Интернет је изменио многе делатности па између осталог и новинарство. Прилагођавање новинарства интернету довело је до таблоидизације великог дела медија. Продаја штампаних медија, због информација које су доступне на интернету, опада свугде у свету, није то само специфичност Србије. Многе велике и угледне медијске куће су последњу деценију прилично редуковале број новинара. Добрим делом узрок ове појаве је управо интернет. Да би се интернет новинарство исплатило није довољно имати сензационалне вести, нити бити довољно брз па их први пласирати на нету. Потребно је умети привући публику.
Привлачење публике на интернет портале је постала права уметност. Заправо, више маркетинг и адвертајзинг него уметност. Тако су велики медији који су делом постали и таблоидни почели да користе разне мамце и смицалице за привлачење читалаца.
Јасно је да се интернет портали добрим делом финансирају рекламама. Да би рекламе донеле какву такву зараду потребно је да интернет портал има велику посећеност. Посећеност опет зависи од умешности привлачења читалаца и тиме се затвара зачарани круг кликбајт новинарства.
Наслови који почињу фразом „Нећете веровати…“ су управо пример кликбајт новинарства. Садржај текста који следи после оваквог наслова је најчешће испразан, ретко кад занимљив, а готово никад квалитетан. Ипак, психологија већине интернет корисника је таква да ће у већини случајева кликнути на такав наслов. После кликтања нема кајања – тврди нова народна пословица. Иако се већина читалаца разочара садржајем „кликбајт“ текста, већ следећи наслов који почиње фразом „Нећете веровати…“ биће од истих корисника кликнут.
Типични примери кликбајт сајтова су Buzzfeed и Upworthy. Buzzfeed само током једног дана има преко 10 милиона кликова. Ови сајтови су 100 одсто кликбајтовски, за разлику од домаћих таблоидних сајтова који поред уобичајених наслова и текстова имају повремено и кликбајтовске.
Већина садржаја на кликбајтовским текстовима је врло кратка или је састављена од видео клипова и фотографија. Неки од најуспешнијих кликбајтовских садржаја једва су дужи од самог наслова. Због таквог садржаја, читаоци кликбајтовских сајтова нису лојална публика, но то овим сајтовима не представља проблем јер је интернет публика огромна и свако ће бар једном кликнути на њихове линкове.
Цлицкбаит термин дословно значи „загризи клик“, односно загризи мамац. Све је подређено клику. Сваки клик има своју вредност. Што више кликова то већа зарада. Новинарство подређено кликбајт филозофији нема више никакву дилему о моралним принципима, о потреби истинитог извештавања, о релевантности података које износи.
Упозоравајући на појаву оваквог новинарства Јирген Хабермас је рекао да реорганизација и смањење трошкова новинарства неминовно воде ка продукцији популизма.
„Јер, без тока информација добијених кроз опсежна истраживања и без стимулације аргумената заснованих на експертизи која није јефтина, јавна комуникација губи дискурзивну виталност“, сматра Хабермас.
Револуција коју је донела Гутенбергова штампарија је прошла. Нова револуција је почела интернетом. Као што је штампарија донела нове форме писане речи, тако ће и интернет наметнути нова правила и форме. Кликбајт форма новинарства, наслов, фотографија, видео клип, Фејсбук или Твитер статус, и један пасус текста, постаће доминантна форма на већини интернет портала. Све више од тога, сматраће се старим превазиђеним обликом новинарства из времена штампаних медија.
Жељко Ињац
 |
Жељко Ињац: Кликбајт новинарство! - Видовдан Магазин |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар