уторак, 31. мај 2016.

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ?

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ?
Савремена политичка елита у Србији опседнута је „родним питањем”. Она се помно бави поређењем „родова”. Ова методологија уме да донесе и корисне резултате, али и да буде заводећа. Она је манипулативна, јер еклатантно пренебрегава чињенице биологије и психологије.
Биологија и психологија
Полови нису једнаки. Разликују се: морфолошки, анатомски, физиолошки, ендокрнолошки, неуролошки и хематолошки – дакле, на свим биолошким нивоима.
Полови се разликују и психолошки. Имају различите психичке процесе и психичка стања. Имају различите приоритете и склоности. Полови природно нису једнаки.
2. Манипулација
Будући да полови природно нису једнаки може се очекивати да при једнаким социјалним условима постижу различите успехе у животу. То се и догађа. Али „родни” манипуланти те очекиване разлике спремно проглашавају „дискриминацијом”. Тако у јавности генеришу проблем тамо где он заправо не постоји.
Ова манипулација није последица случајности нити незнања. Она је свесна и намерна. Њен циљ је стварање родне уравниловке: брисање природних полних разлика путем социјалног инжењеринга. Само избацивање појма пол из јавнoг дискурса и његовог замењивања појмом род указује на ту стратегију вештачке нивелације. Практична последица те политике је феминизација мушкараца.
„Родна јаднакост” или „родна равноправност”
„Родни” нивелатори су свесни да није лако убедити јавност да су „родови” неравноправни, јер је и лаику прилично јасно да су „родови” правно једнаки. Али да би се проблем генерисао тамо где он не постоји, посегли су за старим триком: пропагандом.
На Четвртој светској конференцији жена у Пекингу 1995. једно од кључних питања је гласило: под којом крилатицом водити рат за родну уравниловку? У оптицају су до тада биле две синтагме: „родна једнакост” („gender equity”) и „родна равноправност” („gender equality”). Закључило се да синтагма „родна једнакост” сугерише то да „родови” нису једнаки. Али пропаганду под том крилатицом било би тешко водити, јер је јавности поприлично јасно да „родови” нису нити могу бити билошки и психолошки једнаки. Било би тешко убедити и жене и мушкарце да се ставе под стег „родне једнакости”, па је одлучено да се рат за уравниловку води под паролом „родне равноправности”. Са аспекта феминистичких циљева тај избор је паметан, јер сугерише да родови нису „равноправни”. Док синтагма „родна једнакост” има извесне биолошко-психолошке конотације, синтагма „родна равноправност” има правно-социјалне. Синтагма је срећно изабрана, јер је њена моћ завођења већа.
Али није лако убедити јавност ни у то да „родови” нису равноправни када свако ко иоле познаје право не може у њему видети неку дискриминацију полова. Стога су у помоћ притекли академски радници са својом манијом поређења „родова”. Они све природне полне разлике проглашавају „неравноправношћу” и тако свесно уносе забуну у јавно мњење.
Политика „родне равноправности” заснива се на свесној селективности података. Положај „родова” се приказује без увида у оно што је за „родове” најбитније: њихове природне предиспозиције. Потпуно занемаривање природних чинилаца представља срж методологије „родних” манипуланата. За истинске научнике занемаривање података из природних наука потпуно је неприхватљиво.
Селективност
Не само да се у анализи „родних” односа занемарују природне чињенице, него се из корпуса статистичких података о „родовима” истичу само они који указују на „неравноправност” жена. Подаци који указју на „неравноправност” мушкараца свесно се занемарују.
Тако нпр. то што је број жена у Скупштини Србије мањи него број мушкараца приказује се као очит пример женске „неравноправности”. Али то што жене у Србији живе пет година дуже од мушкараца не приказује се као знак мушке „неравноправности”, него као природна последица мушких лоших навика. Дакле, у првом случају негира се важност бихевиоралних чинилаца, а у другом се управо они истичу. Таква методолошка акробатика је разумљива, јер је циљ радикалних феминисткиња помоћи само једном полу. Методолошки salto mortale је логичан са становишта феминистичких циљева, али нелогичан са аспекта морала и објективности. Феминистичка селективна методологија покушава убедити јавност да се женама може помоћи, а мушкaрцима не може. Тако ова „родна” методологија даје оправдање за још већу правну привилегованост жена, а тиме још већу правну дискриминацију мушкараца.
Закључак
Савремени постмодернистички феминизам је лицемеран и необјективан. Он истиче само једну групу чињеница, а другу свесно пренебрегава. Када се „родна” проблематика сагледа са ширег и дубљег аспекта „неравноправан” је заправо мушки пол.

Владислав Ђорђевић: ДА ЛИ СУ „РОДОВИ” ЈЕДНАКИ? | Српски културни клуб
Мушкарци и жене су законски равноправни, али су биолошки и психолошки различити, па зато остварују различиту успешност у друштву.


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар