КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!

недеља, 29. новембар 2015.

КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!

КРИВ СИ, ВУЧИЋУ!
ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ
Најгори ови полтрони који би за наклоност неког амбасадора продали самог себе. Таквих је, нажалост, пуна наша странка

Крив си! Своју кривицу не можеш да заобиђеш. Она је настала најпре из чињенице да си човек, и то човек благе нарави. То се у српској политици скупо плаћа. Такве наш народ збаци очас посла. Хтели да признамо или не, али Срби воле диктаторе. А тебе су прогласили за диктатора, и то баш они који су до јуче понизно покушавали да ти се приближе. Доживео си да будеш диктатор у држави где се на сваком кораку прича и пише о теби као диктатору. Ниси реаговао на то, што је додатно охрабрило оне које си до јуче као кучиће хранио да те данас уједају. Такве си увек толерисао, људски им пружајући не једну, него сијасет шанси, које су они сваки пут жестоко искористили да те нагрде, знајући да ћеш им сваку свињарију опростити. Неко би помислио, када ово прочита, да си наиван и глуп. Далеко од тога. Свако ко познаје Александра Вучића зна да је он све сем наиван и глуп. Поента је у томе што си, ти Александре, за разлику од многих других претходних властодржаца, човек. Зато данас плаћаш цену.
ПРВИ ЋЕ ТИ ЗАТЕГНУТИ КОНОПАЦ
Не познајем ниједног политичара који је толико запоставио сопствену политичку групацију зарад претераног државног посла, као што си то ти урадио. Мислим да је то твоја велика кривица. Зато се данас СНС надувала као мехур који је озбиљно запретио да експлодира. Намножило се у њему свега и свачега, јер, када мачке нема, мишеви коло воде. Разумем, свакако је држава најбитнија и свакако је она изнад странке, али, ако онај ко је главни у држави унутар своје политичке групације нема јасну и недвосмислену подршку у смислу да ће увек странка стати иза свог председника, тај ће тешко моћи да води земљу.
Знам да ово што пишем можда и није за јавност, али, када чујем да Небојша Стефановић изјави да унутар странке постоје људи који раде на твом рушењу – а сложићеш се да је он ипак потпредседник странке и да његово реченица у чланству одзвања – онда морам које слово о томе да напишем. Слажем се са Стефановићем у свему по том питању, јер – и сам знаш – више од годину дана о томе јавно говорим и пишем, упркос томе што некада због тога пошизиш. Али шизе и они обични људи који су изгарали док смо били опозиција зашто данас разне интерешџије, против којих смо се борили, долазе у СНС и представљају се првоборцима за промене. Можда сам тврдоглав, можда и не схватам политику, али не могу да прихватим да је гомила оних који су до јуче све нас, а посебно тебе, желели да виде обешене на Теразијама одједном прогледала и почела да подржава нашу политику. Тешко ми је да прихватим да су они који су учествовали у разарању свега у Србији одједном данас постали тако брижни за Србију.
Ипак, прихватам и то да си ти на брду са којег много боље видиш од нас који смо под брдом, само немој да дозволиш да нас такви једног дана све у земљу потрпају на исти начин како су годинама сахрањивали Србију. Оног момента када осете да си им угрозио интерес, да не могу да раде своје комбинације, уносне послове, да увећавају своје империје, ето њих првих да те руше. Неки већ одавно веома активно у томе учествују. Када више не будеш на власти – а неминовно је и то да се догоди, јер то је нешто што је нормално у демократским друштвима – ти ће први да дођу да ти затегну конопац.
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ НАПРАВИ ДРЖАВА
И на крају мало о странцима. Знам да није паметно замерати се јачима од себе. Више пута сам на својој кожи то осетио. Да будем искрен, немам ја толико проблем са Американцима, Британцима или неким трећим фактором којима сметаш, па желе да те уруше. Заправо, имам јер урушавају мог премијера и од Србије праве банана-републику. Но они људи раде за интересе своје државе. За то су плаћени од својих земаља, које су их послале код нас. На нама је да се бранимо како умемо. Некада лепим осмехом, некада циничним, некада да им ставимо јасно до знања да се не играју. Но за мене су далеко гори ови домаћи полтрони који би за наклоност неког амбасадора продали самог себе. Таквих је, нажалост, пуна наша политичка сцена, а, плашим се, и наша странка. Такви намештају и тебе и све нас по медијима које су стране агентуре одавно ставиле под своју шапу. Борба против таквих је нешто најбитније и, ако се у њу крене одлучно, подршка неће изостати.
Време је, Александре, да се направи држава. Суверена и поштована. Зато те Србија бирала и зато смо уз тебе. Познајући те толике године, верујем да ћеш целог себе дати у тој борби. У супротном, нека нам је Бог у помоћи.