ПИСМО СА КОСОВА ИЛИ ДОКЛЕ НЕПРАВДА МОЖЕ ДА ТРАЈЕ

ПИСМО СА КОСОВА ИЛИ ДОКЛЕ НЕПРАВДА МОЖЕ ДА ТРАЈЕ
петак, 27 новембар 2015 20:34
ЈАЊА ГАЋЕША
Нико се против неправде не бори, она се у овом делу Европе негује

У селу Паралово у општини Ново Брдо са својом породицом живи баба Перса Стојановић. Она има 85 година и мора, по одлуци суда, да плати казну од 50 евра или да три дана одлежи у затвору јер је крива што је из свог дворишта истерала стоку која је у власништву породице Ибиши. Албанац који је краве утерао у двориште Стојановића је том приликом баба-Персу истукао. Њене комшије тврде да јој држао и секиру изнад главе претећи да ће је ударити. Ништа од тога судија није узео у обзир.
„Узурпирали су нам комплетно имање. Остало нам је тих десет ари око куће и ту нам штету праве. Кад сам истерала краве и добила батине, проглашена сам кривом. Син ми каже да платимо казну јер правде за нас нема. Бог да чува. Казну нећу да платим. Три пута сам од њих у свом дворишту батине добила, и ја да будем крива. Жалићу се и суду у Стразбуру ако треба“, каже баба-Перса.
Породица Ибиши већ 16 година терорише Србе и у Паралову и у суседним српским селима у новобрдској општини. Председник општине Ново Брдо Светислав Ивановић каже да је породица Ибиши недодирљива. У полицији против њих има десетак пријава, али то их не спречава да краду, туку Србе и отимају њихову имовину. Многи Срби трпе притисак и шиканирање, али их не пријављују јер се боје да ће терор онда бити још јачи. Знају да од правде нема ништа.
ТЕРОР ИБИШИЈЕВИХ У ПАРАЛОВУ
Срета Стојковић прича како их је ухватио да му секу дрва у шуми. Позвао је полицију, они их одвели, а Ибишијеви опет сутрадан дошли да краду. У полицији су му рекли да су платили казну за бесправну сечу дрва. Сретен се пита ко ће њему да надокнади штету јер они не престају да секу шуму. Сретен има шесторо деце и каже да су одрасла са страхом да изађу на улицу јер су их Ибишијеви нападали и тукли. Живојину Трајковићу су јесенас узурпирали хектар земље и посадили пшеницу. Он тој њиви не сме ни да приђе. У Паралову кажу да су немоћни да било шта ураде јер је јасно да Ибиши све то раде уз нечији благослов. Они само могу да питају: докле више?
У селу Сига код Пећи спаљена је кућа Максима Јашовића. Преостали Срби у Сиги кажу да не знају ко је кућу запалио, али да знају ко је опљачкао.
„Никад себи нећу опростити што сам му пред судијом у Пећи опростио ту пљачку. Све је из куће однео, али брат и ја смо му све то опростили само да кућу чува. Дао је реч пред судијом. Ишао сам да му лупам на врата кад сам видео згариште куће мог покојног брата. Још полиција тражи да им помогнемо да ухвате кривца. Знају они боље него ми ко је, али неће да га ухапсе. Он као да има задатак да нас терорише. Шта ми можемо, шта ми да урадимо“, пита Радош Јашовић.
Срби из Паралова, односно општине Ново Брдо, Косово и Метохију нису напуштали. Једна фамилија их терорише од завршетка бомбардовања и за то знају Кфор, Унмик, Еулекс, Косовска полиција, институције „државе Косово“ са све Србима који у њема раде – прво са онима без и сада са овима које је благословио званични Београд. Њихова мука се само пребацивала са једних на друге и ником ништа.
У Сиги живе повратници. Вратили су се пре 11 година и још увек нису створени услови за безбедан живот. Они које сам набројала у примеру Паралова знају и за проблем повратника. И њихова мука преношена је са једних на друге и ником ништа. И они питају докле више ова неправда може да траје?
ЗАШТО СУ СЕ ВРАЋАЛИ?
Проблеми Срба на Косову и Метохији годинама се намерно игноришу. Имамо само онолико правде и хлеба колико је довољно да одједном не поцркамо – то је права реч – већ треба постепено да нестајемо. Притисак мора да се врши, Срби морају да знају да им будућности на Косову и Метохији нема. Систем који је успостављен за задатак има да то одржава. Резултат тога је да баба од 85 година треба да одговара што је бранила своју имовину. Иза тога се крије јасна порука да Ибиши полажу право на све што Србима у Паралову припада и тачка.
Преостали старци у Сиги треба своја огњишта да напусте, јер што су се уопште враћали. Запаљена кућа је порука свима који би да се врате у Метохију да им опстанка нема.
То стање комплетна међународна заједница толерише. Тачно знају да је мало насиља према Србима неопходно Албанцима, јер тако имају најбољу контролу над њима. Нико се против неправде не бори, она се у овом делу Европе негује.
Погледајте само циркус у Приштини. У скупштинској сали траје перформанс Аљбина Куртија, Рамуша Харадинаја, Фатмира Љимаја. Насупрот њима глумачка постава коју предводи Хашим Тачи – опозиција и позиција за све наивне. Погледајте та имена, све сами миљеници Американаца. Па ко боље од њих плеше уз каубојску музику?
Док се чека одлука „Уставног суда државе Косово“ о Заједници српских општина, они несрећни Срби што учествују у раду „косовског парламента“ гутају сузавац, бибер спреј и скачу кроз прозор кад постане густо. Они могу да издвоје новац и поправе кућу неком Србину, направе спортски терен, дечији парк, али немају ауторитет ни један проблем везан за будућност Срба на Косову и Метохији да реше. Једном речју – гротеска – у којој ништа није смешно већ је све застрашујуће.
Хаос који се намерно прави у косовском парламенту и на улицама Приштине лако може да се пренесе и на српске средине. У том случају нас нема ко да заштити. Као и много пута до сада, Албанци ће бити награђени – можда формирањем сопствене војске – јер, забога, треба их некако умирити. Срба ће у том случају на Косову и Метохији бити још мање, а званични Београд неће моћи ништа да учини јер нас је потписивањем Бриселског споразума предао Приштини. Разлог: жури му се у Европску унију.
Срби са Косова и Метохије таоци су са којима се поступа како коме одговара у одређеном тренутку и једино знамо до сада добро нисмо осетили. Саосећамо са породицама свих невиних жртава које се последњих дана свакодневно повећавају широм света. На Косову се већ деценијама таква страдања Срба просто зову инцидентом, и за њих се нико не кажњава. Они који се сумњиче за многе злочине главни су актери косовске политичке сцене, са њима се преговара и договара. Док у овом комплетном бесмислу тражимо смисао из ових наших кавеза можемо само да питамо: извините, ко је овде луд?