Руси и Срби су, очигледно, највећи проблем ове лепе и мирне плаво-зелене планетe.
Не прође више ни дан а да медије, било локалне, било западне, не запљусне нека нова „алармантна“ информација о наводно растућем руском утицају на овим просторима – на првом месту у Србији и Српској.
Мешају се:
1. Лажне вести: Да је Српско-руски хуманитарни центар у Нишу у ствари „шпијунски центар“, „будућа руска војна база“, па чак и „центар за обуку српско-руских паравојних формација“, те да постоје сви изгледи да нешто слично никне и у Републици Српској; да су Руси (поред све те силне војно-обавештајне силе која је без испаљеног метка повратила Крим и заштитила Сирију од распада) преко психички лабилног локалног криминалца са путером на глави покушали да „организују пуч“ у Црној Гори; да Руси обучавају полицију Српске; да ће Руси Српској поклонити „Игле“; да се деца из Српске обучавају у „руским војним камповима“; да ће „страшни“ Ноћни вукови доћи у БиХ да би јели живе људе и децу…
2. Стварне вести: Да Русија Србији поклања мигове, тенкове, транспортне авионе; да ће се градити црква у руском стилу у Бања Луци; да председници Србије и Српске виђају Путина по два или више пута годишње (о другим руским званичницима и да не говоримо); да је Путин у Србији популаран колико и у Русији; да је Русија одбранила Српску од отровне британске резолуције о Сребреници и да штити (све)српске интересе на Косову и Метохији; да упорно жели да укључи Србију и Српску у будући гасовод (упркос томе што је Запад саботирао Јужни ток)…
,,ПОВЕЋАНО РУСКО МЕДИЈСКО ПРИСУСТВО“
Уз све то иду и уобичајене „анализе“, „процене експерата“ (што западних, што њихових локалних ђачића), или „забринутих“ званичника – да Русија све то ради како би скренула регион, а на првом месту Србе, са „европског“, односно „евроатлантског“ пута; да „хушка“ Републику Српску како би наудила (иначе беспрекорној, божанственој и високо функционалној БиХ); да користи Србију како би „кочила“ иначе „цивилизовано“ нарко-друштво из Приштине да оствари своје ЕУ-снове (и, претпостављамо, још лакше дистрибуира производе од „лековитог“ авганистанског опијумског мака по континенту) – уопште; да Русија шири свој „малигни утицај“ и само „користи“ Србе како би посредно „наудила“ ЕУ, НАТО-у и Западу у целини, итд. итд. Јер мрзи све што је добро…
Хистерише се о „повећаном руском медијском присуству“, које се, кад се ближе погледа, састоји од Спутњиковог портала и неколико радио-емисија седмично, и шачице скромно или никако финансираних проруских домаћих сајтова. Што уистину делује „импозантно“ кад се пореди са силним западно финансираним или про-западно оријентисаним регионалним телевизијама, дневним новинама, часописима, скупоценим сајтовима, богато финансираним НВО чији се представници не скидају са тих истих медија…
Да неки неупућени посетилац са неке друге планете из неке удаљене галаксије сада слети на Земљу, и прочита или чује све то, помислио би – ах, стварно, ти Руси кваре овим добрим западним људима и рад и срећу. Ти добри западни људи само желе да донесу мир, спокој и демократију овим несрећним и неуким балканским домороцима, који не умеју да мисле за себе нити да препознају шта је за њих добро а шта лоше, па им великодушно додељују „високе представнике“ и странце да им суде. А ти Срби, то су неки наопаки људи, који из неког чудног порива воле да раде против себе и сопствене среће, деце и будућности. Више воле те злочесте Русе него добре и великодушне западњаке који им само добро мисле. Ти Руси и ти Срби су, очигледно, највећи проблем ове лепе и мирне плаво-зелене планете…
Али ствар је у томе што они који сеју овакве небулозе очигледно свесно третирају своју публику као да је, у најмању руку, „пала с Марса“, ако не и са неке много удаљеније планете. И зато се труде да, осим пуких тврдњи или оптужби без доказа – које, опет, злокобно подсећају на оне о „руском мешању у америчке (а и не само америчке) изборе“, Садамовом „оружју за масовно уништење“, Асадовој „употреби хемијског оружја“, Гадафијевом „бомбардовању цивила“ (из Ал Каиде и Исламске државе) или, најновије, о „руском тровању“ Сергеја Скрипаља – по сваку цену изоставе једну кључну ствар која би бацила нешто другачије светло на све те тенденциозно-пропагандне тврдње. А та ствар је – контекст, који је, укратко, на овим просторима следећи.
ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ
Од 1990. па до данас, западне силе су имале – и имају – практично неприкосновен монопол на наметање политичких, економских, медијских и друштвених модела, инструмената и матрица на простору бивше СФРЈ. Запад је управљао комадањем земље, за коју је одлучио, преко тзв. Бадинтерове комисије, да се волшебно „распала“, и да су њене унутрашње републичке границе преко ноћи постале спољне. Другим речима, воља за сецесијом је, по политичком Западу, добила преимућство у односу на вољу за останком у заједничкој држави која је требало да буде заштићена Повељом УН и Завршним актом из Хелсинкија.
Тако су, преко ноћи, Срби који су хтели да остану у заједничкој држави и, као такви, били међународноправни легалисти, проглашени за „агресоре“ и „безаконике“ у односу на истинске сецесионисте – а и у односу на западне чиниоце који су свесно подстицали нелегалну сецесију. И тако Запад, помогнут сопственом инверзијом истине, права и правде – чија је парадигма Хашки трибунал – третира Србе већ скоро три деценије.
У међувремену је тај исти Запад погазио чак и тај свој новостворени „принцип“, на случају сецесије тзв. Косова од Србије – јер је Бадинтерова комисија јасно констатовала да само бивше републике СФРЈ имају право на самоопредељење, а не и аутономне покрајине. Претходно, да не заборавимо, „частивши“ Србе бомбардовањима радиоактивним пројектилима и прашином, и уништеном инфраструктуром. „Јединствен случај“ Косова је у ствари порука да принципи и право важе за све, осим за „јединствени случај“ звани – Срби.
Такође је тај исти Запад свим новим државама које су „безалтернативно“ кренуле ка њему, наметнуо свој, и само свој, тзв. неолиберални модел, који се, укратко, свео на пљачкашке приватизације, радикалне резове у социјалним давањима и програмима, и безбројне „реформе“ после којих су здравство, образовање, правосуђе постајали све неделотворнији, привреде све задуженије, а одлив становништва све већи.
За све то време, све до недавно, Русије није било. Односно, у кључним годинама, када се успостављао „нови поредак“ (одакле нам то звучи познато?) на овим просторима, она је практично секундирала Западу, јер је и сама исто прихватила код куће. И замало пропала.
ПОВРАТАК РУСИЈЕ
Срећом, није. Опоравила се, дигла на ноге, почела полако да враћа позиције које јој, по величини, историји, култури, војсци и науци припадају, да се полако враћа сопственим, а не туђим мерилима и вредностима и да поново успоставља многе раскинуте или запостављене везе. Укључујући и са Србима. Какве ли дрскости… Уз то, за разлику од Запада, Русија не говори језиком ултиматума, условљавања, наредби, моралисања, двоструких стандарда.
И сад, ти Срби, који наводно стално и упорно раде против себе, односно не схватају шта је добро за њих, одједном схватају да са једне стране постоји свет, онај западни, који не само да не уважава ниједан њихов интерес, већ чврсто очекује да они са осмехом прихвате оно што знају да је противно њиховим интересима – а са друге, свет, онај руски, који, осим што има исту веру и сличан језик, осим што не само да их никад није напао или бомбардовао већ их је, кад је могао, и помагао, нуди економску, војну, политичку и сваку другу сарадњу на равноправној основи.
Баш да видимо: суочени са сличним избором, коме би се прагматични западњаци окренули? Коме би се сваки иоле нормалан човек окренуо, или нормална држава? Упрошћено, Запад очекује од Републике Српске да се радосно сагласи са својим насилним киднаповањем из бивше заједничке државе и са утапањем у централизовану БиХ под комбинованим вођством страних губернатора и бивших и садашњих исламиста, тј. истих оних који су одбили све њихове предратне мировне понуде, а сад их сматрају геноцидним агресорима на сопственој земљи.
Као што очекује од Србије да се радосно сагласи са трајном отимачином не само Републике Српске већ и своје вековне, крвљу натопљене земље, древних светиња и темеља своје државности. Као што очекује од Русије да заборави крвне, верске, историјске и сваке друге везе на овим просторима, да се радосно одрекне сопствених интереса, тежњи, корена. Или, како недавно рече све нервознији британски министар одбране – Русија би само требало „да умукне и да се губи“.
А, у ствари, пробуђена Русија је лоша савест Запада, оног истог Запада који, не само код нас, него ни у Европи, ни у свету, није искористио златну шансу каква се ретко указује у историји – да донесе дуготрајни мир и равноправан просперитет и стави свој печат на то. Међутим, уместо Фукујаминог „краја историје“, Запад је у победи у Хладном рату видео прилику за враћање старим историјским методама и амбицијама – за купљење ратног плена, за бруталну пљачку и учвршћивање доминације, за успостављање новог врлог света премоћи силе над правом, и једнополарне светске хегемоније засноване на новом-старом колонијалном израбљивању и милитаризацији без преседана.
И сад су Срби криви што не би више да у томе, на своју трајну штету, учествују. И сад су Руси криви што бар покушавају да се понашају онако како је Запад могао, а није. И, очигледно – неће, чак ни сад. То му дође као она повика, „држ’те лопова“… А прави лопов већ однео на десетине милијарди, а и даље би да глуми Деда Мраза.
 |
ЗАШТО ЗАПАД ПОКАЗУЈЕ НЕРВОЗУ због стања на Балкану? Не прође више ни дан а да медије, било локалне, било западне, не запљусне нека нова „алармантна“ информација о наводно растућем руском утицају на овим просторима –... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар