Из разговора са Комненом Бећировићем – Рекох и душу своју спасох
(део разговора)
Скоро пола вијека у Паризу непрестаним ангажовањем, натписима, књигама и оглашавањима на значајним медијским трибинама, упознајете свијет са нашим цивилизацијским вриједностима или дижете глас за њихову одбрану. А у посљедње двије деценије сте међу најистакнутијим борцима у дијаспори против сатанизације Срба у западној јавности. Да поменемо само три Ваше велике неисцрпне теме: Ловћен, Морачу и Косово. Рекло би се да књигама на те и друге теме, као биљезима или знаковима поред Вашег животног пута, неуморно везујете, упркос тренутним дешавањима, чворове на заједничкој мрежи српског духовног постојања, очувања сопственог идентитета…
Управо тако – постојања, опстајања, очувања своје истости. Ако се изузме прва деценија моје јавне дјелатности, током шездесетих година протеклог стољећа кад сам био заокупљен сусретима и разговорима са плејадом ондашњих француских стваралаца, сав мој труд и настојања била су у циљу очувања сопственог бића што је, бар тако мислим, у сагласности са очувањем националног бића.
…
Трећи бескрајни простор Вашег ангажовања је Косово. Ваша Косовска трилогија коју чине У души Косово, Косово апсолутног и Косово на голготи, даје свестрану визију Косова, историјску, религиозну, цивилизацијску. Као што у приказу дјела, француски аутор Морис Перњије констатује – откривате Косово као незамјенљив бисер баштине човјечанства и пита се зар је баш Запад, баштиник хришћанства и вијека просвјећености, морао да угаси тај пламен цивилизације на Косову?
Да прво појасним ове наслове: У души Косово, Le Kossovo dans l’âme (2001) зборник је мојих чланака, обраћања, разговора, бесједа на тему Косово током деведесетих; књига Косово апсолутног, Le Kossovo de l’absolu (2007) посвећена је сакралној умјетности косовских храмова, као и косовској епопеји углавном онако како су ту умјетност и поезију видјели западни, посебно француски аутори; Косово на голготи, Le Kossovo sur le calvaire (2009) велика је хроника, састављена од историјских докумената из страних и наших извора, вишевјековног српског страдања на Косову под разним ропским владавинама: феудално-турском, фашистичко-италијанском и њемачком, комунистичко-титоистичком и на крају мондијалистичком, које су довеле до потпуне промјене етничке слике Косова, односно до његове албанизације.
Све, апсолутно све, на Косову је српско: географија, историја, религија, поезија, цивилизација, а албанско нема ништа осим зла, насиља, харања, дивљања и бројности. Албанци су увијек знали да се ставе у службу разних окупатора и да тако у њиховој сјенци постепено загосподаре Косовом.
Косовски Срби су лоше прошли под разним султанима Абдул Хамидом, Мусолинијем и Хитлером, Титом… а ипак су најгоре прошли под Клинтоном и његовим саучесницима у злочину над српским народом, Блером, Шираком и Шредером. Јер, никад раније се није десило, чак ни Великом Сеобом под Арсенијем Чарнојевићем 1690. да око 200 хиљада Срба, само за неколико недјеља, буде прогнано са Косова, и да око стотину српских храмова буде уништено. Десило се то љета 1999. након ваздушног рата НАТО-а против Србије и окупације покрајине од стране Шиптара под окриљем НАТО-а.
Тако су слободари и демократе Запада довршили дјело претходних ропских режима. Западни лидери нијесу имали према питању Косова историјски, етички, већ искључиво идеолошки приступ, базиран тобоже на демократији и људским правима, а у ствари на сили, незнању, безакоњу, лажи, жеђи за злом, изопачености, утјеривању страха Русији, њемачкој освети Србима, на стављању Балкана под своје…
Стога западни хуманисти на Косову штите албанске терористе, хришћанска Европа војује против себе у служби апостата од хришћанства, а цивилизација у служби варварства. Косово јесте простор српског физичког полома и пораза, али далеко више простор моралног посрнућа и пораза Запада. Уосталом, окрилаћени злочином над Србима, западни хуманисти су се упустили у сличне злочине над Авганистанцима, Ирачанима, Либијцима…
Требало је видјети њихово ликовање у медијима, и ликовање њихових штићеника, такозваних побуњеника, када су приредили грозну смрт Гадафију чије страдање је слика и прилика пакла у који су његову развијену, цвјетну земљу, прави рај у сахарској пустињи, Елдорадо у Африци, западњаци претворили. То не значи да на Западу нема савјесних и истинољубивих као што је управо Морис Перњије, али они не могу доћи до изражаја. Још да није Интернета, сасвим би очајали. Упућујем читаоце на сајтове http://www.internationalnews.fr, http://www.mondialisation.ca те http://www.investgaction.com мога белгијског пријатеља Мишела Колона (Michel Collon), а то су драгоцјене трибине истине у завјери ћутања која влада на Западу о бандитизму НАТО-а по свијету.
________
Цео разговор је доступан на следећем линку, на сајту Српског културног клуба.
 |
Из разговора са Комненом Бећировићем – СВЕ, апсолутно СВЕ на Косову је српско: географија, историја, религија, поезија, цивилизација, а албанско нема ништа осим зла, насиља, харања, дивљања и бројности! Из разговора са Комненом Бећировићем – Рекох и душу своју спасох (део разговора) 21.06. 2012 Српски културни клуб Скоро пола вијека у Паризу непрестаним ангажовањем, натписима, књигама и огла… |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар