Статистике недвосмислено показују да у скоро свим земљама света мушкарци у просеку живе 5 до 7 година краће од жена. Феминистички идеолози, и они који раде под њиховим утицајем наводе да је основ биолошки и хормонски, односно да жене штити естроген, а мушкарце оптерећује тестостерон. Навешћемо статистике и истраживања која су покушала да открију разлог за ову појаву, а успут и потом ћемо се упознати са анализом аутора из маскулистичке перспективе.
Мушкарци, у односу на жене, чешће живот завршавају самоубиством. У САД је однос мушкараца и жена који изврше самоубиставо 4:1 [1], а у Србији 3:1 ([2], страна 39). Вероватно зато што им је живот лакши уз сву борбу и очекивања која пред њих друштво и жене постављају. Разведени отац је десет пута склонији да изврши самоубиство него разведена мајка, и чини то три пута чешће од ожењеног оца [3].
Мушкарци морају дуже да раде да би стекли пензију. У Србији мушкарац мора да ради 40 година, а жена 35, односно жена иде у пензију са навршених 60, а мушкарац са 65 година живота.
Мушкарци раде најтеже и најопасније послове. У 25 врста најгорих занимања, према плати, радном окружењу, радном изгледу, телесним напорима, безбедности посла и изложености стресу (као железнички инжењер, геометар, радник на отпаду, столар, поштар, ђубретар, ватрогасац, таксиста, морнар, рибар, фармер, …), удео мушкарца у САД износи 92% [4]. Међу погинулима на раду у САД 94% њих су мушкарци [3]. Животни век према професијама [5] даће очекивану слику да мушкарци раде послове који су повезани са најкраћим животним веком, док жене раде канцеларијске послове који су много лакши, и у тим професијама запослени живе дуже. Број жена без радног стажа је много већи од броја мушкараца [6].
Мушкарци имају слабију здравствену заштиту у односу на жене, друштво више улаже у истраживање и лечење „женских“, него „мушких“ болести. Тако је у Британији 2000. године утврђено да је рак дојке однео приближно једнако живота колико и рак простате, па ипак ББЦ је нашао да су британски фондови за истраживање и лечење „мушких“ болести били осам пута мањи од одговарајућих фондова за „женске“ болести [7].
Два до три пута више мушкараца него жена умре у саобраћајним несрећама [8]. Мушкарци превезу веће километраже, и чешће се излажу рискантним активностима: невезивање појаса, брза вожња, и под дејством алкохола. Судари у којима су мушкарци возачи су често тежи и јачег интензитета.
Активисти за мушка права тврде да је бескућништво родно питање: у Британији су већина бескућника мушкарци [9], у САД је 85% бескућника мушкараца [10].
Мушкарци су, у случају опасности, више изложени друштвеном притиску да се жртвују: на Титанику је од 1.513 утопљеника било свега 180 жена ([2], страна 187). У ратовима наравно погине много више мушкараца, чак 99.999% америчких смрти у борби су били мушкарци [3].
За једнако тежак злочин мушкарци су у просеку осуђени на дужу затворску казну од жена [11], много већи број мушкараца је у затвору (у САД 93% затвореника су мушкарци). Такође, ту су изложени насиљу и силовању (у 2001. години, Human Rights Watch процењује да је у САД бар 140.000 затвореника силовано [12]).
Истраживања су показала да и у другим животињским врстама мужјак живи краће од женке, да евнуси (којима су кастрирани, па немају тестостерон) дуже живе од мушкараца, да су мушкарци подложнији кардио-васкуларним обољењима, имају авантуристички дух и воле екстремне и тврде спортове, да се ређе, понекад прекасно, обраћају лекару јер су научени да трпе бол, не буду мекушци, не показују слабости…
Оригинално истраживање аутора овог чланка пронашло је и следећу чињеницу: У извештају CIA (Central Intelligence Agency) за 2016. [13] приказан је просечни животни век мушкараца и жена у 223 земаља, на врху листе су земље Европе, Америке и Аустралије, а на дну оне из Африке. Занимљиво је да ако се узме првих 30 земаља са најдужим животним веком, као и оне са средине листе, добиће се готово идентична разлику између жена и мушкараца од 5.3 година, док је на дну листе та разлика дупло мања – 2.6 године. Ту видимо да су услови живота и рада много значајнији од хормона. У афричким земљама жене нису привилеговане, раде исте тешке послове као мушкарци, и наравно живе приближно дуго као и они. Оне не знају за породиљско одсуство, дадиље, кафиће и шопинг са другарицама, посао са половином радног времена, у климатизованим канцеларијама.
Евнуси су живели дуже, али су били поштеђени свих узбуђења које тестостерон даје, и у позитивном и у негативном смислу, имали су заштићене и безбрижније животе. Знамо да је живот сваког мужјака веома стресан због борби око женки и места у хијерархији, и да они често „носе главу у торби“, док су женке увек заштићене због свог биолошког потенцијала за врсту. Мушкарац Хомо Сапиенса се бори за више место на корпоративној и социјалној лествици како би привукао жену и продужио врсту, али и као статусни симбол. Наравно, и број мушкараца по затворима то показује, јер је криминал само врста посла којим мушкарци прибављају новац да би освојили жене. Та борба није без цене, а цена је много стреса, што је научно доказано да скраћује живот [14].
Из маскулистичке перспективе, еманципација жена је добра, треба је подржати, посебно у областима где су оне до сада биле мање заступљене: за воланом, у тешким и опасним занимањима, на позицијама са повећаним одговорностима и више стреса. Истинска равноправност полова биће постигнута тек када мушкарци и жене буду живели подједнако дуго, уместо да један пол буде заштићен, а други се баца после употребе. До год то не буде постигнуто, постојаће потреба за активизмом за заштиту права мушкараца, а маскулисти су његова авангарда. Оптимизам буде нова истраживања која показују да се разлика у дужини живота мушкараца и жена смањује [15].
Literatura:
[0] Антонић, Слободан (2011): Искушења радикалног феминизма, Београд, Службени гласник
[1] http://ift.tt/2wricL9
[2] Ђорђевић, Владислав (2007): Предности жена. Београд, Дерета.
[3] http://ift.tt/2nfOcLd
[4] Farrell, Warren (2005): Why Men Earn More: The Startling Truth Behind the Pay Gap – and What Women Can Do About It. New York: AMACOM.
[5] http://ift.tt/2wrm8eQ
[6] http://ift.tt/1UATtdI
[7] http://ift.tt/2wrtX4a
[8] http://ift.tt/1fkAFIn
[9] Poole, Glenn. „Homelessness is a gendered issue, and it mostly impacts men”. The Telegraph.
[10] Farrell, Warren: The Myth of Male Power (2014, 21st Anniversary Edition). Chapter 7
[11] Mustard, David B. (2001): „Racial, Ethnic, And Gender Disparities In Sentencing: Evidence From The U.S. Federal Courts“, Journal of Law and Economics, vol. XLIV (April 2001), 285-314; http://ift.tt/1kaxaqU
[12] Mariner, Joanne (2001). „No Escape – Male Rape in U.S. Prisons“. Human Rights Watch. pp. I. Summary and Recommendations
[13] http://ift.tt/2w7NHri
[14] http://ift.tt/S23ECN
[15] http://ift.tt/2l70Lqy
сваке среде за СКК пише Михаило Алић
http://ift.tt/2wrpu1J
Докле та неравноправност полова, зашто мушкарци живе краће? | Српски културни клуб Најслободније место на интернету |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар