матици Србији(!) с циљем формулисања захтева и формирања националне политике и националног минимума, јер је, по њима – куцнуо последњи час! Конференција Срба из региона у сталном је заседању и даље, а скупове је, поред Будимпеште, још имала у Подгорици, на Палама и у Београду.