четвртак, 22. фебруар 2018.

Др Предраг Митровић: Како Албанци реализују пројекат „Економско освајање југа Србије“

Др Предраг Митровић: Како Албанци реализују пројекат „Економско освајање југа Србије“
Проширење самопрокламоване републике Косово на територије југоисточне Србије, које Албанци називају „Источно Косово“, требало би да се одвија на почетку помоћу пара које даје албанска мафија, а затим средствима добијеним од прихода предузећа која ће буд зашто бити приватизована. Начин како се из Србије извлачи новац, који може да послужи и за поменути пројекат, испробавали су последњих осам година властодршци из редова ДС-а и СНС-а, који су извукли већ више од милијарду евра само из рудника „Леце“. У наредном периоду албански капитал ће откупити предузећа која имају 11 одсто територије и запошљавају 10 одсто становника општине Медвеђа, упозорава у свом тексту за Магазин Таблоид доктор економских наука, банкарски стручњак и стални вештак виших судова за економско-финансијску област др Предраг Митровић.
План стварања „Велике Албаније“ на тлу Републике Србије обухвата територије од Прешевске долине на исток до Ниша и Лесковца, коју Албанци називају „Источно Косово“.

План откупа целокупне територије израдио је Кочо Данај, један од најважнијих промотера стварања такозване „Природне Албаније“. Средства би делом дошла из Лазарета у Албанији, али и од албанске мафије у Италији. Цела операција је названа „Економско освајање југа Србије“.

Албанци су врло активни на Сицилији. Траг новчаних токова треба пратити преко Сицилије до Торина где улази у разне фондове. Неки иду преко Женеве, где се мешају са средствима из ИПА фондова Европске Уније, што значи да и ЕУ, знајући то или не, финансира стварање Велике Албаније.

Део средстава иде на црно у Србију, а један део преко Привредне коморе Србије за реализацију пројеката и грантова. Други трансфери иду преко фонда за Балкан за развој туризма из Женеве.

У центру ове операције налази се рудник „Леце“ у Медвеђи, захваљујући чијим рудним резервама Албанци могу без додатних улагања да откупе српску територију. Како се то конкретно ради већ им је показала врхушка Демократске странке која је за само четири године власти из рудника извукла и у своје џепове ставила милијарду евра, али су исте послове наставили да раде и напредњаци од преузимања власти.

„Фармаком МБ“ Мирослава Богићевића купио је 2008. рудник „Леце“ у Медвеђи захваљујући кредитима добијеним без покрића од банака у државном власништву. После тога кренула је безобзирна експлоатација руде која се на прераду извозила прво у Бугарску, а затим и у друге земље, док се новац од продаје сливао на приватне рачуне врхушке Демократске странке. У рудник се није улагало и он брзо доспева у финансијске тешкоће.

Променом власти 2012. Александар Вучић, тада први потпредседник Владе Србије, министар одбране и координатор рада свих служби безбедности, најављује „беспоштедну борбу против криминала и корупције“. У ствари…

Богићевићев „Фармаком“ тада је већ запао у проблеме ликвидности, а „ниоткуда“ се појављују нове знамените личности у причи рудника „Леце“ – Ивица Којић, тадашњи државни секретар у Министарству финансија, а данас шеф кабинета премијера Александра Вучића, и Синиша Мали, тадашњи саветник првог потпредседника владе, данас градоначелник Београда (кога по злу Лесковчани памте и због малверзација са продајом „ФХИ Здравље“ из Лесковца).

Од представника свих банака, поверилаца, поменути су тражили да одустану од принудне наплате потраживања од „Фармакома“ како би то предузеће наставило да ради до доласка коначног, унапред познатог купца. Синиша Мали је банкарима рекао и да би требало организовати састанак са гувернерком Јоргованком Табаковић и чак им најавио да се разматра откуп ненаплативих кредита фирми у реструктурирању, о чему ће се „водити разговори на највишем нивоу“.

Поменута седница, на којој је без законског основа присуствовао и водио је Синиша Мали, одржана је 2. јула 2013. године у „Јубмес банци“. Поред њега присуствовали су у својству чланова Одбора поверилаца, између осталих и директори „Привредне банке Београд“, „Поштанске штедионице“, „Универзал банке“, „Јубмес банке“, „Јубмес фактора“, „Српске банке“, „Дунав осигурањ“а и АМСС-а.

На основу званичних записника са поменуте седнице Одбора поверилаца, Мали је утицао да повериоци система „Фармаком“ дају сагласност да „Медиоланум инвест“ а.д. финансира „Млекару Шабац“ и рудник „Леце“ са пет милиона евра (милион евра за рудник и четири милиона евра за млекару) и тако спасе „Фармаком“ пропасти. План није реализован, јер су убрзо и неки од поверилаца отишли у стечај.

Уместо докапитализације по договору са Синишом Малим долази се до другог привременог решења. Компанија „Лифе Стоне Цапитал (ЛЦ)“, са седиштем у Дубаију, чији је власник британски брокер Марк Брајант, основала је 24. априла 2015. године оснивачким капиталом од 100 динара (словима: сто динара) и са само једним запосленим радником, „Л.Ц. Леце“ д.о.о. Београд и одмах од стечајног управника, преузела у закуп управљање и финансирање рудника Леце.

Ово предузеће на окну „Расовача“, месечно експлоатише 10.000 тона руде, чија је вредност 45 долара по тони. „Језерина“ се експлоатише са 5.000 тона ископане руде, чија је вредност 135 долара по тони, док се из „Златне Главе“ месечно извуче 1.000 тона руде чија је вредност 350 долара по тони. Укупна вредност ископане руде је 1.475.000 долара месечно, или 17,7 милиона долара годишње.

Иако је „Леце“ на крају 2015. било шест месеци у заостатку за плаћање рачуна за струју, исказана је добит од само 1.811.000 динара. Остатак пара до поменутих скоро 18 милиона долара уходаним каналима се одлио у приватне џепове.

„Лифе Стоне Цапитал“ је само привремено решење помоћу којег се зарађује и у прелазном периоду, док се спрема продаја не само рудника, већ и целокупне Медвеђе фирмама иза којих стоји албански капитал.

Званично се за рудник „Леце“ интересује мултинационални гигант „Металфер“ са седиштем у Милану, Италија. Поменуто предузеће, међутим, има представништва у Пољској и Бразилу, преко којих је ишло топљење и продаја руде из рудника „Леце“.

Још док су демократе биле на власти успостављена је веза са представништвом „Металфер“-а у Бразилу, а главни преговарачи испред ДС-а били су Душан Петровић и Ружица Ђинђић. По преузимању власти СНС је преузео и поменуте контакте и наставио да руду из рудника „Леце“ прерађује у постројењима у Бугарској и Пољској. Контролу на терену врше перјанице напредњака: Предраг Микић, саветник председника Томислава Николића, и Драган Стевановић Боске, државни секретар у Министарству привреде и координатор СНС-а за Пчињски округ. Везе са иностраним „инвеститором“ одржава искључиво сам врх напредњака, односно браћа Вучић.

„Леце“ јесте финансијски центар операције „Економског освајања југа Србије“, али није једини пројекат који се реализује.

На основу огласа Агенције за приватизацију, за 28. октобар 2016. године, најављена је приватизација – продаја имовине Агроиндустријског комбината „Лесковац“ Д.П. у стечају из Медвеђе.

Реч је о земљишту укупне површине од нешто више од 584 хектара на катастарским парцелама у КО Медвеђа, Пусто Шилово, Стубла, Негосавље, Газдаре, Маћедонце, Боровац, Богуновац, Петриље, Реткоцер, Спонце, Туларе, Мала Браина, Пороштица, Медевце, Мркоње, Сијаринска Бања, Сијарина, Равна Бања, Стара Бања, Маровац, Бучумет, Рујковац, Гургутово, Горња Лапаштица, Ђулекаре, Дренце, Леце и Гајтан.

Од укупног земљишта, на пољопривредно земљиште отпада скоро 281 хектар, а на земљиште под шумама 293 хектара. Поред земљишта на продају је хладњача површине 1.188,25 м2 са свим пратећим објектима.

Почетна продајна цена за сву горе набројану имовину Агроиндустријског комбината „Лесковац“ Д.П. је 80.900.411,77 динара или само 650.000 евра.

За куповину имовине поменутог предузећа, из добро обавештених извора сазнаје се даа су заинтересовани тајкуни блиски владајућем режиму, који планирају да албанским новцем купе предузеће и касније га, уз провизију, уступе стварном власнику.

Уступањем имовине стварном власнику, заувек би горе поменуто земљиште било предмет трговине већим интересима и трајно дестабилизовало подручје југа Србије. У најкраћем, реч је о 11 одсто укупне територије општине Медвеђа.

АК „Лесковац“ и рудник „Леце“ заједно запошљавају 10 одсто становника општине Медвеђа.

Као круна целог процеса је најављена продаја бањских лечилишта, као и Рехабилитационог центра у Сијаринској Бањи, који је већ дуже време на оку албанског капитала.

Један од сарадника Коча Данаја, Мухарем Саљиху, већ је у Србији купио ХУП „Балкан“ у Лесковцу. Саљиху је родом из Медвеђе, а у Венецији држи два веома позната и посећена ресторана. У предстојећој куповини хотелских и бањских капацитета сигурно ће се наћи и он.

Др Предраг Митровић / Таблоид

Др Предраг Митровић: Како Албанци реализују пројекат „Економско освајање југа Србије“
Проширење самопрокламоване републике Косово на територије југоисточне Србије, које Албанци називају „Источно Косово“, требало би да се одвија на почетку по


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар