субота, 28. новембар 2015.

DEUTSCHE WIRTSCHAFTS NACHRICHTEN: Дезинформације – тајне службе не лажу,оне раде са хипотезама

DEUTSCHE WIRTSCHAFTS NACHRICHTEN: Дезинформације – тајне службе не лажу,оне раде са хипотезама
Сваки политички злочин се инструментализује од стране тајних служби. Одлучујуће је увек прва реакција, која се усади у главе људи. Експерт за тајне службе, Алдо Ђанули објашњава како те службе раде и обезбеђују да ми верујемо њиховим причама. Метода је изузетно делотворна. У ирачком рату је светска јавност варана и лагана без икаквих ограничења. Последице осећамо и данас.
Италијански аутор и експерт за тајне службе Алдо Ђанули је дао дужи интервју филмаџијама (онима који су правили филм о њему) Морицу Ендерсу и Вернеру Конеу. У њему Ђианули описује како тајне слузбе манипулишу јавним мнењем и политичким злочинима „уносе“ жељено мишљење у главе људи. Та два аутора су разговарала са Ђанулијем поводом њиховог документарног филма о атентату на папу 1981. године. Документарни филм ће бити приказан у петак 27.11. у 20.15 на ЗДФ каналу. Цео интервју ће бити емитован на каналу Арте у априлу следеће године.
Код великих злочина са политичком позадином или за време атентата прва реакција је одлучујућа. „Најважније је шта ће се презентовати у прве две, три недеље (након догађаја). То остаје људима у глави!“ Сваки велики политички злочин има три фазе: у првој фази је важна припрема, након тога извођење операције, а у трећој фази је најважније како презентирати околности. Ми, по правилу имамо мишљењу, да се један атентат завршио са његовим извођењем. Напротив, то је тек почетак. Тада најзначајније је какав однос ће политика имати према атентату. Јер ће то утицати на формирање јавног мнења.
Што се тиче атентата на папу, након атентата се веома брзо почело указивати на такозвани „бугарски траг“. На тај бугарски траг је указивано помоћ неких новина, од новинара који су писали за новине које су имале везе са ЦИА. Ипак није дуго трајало и појавиле су се противречности.
То наративно, што се у првим недељама разглашава, је врло вероватно то што ће се урезати у главе људи. У току даље истраге не излази све од једном на светло дана већ у форми мозаика, каменчић по каменчић, који ће се временом склопити у комплетан мозаик. Такве ствари примећују само специјалисти.
Иако неки стручњак спроведе истраживања, направи филм о томе, или књигу, или емисију на телевизији, то неће битније утицати на промену првобитне верзије, осим код ретких који су само понешто начули са телевизије, филма или из неке књиге о томе.
Постоји једна идеја у јавности, која није тачна. Наиме та, да се у подметању погресног трага користе лажи. Тако раде само дилетанти. Само дилетант користи лажи у обмањивању јавности. Јер је познато да лажи имају кратке ноге. Пре или касније се лажи открију. Много теже је погрешну хипотезу разоткрити, која се користи чињеницама. Зато професионалци из тајних служби лажи користе што је мање могуће. Много чешће се користи сугестивна монтажа вести које су скоро све тачне. Можда неке од њих се изоставе, то је уствари битно када се манипулише.
Идеална је мешавина изостављеног и сугестија, као и редослед којим су пласиране новости, врста и начин на који ће се ствари повезати везане за догађај, које са догађајем немају ништа заједничко, али указују на одређену одговорност.
Али како се могу подметнути погресни трагови?
Постоје различите могућности. Тргује се информацијама као на пијаци, и подразумева се да тајни агенти нису ту да само прикупљају информације. Њихов задатак је да неке од њих ставе у промет. И одједном појављује се један новинар, који је можда купљен, можда али није неопходно, који већ ради за тајну службу, коме се подмеће откриће, можда не тако велико. И онда се појављује други новинар, коме подмећемо скроз друго откриће. На сто јавног тужиоца се пласира на пример анонимно писмо, фотографија или нешто слично и можда се налази неко у полицији, ко хоће да направи каријеру, ком се презентира одређен доказ на „тацни“ и све то скупа се меша у једну свеукупну слику. За тако нешто је потребна наравно добра режија, која зна како се одређене вести пласирају, кад се различите новости сервирају различитим примаоцима, да би се они сучељавали у мишљењима. То су комплексне операције, које се изводе врло стрпљиво.
Aldo Giannuli. (Foto: Prounen Film)
Најефектнији инструмент, да би се утицало на људску фантазију, је са сигурношћу фотографија. Једна дискусија, један чланак могу имати одређен утицај на јавност, али они који од почетка сумњају у дату хипотезу, сумњају увек да ли је документ можда фалсификован или је чланак тенденциозан. Док човек инстинктивно верује ономе што види. Ако му се покаже слика, један филм, он може да постане „сведок“: “ја сам видео како су се авиони забили у куле близнакиње. Било је као да сам био ту. И у то што сам видео апсолутно не сумњам.“
Манипулација посредством документа у фотографији је засигурно та која има највеће шансе да се укорени у свест јавног мишљења. Посебно онда ако тај документ у слици изазива јаке емоције.
Шта упада у очи код атентата на папу је да постоји превише фотографија. Постоји фотографија која га показује у ауту кад је клонуо и то је емоционализирајуће. Онда имају фотографије атентатора, који је одмах заустављен. Онда имамо безбројно пуно фотографија, које га приказују пре и после атентата. То „зрачи“, остаје упечатљиво. Кад се папа сусреће са масом, нормално је да су многи новинари и форорепортери присутни.
Мање нормално ми изгледа чињеница, да су и после атентата направљене толике фотографије, које су толики фотографи направили хладне главе упркос експлозији догађаја, пуцњеви, људи који трче на све стране и полиције. Пре свега јер су направљене многе фотографије са детаљима. Сигурно да постоје фотографи који у једном таквом хаосу остају хладни и у лову на сензационалну фотографију фотографишу детаље. Али колико је таквих хладнокрвних фотографа било тог дана присутно? Овде доприноси „река фотографија“ информационом рату, при чему море информација доводи до дезинформација.
Погрешне трагове подметнути је прилично захтеван посао и услеђује често у различитим фазама и годинама. У првој фази, се један догађај представља као да се ништа није десило. Нормално то не може дуго да траје, али по некад функционише. Класичан пример за ово је убиство које се представља као самоубиство. У другој фази, се идентификује један кривац, који у стварности није. На њега се усмерава сва пажња и са њим се спроводи нарација (говорна пропаганда) у нади да ће успети. У трећој фази се прелази на задржавање доказног материјала, који би могао да разоткрије званичну верзију. Сведоци нестају, ствари нестају. Ако то све није довољно, прелази се на четврту фазу. Ствари се онда растежу у бескрај тако да догађај завршава на споредном колосеку, у нади да ће људи то све некад заборавити и да ће то завршити у архиви. Ако случајно ни то није довољно, постоји и пета фаза. Сад се подмећу разни трагови у истим временским размацима и сви ти трагови су различити. Истинити елементи се комбинују са фалсификованим, сугестивни елементи са оним који уопште немају сугестивни карактер, мешају се стварни и нестварни детаљи и овде може једна лаж бити корисна, јер она није потребна да би се један траг показао тачним. Она је потребна да би се добило на времену и да би се створила заблуда, која би иследнике намамила на хиљаду погрешних путева.
Политички злочин није једноставна ствар и река инфирмација, правих или погрешних, треба да иследнике доведе до лудила и њихове истраге путем стотина погрешних трагова да заведе у беспуће.
На почетку је изгледала идеја, да Совјети имају интереса да зауставе папу да би спречили по њих неповољних ланчаних реакција у источној Европи. Али да кратко размислимо: да ли су само Руси имали интереса за то? У свету тајних служби, ствари нису никад онакве каквим се чине. Истина је увек другачија и много комплекснија од оне у коју би човек могао и да поверује.
Приредио са немачког на српски СРБИН.ИНФО
Извор: deutsche-wirtschafts-nachrichten.de/

DEUTSCHE WIRTSCHAFTS NACHRICHTEN: Дезинформације - тајне службе не лажу,оне раде са хипотезама | СРБИН.ИНФО
Сваки политички злочин се инструментализује од стране тајних служби. Одлучујуће је каква је прва реакција, која се усади у главе људи. Експерт за тајне службе,


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар