Геополитика 29 март гост Зоран Буљугић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
субота, 31. март 2018.
МРЕЖНОЦЕНТРИЧНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ СРБИЈЕ
МРЕЖНОЦЕНТРИЧНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ СРБИЈЕ
Србија се налази у ситуацији изложенисти интензивном нападу унутар мрежног (мрежноцентричног) рата који воде одређени финансијско – политички центри против наше државе још од средине деведесетих година. Сви ови финансијско – политички центри се налазе на Западу, унутар атлантистичког геополитичког корпуса, углавном у САД. Њихова заједничка идеолошка подлога је ултралиберализам и разарање свих традицијских елемената нашег идентитета. Међутим мреже које они контролишу се протежу глобално а користе се за вођење рата у државама које ти центри опажају као непријатеље и које нападају. Мреже које они користе обухватају све сегменте друштвеног организма држава које су циљ напада. Сам појам мреже се односи на лепезу органа, институција, организација, средстава масовног информисања (сми, у даљем тексту), појединаца и политичких група (странака), фондација, друштвених група, религиозних група, етничких мањина, ИТ фирми које заједно делују са истом агендом стратешких циљева и који су финансирани од стране истих финансијско – политичких центара чија је одређена мрежа инструмент. Тешко да се након колапса Варшавског пакта, а поготово након првих мрежних кампања (рат у Југославији и Заливу) може говорити о одређеној држави или савезу држава које представљају окосницу вођења рата обзиром да у садашњем глобалном контексту ратове више не планирају и не воде државе или нације, као до пре неколико деценија, већ одређени финансијско – политички центри који употребљавају државу (државе) као само један од инструмената за вођење мрежног рата (појмови хибридног и асиметричног рата се делом преклапају са појмом мрежног рата) а природа самих финансијско политичких центара који заиста припремају и воде мрежни рат је над- национална и над- државна. У време биполарног геостратешког контекста у деценијама након Другог светског рата, глобална конфронтација је била заснована на идеји одвраћања путем нуклеарног арсенала суперсила. Два блока држава су била јасно међусобно подељена и разграничена. Садашњи контекст, након колапса источног блока и прерастања САД-а у светског хегемона је заснован на инфилтрацији САД-а у све сегменте друштвеног организма држава које они контролишу или у којима настоје да успоставе своју контролу. А све у функцији успостављања потпуне политичке, економске и идеолошке хегемоније. Оружани сукоби данас представљају само један мањи део методологије успостављања контроле и хегемоније. Добра илустрација овога је доктрина Герасимова, који је у својој анализи из 2013. изнео податак да се у савременом глобалном контексту само „20 % ратова води оружаним средствима“. Мрежни рат, дакле комбинује војну и дипломатску силу („тврда моћ“) са средствима деловања на медијском, друштвеном, доктринарном тј идеолошком (обрачун са свим саставним традиционалним друштвеним елементима помоћу разарања породице, феминизам, маргинализације улоге мушкарца у друштву, атеизам, либерализам , измишљене категорије „рода“ која треба да замени пол и друге…), финансијском, културном и ИТ плану („мека моћ“). Пракса је показала да је доктрина мрежног рата коју Запад спроводи махом кроз „меку моћ“ вишеструко ефикаснија него искључива примена дипломатског или војног притиска који је био својствен ратовима у прошлости.
Потребно је у неколико речи јасније дефинисати појам „финансијско-политички центар“ који стоји иза савременог мрежног рата. Субјекат који припрема и води рат у атлантистичком корпусу данас није нужно, за разлику од ранијих времена, држава, већ матична држава у којој се овај центар налази постаје такође инструмент – оружје у рукама одређеног финансијско-политичког центра. Матична држава (или њени структурални елементи, нпр обавештајне службе), у савременом контексту најчешће се ради о САД представља инструмент или оружје вишег реда, налик командном центру док умрежени елементи друштва у држави која се напада мрежним ратом представљају инструменте нижег реда, налик јединицама на првој линији у класичном рату. Финансијско-политички центри који данас остварују своје мрежне кампање у целом свету припадају махом тзв „дубокој држави“ САД-а или се простиру кроз „дубоке државе“ САД-а и неколико њених финансијски најмоћнијих савезника (Велика Британија пре свега). Дакле од кључне је важности имати јасно опажање да на Западу унутар атлантистичког геополитичког корпуса не води држава више рат, већ групација која државу користи као оружје. У конкретним терминима, говоримо о конгломерату крупне индустрије у САД-у, махом војне, и политичких и војних савезника овог финансијског лобија. Интересантна околност је да смо након избора Доналда Трампа у САД-а, сведоци међусобне конфронтације елемената америчке дубоке државе, по први пут након 1945.
Садашњу ситуацију глобалне хегемоније Запада је можда најтачније дефинисати као рат идеје профита против целог света. Јер то стање рата обезбеђује још већи профит. Држава, као нешто што смета развоју идеје профита, је постала анахронизам…
Без намере да улазимо у прешироку анализу на овом месту, обзиром да је наша тема у овом тексту ужа – мрежни рат који Запад води у Србији, споменимо само неке примере за учешће крупног финансијског лобија САД-а у организовању мрежних ратова у другим државама.. Пример који се односио на ранији период, одмах након распада СССР-а и Варшавског пакта а за циљ је имао моделовање идентитета народа земаља бившег источног блока и, следствено, њихову економску и политичку колонизацију, је финансијски мешетар Џорџ Сорош и његов инструмент „Фонд за отворено друштво“. Сорош у овом тренутку постаје све мање битан и све мање се користи у мрежном рату Запада против држава бившег источног блока. Пример новог, врло битног, играча у овом смислу је из америчке кампање мрежног рата у Украјини непосредно пре планске дестабилизације ове земље спроведене на „евромајдану“. Реч је о Пјеру Омидијару, мултимилијардеру из САД који се у САД доселио из Француске а иранског је порекла (стара иранска емиграција). 2004, он оснива Омидијар нетворкс (Omidiyar networks) фондацију са идејом инвестирања и добротворног помагања одређених пројеката, наравно у иностранству а не у САД-у. Пројекти у које је највише инвестирао су се односили на масовне медије и информације. 2010, он иницира пројекат истраживачког новинарства (овај вид новинарства постаје у годинама које ће наступити песница и стуб за вођење мрежних ратова које Запад води). Омидијар нетворкс 2011. оснива у Украјини пројекат „Центар УА“ у који одмах улаже 1.335.000 америчких долара а додатних 770.000 у 2013. Званично, новац је био уложен у истраживање „транспарентности“ рада владе Украјине, но већи део средстава је уложен у пројекте, средства јавног информисања и организације, наравно са „либералним“, „демократским“ предзнаком, реално усмерене на разбијање владе и политичког интегритета легално изабраног Виктора Јануковича који је претходно најавио преиспитивање споразума о асоцијацији са ЕУ. Убрзо, током немира на самом Мајдану, почела је да се гура наратив о „корумпираности владе“ Јануковича. Главни официр Омидијара у самој Украјини био је Украјинац Анатолиј Рибачук (образован на Западу, стажирао на Вол стриту, радио у сектора финансија у Лондону). 2007, он у Кијеву оснива Евроатланстски универзитет са јасном про ЕУ и про НАТО оријентацијом. Заједно са П. Омидијаром и значајно суфинансиран од њега, он учествује у оснивању на терену мреже невладиних организација чија је једина функција подривање интегритета легално изабране владе и председника државе. Отворено насиље на Мајдану је било плански темпирано након вишегодишње мрежне операције припреме, агресија је ескалирала а последица је била да је Јанукович напустио земљу, а пројектована смена власти је успешно спроведена од стране САД-а. Један од кључних финансијера операције унутар Украјине је био Пјер Омидијар, „човек који ради руку под руку са владом САД, да би се мешао у рад страних влада, кофинансирајући промену режима влада познатим инструментима америчке империје…“ . Неки од најближих сарадника и најужи Омидијаров круг су: Марк Андерсен, Роберт Пол и Питер Тил, отворени либертаријанац који финансира (лобира) одређене политичаре у САД залажући се за ултралиберална начела рода као замене за пол, феминизма, легализације содомије, педофилије и хомосексуалних бракова…
Контекст који се односи на мрежни рат Запада према Србији је битно дефинисан прошлогодишњом одлуком конгреса САД „о већем ангажовању на Балкану и супротстављању руском утицају“. Проблем настпа што се та мрежна операција не односи само на руски утицај у Србији у политичком или стратешком погледу, већ и на ударац на суштинске елементе српског идентитета који нису ни у каквој вези са политиком. Под ударом се налази традиционална породица, однос између полова, дефиниција полног идентитета, патријаргхални морал и сам однос према нацији и држави. Средњорочни и дугорочни циљ овога је ослабљивање националног ткива у наступајућим генерацијама. Из овог разлога, утицај који путем мрежног рата Запад спроводи у Србији је вишеструко штетнији и опаснији од било каквог другог утицаја, па и руског, обзиром да се ти други утицаји не односе на било шта осим политике, стратегије и економије. Супротно томе, Запад настоји, поред ова три утицаја и да промени српско биће и уништи сам српски традиционални идентитет.
Пар конкретних података…
Конгрес САД за фискалну 2018. и 2019. доделио значајна средства намењена Фонду за супротстављање руском утицају,Увелико су у току припреме за лансирање пројекта „Супротстављање руској кампањи дезинформисања на Балкану“, који би требало да стартује крајем ове или почетком наредне године покретањем „регионалног медијског центра за питања одбране и безбедности“ под радним називом „Балкан секјурити нетворк“ („Балканска безбедносна мрежа“).Радовима на „супротстављању руском информативном рату у региону“, што је заправо покушај потпуног америчког овладавања овдашњим медијским простором, руководе Џон Капело, виши сарадник за војна питања у Фондацији за одбрану демократије (ФДД) и некадашњи амерички војни аташе у амбасадама САД у Србији и у Израелу, и Данијел Шунтер, директор невладине организације Евроатлантска иницијатива (ЕАИ) из Београда.На пројекту су ангажовани и Сектор НАТО-а за јавну дипломатију из Брисела и Канцеларија НАТО-а за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду.
Финансирање пројекта, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (НЕД), која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (УСЕУЦО).
Очекује се да ће свој допринос дати и дипломатски представници Немачке, Канаде и Норвешке, као и Словеније преко пуковника у пензији Антона Туње, некадашњег војног аташеа Словеније у Србији.
Ти планови за дипломатско-војно-пропагандну агресију Запада на Србију, иначе, проистичу из Закона о супротстављању дестабилизујућим активностима Ирана, који је у Конгресу САД усвојен 27. јула.
Њиме је предвиђено и оснивање поменутог антируског пропагандног фонда од 250 милиона долара, који, како је наведено у закону, осим у Србији треба да буде искоришћен за сузбијање руског утицаја и у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, Македонији, Молдавији, у тзв. држави Косово и у Украјини, као и у чланицама НАТО-а и ЕУ које су „рањиве на утицај Руске Федерације“.
Механизам спровођења мрежног рата Запада у Србији
Генерално, Запад у тренутној офанзиви која траје прошле и ове године (2017. И 2018.), заснива своју кампању на синхронизованом деловању троугла који чине: 1. Политичке групације и странке 2. Средства јавног информисања (електронска, писана, портали и планске кампање на др. мрежама) 3. Невладин сектор (разни инстиути, групе за борбу за остварење циљева и права разноразних група, аналитичке групе, аналитичари појединци). Ова пирамида увек делује оркестрирано и међусобно усклађено, има исте стратешке циљеве који су анти трацицијског, анти идентитетског, анти породичног, анти државног и анти националног и либералног карактера (уз залагање за средњорочно и дугорочно демографско ослабљивање Србије путем абортуса, пропагирања хомосексуализма и феминизма и залагања за увоз миграната) и има исте изворе и канале финансирања (трагови финансија увек и непогрешиво воде ка финансијско политичким центрима који се налазе унутар дубоке државе САД-а и сателита). У овом тренутку, мрежа за остваривање ових стратешких циљева је врло развијена обзиром да плански делује у нашој држави од 1995. (пре тога мање интензивно и спорадично јер се тада обрачун са Србијом у оквиру СРЈ и Србије и Црне Горе спроводио видљивим и конкретним средствима тзв „тврде моћи“ – економски ембарго, спорадична примена војне силе као у случају бомбардовања Републике Српске). Коначни циљ овог мрежног рата Запада против Србије је промена идентитета нације наметнута споља и успостављање апсолутне економске и политичке контроле споља. Први елемент стоји у функцији другог. Типичан пример једне операције мрежноцентричног рата је следећи: САД оснива и финансијски помаже одређену „независну институцију“ у Србији (нпр организацију за посматрање изборног процеса). Истовремено оснива и финансијски подржава лепезу прозападних и анти државних медија у Србији. У контексту када је то потребно, нпр плана владе САД (или одрђеног финансијско политичког центра унутар дубоке државе САД) за обарање власти у Србији која није у складу са пројектованим намерама САД, примењује се следећа операција. У ситуацији избора у Србији, „независни“ медији под контролом САД-а оркестрирано покрећу тему лажирања избора, а као аргумент користе тенденциозне и фалсификоване извештаје од тобожњег „објективног посматрача“ – мало пре поменуте организације за посматрање избора или сличног експертског тела, такође инсталираног и финансираног од стр САД-а. Истовремено, губитници на изборима – странке и политичке групе финансијски подржане од САД са либералном, анти државном платформом, почињу да се буне, излазе на улице, демонстрирају, а о томе извештавају претходно поменути медији. Пример показује један типичан метод деловања троугла за организовање операције унутар мрежноцентричног рата. Наравно, примери синхронизованог деловања ових елемената за вођење мрежног рата могу бити и други не нужно у вези са изборима, већ са неким другим пројектованим циљем САД-а или финансијско политичких центара унутар дубоке државе ове земље.
Елемент виртуелног (измишљеног) непријатеља
У мрежноцентричном рату постоје сви елементи који постоје и у конвенционалним ратовима из прошлости, но природа или суштина тих елемената се мења. Александар Дугин у делу „Мрежни ратови“ говори о промени суштине или природе основних елемената рата током еволуције од конвенционалних ратова ка мрежним ратовима. Па у том контексту он спомиње три елемента: зону вођења рата, метод успостављања контроле и противника. Сви ови елементи се суштински разликују у концвенционалним (историјским) ратовима и мрежноцентричним ратовима (својственим садашњој ери хегемоније).
Можда је за нас у овом контексту најважнији елемент противника. Противник је у конвенционалним ратовима био конкретан, опипљив и постојећи у физичком смислу. Супротно томе, у савременим мрежним ратовима, противник постаје виртуелан, баш као што је и сам мрежни рат. Механизам планирања мрежног рата подразумева измишљеног противника. Овакав противник хегемону, стратегу мрежне операције – САД-у даје апсолутну слободу да одабере сопствену реакцију, тобоже одбрамбену, на виртуелног (непостојећег) противника као и да се одлучи којим интензитетом ће се обрачунати са њим. Добра илустрација је инструментализација Ал каиде од стране САД-а како би се започела два рата – у Афганистану и у Ираку. Стратези мрежног рата у САД су поступно хипертрофирали значај и стварну опасност од Ал каиде у јавности како би као последицу овога себи омогућили започињање два рата и уништење нападнутих држава након свега два срушена солитера у Њујорку. Истовремено, постоје озбиљне индикације да су безбедносне службе САД намерно ово (у посредном смислу) допустиле, сводећи своје процедуре на нижи ниво како би нека терористичка акција на територији САД била могућа.
Други пример је у вези са нашом земљом. Након објаве „да ће се САД интензивније укључити у политичке процесе на западном Балкану и у Србији“ из јула 2017. године, од краја лета исте године сусрели смо се са мрежном операцијом „обрачуна са опасношћу од повампирења фашизма у Србији“. Ова операција, стратешки дефинисана у САД, на терену је спроведена синхронизованим деловањем три елемента за спровођење мрежних операција – ултралибералних прозападних медија у Србији (КРИК, БИРН, Вајс, Балкан инсајт, Данас, Време, НИН, Блиц, Слободна Европа, Н1 и други), невладиних организација и политичких антидржавних и прозападних политичких испостава у Србији (Нова странка, Демократска странка и друге). Операција је почела нападом на стране грађане који су на овај или онај начин помогли Србији и одржању српског народа на КиМ. Под ударом Нове странке у скупштини, а истовремено и координисаном медијском кампањом од стране КРИКа, БИРНа, Данаса, НИНа су се нашли британски држављани господа Џим Досон и Ник Грифин (посета КиМ лета 2017. ради испоруке хуманитарне помоћи српским енклавама и манастирима и ради стицања информација о о организовању одбране Срба од евентуалног шиптарског насиља сличног погрому из 2004.) и, нешто касније, Француз, господин Арно Гујон (ради испоруке тона и тона хуманитарне помоћи за Србе у покрајини). Под ударом су се нашли и домаћи родољубиви покрети и појединци, узгред – сасвим различитих провенијенција и полазишта. Једини заједнички именитељ им је то што су родољуби. Под ударом су се нашли Алтернатива, 1389. и Миша Вацић и неколико других покрета. Ситуација која је најтипичнији могућ пример измишљања виртуелног противника како би се успоставила хегемонија и апсолутна контрола у јавном и политичком простору Србије од стране САД и сателита из атлантистичког корпуса држава, је био парастос Милану Недићу када је потпуно маргинална шачица националиста који немају никакав утицај покушала да положи цвеће и ода почаст генералу. Наколико десетина припадника сасвим занемарљивих група је доживела такав јавни линч од стране медија који спроводе америчке мрежне операције у Србији да је то наликовало као да се Србија поново нашла под озбиљном претњом споља, налик оној из 1999-те (узгред од истих оних земаља које сад мрежном кампаљом настоје да насилно остваре „преумљење“ Срба и Србије). Но прави стратешки циљ је постићи редефинисање појмова у јавној сфери у Србији. У погледу тога да било шта, чак и најбенигније, што је родољубивог карактера, буде дефинисано као „фашизам“ или „неонацизам“, ма колико то било апсурд само по себи обзиром да је српски национализам увек антифашистичке провенијенције обзиром на историјско наслеђе (траљавост америчких стратега који не познају специфичности контекста српског национализма). Дакле, непријатељ је измишљен (фашизам у Србији) како би се имао аргумент за сузбијање сваке врсте родољубивог понашања и мишљења. Уколико се неки родољубиви исказ појави у јавном простору, или неки родољубиви пројект спроведе у дело, као нпр. Хуманитарна помоћ угроженим Србима у енклавама јужно од Ибра, он ће аутоматски добити квалификацију „фашизма“ или „екстрмне деснице“. Сасвим парадоксално и карикатурално, они који родољубима у Србији настоје да импутирају овај „злочин мисли“, да употребимо аналогију са Орвеловим писанијем, су исти они који су Србе засули бомбама одвојивши им илеганло, мимо УН, део територије 1999-те године.
Демократски принцип је често данас инструментализован од стране стратега мрежних ратова како би се срушила сувереност државе која је циљ напада. У контексту мрежноцентричних ратова, сам принцип свеопште демократичности је доведен у сучељену позицију са принципом суверености.
Неопходна је системска реакција државе на мрежноцентричне ратове који се воде против ње. Потребно је координирано деловање највиших органа државе, политичких структура, безбедносних и обавештајних служби, стручњака и теоретичара у вези са овим инструментом Запада чија је искључива намена укидање суверенитета и наметање апсолутне хегемоније.
Дејан Дамњановић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Србија се налази у ситуацији изложенисти интензивном нападу унутар мрежног (мрежноцентричног) рата који воде одређени финансијско – политички центри против наше државе још од средине деведесетих година. Сви ови финансијско – политички центри се налазе на Западу, унутар атлантистичког геополитичког корпуса, углавном у САД. Њихова заједничка идеолошка подлога је ултралиберализам и разарање свих традицијских елемената нашег идентитета. Међутим мреже које они контролишу се протежу глобално а користе се за вођење рата у државама које ти центри опажају као непријатеље и које нападају. Мреже које они користе обухватају све сегменте друштвеног организма држава које су циљ напада. Сам појам мреже се односи на лепезу органа, институција, организација, средстава масовног информисања (сми, у даљем тексту), појединаца и политичких група (странака), фондација, друштвених група, религиозних група, етничких мањина, ИТ фирми које заједно делују са истом агендом стратешких циљева и који су финансирани од стране истих финансијско – политичких центара чија је одређена мрежа инструмент. Тешко да се након колапса Варшавског пакта, а поготово након првих мрежних кампања (рат у Југославији и Заливу) може говорити о одређеној држави или савезу држава које представљају окосницу вођења рата обзиром да у садашњем глобалном контексту ратове више не планирају и не воде државе или нације, као до пре неколико деценија, већ одређени финансијско – политички центри који употребљавају државу (државе) као само један од инструмената за вођење мрежног рата (појмови хибридног и асиметричног рата се делом преклапају са појмом мрежног рата) а природа самих финансијско политичких центара који заиста припремају и воде мрежни рат је над- национална и над- државна. У време биполарног геостратешког контекста у деценијама након Другог светског рата, глобална конфронтација је била заснована на идеји одвраћања путем нуклеарног арсенала суперсила. Два блока држава су била јасно међусобно подељена и разграничена. Садашњи контекст, након колапса источног блока и прерастања САД-а у светског хегемона је заснован на инфилтрацији САД-а у све сегменте друштвеног организма држава које они контролишу или у којима настоје да успоставе своју контролу. А све у функцији успостављања потпуне политичке, економске и идеолошке хегемоније. Оружани сукоби данас представљају само један мањи део методологије успостављања контроле и хегемоније. Добра илустрација овога је доктрина Герасимова, који је у својој анализи из 2013. изнео податак да се у савременом глобалном контексту само „20 % ратова води оружаним средствима“. Мрежни рат, дакле комбинује војну и дипломатску силу („тврда моћ“) са средствима деловања на медијском, друштвеном, доктринарном тј идеолошком (обрачун са свим саставним традиционалним друштвеним елементима помоћу разарања породице, феминизам, маргинализације улоге мушкарца у друштву, атеизам, либерализам , измишљене категорије „рода“ која треба да замени пол и друге…), финансијском, културном и ИТ плану („мека моћ“). Пракса је показала да је доктрина мрежног рата коју Запад спроводи махом кроз „меку моћ“ вишеструко ефикаснија него искључива примена дипломатског или војног притиска који је био својствен ратовима у прошлости.
Потребно је у неколико речи јасније дефинисати појам „финансијско-политички центар“ који стоји иза савременог мрежног рата. Субјекат који припрема и води рат у атлантистичком корпусу данас није нужно, за разлику од ранијих времена, држава, већ матична држава у којој се овај центар налази постаје такође инструмент – оружје у рукама одређеног финансијско-политичког центра. Матична држава (или њени структурални елементи, нпр обавештајне службе), у савременом контексту најчешће се ради о САД представља инструмент или оружје вишег реда, налик командном центру док умрежени елементи друштва у држави која се напада мрежним ратом представљају инструменте нижег реда, налик јединицама на првој линији у класичном рату. Финансијско-политички центри који данас остварују своје мрежне кампање у целом свету припадају махом тзв „дубокој држави“ САД-а или се простиру кроз „дубоке државе“ САД-а и неколико њених финансијски најмоћнијих савезника (Велика Британија пре свега). Дакле од кључне је важности имати јасно опажање да на Западу унутар атлантистичког геополитичког корпуса не води држава више рат, већ групација која државу користи као оружје. У конкретним терминима, говоримо о конгломерату крупне индустрије у САД-у, махом војне, и политичких и војних савезника овог финансијског лобија. Интересантна околност је да смо након избора Доналда Трампа у САД-а, сведоци међусобне конфронтације елемената америчке дубоке државе, по први пут након 1945.
Садашњу ситуацију глобалне хегемоније Запада је можда најтачније дефинисати као рат идеје профита против целог света. Јер то стање рата обезбеђује још већи профит. Држава, као нешто што смета развоју идеје профита, је постала анахронизам…
Без намере да улазимо у прешироку анализу на овом месту, обзиром да је наша тема у овом тексту ужа – мрежни рат који Запад води у Србији, споменимо само неке примере за учешће крупног финансијског лобија САД-а у организовању мрежних ратова у другим државама.. Пример који се односио на ранији период, одмах након распада СССР-а и Варшавског пакта а за циљ је имао моделовање идентитета народа земаља бившег источног блока и, следствено, њихову економску и политичку колонизацију, је финансијски мешетар Џорџ Сорош и његов инструмент „Фонд за отворено друштво“. Сорош у овом тренутку постаје све мање битан и све мање се користи у мрежном рату Запада против држава бившег источног блока. Пример новог, врло битног, играча у овом смислу је из америчке кампање мрежног рата у Украјини непосредно пре планске дестабилизације ове земље спроведене на „евромајдану“. Реч је о Пјеру Омидијару, мултимилијардеру из САД који се у САД доселио из Француске а иранског је порекла (стара иранска емиграција). 2004, он оснива Омидијар нетворкс (Omidiyar networks) фондацију са идејом инвестирања и добротворног помагања одређених пројеката, наравно у иностранству а не у САД-у. Пројекти у које је највише инвестирао су се односили на масовне медије и информације. 2010, он иницира пројекат истраживачког новинарства (овај вид новинарства постаје у годинама које ће наступити песница и стуб за вођење мрежних ратова које Запад води). Омидијар нетворкс 2011. оснива у Украјини пројекат „Центар УА“ у који одмах улаже 1.335.000 америчких долара а додатних 770.000 у 2013. Званично, новац је био уложен у истраживање „транспарентности“ рада владе Украјине, но већи део средстава је уложен у пројекте, средства јавног информисања и организације, наравно са „либералним“, „демократским“ предзнаком, реално усмерене на разбијање владе и политичког интегритета легално изабраног Виктора Јануковича који је претходно најавио преиспитивање споразума о асоцијацији са ЕУ. Убрзо, током немира на самом Мајдану, почела је да се гура наратив о „корумпираности владе“ Јануковича. Главни официр Омидијара у самој Украјини био је Украјинац Анатолиј Рибачук (образован на Западу, стажирао на Вол стриту, радио у сектора финансија у Лондону). 2007, он у Кијеву оснива Евроатланстски универзитет са јасном про ЕУ и про НАТО оријентацијом. Заједно са П. Омидијаром и значајно суфинансиран од њега, он учествује у оснивању на терену мреже невладиних организација чија је једина функција подривање интегритета легално изабране владе и председника државе. Отворено насиље на Мајдану је било плански темпирано након вишегодишње мрежне операције припреме, агресија је ескалирала а последица је била да је Јанукович напустио земљу, а пројектована смена власти је успешно спроведена од стране САД-а. Један од кључних финансијера операције унутар Украјине је био Пјер Омидијар, „човек који ради руку под руку са владом САД, да би се мешао у рад страних влада, кофинансирајући промену режима влада познатим инструментима америчке империје…“ . Неки од најближих сарадника и најужи Омидијаров круг су: Марк Андерсен, Роберт Пол и Питер Тил, отворени либертаријанац који финансира (лобира) одређене политичаре у САД залажући се за ултралиберална начела рода као замене за пол, феминизма, легализације содомије, педофилије и хомосексуалних бракова…
Контекст који се односи на мрежни рат Запада према Србији је битно дефинисан прошлогодишњом одлуком конгреса САД „о већем ангажовању на Балкану и супротстављању руском утицају“. Проблем настпа што се та мрежна операција не односи само на руски утицај у Србији у политичком или стратешком погледу, већ и на ударац на суштинске елементе српског идентитета који нису ни у каквој вези са политиком. Под ударом се налази традиционална породица, однос између полова, дефиниција полног идентитета, патријаргхални морал и сам однос према нацији и држави. Средњорочни и дугорочни циљ овога је ослабљивање националног ткива у наступајућим генерацијама. Из овог разлога, утицај који путем мрежног рата Запад спроводи у Србији је вишеструко штетнији и опаснији од било каквог другог утицаја, па и руског, обзиром да се ти други утицаји не односе на било шта осим политике, стратегије и економије. Супротно томе, Запад настоји, поред ова три утицаја и да промени српско биће и уништи сам српски традиционални идентитет.
Пар конкретних података…
Конгрес САД за фискалну 2018. и 2019. доделио значајна средства намењена Фонду за супротстављање руском утицају,Увелико су у току припреме за лансирање пројекта „Супротстављање руској кампањи дезинформисања на Балкану“, који би требало да стартује крајем ове или почетком наредне године покретањем „регионалног медијског центра за питања одбране и безбедности“ под радним називом „Балкан секјурити нетворк“ („Балканска безбедносна мрежа“).Радовима на „супротстављању руском информативном рату у региону“, што је заправо покушај потпуног америчког овладавања овдашњим медијским простором, руководе Џон Капело, виши сарадник за војна питања у Фондацији за одбрану демократије (ФДД) и некадашњи амерички војни аташе у амбасадама САД у Србији и у Израелу, и Данијел Шунтер, директор невладине организације Евроатлантска иницијатива (ЕАИ) из Београда.На пројекту су ангажовани и Сектор НАТО-а за јавну дипломатију из Брисела и Канцеларија НАТО-а за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду.
Финансирање пројекта, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (НЕД), која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (УСЕУЦО).
Очекује се да ће свој допринос дати и дипломатски представници Немачке, Канаде и Норвешке, као и Словеније преко пуковника у пензији Антона Туње, некадашњег војног аташеа Словеније у Србији.
Ти планови за дипломатско-војно-пропагандну агресију Запада на Србију, иначе, проистичу из Закона о супротстављању дестабилизујућим активностима Ирана, који је у Конгресу САД усвојен 27. јула.
Њиме је предвиђено и оснивање поменутог антируског пропагандног фонда од 250 милиона долара, који, како је наведено у закону, осим у Србији треба да буде искоришћен за сузбијање руског утицаја и у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, Македонији, Молдавији, у тзв. држави Косово и у Украјини, као и у чланицама НАТО-а и ЕУ које су „рањиве на утицај Руске Федерације“.
Механизам спровођења мрежног рата Запада у Србији
Генерално, Запад у тренутној офанзиви која траје прошле и ове године (2017. И 2018.), заснива своју кампању на синхронизованом деловању троугла који чине: 1. Политичке групације и странке 2. Средства јавног информисања (електронска, писана, портали и планске кампање на др. мрежама) 3. Невладин сектор (разни инстиути, групе за борбу за остварење циљева и права разноразних група, аналитичке групе, аналитичари појединци). Ова пирамида увек делује оркестрирано и међусобно усклађено, има исте стратешке циљеве који су анти трацицијског, анти идентитетског, анти породичног, анти државног и анти националног и либералног карактера (уз залагање за средњорочно и дугорочно демографско ослабљивање Србије путем абортуса, пропагирања хомосексуализма и феминизма и залагања за увоз миграната) и има исте изворе и канале финансирања (трагови финансија увек и непогрешиво воде ка финансијско политичким центрима који се налазе унутар дубоке државе САД-а и сателита). У овом тренутку, мрежа за остваривање ових стратешких циљева је врло развијена обзиром да плански делује у нашој држави од 1995. (пре тога мање интензивно и спорадично јер се тада обрачун са Србијом у оквиру СРЈ и Србије и Црне Горе спроводио видљивим и конкретним средствима тзв „тврде моћи“ – економски ембарго, спорадична примена војне силе као у случају бомбардовања Републике Српске). Коначни циљ овог мрежног рата Запада против Србије је промена идентитета нације наметнута споља и успостављање апсолутне економске и политичке контроле споља. Први елемент стоји у функцији другог. Типичан пример једне операције мрежноцентричног рата је следећи: САД оснива и финансијски помаже одређену „независну институцију“ у Србији (нпр организацију за посматрање изборног процеса). Истовремено оснива и финансијски подржава лепезу прозападних и анти државних медија у Србији. У контексту када је то потребно, нпр плана владе САД (или одрђеног финансијско политичког центра унутар дубоке државе САД) за обарање власти у Србији која није у складу са пројектованим намерама САД, примењује се следећа операција. У ситуацији избора у Србији, „независни“ медији под контролом САД-а оркестрирано покрећу тему лажирања избора, а као аргумент користе тенденциозне и фалсификоване извештаје од тобожњег „објективног посматрача“ – мало пре поменуте организације за посматрање избора или сличног експертског тела, такође инсталираног и финансираног од стр САД-а. Истовремено, губитници на изборима – странке и политичке групе финансијски подржане од САД са либералном, анти државном платформом, почињу да се буне, излазе на улице, демонстрирају, а о томе извештавају претходно поменути медији. Пример показује један типичан метод деловања троугла за организовање операције унутар мрежноцентричног рата. Наравно, примери синхронизованог деловања ових елемената за вођење мрежног рата могу бити и други не нужно у вези са изборима, већ са неким другим пројектованим циљем САД-а или финансијско политичких центара унутар дубоке државе ове земље.
Елемент виртуелног (измишљеног) непријатеља
У мрежноцентричном рату постоје сви елементи који постоје и у конвенционалним ратовима из прошлости, но природа или суштина тих елемената се мења. Александар Дугин у делу „Мрежни ратови“ говори о промени суштине или природе основних елемената рата током еволуције од конвенционалних ратова ка мрежним ратовима. Па у том контексту он спомиње три елемента: зону вођења рата, метод успостављања контроле и противника. Сви ови елементи се суштински разликују у концвенционалним (историјским) ратовима и мрежноцентричним ратовима (својственим садашњој ери хегемоније).
Можда је за нас у овом контексту најважнији елемент противника. Противник је у конвенционалним ратовима био конкретан, опипљив и постојећи у физичком смислу. Супротно томе, у савременим мрежним ратовима, противник постаје виртуелан, баш као што је и сам мрежни рат. Механизам планирања мрежног рата подразумева измишљеног противника. Овакав противник хегемону, стратегу мрежне операције – САД-у даје апсолутну слободу да одабере сопствену реакцију, тобоже одбрамбену, на виртуелног (непостојећег) противника као и да се одлучи којим интензитетом ће се обрачунати са њим. Добра илустрација је инструментализација Ал каиде од стране САД-а како би се започела два рата – у Афганистану и у Ираку. Стратези мрежног рата у САД су поступно хипертрофирали значај и стварну опасност од Ал каиде у јавности како би као последицу овога себи омогућили започињање два рата и уништење нападнутих држава након свега два срушена солитера у Њујорку. Истовремено, постоје озбиљне индикације да су безбедносне службе САД намерно ово (у посредном смислу) допустиле, сводећи своје процедуре на нижи ниво како би нека терористичка акција на територији САД била могућа.
Други пример је у вези са нашом земљом. Након објаве „да ће се САД интензивније укључити у политичке процесе на западном Балкану и у Србији“ из јула 2017. године, од краја лета исте године сусрели смо се са мрежном операцијом „обрачуна са опасношћу од повампирења фашизма у Србији“. Ова операција, стратешки дефинисана у САД, на терену је спроведена синхронизованим деловањем три елемента за спровођење мрежних операција – ултралибералних прозападних медија у Србији (КРИК, БИРН, Вајс, Балкан инсајт, Данас, Време, НИН, Блиц, Слободна Европа, Н1 и други), невладиних организација и политичких антидржавних и прозападних политичких испостава у Србији (Нова странка, Демократска странка и друге). Операција је почела нападом на стране грађане који су на овај или онај начин помогли Србији и одржању српског народа на КиМ. Под ударом Нове странке у скупштини, а истовремено и координисаном медијском кампањом од стране КРИКа, БИРНа, Данаса, НИНа су се нашли британски држављани господа Џим Досон и Ник Грифин (посета КиМ лета 2017. ради испоруке хуманитарне помоћи српским енклавама и манастирима и ради стицања информација о о организовању одбране Срба од евентуалног шиптарског насиља сличног погрому из 2004.) и, нешто касније, Француз, господин Арно Гујон (ради испоруке тона и тона хуманитарне помоћи за Србе у покрајини). Под ударом су се нашли и домаћи родољубиви покрети и појединци, узгред – сасвим различитих провенијенција и полазишта. Једини заједнички именитељ им је то што су родољуби. Под ударом су се нашли Алтернатива, 1389. и Миша Вацић и неколико других покрета. Ситуација која је најтипичнији могућ пример измишљања виртуелног противника како би се успоставила хегемонија и апсолутна контрола у јавном и политичком простору Србије од стране САД и сателита из атлантистичког корпуса држава, је био парастос Милану Недићу када је потпуно маргинална шачица националиста који немају никакав утицај покушала да положи цвеће и ода почаст генералу. Наколико десетина припадника сасвим занемарљивих група је доживела такав јавни линч од стране медија који спроводе америчке мрежне операције у Србији да је то наликовало као да се Србија поново нашла под озбиљном претњом споља, налик оној из 1999-те (узгред од истих оних земаља које сад мрежном кампаљом настоје да насилно остваре „преумљење“ Срба и Србије). Но прави стратешки циљ је постићи редефинисање појмова у јавној сфери у Србији. У погледу тога да било шта, чак и најбенигније, што је родољубивог карактера, буде дефинисано као „фашизам“ или „неонацизам“, ма колико то било апсурд само по себи обзиром да је српски национализам увек антифашистичке провенијенције обзиром на историјско наслеђе (траљавост америчких стратега који не познају специфичности контекста српског национализма). Дакле, непријатељ је измишљен (фашизам у Србији) како би се имао аргумент за сузбијање сваке врсте родољубивог понашања и мишљења. Уколико се неки родољубиви исказ појави у јавном простору, или неки родољубиви пројект спроведе у дело, као нпр. Хуманитарна помоћ угроженим Србима у енклавама јужно од Ибра, он ће аутоматски добити квалификацију „фашизма“ или „екстрмне деснице“. Сасвим парадоксално и карикатурално, они који родољубима у Србији настоје да импутирају овај „злочин мисли“, да употребимо аналогију са Орвеловим писанијем, су исти они који су Србе засули бомбама одвојивши им илеганло, мимо УН, део територије 1999-те године.
Демократски принцип је често данас инструментализован од стране стратега мрежних ратова како би се срушила сувереност државе која је циљ напада. У контексту мрежноцентричних ратова, сам принцип свеопште демократичности је доведен у сучељену позицију са принципом суверености.
Неопходна је системска реакција државе на мрежноцентричне ратове који се воде против ње. Потребно је координирано деловање највиших органа државе, политичких структура, безбедносних и обавештајних служби, стручњака и теоретичара у вези са овим инструментом Запада чија је искључива намена укидање суверенитета и наметање апсолутне хегемоније.
Дејан Дамњановић
МРЕЖНОЦЕНТРИЧНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ СРБИЈЕ - Видовдан Магазин |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Десет руских цитата о агресији НАТО на Југославију 1999.
Десет руских цитата о агресији НАТО на Југославију 1999.
У овој ретроспективи Russia Beyond подсећа на упечатљиве изјаве руских званичника, новинара и блогера о НАТО бомбардовању 1999. године, изречене током последњих пар година.
Током агресије на Западу су преовлађивале хушкачке антисрпске изјаве и ратни покличи. Ни 19 година касније мишљења западне јавности о овој теми нису се знајчајније измиенила. Нужност бомбардовања Србије и Црне Горе тамо се не доводи у питање, а благе осуде понашања НАТО-а могу се срести веома ретко.
Са друге стране, по многим питањима подељена руска јавност према НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе заузела је јединствен и веома критичан став. Тема НАТО агресије на СРЈ је и данас актуелна у Русији, а мишљења у односу на 1999. годину остала су готово непромењена. Изабрали смо 10 упечатљивијих оцена истакнутих представника политичког, друштвеног, економског и културног живота Русије о НАТО агресији на СРЈ, изречених током претходних неколико година.
Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Русије (новембар 2017.)
„Константно подржавамо народ Србије по питању Косова, проблему који је у многоме изазван агресијом спољних снага и непрестаним мешањем у унутрашње послове бивших република Југославије од стране НАТО-а. Желим да вас уверим у то да Србија може и даље да рачуна на подршку Русије. За своју многовековну историју Србија је пуно пута била објекат грубог спољног притиска. Ми, Руси, никада нећемо заборавити трагичну агресију на вашу земљу 90-их година, чији су резултат распарчавање суверене европске државе и насилне промене унутрашњих европских политичких граница.“
Сергеј Лавров, министар спољних послова Руске Федерације (у изјави за телевизију Россия, 1. октобар 2016.)
„Агресија против Југославије, наравно, није била ништа друго него агресија. Осим тога, био је први оружани напад на суверену државу у Европи послије 1945. године. Ако већ говоримо о томе сада у контексту онога што се догађа у Сирији, наши западни партнери, пре свега Американци, па и Британци, већ у својој хистерији упућују јавне увреде, употребљавајући изразе као што је „варварство и ратни злочин“. Подсећам да је агресија против Савезне Републике Југославије подразумевала нападе на велики број цивилних објеката, укључујући између осталог и телевизију Србије, мостове преко којих су ишли путнички возови и много тога другог. Нико тада није мислио на хиљаде убијених, од којих неколико стотина деце, и на 250 000 избеглица.“
Александар Лукашевич, стални представник РФ при ОЕБС-у (на заседању Сталног савета ОЕБС-а, 24. марта 2017.)
„По најскромнијим прорачунима, за 78 дана бомбардовања снаге НАТО-а су на Југославију бациле укупно 2.300 ракета и 14.000 бомби. У ваздушним нападима је погинуло око 2.000 цивила, укључујући и децу, а више хиљада особа је рањено и нестало. На мети 'хуманитарног бомбардовања' НАТО-а су се нашли и објекти цивилне инфраструктуре – преко 1.500 насеља, фабрике, 60 мостова, саобраћајни чворови, електране и далеководи, 30% свих школа и око 100 споменика. Материјална штета агресије, према оцјенама српских експерата, износи од 60 до 100 милијарди долара, што је велики терет за економију земље. У бомбардовању су примњене бојеве главе са осиромашеним уранијумом, и то је главни разлог онколошких болести на бомбардованим подручјима, тако да и данас због тога умиру потпуно невини људи.“
Петар Толстој, потредседник руске Думе (Београд, 24. март 2017.)
„Данас сам у Србији да заједно са целом земљом одам пошту жртвама бомбардовања 1999. године. То је било прво глобално кршење међународног права од стране Запада. Малена Србија је прва примила тај ударац. Русија у том тренутку није могла помоћи Србији, али наше срце је увек било са српским народом.“
Пројектили са ураном не „спљоште“ се приликом удара у зграду или блиндирани циљ. Напротив, језгро од урана приликом удара постаје још „оштрије“. После пробијања оклопа остаци језгра се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклопног транспортера, пунећи кабину отровним гасовима.
Пројектили са ураном не „спљоште“ се приликом удара у зграду или блиндирани циљ. Напротив, језгро од урана приликом удара постаје још „оштрије“. После пробијања оклопа остаци језгра се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклопног транспортера, пунећи кабину отровним гасовима.
Getty Images/Fotobank
Сергеј Железњак, депутат руске Думе (24. март 2016.)
„Данас ми одајемо пошту жртвама агресије НАТО-а на Југославију 1999. године. Заједно са народом Србије и Црне Горе жалимо све који су погинули под бомбама НАТО-а у Београду и Новом Саду, Нишу и Панчеву, Варварину и Мурину, Алексинцу и Куршумлији и многим другим југословенским градовима и селима. Одајемо пошту онима који су храбро пали, са оружјем у рукама бранећи Југославију од моћног агресора. Делимо бол са свима који су у том рату задобили повреде, изгубили своје ближње, остали без крова над главом, или били принуђени да у страху од истребљења заувек напусте своја огњишта.“
Владимир Јакунин, државни саветник првог ранга
(Изјаву дао у септембру 2014. када се налазио на мјесту предсједника „Руских железница“)
„Србија је за мене у време бомбардовања Београда добила изузетно на значају. Пре тога ствари су биле једноставне: постоји, рецимо, Србија, постоји Словачка, постоји Кина и друге земље. Бомбардовање 1999. је све променило – и до данас ме душа боли због тога. Не могу да заборавим снимке људи који су стајали на мостовима, чувајући их од рушења.“
Јегор Кончаловски, познати руски редитељ и филмски продуцент (мај 2017.)
„Србија је од свих постојећих држава у свету највећи пријатељ Русији и руском народу. Нас много тога повезује кроз историју и то у различитим епохама наше историје: у време беле емиграције и у Великом отаџбинском рату – Другом светском рату. За мене је била лична трагедија када је НАТО бомбардовао Србију. Русија тада ништа није могла да учини, јер је била слаба. То је била држава у распадању. Хвала Богу да се сада све променило. Сада то бомбардовање не би могло да се понови, Русија то не би дозволила. Руси и Срби су много слични, по карактеру, емоцијама. Некада је то био један народ.“
Из слободних извора
Александар Коц, ратни извештач (септембар 2014.)
„Манастир Светих Архангела код Призрена се помаља док се возимо по планинским серпентинама. У последњем таласу прогона Срба киднапован је монах Харитон. Његово тело је пронађено послије више од годину дана. У овом крају више нема парохијана. Само је о великим празницима Евица Ђорђевић са ћерком Милицом долазила таксијем. А у Призрен су се враћале пјешке, у знак протеста. Двогодишња Милица је последње српско дете у некадашњој древној престоници православног Косова. Врло упечатљива илустрација уз термин „геноцид“, који се у последње време веома често користи у контексту догађаја у Новорусији.“
Јева Меркурјева, руска блогерка (март 2016.)
„Када су 'демократске бомбе' погодиле кућу мале дjевојчице (Милице Ракић прим аут.) ниједан бриселски евробирократа није заплакао. Међу 'демократским' авионима било је 10 белгијских, 42 италијанска (из домовине расплакане Федерике Могирини која плаче о жртвама терористичког напада у Бриселу) понела су Југославији исте те демократске бомбе, а на италијанској бази је било 559 авиона учесника операције 'Савезничка сила'. Америка и Европа су морале да у име победе 'слободе и демократије' униште државу тог детета, па и само дете.“
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
У овој ретроспективи Russia Beyond подсећа на упечатљиве изјаве руских званичника, новинара и блогера о НАТО бомбардовању 1999. године, изречене током последњих пар година.
Током агресије на Западу су преовлађивале хушкачке антисрпске изјаве и ратни покличи. Ни 19 година касније мишљења западне јавности о овој теми нису се знајчајније измиенила. Нужност бомбардовања Србије и Црне Горе тамо се не доводи у питање, а благе осуде понашања НАТО-а могу се срести веома ретко.
Са друге стране, по многим питањима подељена руска јавност према НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе заузела је јединствен и веома критичан став. Тема НАТО агресије на СРЈ је и данас актуелна у Русији, а мишљења у односу на 1999. годину остала су готово непромењена. Изабрали смо 10 упечатљивијих оцена истакнутих представника политичког, друштвеног, економског и културног живота Русије о НАТО агресији на СРЈ, изречених током претходних неколико година.
Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Русије (новембар 2017.)
„Константно подржавамо народ Србије по питању Косова, проблему који је у многоме изазван агресијом спољних снага и непрестаним мешањем у унутрашње послове бивших република Југославије од стране НАТО-а. Желим да вас уверим у то да Србија може и даље да рачуна на подршку Русије. За своју многовековну историју Србија је пуно пута била објекат грубог спољног притиска. Ми, Руси, никада нећемо заборавити трагичну агресију на вашу земљу 90-их година, чији су резултат распарчавање суверене европске државе и насилне промене унутрашњих европских политичких граница.“
Сергеј Лавров, министар спољних послова Руске Федерације (у изјави за телевизију Россия, 1. октобар 2016.)
„Агресија против Југославије, наравно, није била ништа друго него агресија. Осим тога, био је први оружани напад на суверену државу у Европи послије 1945. године. Ако већ говоримо о томе сада у контексту онога што се догађа у Сирији, наши западни партнери, пре свега Американци, па и Британци, већ у својој хистерији упућују јавне увреде, употребљавајући изразе као што је „варварство и ратни злочин“. Подсећам да је агресија против Савезне Републике Југославије подразумевала нападе на велики број цивилних објеката, укључујући између осталог и телевизију Србије, мостове преко којих су ишли путнички возови и много тога другог. Нико тада није мислио на хиљаде убијених, од којих неколико стотина деце, и на 250 000 избеглица.“
Александар Лукашевич, стални представник РФ при ОЕБС-у (на заседању Сталног савета ОЕБС-а, 24. марта 2017.)
„По најскромнијим прорачунима, за 78 дана бомбардовања снаге НАТО-а су на Југославију бациле укупно 2.300 ракета и 14.000 бомби. У ваздушним нападима је погинуло око 2.000 цивила, укључујући и децу, а више хиљада особа је рањено и нестало. На мети 'хуманитарног бомбардовања' НАТО-а су се нашли и објекти цивилне инфраструктуре – преко 1.500 насеља, фабрике, 60 мостова, саобраћајни чворови, електране и далеководи, 30% свих школа и око 100 споменика. Материјална штета агресије, према оцјенама српских експерата, износи од 60 до 100 милијарди долара, што је велики терет за економију земље. У бомбардовању су примњене бојеве главе са осиромашеним уранијумом, и то је главни разлог онколошких болести на бомбардованим подручјима, тако да и данас због тога умиру потпуно невини људи.“
Петар Толстој, потредседник руске Думе (Београд, 24. март 2017.)
„Данас сам у Србији да заједно са целом земљом одам пошту жртвама бомбардовања 1999. године. То је било прво глобално кршење међународног права од стране Запада. Малена Србија је прва примила тај ударац. Русија у том тренутку није могла помоћи Србији, али наше срце је увек било са српским народом.“
Пројектили са ураном не „спљоште“ се приликом удара у зграду или блиндирани циљ. Напротив, језгро од урана приликом удара постаје још „оштрије“. После пробијања оклопа остаци језгра се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклопног транспортера, пунећи кабину отровним гасовима.
Пројектили са ураном не „спљоште“ се приликом удара у зграду или блиндирани циљ. Напротив, језгро од урана приликом удара постаје још „оштрије“. После пробијања оклопа остаци језгра се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклопног транспортера, пунећи кабину отровним гасовима.
Getty Images/Fotobank
Сергеј Железњак, депутат руске Думе (24. март 2016.)
„Данас ми одајемо пошту жртвама агресије НАТО-а на Југославију 1999. године. Заједно са народом Србије и Црне Горе жалимо све који су погинули под бомбама НАТО-а у Београду и Новом Саду, Нишу и Панчеву, Варварину и Мурину, Алексинцу и Куршумлији и многим другим југословенским градовима и селима. Одајемо пошту онима који су храбро пали, са оружјем у рукама бранећи Југославију од моћног агресора. Делимо бол са свима који су у том рату задобили повреде, изгубили своје ближње, остали без крова над главом, или били принуђени да у страху од истребљења заувек напусте своја огњишта.“
Владимир Јакунин, државни саветник првог ранга
(Изјаву дао у септембру 2014. када се налазио на мјесту предсједника „Руских железница“)
„Србија је за мене у време бомбардовања Београда добила изузетно на значају. Пре тога ствари су биле једноставне: постоји, рецимо, Србија, постоји Словачка, постоји Кина и друге земље. Бомбардовање 1999. је све променило – и до данас ме душа боли због тога. Не могу да заборавим снимке људи који су стајали на мостовима, чувајући их од рушења.“
Јегор Кончаловски, познати руски редитељ и филмски продуцент (мај 2017.)
„Србија је од свих постојећих држава у свету највећи пријатељ Русији и руском народу. Нас много тога повезује кроз историју и то у различитим епохама наше историје: у време беле емиграције и у Великом отаџбинском рату – Другом светском рату. За мене је била лична трагедија када је НАТО бомбардовао Србију. Русија тада ништа није могла да учини, јер је била слаба. То је била држава у распадању. Хвала Богу да се сада све променило. Сада то бомбардовање не би могло да се понови, Русија то не би дозволила. Руси и Срби су много слични, по карактеру, емоцијама. Некада је то био један народ.“
Из слободних извора
Александар Коц, ратни извештач (септембар 2014.)
„Манастир Светих Архангела код Призрена се помаља док се возимо по планинским серпентинама. У последњем таласу прогона Срба киднапован је монах Харитон. Његово тело је пронађено послије више од годину дана. У овом крају више нема парохијана. Само је о великим празницима Евица Ђорђевић са ћерком Милицом долазила таксијем. А у Призрен су се враћале пјешке, у знак протеста. Двогодишња Милица је последње српско дете у некадашњој древној престоници православног Косова. Врло упечатљива илустрација уз термин „геноцид“, који се у последње време веома често користи у контексту догађаја у Новорусији.“
Јева Меркурјева, руска блогерка (март 2016.)
„Када су 'демократске бомбе' погодиле кућу мале дjевојчице (Милице Ракић прим аут.) ниједан бриселски евробирократа није заплакао. Међу 'демократским' авионима било је 10 белгијских, 42 италијанска (из домовине расплакане Федерике Могирини која плаче о жртвама терористичког напада у Бриселу) понела су Југославији исте те демократске бомбе, а на италијанској бази је било 559 авиона учесника операције 'Савезничка сила'. Америка и Европа су морале да у име победе 'слободе и демократије' униште државу тог детета, па и само дете.“
Десет руских цитата о агресији НАТО на Југославију 1999. У овој ретроспективи Russia Beyond подсећа на упечатљиве изјаве руских званичника, новинара и блогера о НАТО бомбардовању 1999. године, изречене током последњих пар година. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Трибина „Милунка Савић – хероина Гвозденог пука“
Трибина „Милунка Савић – хероина Гвозденог пука“
Трибина „Милунка Савић – хероина Гвозденог пука“ одржана у петак 30. марта у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Објашњавајући на почетку трибине зашто се определио за тематику о „Гвозденом пуку“, Граовац је изнео податак да сучетвртину свих одликовања које је добила српска војска током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године добили војници тог пука.А, реч је о свега два одсто војника укупне српске војске.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Трибина „Милунка Савић – хероина Гвозденог пука“ одржана у петак 30. марта у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Објашњавајући на почетку трибине зашто се определио за тематику о „Гвозденом пуку“, Граовац је изнео податак да сучетвртину свих одликовања које је добила српска војска током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године добили војници тог пука.А, реч је о свега два одсто војника укупне српске војске.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Српски Стари Век ''СКЛАВИНИ'' (7526. дерикожа дан двадесет девети)
Српски Стари Век ''СКЛАВИНИ'' (7526. дерикожа дан двадесет девети)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Др Драган Петровић: Народ или сендвич? Ово је битка која одлучује да ли ћемо даље постојати као народ...
Др Драган Петровић: Народ или сендвич? Ово је битка која одлучује да ли ћемо даље постојати као народ!
Ово је битка која одлучује заправо да ли ћемо даље постојати као народ, јер поклањање читавог КиМ, противно резолуцији УН 1244, а посебно жртвовањем и самог севера који је уз сва етничка чишћења и геноциде и даље остао српски и неалбански (а тзв. Заједница српских општина је практично ништа), изгубили бисмо све.
*
Потпуно је јасно да је Бриселским споразумом и његовом операционали-зацијом српски елеменат чак и на северу Косова и Метохије доведен под ингеренције Приштине у оквиру уставног система самопроглашене државе Косово, и, што је у пракси можда чак и важније од тога, да је тиме безбедносним снагама тзв. Косова олакшан приступ и покоравање самог севера, где до тада нису могли да пређу.
Прво – последњих година је, на инсистирање режима у Београду, скинут шут и барикада са средине моста на Ибру, што је дотле онемогућавало да се, сем појединачних пешака, масовно и посебно не са возилима, пређе мост и угрози северни део Митровице и север Косова, који је уз све притиске остао и даље етнички неалбански и поглавито српски, док је сав простор јужно од Ибра практично геноцидно очишћен етнички.
Друго – расформирана је цивилна заштита, где је и до хиљаду дугих цеви било између осталог распоређено код грађана Митровице и севера, заједно са заштитним прслуцима и другом опремом.
Треће – постојећа полиција севера је формално стављена под команду и хијерахију Приштине и тамошњег „министра унутрашњих послова“, плус што је и заменик командира на северу по Бриселском споразуму Албанац, и плус што „полиција севера треба да одражава етничку структуру“, што значи како се она буде мењала временом на штету неалбанаца и Срба, тако ће се мењати и њен састав, односно етничка структура полиције неће бити замрзнута стањем етничке структуре севера када је Бриселски пропис донет, већ ће уважити етничке промене у пракси, које ће свакако бити на штету Срба и нелабанаца.
Да не говоримо да судски систем такође функционише по законима тзв. Косова и да је под ингеренцијама „владе у Приштини“, па стога није ни чудо да албанске јединице долазе на север и малтретирају грађане, повећава се број инцидената, несигурност расте, а убиство Оливера Ивановића, или ово што смо видели са Марком Ђурићем и другим жртвама тортуре, само је једна у низу демонстрација притиска на север, и последица капитулација и уступака које је дао Београд Приштини по питању безбедности грађана севера.
Запаљивање просторија (опозиционог према Вучићу) покрета Отаџбина и друштва српско-руског пријатељства, експлозије и насртаји на поједине Србе и њихово рањавање (случај Савељић и др.) само потврђују повећавање насиља и несигурности на северу од потписивања Бриселског споразума и његова операционализације. До 2013. албанске снаге нису могле да пређу Ибар, па су рецимо 2011. покушали хеликоптером да дођу на Јариње јер су мост на Ибру и остале безбедносне структуре Срба биле за њих представљали непремостиве препреке, а сада захваљујући капитулантским потезима власти у Београду то могу када хоће. То битно мења амбијент и однос снага када се преговара о статусу Косова и Метохије, посебно позиције самог севера.
Представници власти и сам Вучић не спомињу напред наведене ствари у својим бројном монолозима у блокираним медијима, па јавност у Србији и не зна заправо о чему се ради. Наиме, да врх власти има поштене намере према КиМ и самом северу, не би давао те (најблаже речено) уступке (заправо капитулације) после којих су српске позиције битно горе него пре тога. Са друге стране, српска страна није добила ништа практично од свега тога. Да не говоримо да је правно, и са аспекта међународног права, Бриселски споразум практично неважећи, јер, између осталог, по Бечкој конвенцији из 1969. неважећи је онај уговор који је супротан са Уставом једне од потписница, а то је свакако српска страна и важећи Устав Србије из 2006.
Сада је све прешло меру. Након бруталног насртаја приштинских снага, и сваки политичар и одговоран државник би констатовао да Бриселски споразум не важи и да нема никакав интерес за српску страну. Међутим, председник Вучић се држи тог споразума иако српска страна нема никакве користи од њега већ само максималне штете, и без обзира што је он међународно правно из више разлога неважећи од почетка, а ако су неки његови обриси и постојали, сада а и раније је свакако раскинут од албанске стране.
Инсистирање Вучића и власти на Бриселском споразуму је опасан антидржавни потез, посебно ако имамо у виду да је и тзв. Заједница српских општина заправо фарса и да она не нуди српској страни апсолутно ништа, сем признавање и утапање у тзв. Косово и сигурно етничко чишћење и исељење Срба у кратком року, које би било институционално постављено и без икакве шансе да се они бране и да се Србија стави у ситуацију заштите.
До Бриселског споразума, за Србију и већи део света север Косова свакако је био део државе Србије и у пракси и де јуре (а остатак КиМ и де јуре), па је након тога званични Београд омогућио албанској страни и продор и стављање шапе и на север. Ако би се сада констатовало да је Бриселски споразум мртав, то би била шанса да се макар део његових катастрофалних последица за српску страну умањи и стекне нека перспектива. Међутим, како Вучић обмањује јавност око суштине Заједнице српских општина, и чак постоје индиције да је спреман да спроведе тоталну капитуалацију са несагледивим поседицама око омогућавања Косову столице у ОУН преко обавезујућег уговора уз посредство ЕУ, последњи је тренутак да се нешто предузме да се то заустави.
У том правцу за све грађани, организације, удружења, физичка и правна лица, који се противе давању тзв. Косову столице у ОУН преко обавезујућег споразума, и који јасно виде опасност од даљег примењивања Бриселског споразума, мислим да би у овако кратком року било неопходно и могуће урадити следеће:
– Да сви правници и стручна лица политиколошке и правне области пре свега треба да се изјасне о суштини Бриселског споразума, и посебно суштини Заједнице српских општина која је фарса, дакле не оно што контролисани медији желе да прикажу јавности. Било каква стручна дебата која има иоле додира са професионалношћу доћи ће до закључака које ће помоћи јавности да упозна суштину и Бриселског споразума и његове операционализације, те посебно тзв. Заједнице српских општина. Овде посебан значај имају струковна удружења правника и др.
– Да се сва удружења, политичке организације, без обзира на идеолошко и политичко опредељење, изјасне по питању могућности да тзв. Косово уђе у ОУН преко тзв. обавезујућег споразума, ненадокнадивости и штетности таквог потеза, и да покажу спремност да међусобно сарађују у правцу спречавања тог издајничког, противуставног чина.
– Да се јавности представе постојеће петиције и иницијативе попут Народне резолуције, Петиције за одбрану КиМ и др., јер су то драгоцени елементи који могу помоћи да се блокира и оспори потенцијални велеиздајнички и антиуставни чин. Већи део јавности уопште не зна за постојање ових резолуција-петиције због медијске и тзв. меке окупације Србије.
– Да стручњаци, истакнути појединци, српска елита, организује учешће на трибинама и обраћањима народу преко доступних медија, укључујући и интернет, у објашњењу ситуације око КиМ, јер је највеће оружје наших непријатеља медијска блокада, за коју ће свакако морати да се одговара и да се ово стање недемократско пренебрегне. Отуда је одговорност медија огромна, посебно у предстојећем расплету.
– Да се организују манифестације, почевши од перфоманса, демонстрација, шетњи, митинга, са једне стране као елемената анимирања јавности због медијске блокаде, а са друге стране као демократски вид изражавања по питању Косова и Метохије, али и укупне ситуације (лоше) у којој се земља налази, као и блокади и нефункционисању медијског простора, угрожавању и лошем функционисању државних институција и др.
У том правцу треба ставити по страни све разлике идеолошке, парламентарне и др, и ујединити се искључиво по питању спречавања реализације могућности да се од званичника власти прихвати потписивање обавезујућег споразума и омогући тзв. Косову улазак у ОУН. По овом питању ће се као лакмус папир показати у пракси сваки појединац, свака организација, биће скинуте све маске, уосталом и сама онтологија Косовског боја је већ вековима у томе „ко је вера а ко невера“.
Они који инсистирају да имају ексклузивност у овој кључној борби и да не требају сарадњу са осталима, заправо свесно или несвесно раде у корист наших непријатеља. Сада нам је потребна саборност више него икада, и сада ће се у пракси показати сваки појединац и свака организација, сваки медиј.
Омогућавање нашим непријатељима да тзв. Косово преко обавезујућег споразума добије столицу у ОУН, би био дефинитиван почетак самог краја постојања српског народа и државе Србије као целине, ненадокнадив морални пораз, и омогућавање свих сценарија нашег даљег сламања, попут федерализације Рашке области, сламања Републике Српске, отцепљења Војводине, и паралелно са тим наставак промене етничке структуре наших простора због ефеката даље примене погрешног неолиберално економско-социјалног модела (негативан природни прираштај и исељавање у иностранство) и насељавања путем реадмисије и мигрантског притиска наших простора.
Задњих година Србија је изгубила становништва приближно колико Црна Гора има становника а не чини се практично ништа важно од државе да преиначи ове трендове. Напротив, демографски крах који је последица њихове владавине и погрешног економско-социјалног модела врх режима узима као аргумент за предаје територија и друге капитулације. Па фаворизовање и омогућавање социјалне патологије – коцкарнице и подстцај „игара на срећу“, спортских кладионица и др., рекламирање пива, вина, алкохола, доступност дроге, лак морал и проституција, обарање образовног нивоа и подстицај шунда, пораст криминала, осиромашење становништва, неправедно социјално раслојавање – иду у том правцу.
Ово је битка која одлучује заправо да ли ћемо даље постојати као народ, јер поклањање читавог КиМ, противно резолуцији УН 1244, а посебно жртвовањем и самог севера који је уз сва етничка чишћења и геноциде и даље остао српски и неалбански (а тзв. Заједница српских општина је практично ништа), изгубили бисмо све.
Напротив, однос снага се мења у свету, а албански ревизионистички фактор је са свих страна окружен сродним државама (Србија, Црна Гора, Македонија, Грчка) које заједно лако могу онемогућити албански ревизионизам који је уперен против свих, пошто се смањује утицај погубних САД на овим просторима. Зато наши непријатељи и журе да, пошто је Русија (и Кина) блокирала признање лажне државе Косово у ОУН, да сами у име идеологије ЕУ отворимо врата предаје из Београда, што власти задњих година и чине. Како им је у том рату најјаче оружје блокада медија и лаж, ово је прилика да се народ повеже и информише и спречи катастрофу и еутаназију без примера у свету.
Задатак сваког поштеног грађанина, посебно интелектуалца, човека из света медија и сл, је да покуша да помогне у том правцу. То је пут, не само одбране oд предаје КиМ, већ и пут који је повезан са алтернативом погубном економско-социјалном моделу, демографском пропадању и нестајању као народа.
За очекивати је да су то мотиви пред којима ће сваки појединац и организација који нису директно увезани у ланац издаје, позитивно реаговати и ова опасност се отклонити, те да већ у ближој будућности будемо поново власници своје судбине у демократичнијој земљи и слободнијим медијима, што је предуслов и за економски, демографски и сваки други просперитет.
Сви они који из било којих ситношићарџијских интереса подржавају ово погубно стање можда ће фигуративно речено „и добити неки свој сендвич“, али ће за сва времена изгубити суштину свог постојања и душу, а то је нешто за шта се свакако треба борити.
Уосталом, и чињеница да преко 80% грађана Србије и сада, на врхунцу делања мекоокупационог апарата, блокаде медија до сада невиђених на европским просторима у последњих четврт века, и континуираног делања концепта „кувања жабе“, довољно говори да демократским путем предаја Косова и Метохије тзв. узајамним споразумом, односно омогућавање тзв. Косову столице у ОУН није могуће. Зато је наша борба демократска, а борба наших непријатеља закулисна и противуставна чак и када неки од њих делују из врха институција система.
Народ ће победити, само је потребно да се свако од нас изјасни у складу са својим могућностима или да макар своје мишљење и сврху постојања не прода за „неки сендвич“! Народ или сендвич, за сада је 82% према 18 % за народ, а то знају и властодршци, а и наши непријатељи. То знају и наши пријатељи и зато Владимир Путин поново изјављује и што чак преносе и строго контролисани медији на територији Србије – да је кључ за интерес Србије, а и већег дела света који је по том питању подржава, поштовање Резолуције 12 44. То зна и Вучић и зато не спомиње Резолуцију 12 44.
Народ или сендвич, успех или издаја, Резолуција 12 44 или обавезујући споразум и улаз тзв. Косова у ОУН, Путин или Вучић, смисао постојања или смисао поништавања.
Мислим да је одговор и више од 90% за народ, само нам је потребна макар минимална претходна комуникација и размена информација, демократија и делић полуслободе медија. То би било довољно да збрише црне облаке могуће еутаназије српског народа која нам прети ако би се обезбедио обавезујући споразум и улазак тзв. Косова у ОУН.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Ово је битка која одлучује заправо да ли ћемо даље постојати као народ, јер поклањање читавог КиМ, противно резолуцији УН 1244, а посебно жртвовањем и самог севера који је уз сва етничка чишћења и геноциде и даље остао српски и неалбански (а тзв. Заједница српских општина је практично ништа), изгубили бисмо све.
*
Потпуно је јасно да је Бриселским споразумом и његовом операционали-зацијом српски елеменат чак и на северу Косова и Метохије доведен под ингеренције Приштине у оквиру уставног система самопроглашене државе Косово, и, што је у пракси можда чак и важније од тога, да је тиме безбедносним снагама тзв. Косова олакшан приступ и покоравање самог севера, где до тада нису могли да пређу.
Прво – последњих година је, на инсистирање режима у Београду, скинут шут и барикада са средине моста на Ибру, што је дотле онемогућавало да се, сем појединачних пешака, масовно и посебно не са возилима, пређе мост и угрози северни део Митровице и север Косова, који је уз све притиске остао и даље етнички неалбански и поглавито српски, док је сав простор јужно од Ибра практично геноцидно очишћен етнички.
Друго – расформирана је цивилна заштита, где је и до хиљаду дугих цеви било између осталог распоређено код грађана Митровице и севера, заједно са заштитним прслуцима и другом опремом.
Треће – постојећа полиција севера је формално стављена под команду и хијерахију Приштине и тамошњег „министра унутрашњих послова“, плус што је и заменик командира на северу по Бриселском споразуму Албанац, и плус што „полиција севера треба да одражава етничку структуру“, што значи како се она буде мењала временом на штету неалбанаца и Срба, тако ће се мењати и њен састав, односно етничка структура полиције неће бити замрзнута стањем етничке структуре севера када је Бриселски пропис донет, већ ће уважити етничке промене у пракси, које ће свакако бити на штету Срба и нелабанаца.
Да не говоримо да судски систем такође функционише по законима тзв. Косова и да је под ингеренцијама „владе у Приштини“, па стога није ни чудо да албанске јединице долазе на север и малтретирају грађане, повећава се број инцидената, несигурност расте, а убиство Оливера Ивановића, или ово што смо видели са Марком Ђурићем и другим жртвама тортуре, само је једна у низу демонстрација притиска на север, и последица капитулација и уступака које је дао Београд Приштини по питању безбедности грађана севера.
Запаљивање просторија (опозиционог према Вучићу) покрета Отаџбина и друштва српско-руског пријатељства, експлозије и насртаји на поједине Србе и њихово рањавање (случај Савељић и др.) само потврђују повећавање насиља и несигурности на северу од потписивања Бриселског споразума и његова операционализације. До 2013. албанске снаге нису могле да пређу Ибар, па су рецимо 2011. покушали хеликоптером да дођу на Јариње јер су мост на Ибру и остале безбедносне структуре Срба биле за њих представљали непремостиве препреке, а сада захваљујући капитулантским потезима власти у Београду то могу када хоће. То битно мења амбијент и однос снага када се преговара о статусу Косова и Метохије, посебно позиције самог севера.
Представници власти и сам Вучић не спомињу напред наведене ствари у својим бројном монолозима у блокираним медијима, па јавност у Србији и не зна заправо о чему се ради. Наиме, да врх власти има поштене намере према КиМ и самом северу, не би давао те (најблаже речено) уступке (заправо капитулације) после којих су српске позиције битно горе него пре тога. Са друге стране, српска страна није добила ништа практично од свега тога. Да не говоримо да је правно, и са аспекта међународног права, Бриселски споразум практично неважећи, јер, између осталог, по Бечкој конвенцији из 1969. неважећи је онај уговор који је супротан са Уставом једне од потписница, а то је свакако српска страна и важећи Устав Србије из 2006.
Сада је све прешло меру. Након бруталног насртаја приштинских снага, и сваки политичар и одговоран државник би констатовао да Бриселски споразум не важи и да нема никакав интерес за српску страну. Међутим, председник Вучић се држи тог споразума иако српска страна нема никакве користи од њега већ само максималне штете, и без обзира што је он међународно правно из више разлога неважећи од почетка, а ако су неки његови обриси и постојали, сада а и раније је свакако раскинут од албанске стране.
Инсистирање Вучића и власти на Бриселском споразуму је опасан антидржавни потез, посебно ако имамо у виду да је и тзв. Заједница српских општина заправо фарса и да она не нуди српској страни апсолутно ништа, сем признавање и утапање у тзв. Косово и сигурно етничко чишћење и исељење Срба у кратком року, које би било институционално постављено и без икакве шансе да се они бране и да се Србија стави у ситуацију заштите.
До Бриселског споразума, за Србију и већи део света север Косова свакако је био део државе Србије и у пракси и де јуре (а остатак КиМ и де јуре), па је након тога званични Београд омогућио албанској страни и продор и стављање шапе и на север. Ако би се сада констатовало да је Бриселски споразум мртав, то би била шанса да се макар део његових катастрофалних последица за српску страну умањи и стекне нека перспектива. Међутим, како Вучић обмањује јавност око суштине Заједнице српских општина, и чак постоје индиције да је спреман да спроведе тоталну капитуалацију са несагледивим поседицама око омогућавања Косову столице у ОУН преко обавезујућег уговора уз посредство ЕУ, последњи је тренутак да се нешто предузме да се то заустави.
У том правцу за све грађани, организације, удружења, физичка и правна лица, који се противе давању тзв. Косову столице у ОУН преко обавезујућег споразума, и који јасно виде опасност од даљег примењивања Бриселског споразума, мислим да би у овако кратком року било неопходно и могуће урадити следеће:
– Да сви правници и стручна лица политиколошке и правне области пре свега треба да се изјасне о суштини Бриселског споразума, и посебно суштини Заједнице српских општина која је фарса, дакле не оно што контролисани медији желе да прикажу јавности. Било каква стручна дебата која има иоле додира са професионалношћу доћи ће до закључака које ће помоћи јавности да упозна суштину и Бриселског споразума и његове операционализације, те посебно тзв. Заједнице српских општина. Овде посебан значај имају струковна удружења правника и др.
– Да се сва удружења, политичке организације, без обзира на идеолошко и политичко опредељење, изјасне по питању могућности да тзв. Косово уђе у ОУН преко тзв. обавезујућег споразума, ненадокнадивости и штетности таквог потеза, и да покажу спремност да међусобно сарађују у правцу спречавања тог издајничког, противуставног чина.
– Да се јавности представе постојеће петиције и иницијативе попут Народне резолуције, Петиције за одбрану КиМ и др., јер су то драгоцени елементи који могу помоћи да се блокира и оспори потенцијални велеиздајнички и антиуставни чин. Већи део јавности уопште не зна за постојање ових резолуција-петиције због медијске и тзв. меке окупације Србије.
– Да стручњаци, истакнути појединци, српска елита, организује учешће на трибинама и обраћањима народу преко доступних медија, укључујући и интернет, у објашњењу ситуације око КиМ, јер је највеће оружје наших непријатеља медијска блокада, за коју ће свакако морати да се одговара и да се ово стање недемократско пренебрегне. Отуда је одговорност медија огромна, посебно у предстојећем расплету.
– Да се организују манифестације, почевши од перфоманса, демонстрација, шетњи, митинга, са једне стране као елемената анимирања јавности због медијске блокаде, а са друге стране као демократски вид изражавања по питању Косова и Метохије, али и укупне ситуације (лоше) у којој се земља налази, као и блокади и нефункционисању медијског простора, угрожавању и лошем функционисању државних институција и др.
У том правцу треба ставити по страни све разлике идеолошке, парламентарне и др, и ујединити се искључиво по питању спречавања реализације могућности да се од званичника власти прихвати потписивање обавезујућег споразума и омогући тзв. Косову улазак у ОУН. По овом питању ће се као лакмус папир показати у пракси сваки појединац, свака организација, биће скинуте све маске, уосталом и сама онтологија Косовског боја је већ вековима у томе „ко је вера а ко невера“.
Они који инсистирају да имају ексклузивност у овој кључној борби и да не требају сарадњу са осталима, заправо свесно или несвесно раде у корист наших непријатеља. Сада нам је потребна саборност више него икада, и сада ће се у пракси показати сваки појединац и свака организација, сваки медиј.
Омогућавање нашим непријатељима да тзв. Косово преко обавезујућег споразума добије столицу у ОУН, би био дефинитиван почетак самог краја постојања српског народа и државе Србије као целине, ненадокнадив морални пораз, и омогућавање свих сценарија нашег даљег сламања, попут федерализације Рашке области, сламања Републике Српске, отцепљења Војводине, и паралелно са тим наставак промене етничке структуре наших простора због ефеката даље примене погрешног неолиберално економско-социјалног модела (негативан природни прираштај и исељавање у иностранство) и насељавања путем реадмисије и мигрантског притиска наших простора.
Задњих година Србија је изгубила становништва приближно колико Црна Гора има становника а не чини се практично ништа важно од државе да преиначи ове трендове. Напротив, демографски крах који је последица њихове владавине и погрешног економско-социјалног модела врх режима узима као аргумент за предаје територија и друге капитулације. Па фаворизовање и омогућавање социјалне патологије – коцкарнице и подстцај „игара на срећу“, спортских кладионица и др., рекламирање пива, вина, алкохола, доступност дроге, лак морал и проституција, обарање образовног нивоа и подстицај шунда, пораст криминала, осиромашење становништва, неправедно социјално раслојавање – иду у том правцу.
Ово је битка која одлучује заправо да ли ћемо даље постојати као народ, јер поклањање читавог КиМ, противно резолуцији УН 1244, а посебно жртвовањем и самог севера који је уз сва етничка чишћења и геноциде и даље остао српски и неалбански (а тзв. Заједница српских општина је практично ништа), изгубили бисмо све.
Напротив, однос снага се мења у свету, а албански ревизионистички фактор је са свих страна окружен сродним државама (Србија, Црна Гора, Македонија, Грчка) које заједно лако могу онемогућити албански ревизионизам који је уперен против свих, пошто се смањује утицај погубних САД на овим просторима. Зато наши непријатељи и журе да, пошто је Русија (и Кина) блокирала признање лажне државе Косово у ОУН, да сами у име идеологије ЕУ отворимо врата предаје из Београда, што власти задњих година и чине. Како им је у том рату најјаче оружје блокада медија и лаж, ово је прилика да се народ повеже и информише и спречи катастрофу и еутаназију без примера у свету.
Задатак сваког поштеног грађанина, посебно интелектуалца, човека из света медија и сл, је да покуша да помогне у том правцу. То је пут, не само одбране oд предаје КиМ, већ и пут који је повезан са алтернативом погубном економско-социјалном моделу, демографском пропадању и нестајању као народа.
За очекивати је да су то мотиви пред којима ће сваки појединац и организација који нису директно увезани у ланац издаје, позитивно реаговати и ова опасност се отклонити, те да већ у ближој будућности будемо поново власници своје судбине у демократичнијој земљи и слободнијим медијима, што је предуслов и за економски, демографски и сваки други просперитет.
Сви они који из било којих ситношићарџијских интереса подржавају ово погубно стање можда ће фигуративно речено „и добити неки свој сендвич“, али ће за сва времена изгубити суштину свог постојања и душу, а то је нешто за шта се свакако треба борити.
Уосталом, и чињеница да преко 80% грађана Србије и сада, на врхунцу делања мекоокупационог апарата, блокаде медија до сада невиђених на европским просторима у последњих четврт века, и континуираног делања концепта „кувања жабе“, довољно говори да демократским путем предаја Косова и Метохије тзв. узајамним споразумом, односно омогућавање тзв. Косову столице у ОУН није могуће. Зато је наша борба демократска, а борба наших непријатеља закулисна и противуставна чак и када неки од њих делују из врха институција система.
Народ ће победити, само је потребно да се свако од нас изјасни у складу са својим могућностима или да макар своје мишљење и сврху постојања не прода за „неки сендвич“! Народ или сендвич, за сада је 82% према 18 % за народ, а то знају и властодршци, а и наши непријатељи. То знају и наши пријатељи и зато Владимир Путин поново изјављује и што чак преносе и строго контролисани медији на територији Србије – да је кључ за интерес Србије, а и већег дела света који је по том питању подржава, поштовање Резолуције 12 44. То зна и Вучић и зато не спомиње Резолуцију 12 44.
Народ или сендвич, успех или издаја, Резолуција 12 44 или обавезујући споразум и улаз тзв. Косова у ОУН, Путин или Вучић, смисао постојања или смисао поништавања.
Мислим да је одговор и више од 90% за народ, само нам је потребна макар минимална претходна комуникација и размена информација, демократија и делић полуслободе медија. То би било довољно да збрише црне облаке могуће еутаназије српског народа која нам прети ако би се обезбедио обавезујући споразум и улазак тзв. Косова у ОУН.
Др Драган Петровић: Народ или сендвич? Ово је битка која одлучује да ли ћемо даље постојати као народ! Ово је прилика да се народ повеже и информише и спречи катастрофу и еутаназију без примера у свету. Задатак сваког поштеног грађанина, посебно интелектуалца, човека из света медија и сл, је да поку… |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Пет чињеница о Британији које ће вас шокирати!
Пет чињеница о Британији које ће вас шокирати!
Британија је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вешања деце и нарко-мафије. Да видимо шта кажу историјске чињенице…
Када се говори о Великој Британији и њеним становницимa, већина човечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекпира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.
Прво, Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом.
Творци нацизма су Енглези: Томас Карлај (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава “Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“
„Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће“, похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.
Подсетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је рукоодио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.
Друго, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли сту били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво – чак сјелокупне породице.
Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбедности мирног становништва бурских република“.
Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 дјеце.
Треће, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.
Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседеоци истребљени. Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.
Четврто, Енглези су познати и као „вешачи деце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. века носио надимак Град обешени. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи. Децу бескућнике масовно су вештали чак и у наредним вековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.
Пето, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Мађутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цео једна народ претворили у наркомане. Радило се у то време (19. век) о 300-милионском кинеском народу.
Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине долазило је од продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је убијао Кинезе. Само у периоди од 1791 до 1794 године, број лиценцираних опијумских пушионица порссато је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Кине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.
Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Кине од стране Британије. Када се то догодило, Бризанија је почела да узгаја мак у Кини, на милионима хектара, док се број коринсика повећаона десетине милиона.
Крај власти нарко-мафије у Кини дело је комуниста, који су једноставно све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили.
Зоран Милошевић/Печат
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Британија је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вешања деце и нарко-мафије. Да видимо шта кажу историјске чињенице…
Када се говори о Великој Британији и њеним становницимa, већина човечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекпира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.
Прво, Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом.
Творци нацизма су Енглези: Томас Карлај (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава “Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“
„Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће“, похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.
Подсетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је рукоодио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.
Друго, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли сту били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво – чак сјелокупне породице.
Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбедности мирног становништва бурских република“.
Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 дјеце.
Треће, Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.
Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији староседеоци истребљени. Убиства староседелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.
Четврто, Енглези су познати и као „вешачи деце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. века носио надимак Град обешени. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи. Децу бескућнике масовно су вештали чак и у наредним вековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.
Пето, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Мађутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цео једна народ претворили у наркомане. Радило се у то време (19. век) о 300-милионском кинеском народу.
Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине долазило је од продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је убијао Кинезе. Само у периоди од 1791 до 1794 године, број лиценцираних опијумских пушионица порссато је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Кине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.
Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Кине од стране Британије. Када се то догодило, Бризанија је почела да узгаја мак у Кини, на милионима хектара, док се број коринсика повећаона десетине милиона.
Крај власти нарко-мафије у Кини дело је комуниста, који су једноставно све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили.
Зоран Милошевић/Печат
Пет чињеница о Британији које ће вас шокирати! Британија је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вешања деце и нарко-мафије. Да видимо шта кажу историјске чињенице… Када се говори о Великој Британији и њеним становницимa, већина човечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекпира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
петак, 30. март 2018.
НТВ Вести 30.03.2018.
НТВ Вести 30.03.2018.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Марија Јањушевић: Ако је основно образовање обавезно, обезбедите бесплатне убенике деци
Марија Јањушевић: Ако је основно образовање обавезно, обезбедите бесплатне убенике деци
Марија Јањушевић, ПГ Двери, наставак Друге седнице Првог редовног заседања НСРС у 2018. години 28.03.2018. (III)
Путања на цео снимак: https://youtu.be/q3LwzViVAew?t=1h38m58s
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Марија Јањушевић, ПГ Двери, наставак Друге седнице Првог редовног заседања НСРС у 2018. години 28.03.2018. (III)
Путања на цео снимак: https://youtu.be/q3LwzViVAew?t=1h38m58s
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
РазГЛАС, 29.03.2018. - укључење - пуковник Горан Јевтовић
РазГЛАС, 29.03.2018. - укључење - пуковник Горан Јевтовић
Питање Космета се мора посматрати кроз ратну призму а не мирнодопски јер се рат још увек није завршио!
Само мирнодопско посматрање је дефакто признање државе Косово. Док је на снази резолуција 1244 и Војно технички - кумановски споразум КиМ је део Србије, а рат формално-правно није завршен!!!
Шиптари су званични савезник НАТО и мировни споразум са њима (тзв. правно обавезујући споразум) као представницима НАТО је званично и мировни споразум са НАТО!
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Питање Космета се мора посматрати кроз ратну призму а не мирнодопски јер се рат још увек није завршио!
Само мирнодопско посматрање је дефакто признање државе Косово. Док је на снази резолуција 1244 и Војно технички - кумановски споразум КиМ је део Србије, а рат формално-правно није завршен!!!
Шиптари су званични савезник НАТО и мировни споразум са њима (тзв. правно обавезујући споразум) као представницима НАТО је званично и мировни споразум са НАТО!
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Срби осуђени на победу 3. ''НЕОРУЖАНИ ОБЛИЦИ АГРЕСИЈЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет девети)
Срби осуђени на победу 3. ''НЕОРУЖАНИ ОБЛИЦИ АГРЕСИЈЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет девети)
http://www.radioserbona.rs - ''Срби осуђени на победу''
Трибина у студију Форум, из 02.03.2015-те.
Серијал још необјављених трибина др Светозара Радишића Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
http://www.radioserbona.rs - ''Срби осуђени на победу''
Трибина у студију Форум, из 02.03.2015-те.
Серијал још необјављених трибина др Светозара Радишића Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Иван Ивановић: "Вучић је преварант и лажов, који ради за стране обавештајне службе"Емисија Ауторитет...
Иван Ивановић: "Вучић је преварант и лажов, који ради за стране обавештајне службе"Емисија Ауторитет
Погледајте ново издање емисије "Ауторитет", гост је био председник Српског Народног Покрета "Наши", г. Иван Ивановић. Разговарали смо о најновијим збивањима на Косову и Метохији, о хапшењу Марка Ђурића, о будућим потезима издајничког режима, Иван такође екскузивно открива, да му је нуђен мито од 20.000 евра од стране СНС-а, износи детаље о томе како функционише изборна крађа и технике манипулације, дотакли смо питање цркве и екуменизма, било је пуно занимљивих тема и све то можете погледати у овом веома занимљивом и интересантном интервјуу. Аутор и водитељ емисије: Драган Филиповић Продукција: ТВ Српски Колектив (март 2018.)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Погледајте ново издање емисије "Ауторитет", гост је био председник Српског Народног Покрета "Наши", г. Иван Ивановић. Разговарали смо о најновијим збивањима на Косову и Метохији, о хапшењу Марка Ђурића, о будућим потезима издајничког режима, Иван такође екскузивно открива, да му је нуђен мито од 20.000 евра од стране СНС-а, износи детаље о томе како функционише изборна крађа и технике манипулације, дотакли смо питање цркве и екуменизма, било је пуно занимљивих тема и све то можете погледати у овом веома занимљивом и интересантном интервјуу. Аутор и водитељ емисије: Драган Филиповић Продукција: ТВ Српски Колектив (март 2018.)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
четвртак, 29. март 2018.
Од четвртка до четвртка са Младеном Лишанином
Од четвртка до четвртка са Младеном Лишанином
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Ђорђе Вукадиновић поставља питања Ани Брнабић у Скупштини Србије
Ђорђе Вукадиновић поставља питања Ани Брнабић у Скупштини Србије
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Војислав Шешељ о избору Светислава Рабреновића за заменика тужиоца за ратне злочине
Војислав Шешељ о избору Светислава Рабреновића за заменика тужиоца за ратне злочине
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Војислав Шешељ обелоданио поверљив документ Зоране Михајловић који је упутила америчкој амбасади
Војислав Шешељ обелоданио поверљив документ Зоране Михајловић који је упутила америчкој амбасади
Конференција за новинаре Српске радикалне странке 29.03.2018.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Конференција за новинаре Српске радикалне странке 29.03.2018.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ИНТЕРВЈУ: Дејан Лучић - Моћни светски политичари су само марионете владара из сенке! (29.03.2018)
ИНТЕРВЈУ: Дејан Лучић - Моћни светски политичари су само марионете владара из сенке! (29.03.2018)
Гост емисије "Интервју" био је господин Дејан Лучић, наш најпознатији писац шпијунских романа и стручњак за геополитику. Дејан Лучић је председник Српског комитета 300 и човек који зна све о тренутним плановима светских сила и обавештајних служби, али и о нашој улози у свему томе. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 19.03.2018. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Гост емисије "Интервју" био је господин Дејан Лучић, наш најпознатији писац шпијунских романа и стручњак за геополитику. Дејан Лучић је председник Српског комитета 300 и човек који зна све о тренутним плановима светских сила и обавештајних служби, али и о нашој улози у свему томе. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 19.03.2018. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Предавање „Стрес – убица нежног лица”
Предавање „Стрес – убица нежног лица”
У оквиру циклуса предавања „Ја, прво лице множине”, у среду 28. марта у Клубу „Трибина младих”, проф. др Никола Чанак – доктор Ник, одржао je предавање под називом „Стрес – убица нежног лица”.
Стрес је саставни и неизбежни део живота. Да њега нема, не би било ни човековог сталног мењања кроз трајну борбу за успостављање нарушене унутрашње динамичне равнотеже, кроз мењање навика, начина реаговања и свеукупног функционисања.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
У оквиру циклуса предавања „Ја, прво лице множине”, у среду 28. марта у Клубу „Трибина младих”, проф. др Никола Чанак – доктор Ник, одржао je предавање под називом „Стрес – убица нежног лица”.
Стрес је саставни и неизбежни део живота. Да њега нема, не би било ни човековог сталног мењања кроз трајну борбу за успостављање нарушене унутрашње динамичне равнотеже, кроз мењање навика, начина реаговања и свеукупног функционисања.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ЕМИСИЈА УЗ ЈУТАРЊУ КАФУ 29.03.2018. МИЛАН СТАМАТОВИЋ
ЕМИСИЈА УЗ ЈУТАРЊУ КАФУ 29.03.2018. МИЛАН СТАМАТОВИЋ
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Наука 50: Свест
Наука 50: Свест
Наука 50: СВЕСТ „Свест је попут олује која бесни у мозгу”, сматра когнитивни лингвиста Стивен Пинкер? Ако је „људска мисао највећим делом подсвесна”, колики је удео свести у нашем свесном животу?Да ли је могућа свест без самосвести? Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Кабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. Свест је једна од две највеће непознанице у природи, за које наука још нема ни приближно уверљиво објашњење. Најдаље је у томе отишао чувени физичар и математичар Роџер Пенроуз, који сматра да обједињењем две данас владајуће теорије у физици - опште релативности и квантне механике - можемо докучити како она настаје. Хоће ли једног дана масине бити свесне? У трагању за одговором у овој емисији „Науке 50“ аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Живаном Лазовићем са Филозофског факултета у Београду. Аутор серије: Станко Стојиљковић Уредник серије: Александра Даничић Монтажа: Владимир Јовић Режија: Милица Митровић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Наука 50: СВЕСТ „Свест је попут олује која бесни у мозгу”, сматра когнитивни лингвиста Стивен Пинкер? Ако је „људска мисао највећим делом подсвесна”, колики је удео свести у нашем свесном животу?Да ли је могућа свест без самосвести? Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Кабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. Свест је једна од две највеће непознанице у природи, за које наука још нема ни приближно уверљиво објашњење. Најдаље је у томе отишао чувени физичар и математичар Роџер Пенроуз, који сматра да обједињењем две данас владајуће теорије у физици - опште релативности и квантне механике - можемо докучити како она настаје. Хоће ли једног дана масине бити свесне? У трагању за одговором у овој емисији „Науке 50“ аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Живаном Лазовићем са Филозофског факултета у Београду. Аутор серије: Станко Стојиљковић Уредник серије: Александра Даничић Монтажа: Владимир Јовић Режија: Милица Митровић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
У РАЉАМА ДЕМОКРАТИЈЕ 29.03.- ДА ЛИ ЈЕ ВЕЋ УСПОСТАВЉЕНА ПОТПУНА ЕЛЕКТРОНСКА КОНТРОЛА СТАНОВНИШТВА?
У РАЉАМА ДЕМОКРАТИЈЕ 29.03.- ДА ЛИ ЈЕ ВЕЋ УСПОСТАВЉЕНА ПОТПУНА ЕЛЕКТРОНСКА КОНТРОЛА СТАНОВНИШТВА?
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Утеривање страха док полиција окреће главу
Утеривање страха док полиција окреће главу
Више десетина грађана Бора пријавило је полицији у том граду да су дан уочи локалних избора 4. марта и на сам изборни дан, приметили већи број аутомобила без регистарских ознака и возила са таблицама Косовске Митровице како дивљају улицама, пролазе кроз црвено светло и возе у супротном смеру. Полицајац са друге стране је одговорио: „Гледај своја посла јер ћемо ми победити“. Тако су грађани Бора уочи локалних избора 4. марта били сведоци бахатог понашања на први поглед непознатих посетилаца. Прво су се у колонама, кршећи све саобраћајне прописе, возили улицама Бора. Потом су се паркирали испред просторија Српске напредне странке где је одржан састанак.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Више десетина грађана Бора пријавило је полицији у том граду да су дан уочи локалних избора 4. марта и на сам изборни дан, приметили већи број аутомобила без регистарских ознака и возила са таблицама Косовске Митровице како дивљају улицама, пролазе кроз црвено светло и возе у супротном смеру. Полицајац са друге стране је одговорио: „Гледај своја посла јер ћемо ми победити“. Тако су грађани Бора уочи локалних избора 4. марта били сведоци бахатог понашања на први поглед непознатих посетилаца. Прво су се у колонама, кршећи све саобраћајне прописе, возили улицама Бора. Потом су се паркирали испред просторија Српске напредне странке где је одржан састанак.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Пророчанство о хапшењу Вучића - Исписани - Хапшење Марка Ђурића
Пророчанство о хапшењу Вучића - Исписани - Хапшење Марка Ђурића
Драги СНС-овци ... Ви мене, ја вас.. па коме досади ... Сјахаћу кад ово решите како доликује.... https://youtu.be/HCIQEod9ZfE У овој емисији бавили смо се режимском режијом хапшења Марка Ђурића на Косову и Метохији, као и последицама које то носи Гост нам је био Игор Маринковић уредник портала Pravda.rs Вучићева Косовска клетва ! - Исписани - Хапшење Марка Ђурића Кнежева клетва ! Лазарева клетва !
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Драги СНС-овци ... Ви мене, ја вас.. па коме досади ... Сјахаћу кад ово решите како доликује.... https://youtu.be/HCIQEod9ZfE У овој емисији бавили смо се режимском режијом хапшења Марка Ђурића на Косову и Метохији, као и последицама које то носи Гост нам је био Игор Маринковић уредник портала Pravda.rs Вучићева Косовска клетва ! - Исписани - Хапшење Марка Ђурића Кнежева клетва ! Лазарева клетва !
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Буквално ''МЛАДЕН ОБРАДОВИЋ - РЕФЕРЕНДУМСКО ПИТАЊЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет шести)
Буквално ''МЛАДЕН ОБРАДОВИЋ - РЕФЕРЕНДУМСКО ПИТАЊЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет шести)
http://www.radioserbona.rs - ''Буквално'' бр.18.
Аутор и водитељ: Јасмина Буква
Тех.подршка: Јасмина Буква и Горан Станаревић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
http://www.radioserbona.rs - ''Буквално'' бр.18.
Аутор и водитељ: Јасмина Буква
Тех.подршка: Јасмина Буква и Горан Станаревић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
среда, 28. март 2018.
Профилисање ''МИЛАН БРДАР - ВРЕМЕ НАПЛАТЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет шести)
Профилисање ''МИЛАН БРДАР - ВРЕМЕ НАПЛАТЕ'' (7526. дерикожа дан двадесет шести)
http://www.radioserbona.rs ''Профилисање'' бр.149.
Гост: проф др Милан Брдар
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
http://www.radioserbona.rs ''Профилисање'' бр.149.
Гост: проф др Милан Брдар
Аутор и водитељ: Томислав Црногорац
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Пријавите се на:
Постови (Atom)