Шта ако је неко изумео уређај који уништава патогене, бактерије, вирусе без токсичних нуспојава?
Шта ако тај исти уређај може уништити рак мењањем његове ћелијске околине или убити вирус рака помоћу електронског и ултразвучног зрака?
То је постигнуто пре много година. Истраживач који је направио и усавршио овај уређај имао је чудно име, Ројал Рајмонд Рајф.
Након што је студирао на универзитету Џонс Хопкинс, Рајф је развио технологију која се и данас нашироко употребљава у оптици, електроници, хемији радиоактивних материја, биохемији, балистици и авијацији.
За свој је рад примио 14 великих признања и награда те почасни докторат Универзитета у Хајделбергу. Рајфови изуми укључују хетеродина ултраљубичасти микроскоп, микродисектор, микроманипулатор. Био је засигурно један од најдаровитијих свестраних научних умова људске историје.
До 1920. Рајф је довршио израду првог светског микроскопа за вирусе. До 1933. ту је технологију усавршио и конструисао високо сложен универзални микроскоп који је имао чак 6000 делова и могао је давати слике предмета повећане до 60 000 пута. За посматрање живих вируса такав је универзални микроскоп био једина могућност све донедавно.
Рајфов микроскоп
Модерни електронски микроскопи тренутно убију све што се жели посматрати, па се њима могу видети само мумифицирани остаци. Рајфовим се микроскопом могла посматрати активност вируса док мењају свој облик како би се прилагодили променама у сопственом окружењу.
Рајф је неуморно откривао главне резонантне фреквенције многих појединих микроба, које је он називао индивидуалним спектроскопским потписом. Сваки поједини молекул показује јединствене електромагнетне осцилације, односно има сопствени енергетски потпис. Захваљујући употреби резонантне таласне дужине микроорганизми који се у белом светлу не виде могу се открити помоћу бљеска јарке светлости кад их се изложи фреквенцији (боји) што резонира са њиховим јединственим спектроскопским потписом.
Ројал Рајф открио је вирус рака људи и успешно је туморске ћелије преобразио у нормалне, све то модулирањем фреквенција којима их је излагао.
Рајф је сарађивао са врхунском научницима и лекарима својег времена који су потврдили и подржали разна подручја његова рада. Међу њима су Е.Ч. Росенов старији (дугогодишњи директор бактериологије на клиници Мејо), Артур Кендал (директор медицинског факултета Нортвестерн), др Џорџ Док (научник са међународним реномеом), Алвин Форд (познати патолог) и многи други.
Повећавањем интензитета главне резонантне фреквенције којој су микроорганизми изложени, они се због структурног оптерећења прво изобличују, а напослетку и распадају. Рајф је ту фреквенцију назвао „смртна фреквенција“, а важно је и да она околним ткивима није наносила баш никакве штете.
Ова метода се може демонстрирати разбијањем винске чаше гласним музичким репродуковањем одређене ноте. Будући да све што постоји има своју посебну и другачију резонантну фреквенцију, у томе експерименту страдала је само чаша и ништа друго.
Рајфу су биле потребне године и године истраживања док није открио фреквенције које специфично уништавају узрочнике херпеса, дечје парализе, спиналног менингитиса, тетануса, грипа и велики број других опасних организама.
Године 1934. Универзитет у Јужној Калифорнији задужио је специјалну комисија за медицинска истраживања да пацијенте оболеле од тумора у терминалној фази пребаце из Окружне болнице у Пасадени у Рајфову лабораторију и клинику у Сан Дијегу.
Десет дана касније то је комисија закључила како је 86,5% свих пацијената било потпуно излечено. Рајф је затим терапијске фреквенције прилагодио, па су унутар четири недеље излечени и сви остали пацијенти. Рајф је тако постигао стопостотну стопу опоравка пацијената оболелих од тумора у терминалној фази. И све то помоћу неинвазивних и неотровних фреквенција које уништавају само циљану болест!
На дан 20 новембар 1931. године 44 најеминентнијих америчких ауторитета на поседу др Милбанка Џонсона у Пасадени Ројала Рајфа почастило је свечаним банкетом под називом „Крај свих болести“. но већ 1939. године готово су сви ови истакнути лекари и научници порицали да су Рајфа макар и познавали.
Један врло ружан пример даје нам Морис Фишбајн. До 1934. он је на своју страну придобио цело чланство Америчког медицинског друштва (АМА), а Рајфу дао понуду коју овај није могао одбити. Рајф ју је на своју жалост одбио, не схватајући како је далеко Фишбајн спреман отићи како би га уништио.
Рене Кејс, Макс Герсон и Хари Хокеи само су нека од имена која су допринела лечењу свих врста болести, укључујући и рак. Неколико година раније исти је тај Фишбајн дао Хокеу понуду за вођење стратегије производње и продаје његовог биљног лека за рак. Фишбајнови би сарадници девет година убирали сву добит, а Хокеи не би добио ништа. Тек ако би свиме били задовољни, након тих девет година Хокеи би почео да прима 10% добити. Хокеи је то одбио и одлучио наставити радити и зарађивати сам за себе. Но Фишбајн је покренуо своје моћне политичке везе па је Хокеи у периоду од 16 месеци хапшен 125 пута. Оптужбе су се углавном односиле на вођење медицинске праксе без дозволе. Суд би их увек одбацио, но такво је малтретирање на крају Хокеиа довело до лудила.
Фишбајн је ваљда схватио како таква тактика код Рајфа неће дати резултате, углавном зато што се Рајфу није могло попут Хокеиа притварати због надрилекарства Фармацеутској индустрији никако не би ишло у прилог јавно суђење на коме ће се говорити о безболном начину лечења којим је излечено сто посто терминалних случајева рака, које притом ништа не кошта а троши само мало електричне енергије. Можда би након тога неки људи помислили да ми лекови уопште нису потребни. И онда је почео прави напад. Најпре су мало помало из Рајфовог лабораторија почели нестајати делови опреме, фотографије, филмови и писане белешке. Кривац никада није ухваћен. А док се Рајф мучио да изгубљене податке репродукује, и то у време кад није било ни рачунара ни фотокопир машина, неко се окомио и на његов драгоцени микроскоп. Украдено је неколико од 5682 делова овог универзалног микроскопа.
Нешто раније један „случајни“ пожар уништио је неколико милиона долара вредну лабораторију Барнет у Њу Џерсију, управо када су се тамошњи научници припремали објавити потврду Рајфовог рада, а као круна свега појавила се и полиција која је све преостале доказе и материјали из Рајфових педесетогодишњих истраживања противзаконито запленила.
Године 1939. агенти породице која је управљала индустријом лекова помогли су Филипу Хоиланду у неоснованој тужби против његових партнера у корпорацији Бим Рај. То је била једина компанија која је производила Рајфове фреквентне инструменте. Хоиланд је овај случај изгубио, али је тим нападом правним средствима свој жељени ефекат ипак постигао. Компанија је због судских трошкова банкротирала, а комерцијална производња Рајфовог фреквенцијског инструмента заувек је престала.
Сви су се подаци о Рајфовом раду се људима морали избрисати из памћења те надоместити сумњом и спекулацијама о „неком преваранту који тврди немогуће ствари“. Помисао на могућност да универзални лек за све болести постоји код фармацеутске мафије једноставно не пролази. Лекари који су покушали одбранити Рајфа изгубили су буџете за своје пројекте, као и своје болничке статусе и повластице.
Индустрија рака свим је фармацеутским компанијама уносан посао који у просеку доноси 300 000 долара по лечењу сваког појединог пацијента. Рајф им се нашао на путу и стога је платио. Но ова је индустрија морала још добро очисти за собом.
Артур Кендал, који је радио са Рајфом на вирусу рака, прихватио је износ од скоро 250 000 $ да се одједном „повуче“ у Мексико. У време економске депресије то је био велик новац.
Др. Џорџ Док ућуткан је огромном донацијом и највишим признањима које му је америчко медицинско друштво могло дати. Сви који су имали икакве везе са Рајфом одрекли су се његовог рада и вратили се преписивању лекова.
Како би се ставила тачка на и разни су медицински часописи, готово у целости финансирани приходима фармацеутских фирми и под управом АМА-а одбили објавити икакве радове који су се тицали Рајфовог начина лечења.
Ројал Рајмонд Рајф, човек који нам је дао лек за све болести, умро је 1971. године у 83. години од комбинације валиума и алкохола.
И тако је уствари почео напад на човечанство. До 1960. Последице деловања тог мајушног вируса прекорачила су број жртава свих ратова у којима је САД икада учествовао. Године 1989. процењивало се да ће 40% људи током живота оболети од рака.
Глобална фондације за борбу против рака препуне су људи који верују да чине добро, да учествују у пројектима које воде добре намере те да људима помажу. Притом, нажалост, не знају да су већину тих фондација основале оне исте корпорације које су ову болест и прошириле и које су лекове који је лече сакриле од човечанства. Те фондације скупљају и троше стотине милиона долара, не чинећи готово ништа. Само људима дају лажне наде, док прави лекови за рак и многе друге болести већ одавно постоје. У САД-у данас постоје „фондације“ за готово сваку поједину врсту поремећаја и болести. Онима који својим очима заиста гледају и виде постало је више него очигледно да те фондације раде у корист фармацеутских компанија.
Аутор: Игор Окреша / Матрикс Ворлд
Извори: http://ift.tt/1aCHK2k
http://ift.tt/1S6d2Ee
http://ift.tt/1jq7wBO
| AntiCensura – Генијалац који је изумео уређај за уништавање рака без нуспојава, ућуткан од стране медицинске мафије! Шта ако је неко изумео уређај који уништава патогене, бактерије, вирусе без токсичних нуспојава? Шта ако тај исти уређај може уништити рак мењањем његове ћелијске околине или убити вирус рака помоћу електронског и ултразвучног зрака? То је постигнуто пре много година. Истраживач који је направио ... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар