Вести - News - Новости: Бахати тајкун – страно тело у Демократској странци

среда, 28. фебруар 2018.

Бахати тајкун – страно тело у Демократској странци

Бахати тајкун – страно тело у Демократској странци
Упркос свим притисцима, Драган Ђилас је ипак био и остао неприхваћен у странци. Њега су страначки функционери доживљавали као некога ко има моћ и коме се не треба замерати, али га политички нису узимали сувише озбиљно пошто је и он сам тврдио да га политика у основи не занима, док се у пракси искључиво концентрисао на Београд и своје бизнис комбинације.

У време када је ДС била на власти, упркос готово апсолутној контроли медија, бројне афере ипак су угледале светлост дана због сукоба унутарстраначких фракција. Све афере у то време долазиле су из саме странке. “На пример, кампања која је вођена против Јеремића и његов разлаз са Борком Стефановићем, који као шеф кабинета и политички директор МСП-а наступа против министра, иза свега тога је стајао Ђилас. Тврдим да је Стефановић његов играч био од тада па све до данас када га подржава на овим изборима. Кампањи против Јеремића допринео је и Мики Ракић који га такође није волео”, открива наш извор.

Колико је Ђилас био доживљаван као страно тело и troublemaker унутар ДС-а, сведочи и то што је у свим проблематичним ситуацијама страначком врху било изузетно тешко наћи људе који ће га бранити у медијима. “Погледајте прес клипинг из времена када је ДС била на власти и видите да ли можете да нађете некога да га је бранио у случајевима ромских контејнера, његових ставова против ЕУ, против геј прајда, реконструкције Газеле која је трајала годину дана, затим у случају платана или Бус плус-а. Страначки механизми који се у ванредним ситуацијама активирају ради контроле штете, у његовом случају нису функционисали нити су деловали. Он је то надомештавао активирањем неких његових плаћеника и људи запослених у градској управи које је држао под контролом”, наводи извор из врха демократа и додаје да је суштина Ђиласове победе против Тадића на унутарстраначким изборима била у обећању да он има “договор са Вучићем да ће странка која је пала с власти, у фебруару ући у владу уместо СПС-а. Када се то није остварило странка га је одбацила и заменила Пајтићем који је имао још мањи ауторитет унутар партије.”

Iako se javno hvali kako je dva puta na izborima pobedio Aleksandra Vučića, činjenice govore da se Dragan Đilas nijednom na tim izborima nije pojavio pod svojim imenom već iza liste koju je predvodio Boris TadićИако се јавно хвали како је два пута на изборима победио Александра Вучића, чињенице говоре да се Драган Ђилас ниједном на тим изборима није појавио под својим именом већ иза листе коју је предводио Борис Тадић Фото: Тањуг

У Демократској странци, такође, указују и на то да када говори да је два пута победио Александра Вучића, Ђилас не говори истину пошто он у то време није излазио на изборе под својим именом већ на листи ‘Борис Тадић – за европски Београд’. “Тадић је био тај за кога су људи гласали. У време док је био на власти, Ђилас ту власт ниједном није добио под својим именом. Једини пут када је на изборе изашао под својим именом било је онда када је био председник ДС и тада је катастрофално поражен. Чак и када су били ванредни избори за Вождовац и та листа је носила име Бориса Тадића. По свим истраживањима Тадић је имао вишеструко већи рејтинг од саме странке. Упркос свом личном рејтингу и реалној моћи коју је имао Тадић, једино су људи под Ђиласовом заштитом чак и за њега били недодирљиви.”

Као посебно сведочанство Ђиласове бахатости остаће забележен и случај градског менаџера Саше Влаисављевића који је у августу 2009. године био смењен после само три недеље рада и то само зато што се нашао на путу Ђиласовим финансијским интересима и није желео да сарађује у корупционашким пословима. Ђилас је слично поступио и када је као потпредседник владе задужен за Национални инвестициони план, за државног секретара именовао тадашњег директора ДС-а, да би га потом, чим се овај супротставио његовим бахатим одлукама, Ђилас не само сменио већ се постарао да овај буде и избачен из странке.

МОСТОМ НА АДИ САБОТИРАНА ИЗГРАДЊА МЕТРОА: Једно од многобројних обећања које је Драган Ђилас током ове предизборне кампање дао грађанима Београда било је и оно да он лично “гарантује” да ће изградити метро у главном граду. Оно што озбиљно компромитује ово Ђиласово обећање јесте чињеница да је управо он пројектом изградње трамвајског моста на Ади саботирао много важнији пројекат изградње метроа у Београду. О томе је 2011. године писао архитекта Бранислав Јовин у тексту “Ђилас гради погрешан мост” који је тадашњи уредник Политике Драган Бујошевић одбио да објави. Због свеопште контроле медија која је постојала у то време, текст архитекте Јовина, пројектанта „Мостарске петље“, пренело је свега неколико нискофреквентних портала због чега није добило адекватну пажњу јавности.

Као што се и данас види, то Ђиласу нимало није засметало да у свакој предизборној кампањи грађанима Београда обећава да ће баш он ускоро започети изградњу метроа у главном граду. Тако је током кампање 2008. године Ђилас објавио вест да су градске власти “донеле одлуку о почетку реализације пројекта изградње метроа”. У кампањи 2012. године градске власти у предизборне сврхе усвајају “студију општег концепта метро система Београда”, а сам Ђилас грађанима поручује да никада “нису били ближи изградњи метроа”. Идентична слика поновила се уочи кампање за градске изборе 2014. године када је Ђилас обећао да ће градња метроа почети за две године. Слоган Драгана Ђиласа на београдским изборима 2018. године гласи: „Сви обећавају, ЈА ГАРАНТУЈЕМ“!

Tekst arhitekte Branislava Jovina u kojem je kritikovao odluku da se umesto metro mosta na Adi gradi njegova preskupa tramvajska verzija, tadašnji urednik Politike Dragan Bujošević odbio je da objaviТекст архитекте Бранислава Јовина у којем је критиковао одлуку да се уместо метро моста на Ади гради његова прескупа трамвајска верзија, тадашњи уредник Политике Драган Бујошевић одбио је да објави Фото: Хеливидео

Ђилас је, с друге стране, оптужбе о контроли медија редовно демантовао, па чак и онда када су се појављивали писани докази о његовом власништву у листу Пресс. Тако је у интервјуу за недељник Време у марту 2014. године, када је против њега кампању водио Курир, одговарајући на питање да ли је из опозиционе перспективе напокон разумео о чему су Томислав Николић и функционери Српске напредне странке говорили када су 2012. Демократску странку оптуживали да против њих води бруталну кампању, рекао: “Разумем, наравно. Али не прихватам да је било исто. Поред тога, будући да сам био једини који се супротставио тој врсти кампање, мислим да није фер да се све то баш мени враћа.”

На питање да појасни начин на који се томе супротстављао, Ђилас је рекао да је то радио на свим састанцима изборних штабова. „Људи“, упозоравао сам, „шта радимо?! Није то Демократска странка. Не слушајте своје америчке саветнике, не монтирајте спотове… Можда би и напредњаци могли да пронађу нешто против нас, да и они направе спот“, рекао је тада Ђилас у интервјуу за недељник под финансијском контролом његовог пословног партнера Мирослава Мишковића.

Да ситуација ни изблиза није била баш онаква каквом ју је Ђилас представљао када је ухваћен у лажи у вези са власништвом у таблоиду Пресс које је дуго времена негирао, доказује и меил који је доспео у јавност, а који је му је директорка Мултикома Јадранка Дринић упутила 2011. године. У том меилу се наводи да је са рачуна те фирме, током 2011. године, исплаћено милион евра за Ђиласову кућу и 700.000 евра за стан Милице Делевић, али и 300.000 евра за папир плус 500.000 евра на име гаранције. Та ставка се односила на трошкове штампања таблоида Пресс.

Извор: anti.media