понедељак, 30. мај 2016.

Tомислав Кресовић: Позадина “приватне” посeте Александра Вучића Русији

Tомислав Кресовић: Позадина “приватне” посeте Александра Вучића Русији
Москва сузама (не) верује
Москва сузама не верује, назив је романа Иље Еренбурга, али и руског филма из осамдесетих година прошлог века. Политички гледано, државна политика Србије је од 2008. године до данас у одређеним обавезама и великим пословима са Руском Федерацијом по питању енергетике управљања компанијом НИС и Србијагасом. Русија је вољом ЕУ под притиском САД привремено или за дужи рок потиснута из гасне гео-економије, отказивањем “Јужног гасног тока”. Истовремено са сиријском кризом и турским учешћем у сиријском сукобу и конфликтом Турске са Русијом, отказан је и “Турски гасни ток” за Европу и Балкан. Србија је своју продају НИС-а, коју је продала са нижом ценом руској компанији, била укалкулисана у “Јужни ток” који је отказан.
Сада се Србија преко ЕУ и Немачке бори за своје енергетске интересе преко северног ток и грађења другог гасног коридора овог руско-немачког пројекта који води бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Руски интереси на Балкану и према Србији везани су за енергетику и посебно за пословни систем “Србија гас”, који је у значајним губицима и терет је за буџет Србије. Постоје намере америчких инвеститора попут бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса да откупи дуг “Србија гаса” и да тако постане сувласник овог великог пословног система који је политички био под контролом СПС-а. Русија и њен председник желе да заштите своје интересе у Србији који су све више угрожени од стране САД и ЕУ на начин да се пресече руски утицај, и Русија потпуно неутралише са Балкана.
Поред енергетике, која је данас кључна у формирању глобалне безбедности и дипломатије, Русија има и друге економске интересе, али војно-стратешке, подржавајући Србију у политици војне нетралности. Русија и њен председник имају јасан негативан став о приближавању Србије НАТО-у, као у случају Црне Горе у коју је руска држава много улагала у претходних десет година. Србија на путу ка ЕУ трпи разне притиске од стране чланица ЕУ које су у НАТО, али и САД. Слични притисци долазе из интересних разлога и из Кремља. Запад према Србији сада показује благонаклоност и преко “меке моћи”(економија, ИТ, трговина) одржавају свој утицај и моћ на државну политику Србије. Русија уочава како Запад кидише на Србију од разних обећања, погодности, инвестиција, похвале владајуће политике, до одређених мера притисака и уцена које се јавно не виде, али се ипак осећају.
Дипломатија “очи у очи”
Приватна посета премијера и мандатара за састав новог кабинета Александра Вучића Русији и руском председнику је много више од тзв. “здраствених разлога”, већ је у домену слања одређених порука руске државе влади Србије и њеном естаблишменту. Неуобичајено је да мандатар за састав владе уочи формирања свог кабинета одлази у приватну посету било где у иностранство код моћних политичара, и да се виђа се председником Путином. Здравље премијера и мандатара Вучића није суштина већ политика и међусобни односи две државе у стилу дипломатије “очи у очи”. Владимир Путин је свестан да је смањен политички капацитет странака блиских руској политици у будућој влади коју ће формирати Александар Вучић. Део те полтичке моћи и утицаја руске политке у Србији је кроз позицију Томислава Николића, једног броја министара и политичара из СПС-а. Сада је тај фронт нешто слабији и прети угрожавању руских интереса у Србији и на политичко-економском плану. Разлози и слабљење позиције председника Србије Томислава Николића који је негде “пуштен низ воду” од стране СНС и Вучића и смањење утицаја СПС-а у будућој влади Александра Вучића која је своју енергију усмерила према ЕУ. Прликом “приватне” посете Александра Вучића Путину шеф руске државе каже: “Ваша странка је убедљиво победила. Поред тога, неопходан број места у парламенту добили су ваши савезници. Знам да ће се у блиској будућности формирати влада. Желео бих да изразим наду да ће, без обзира на будући састав Владе Србије, у њој достојно место заузети људи који придају значајну пажњу развоју наших међудржавних односа.“
Поводом ове изјаве руског председника Александар Вучић у јавности каже: „Председник Путин је на пристојан и учтив начин разговарао, није поменуо ниједну партију сем партије коју ја водим,Састав владе предложићу ја, веома поштујем Путина и примедбе које чујем са свих страна. Али немојте да ми причате да то одређује Путин, па имате и друге заинтересоване за министарства, државне секретаре, помоћнике…” Вучић је запитао зашто се сви интересују да ли је Путин имао сугестије у погледу састава владе, и истакао да су и други заинтересовани за састав владе, али да добро знају да му „фонтане жеља“ ништа не значе, већ само жеље грађана. Завршавајући своју изненадну и доста неубичајену посету код руског председника Вућић је Путину упутио учтиве речи: „Нама веома много значе односи са Руском Федерацијом. Посебно ценимо и ваш лични допринос за развој односа између наших земаља, за јачање односа у свим областима. Нама је част и дужност да учинимо све како би се односи са Руском Федерацијом развијали по узлазној линији, у свим областима, и у економији и у политици.” Овде се јасно уочава забринутост руске државе за своје интересе у Србији и притисак Запада на Србију и њену владу да се на различите начине дистанцира и одвоји од руског утицаја.
Русија је већ доживела горак пораз у Црној Гори и сада је послала Александру Вучићу јасну поруку подршке или могућу опомену и упозорење. Јасно је да су мале и економски слабе државе под великим притисцима и уценама моћних држава почев од састава владе, вођења државне политике, инвестирања, приватизација и финансија и утицаја ММФ-а у вођењу државе. Политички преведено, председник Русије подржава Србију, али тражи и значајно уважавање Русије унутар Вућићеве владе и партије.
ИЗВОР: ВИДОВДАН

Planeta 4
Москва сузама (не) верује Москва сузама не верује, назив је романа Иље Еренбурга, али и руског филма из осамдесетих година прошлог века. Политички гледано, државна политика Србије је од 2008. годин…


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар