Почев од старих Срба, преко 2000 година ПНЕ, преко Срба Јелинског доба, Срба у Римско доба који су давали цареве Риму (Рим=Рума – тамо где је Ромул румао – сисао вучицу) почев од 192г Н.Е. , почев од Луке Севера, до цара Константина и касније неких Ромејских (Византијских) владара. Династије пре Немањића – Свевладовићи и Оштривојевићи итд. , који су поред осталог држали и скоро Целу Грчку.
Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску, а није Мачву! Права граница ишла је до Истре, цела Бугарска, Грчка са Пелопонезом на северу видећете већ докле…). Прекрајање историје почиње после Берлинског Конгреса 1878, кад је Британија добила Кипар и Аустроугарска Босну и Херцеговину-дакле србску земљу, те је требало да Срби уче другу историју.
Грци који се нису бунили за Кипар,јер никад није био њихов, дигнути су до небеса и историја Јелина је покрадена- ту су Грци добили сва „ауторска“ права иако су Јелини били Срби већином (Песник Илијаде – Хомер (Омир или Момир) Алесандар Македонски, Ахил – са крстом и четири СССС на својој војној одежди, Тројанци су исконски Дарданци(Дарданија – Ниша до Македоније, Медија- Шумадија итд.).
Аристотел је говорио да су Јелини или Хелени мешавина бар 3 народа, никако само Грци! После Берлинског Конгреса Србима су наметнули нестручне професоре који су спроводили одлуке Берлинског конгреса и предавали лажну историју-Историју која је одговарала Аустроугарској, Немачкој, Француској, Британији(Опет су лукави добили за себе све на рачун Срба, и то за зеленим столом).
Историја пре Немањића је цензурисана ,а и ова Немањићка, деца у школи запамре само ко је кога убио,заклао, пио из лобање итд.О Србском Националном Питању данас је забрањено расправљати, а Србистика као наука као не постоји.Данас је бити бранитељ Националних Вредности исто што и нациста.Лепо су нас свели на ниво робова.
СРПСКИ ВЛАДАРИ
Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
Цар Борис, или Брус I Свевладовић или Самовладовић И (530-540)
Цар Остројило I Свевладовоћ или Самовладовић ИИ(540-552)
Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић ИИИ (552-564)
Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић ИВ (564-585)
Цар српски Владан И Селимиров син Свевладовић В (585-610)
Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
Вишеслав Свевладовић
Радослав Свевладовић
Просегој Свевладовић
Династија Дрвановића
1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИ (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИИ (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић ИВ (692-709)
5. Томислав I Владисављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић В (709-722)
6. Себислав (или Збислав) И Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИ (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановић или Дрвенаровић ВИИ (749-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИИИ (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић ИX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XИ (787-791)
Вишеслав, кнез (после 780)
Радославкнез (8. век и 9. век),син Вишеслава( или Војислава )
Просигој, кнез (822-836), син Радославов
Властимир, кнез (836-863), син Просигојев
Мутимир, кнез (863-891), син Властимиров
Прибислав Мутимировић, кнез (891-892), син Мутимиров
Петар Гојниковић, кнез (892-917), Мутимировог брата Гојника
Павле Брановић, кнез (917-920), унук Мутимиров, од сина Брана
Захарија Прибислављевић, велики жупан (920-924), син Прибиславов
Србија под Бугарском (924–927)
Часлав Клонимировић, кнез (927-950)
Србија под Византијом (око 950- око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловом државом (око 998 — око 1018)
Вукан, жупан (око 1084-1112),
Урош I, велики жупан (1112-1146), синовац Вуканов
Урош II Првослав, велики жупан (1146-1155)
Деса, жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165)
(?) Урош II, велики жупан (1156–1162)
(?) Белош, велики жупан (1162)
Тихомир, велики жупан (1165-1166)
Стефан I Немања, велики жупан (1166/8-1196)
Стефан II Немањић (Стефан Првовенчани), велики жупан (1196-1202) и (1204-1217), краљ (1217-1228)
Вукан Немањић, велики жупан (1202-1204)
Стефан III Радослав, краљ (1228-1234)
Стефан Владислав I, краљ (1234-1243)
Стефан Урош I, краљ (1243-1276)
Стефан IV Драгутин, краљ Србије (1276-1282), краљ Срема (1282-1316)
Стефан Владислав II, краљ Срема (1316-1325), син Драгутинов
Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282-1321)
Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321-1331)
Стефан Урош IV Душан, краљ Србије (1331-1345), цар (1345-1355)
Стефан Урош V, цар (1355-1371)
Симеон Синиша Палеолог, цар Епира и Тесалије (1359-1371)
Јован Урош, цар Епира (1371-1372), син цара Симеона (Синише)
Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365-1371)
Марко Мрњавчевић, краљ (1371-1395)
Лазар I Хребељановић, кнез (1371-1389)
Вук Бранковић, господар Косова (1371-1398)
Милица Хребељановић (делимично владала између смрти Лазара Хребељановића и пунолетства Стефана Лазаревића 1371-1398)
Стефан VI Лазаревић, кнез (1389-1402), деспот (1402-1427)
Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427-1456)
Лазар Бранковић, деспот Србије (1456-1458)
Стефан VII Бранковић, деспот Србије (1458)
Стефан VIII Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458-1459)
Србија под Османским царством (1459–1804)
Вук Гргуревић, деспот Србије (1471-1485)
Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486-1496)
Јован Бранковић, деспот Србије (1496-1502)
Иваниш Берислав, деспот Србије (1504-1514)
Стеван Берислав, деспот Србије (1520-1535)
Јован Ненад, самозвани српски цар (1526-1527)
Радослав Челник, владар Сремског војводства (1527-1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада
Радич Божић, деспот Србије (1527-1528)
Павле Бакић, деспот Србије (1537)
Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537-1540)
Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691-1706).
Ђорђе Петровић (Карађорђе), вожд (1804-1813)
Милош Обреновић, кнез Србије (1815-1839) и (1858-1860)
Милан Обреновић, кнез Србије (1839)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1839-1842)
Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842-1858)
Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848)
Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1860-1868)
намесници (1868-1872):
Миливоје Блазнавац
Јован Ристић
Јован Гавриловић
Милан Обреновић, кнез Србије (1872-1882), краљ (1882-1889)
намесници (1889-1893):
Јован Ристић
Коста Протић
Јован Белимарковић
Александар Обреновић, краљ Србије (1893-1903)
Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918)
 |
ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА! Историја Срба пре Немњића! Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску,... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар