Имали сте много пута прилике да, на страници Историја Срба, прочитате објаве о јунацима са Кошара, о соколовима који се слободно могу назвати христовим ратницима. Храброст и чојство голобрадих момака деловала је нестварно. Ипак, они нису били једини који су проливали своју крв у борбама са вишеструко јачим непријатељем.
Нажалост, игром случаја много мање пажње посвећено је осталим српским јунацима из тог периода. Ово је управо прича о једном од њих, о ђенералу Вељку Раденовићу.
Рођен је 1955. године у Пећи. Био је официр Полиције Србије и командант Посебних Јединица Полиције у Призрену током рата на Косову и Метохији.
Прославио се ослобађањем Ораховца јула 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали ораховчане као таоце.
Колико је овај човек био храбар говори чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!”
Преминуо је 29. септембра 2012. године у Крушевцу. Сахрањен је на новом гробљу у том граду, без икаквих државних почасти.
Њему у част Гаврило Кујунџић из Ораховца је написао песму “Ђенерале, ђенерале”. У оригиналу је изводе Ивана Жигон и Косовски Божури.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар