Владислав Ђорђевић
СИТУАЦИОНА МАНИПУЛАЦИЈА
Једном сам учествовала на професионалној конференцији где сам говорила о количини напора које жене улажу како би доспеле до мушкарца којег су изабрале. После говора, добро познати теоретичар у тој бранши пришао ми је да би разговарао о стратегијама бирања партнера. „Ја сам у погрешној професији”, пожалио се. „Професори нимало не уживају. Требало би да уђем у пословни свет. Волео бих да сам попут извршног директора око којег жена кује заверу две године да би доспела у његов уред.” Уверавала сам га да он вероватно има неколико женских студенткиња које чине управо то, али да је он, у мушком маниру, несвестан тога. У правом женском маниру, моје мотиве сам задржала за себе.
Управо сам потрошила неколико стотина долара од моје скромне студентске стипендије и пропутовала три хиљаде миља преко целе државе да бих присуствовала тој конференцији примарно зато што сам знала да ће он бити један од главних говорника. А моја интересовања за тог човека нису била само академска!
Уложила сам више од годину и по дана кујући заверу да бих доспела на његову територију, само да бих слушала његове жалбе да се такве ствари њему не дешавају. Тај мушкарац није био странац за мене – сретали смо се на другим конференцијама. Међутим, ја сам пропутовала тако велику раздаљину да га видим, јер ми је једна пријатељица на Западној oбали преко телефона рекла да је чула да се развео од жене.
Шта је био резултат тог мог шуњања? Ништа. Када сам стигла на конференцију и имала прилику да разговарам са тим нациљаним мужјаком (target male), сазнала сам не само да се помирио са женом, већ и то да му је жена трудна. И тако сам се вратила кући, захвална што је бар конференција била стинулативна.
Напор који сам уложила да бих доспела на територију овог човека можда се чини екстремним, али заправо није. Жене свакодневно практикују ситуациону манипулацију како би доспеле у видокруг посебног мушкарца.
– Х. Т. Р.
Ми се не заљубљујемо „тек тако”. Жена која је усредоточена на нациљаног мужјака (target male) не појављује се „тек тако” управо у ресторану у којем он свакодневно руча. Њему се може чинити да је то случајно. Може се и њој тако чинити, али она мора да призна да је знала пре него што ће ући да ће га тамо наћи.
Учење његовог дневног распореда
Чини се да жене стално посматрају мушкарце, анализирају њихове реакције и проверавају њихову преданост. Да би то постигле, оне прво морају да буду у ситуацији где могу да комуницирају са тим посебним мужјаком. То може да подразумева нешто тако јеноставно као што је учење навика студирања посебног мужјака и његово праћење. Мајика (Mieka) je сaдa удата зa Majклa (Michael), пејсажног архитекту са узбудљивим послом у заводу за планирање града. Она описује како је успоставила контакт с њим када су обоје били бруцоши на колеџу:
Пријатељица ми је рекла, Мајкл учи у библиотеци, други спрат с десне стране. Па, библиотека се затвара у десет увече и тако сам развила навику да идем горе. Увек је учио сâм и био врло предан томе. Библиотека се затварала у десет часова и ја бих остајала до самог краја, као и он. Његов интернат је био на путу ка мом, па се тако као догодило да идемо заједно.
Најопширнији опис ситуационе манипулације добила сам од жене која је признала да је утрошила две године покушавајући да дође у близину једног посебног мушкарца. Обоје су били запослени у истој компанији, али радили у различитим зградама у великом индустријском комплексу. Имао је директорску позицију. Она је била секретарица. Видела га је и јако ју је привукао. Када се појавила прилика, удесила је да промени посао како би радила у згради где и он. Њен крајњи циљ је био да ради на истом спрату где и он. Успела је и више него што је испрва планирала и у време када је интервју вођен радила је непосредно за тог мушкарца. Поверила ми се у смешак: ’Знаш, он мисли да ме је смувао, јер ми се набацивао када сам коначно доспела у његов уред.’ Тада она није кориговала тај његов утисак, премда су они већ добро знали један другога и имали, заправо, љубавну везу.
Ситуациона манипулација може да подразумева и нешто тако једноставно као што је телефонски позив. Разведена жена у својим тридесетим признаје:
Звала сам Берија (Barry) цео викенд, надајући се да ће његов цимер Карл (Carl) подићи слушалицу.
У овом случају, цимер, а не Бери, био је нациљани мужјак. И коначно Карл је дигао слушалицу. Био је то прилично судбоносан сусрет са Ма Бел (Ma Bell). Карл није само успоставио контакт са женом с друге стране жице и остао у комуникацији с њом, већ ју је на крају и оженио. Углавном једноставне, а не драматичне приче обележавају почетак већине веза.
Дакле, прилично стандардни метод операције представља упознати се са мушкарчевим дневним распоредом (schedule). Тај метод захтева невероватан утрошак жениног времена и, можда због тога, најчешће га употребљавају младе неудате девојке које немају породицу ни сложене послове.
Имали смо љубавну везу и мање-више није заправо могао да ме се отараси. Нисам напросто седела скрштених руку. Где год је ишао, ја бих била тамо пре њега. Када би тамо стигао, сео би и разговарао са мном, и лепо би се провели. Знаш – билијар или флипер. Знала сам особу прилично добро, тако да сам, рецимо, могла да проценим да би он можда желео да оде у бар на пиће. И ја бих била тамо и изненада би се он појавио.
Друга жена, старија и разведена, схватила је да није потребно запамтити цео мушкарчев дневни распоред. Довољно је знати када одлази на паузу за кафу.
Много времена сам покушавала да не дозволим да ме привуче и тада сам ухватила себе како узимам паузу за кафу када и он. И тада, некако, села сам за исти сто кад је он имао ручак и тада је почео да свраћа у мој уред у поподневним часовима, посебно у касним поподневним часовима. И ја сам почела да остајем дуго на послу и тако током осам месеци све то је прошло, а да чак нисмо ни такли један другог или призали било какву привлачност једног према другоме. А тада једног дана било ми је управо доста. Дошао је горе у моју канцеларију, а ја сам затворила врата и пољубио ме је. Било је то, знаш, ракете и земљотреси и вулкани и све. Знаш. Од тада проводили смо много времена заједно и то грлећи се и милујући се и тако даље. Али никад нисам отишла у кревет с њим.
Интересантна ствар овде је дужина и дуги период док нису „некако” сели за исти сто, сусретали се у уреду, радили до касно. Она каже да нису никада признали било какву привлачност, али је очито да је јака привлачност постојала, без обзира да ли је признавали или не. Невербални сигнали преносе исто толико информација колико и вербални, а вероватно су мање склони да преносе погрешне информације од изговорених речи. Приметите брзу ракцију на женин гест затварања врата. Имајући у обзир претходни тренутак, није било апсолутно никакве грешке у његовом значењу.
Друштвене везе
Ситуациона манипулација понекад подразумева несвесно надметање са другим људима. Следећи сусрет описала је жена која се сећала времена од пре десет година када је била запослена као конобарица. Сусрет се догодио током вечери у кафићу где је Поли (Polly) радила. Као тинејџерка из сиромашне породице, имала је мало искуства са мушкарцима, али недостатак искуства није ју спречавао да трага за оним што је желела.
Отишли смо у биоскоп. Сем (Sam) ме је позвао. [пауза] Не. Ја сам га изманипулисала да ме позове да изађемо. Знала сам да је донекле заинтересован за мене, па сам отрчала до телефонске говорнице и звала маму и замолила да дође по мене. То је била превара. Изашла сам и замолила свог пријатеља који је седео с њим и кога сам знала боље него Сема, питајући га: „Можеш ме одвести кући? Мама не може да дође и покупи ме.” Рекао је: „Наравно, наравно.” Сем је седео тамо. Затим сам изашла и радила нешто. Вратила сам се неколико минута касније и глумила да сам стварно љута на типа и рекла: „Заборави! Не треба ми превоз кући.” Упитао је: „Зашто?” Рекла сам: „Није битно. Извини. Напросто не треба ми превоз кући.” Тип се стварно увредио, а ја нисам марила. Отишао је, а Сем је рекао: „Да ли ти стварно треба превоз до куће.” Одговорила сам: „Да.” Рекао је: „О.К.” Вратићу се у девет сати”. Вратио се у пола девет и рекао: „Можемо ли прво да одемо у биоскоп?” Рекла сам: „Наравно.” Тако сам звала моју маму и рекла јој: „Вратићу се касно. Идем у биоскоп.” Урадила сам целу ствар да бих Сему ставила до знања да ми треба превоз кући. Да је претпоставио да ми стварно не треба превоз кући, тада бих смислила нешто друго. Увек сам била препредена. И још увек сам. Да, тако ја то радим.
Поли је знала да је Сем заинтересован за њу и пре него што је почела да сплеткари око тога да јој треба, па не треба превоз. Сем није реаговао на почетку. Цела драма би се одиграла лакше да је он реаговао на почетку и понудио јој превоз. У рукама мање упорних женки, сусрет би се завршио управо ту. Међутим, по њеном сопственом признању, ова жена је мислила и на нешто друго, ако једна завера не успе. Њена љутње заправо била је само делимично глумљена. Можда је била изнервирана што Сем није реаговао и била мало нервозна због збрке која је уследила. Али шема је упалила. Увређени пријатељ је отишао, Сем је исправно прочитао знаке и знао да Поли заправо тражи превоз и вероватно више од превоза. Одвео ју је у биоскоп. Напослетку су се венчали. Ова жена, узгред буди речено, описује себе као „невероватно стидљиву”. Стидљиве или не, жене су много активније у бирању партнера него што нас то културни стереотипи уверавају.
У примеру управо описаном, мајка младе девојке и сироти збуњени мужјак којег је првог замолила да је превезе играли су улогу у тој сплетки. У следећем примеру, Бети (Betty) покушава да сретне свог нациљаног мужјака преко његових пријатеља. Кад то није успело, предузела је непосреднији приступ.
Био је са групом младића, па сам их упознала, надајући се да ће ме одвести до његовог стола и да ћу га упознати. Али то није било лако, јер све што су желели било је то да се шеткају около и плешу. Тако сам напокон отишла до њега са празном криглом пива [направила је гримасу] „О, извините!” Знаш. Тако ми је донео пиво и дружили смо се и седели заједно и из чиста мира његови пријатељи желели су да оду колима, па сам рекла да бих ишла.
Овде опет, мушкарци које је ова жена покушала да употреби као саучеснике или су били несвесни њених намера или су их свесно игнорисали. Она је успела упркос томе, не захваљујући њима.
Чини се да су жене боље него мушкарци у хватању сигнала. Сви познајемо пријатељице које помажу једна другој у припремању забава где нациљани мужјаци могу да се упознају са заинтересованим женкама на привидно случајан начин. Те женке сараднице јављају се од адолесценције, па надаље. Оне су често спонтане, руководећи се неписаним и неизговореним правилима. Срећно удата жена у својим тридесетим смешкајући се присећа се свог девојаштва на Средњем Западу и начина на који су она и њене пријатељице излазиле да би упознале младиће.
Имали смо ту велику игранку. Свакаквих типова је било. Ми смо све ишле тамо, и људи су нас питали да играју с нама. То је био стварни ритуал. Странци би те питали за плес, посебно ако си добра плесачица, и питали би те да те одвезу колима кући – то је како би они то рекли. Рекли би: „Да ли имаш превоз кући?” Долазила бих са групом девојака, никад са колима, јер смо хтеле да никад немамо превоз кући. А ми смо увек имале једну домаћу особу. Неку која никад није плесала. Ми бисмо се постарале да они возе. Напуштале би плес одмах у поноћ, са којим год би нас питао, и свратиле би у успутну продавницу и узимале хамбургер или нешто друго. И тада би те одвезао кући. Можда мало миловања. Тада, ако му се свиђаш, питао би те за излазак.
Одвожење
Претварање да је потребан превоз је крајње уобичајена тактика. Једна сцена из филма Ени Хол (Annie Hall), која је изазвала у целој публици велику провалу смеха, била је када су се Вуди Ален (Woody Allen) и Дајана Китон (Diane Keaton) препирали око тога коме треба превоз и ко га је коме понудио. Смех несумњово потиче отуда што се публика препознала. Сви смо били у тој ситуацији.
Сећам се да сам звала – већина нас добија превоз кући или од куће викендима. Звала сам Курта (Kurt) и средила да се вратим с њим у колеџ. Он заправо није живео баш близу, али су ме родитељи довезли до његовог места. То је било први пут да су га срели и сећам се да сам била помало задовољна, јер сам већ тада мислила да је он неко посебан. Изашла сам неколико пута с њим током три месеца. Дакле, то је било оно што сам ја учинила с моје стране када сам рекла: „Можеш ли ме пребацити назад у колеџ?”
Одвожење није ограничено само на студенте. У наредној причи, млада радница у својим двадесетим претварала се да јој треба превоз док је, заправо, променила превоз. Кони (Connie) никада није видела Бруса (Bruce) све док није ушао у уред где је радила, али није се мирила да изађе сâм. Венчали су се нешто више од годину дана после тог сурета.
Ушао је у један од уреда у згради у којој сам радила. И смишљала сам изговоре да бих ушла у тај уред и видела тог типа. Размишљала сам о свим тим различитим стварима и наставила сам да идем тамо. Коначно ме је видела Роузмари (Rosemary) и рекла: „Кони, ово је Брус; Брус, ово је Кони.” Те ноћи сам свратила до Роузмари и замолила је да оде без мене, што је и урадила. Тако није била доступна, па је тип могао да ме одвезе. Тако ме је превезао кући. То је био почетак.
Сарадња међу женама је прећутна и непланирана. Међу блиским пријатељицама речи су ретко кад потребне. Поруке се подразумевају. Али поента овде је та да је Роузмари била удата. Она и Кони нису биле ривали за истог мушкарца. Да су биле, Кони би била много обазривија у мољењу Роузмари да оде без ње. Тај једноставни захтев могао би бити одбијен: „О, Кони, зашто не узмеш моја кола. Брус ме може пребацити на путу ка кући.” Наравно, тај одговор је чиста претпоставка. Да су се две жене надметале за истог мушкарца, мало је вероватно да би уопште Роузмари упознала Бруса и Кони.
Као да постоје неизговорена правила. Докле год мужјак изражава веће интересовање за једну женку него за другу, прихватљиво је (мада чудно) да пријатељице буду заинтересоване за истог мушкарца. Међутим, једном када жена стекне друштвено препознату везу са мушкарцем, тада друга не би требало више да усмерава удварачко понашање према том мушкарцу. Шта се сматра друштвено препознатом везом зависи од степена пријатељства. Међу најбољим пријатељицама, обично је довољно да једна призна да се заљубила у мужјака, чак и пре него он узврати интересовањем. Чини се да се од „најбоље” пријатељице очекује да цени та осећања и не покушава ништа у том правцу све док се ситуација не промени – док мужјак не одреагује на женкине љубавне сигнале или док она не изгуби интересовање. То је сложена ствар. Није чудо да су изговори тако чести код жена које су мање него „најбоље” пријатељице.
Надметање
Ситуациона манипулација најчешће је оперисање иза сцене. Жене улажу много напора да одрже мит о мушком бирању. На први поглед изгледа да је то попуштање мушком егу, али ја мислим да је нешто друго у питању. Жене се заиста међусобно надмећу за мушкарце. Општа је сагласност да нема довољно добрих мушкараца на располагању. А како жена одлучује који мушкарац је добар? Веома често она се ослања на суд својих сестара. Обавештвајући друге жене да гаје привлачност према мушкарцу пре него што постоји могућност да успостави друштвено препознату везу, жена ризикује да се и оне заинтересују и покушају наметнути као пожељне. Наравно, то усложњава ситуацију и смањује изгледе да ће она напослетку привући његову пажњу.
Постоји и додатни чинилац који овде делује, онај који је јаснији ако се примени цена-добит анализа (cost-benefit analysis). Замислите да се две жене такмиче за истог мушкарца. Ако је интересовање њих две идентично, онда је цена такмичења (cost of competing) за обе исти. Ако се, међутим, мужјак више интересује за женку А него за женку Б, тада женка А може да уложи мање енергије да би стекла и задржала његову пажњу. Знајући то, женка Б може бити обесхрабрена од надметања са женком А. На крају крајева, то би могло да захтева велики утрошак енергије, а њене шансе за успех не морају бити толико велике с тим мужјаком као с неким другим. Хоће ли се или неће одлучити да се надмеће зависи од многих чинилаца: пожељности мужјака, расположивости других мужјака, упорности и такмичарских умећа других женки. Сврха овог примера је једноставно та да покаже да је често предност женке А, ако успе да обмани своје ривалке да је дотични мужјак заинтересован за њу док он, заправо, то није. Или бар, не још.
Због тих разлога ситуациона манипулација је често притајена, не само када су у питању мушкарци, већ и жене. Покушаји да се закамуфлира понашање јављали су се чак и током интервјуа. Жене би тврдиле да су мушкарци први започели удварање, али би касније то оповргавале. Следећи одговор је прилично типичан. У њему, саговорница је почела да описује догађај. „А следеће ноћи Џон (John) ме је звао.” То признање је пропраћено паузом и дугим погледом на мене скоро као процењивање, само да би наставила: „Па, не, заправо оно што се делило било је, мислим, то да сам ја њега звала. Да, ја сам га звала, пословно.” Трудила сам се да увек интервјуисање учиним таквом ситуацијом да не претим ником и да се не такмичим ни са једном. Свакако чињеница да те жене и ја нисмо знале исте мушкарце поспешивала је покушај да се постигне потпуна искреност.
Ривалкe у вези
Намера овде није да нагласи надметање међу женкама науштрб сарадње међу њима. Свакако, пакосна, такмичарски расположена женка предмет је забавне приче – само погледајте садржај сапунских опера. Али у интервјуима, примери сарадње били су далеко бројнији од агресивног надметања. Наредни описи ривалства су нажалост драматичнији него они сарадње, али анализирајући их могуће је добити увид у то како систем функционише. Роза (Rosa) је срела Двејна (Dwayne) на родеу и одвукла га у своју подстанарску собу те вечери. Чињеница да је он имао репутацију швалера чинила ју је само одлучнијом да га задржи. Коначно га је одвукла код себе у апартман. Нажалост, то је била кућа састављена од два приљубљена дела и њена власница је била Двејнова бивша девојка, која је живела у другом делу куће. Роза, које је имала 25 година и никада се није удавала, говори како се носила са покушајима његове бивше да је контролише.
Сукобиле смо се у кухињи где је дошла до мене и рекла: „Он не воли ту врсту јела.” А ја сам јој рекла: „Клипан један, није ми то никад рекао у последњих пет пута када смо то спремали.” Била је мало злобна. Сматрала је да је надмоћнија. Она је увек испитивала његове девојке. Покушала је и мене. Говорећи ствари као што је ова: „Па, Двејн је, знаш, независан и сматра да је пастув и да се никада неће скрасити са једном девојком дуже време. Он је са девојком, знаш, само око два месеца, максимално.” Рекла сам: „У реду. Ако ће то тако да буде, нека буде.” Сваки пут када бих је видела или сваки пут када би она звала телфоном, ја бих рекла: „Ха! Управо смо обележили годишњицу.” Желела сам да зна, ха, ха, ха, кучкo jeдна. То је, то је било бацање тањира једна на другу. Требало је да буде такав однос. Морао је да буде такав однос.
Битно је приметити то да у сваком случају где женка признаје да је подстицала женкино надметање, две жене које се надмећу нису пријатељице. Једина веза која их спаја је заједничко интересовање за одређеног мушкараца.
Нисам волела девојку са којом је ишао, нити је она волела мене. Чак не знам зашто. Напросто нисмо волеле једна другу и из ината сам, мислим, и почела да се глупирам с њим. Показивао је мало интересовања и ја сам употребила мој женски шарм, претпостављам. Постао је врло заинтересован за мене.
У следећем интервјуу пријатељица интервјуисане особе је иницирала надметање. Необична ствар у овом случају је та што су и мушки и женски преступници подједнако били кажњени. Али чак и тада, мушкарац је сматран жртвом предаторства друге жене.
Имали смо двокреветни апартман. Моја пријатељица је живела с нама. Била сам толико неповерљива према њој да бих је могла избацити. Повредила је кичму на послу и била страшно много у кући. Морала сам да идем на посао у три а она није морала да иде на посао до пола дванаест. Тако су, знаш, све време били заједно. А једном ми није било добро на послу и намеравала сам да га назовем и кажем му да долазим кући, али размишљала сам: „О срање, нећу звати. Напросто ћу отићи кући.” Зашто, ушуњала сам се уз степенице. Отворила сам врата стварно тихо и он није био близу ње. Али она је седела тамо у прозирној пижами са ногама подигнутим, знаш, на сто. О, тада сам знала да му нисам требала веровати и да није требало бити ништа од нашег односа. Онда сам му рекла да се одсели из моје спаваће собе и пређе код ње или да се исели из куће. И иселио се. А, чим је наш закупни рок истекао, отишла сам одатле и преселила се овде. Нисам га видела отада.”
Надметање и старосна доб
У следећем примеру понашање цимерке је необично. Бол интервјуисане особе је несумњиво увећан чињеницом да се издаја догодила око ýлога који није био посебно велики.
Aли страшна ствар је била та што је почео да излази са мојом цимерком. Можеш да верујeш? И то је стваро болело. Ја сам стално хтела да јој кажем: „О Беверли (Beverly), како можеш то да радиш?” Али никада јој нисам рекла. Она је знала колико сам била тужна када смо раскинули. Болело ме је, тако да је долазио пузајући. Није улазио у кућу и чекао ју је. А Брет (Bret) није био озбиљно заинтересован за њу. Знала сам то, а није ни она за њега. Само је болело.
Када надметање између женки пријатељица поприми отворену форму постоје готово увек олакшавајуће околности. У овом случају, старосна доб две жене је тај чинилац. Обе су биле у четрдесетим и реткост расположивих мушкараца у тој добној групи чини кршење кода пријатељства вероватнијим. Притисци које ставља логика себичног гена на људско понашање нису апсолутни. Постоји знатан простор за варијацију која зависи од спољашњих услова. Младе жене са широким пољем мушкараца које могу да бирају држе се стеченог поштујући кодове пријатељства.
Током година подизања деце, женкине социјалне везе су вредан ресурс. Потомак жене са коалицијом поузданих пријатељица које јој помажу у дужностима подизања деце има боље шансе за преживљавање него потомак жене без те помоћи. Имамо склоност да претпоставимо да је то тачно првенствено у ловачко-скупљачким друштвима где је група мала. Али то је тачно у бројним културним контекстима, укључујући и периферије градова Сједињених Америчких Држава. Свако ко је покушао да подигне децу може мислити о бројним примерима – размени информација о расту зуба, дојењу, педијатрији, позајмљивању одеће деце која су је прерасла или дечије опреме која им више не треба, чувању деце наизменце, одвожењу деце колима, надгледању све деце из комшилука док се играју и требају помоћ у случају неке несреће. Листа је бесконачна. Те услуге су потребне свој деци – не само деци једне жене. А деца блиских и поузданих пријатељица примају диспропорционално много такве потребне пажње. Деца жене без пријатељица морају да пређу тежи пут.
Али шта је са бездетном женом у раним четрдесетим као што је Беверли, која је почела да излази са старим цимеркиним момком? Улози се изненада померају како се изгледи да има дете убрзано смањују. Корист од шансе за трудноћом може претегнути над ценом која укључује губитак пријатељице. Те одлуке не доносе се на свесном нивоу. Како год, модели понашања који поспешују репродукцију јављају се са доследношћу без обзира да ли поједни актер уопште намерава да има децу. Врло је могуће, штавише вероватно, да би Беверли, уколико би била интервјуисана, инсистирала да је била престара да би могла постати мајка чак и да се удала. Еволуциони системи су штедљиви. Не морамо бити програмирани да желимо децу. Једино упутство које мора бити је то да желимо секс са мужјацима.
Пријатељске везе и размена мушкараца
Упркос изузецима, појављује се неизговорено правило у операцији. Пријатељске везе међу женама су чврсте и не смеју се узети олако. Издати пријатељицу у надметању за мужјаком тако је озбиљан преступ да када се деси издана жена обично закључује да преступница никад заправо и није била њена права пријатељица. Узмите случај пријатељице у прозирној пижами. Необична околност је била та да је мушкарац живео у истом апартману са две жене. Свакако сама близина чинила је кршење пријатељског кода вероватнијим. Шта се догодило са пријатељицом после кршења кода пријатељства? „Па, нисам је отада видела.” Наставила је, узгред буди речено, повремено да виђа мужјака. Пријатељство и надметање искључују један другог: када је надметање очито, пријатељство се сматра лажним. Жена може бити свесна да је мушкарац сексуално привлачан, али, докле год је у контакту са једном од њених пријатељица, држи такву привлачност под стегом и више је на интелектуалном нивоу, него на емотивном. Приметите нервозу коју је изразила следећа интервјуисана жена када верује да крши код пријатељства. У време запаженог кршења две жене су биле пријатељице и наставиле су то да буду.
Робин (Robin) је једна од оних особа које када уђу у собу, то је као да се појавила сунчева светлост око његове главе. Он је сав Лав. Кад он уђе сви напросто знају да је он ту. Упознала сам га на почетку студија. Имали смо обичај да заједно радимо, знаш, будемо заједно у мојој соби и почнемо посао. Био је толико привлачан, али је увек био мушкарац једне од мојих пријатељица. Увек је излазио са једном од мојих пријатељица, тако да се нисам око њега бактала. А тада је моја најбоља пријатељица неко време покушавала да изађе с њим. Она и ја тада нисмо ишле у колеџ. Био је дан када је Робин дипломирао. Дипломирао је у истој групи где и моја сестра. Моја пријатељица је требало да се спусти доле и види га, а није могла то да уради, па ми је рекла: „Сврати и поздрави Робина.” Свратила сам да га поздравим и нисам одлазила четири дана. Било је стварно лоше. Било је то тако да је нисам могла назвати. Било је заиста понижавајуће, потпуно, безнадно у сламању љубави. Све у вези с овим типом је било величанствено. Био је уметник, музичар. Већ је предавао на колеџу. Знаш, управо бриљантно, апсолутно бриљантно. Много је путовао. Имао је врло, врло много самопоуздања. Шведски добар изглед – знаш, плава коврџава коса, велике плаве очи, велики прав нос. Врло добре грађе. А у почетку, први пут када сам остала код њега, нисмо водили љубав. Било је то, само сам се окачила на њега. Рекао је: „Не иди кући.” Тако сам остала четири-пет дана. Напослетку, отишли смо у кревет и била је то потпуна катастрофа. Осећала сам, знаш, стварно кривицу, јер је био мушкарац моје најбоље пријатељице или бар онај којег је виђала. И уопште није било добро. И тад сам је назвала и рекла јој и она је била изван себе. Рекла је: „Не иде ми у прилог. Ионако сам увек мислила да Робин треба неког као ти.” Тада је било све у реду. И тада сам почела да га виђам сваке минуте мог живота, потпуно предана њему. Никад тако нешто нисам осећала према било коме раније. Чак и само сазнање да долази у осам сати било је довољно да пукнем од среће и заплачем као мало дете.
Жене су лојалне својим пријатељицама. Наравно, има изузетака, али они су баш то – изузеци. За већину жена, вишак мушкараца је роба која се дели са пријатељицама. У таквом дељењу, жене јачају женкине савезе.
Француски антрополог Клод Леви-Строс (Claude Lévi-Strauss) истакао је да мушкарци институционализују и одржавају политичке везе размењујући жене. Пракса није искључиво мужјачка. Жене такође учвршћују интимне социјалне везе селективно преусмеравајући вишкове мужјака. Жена у стабилној вези не губи око са расположивих мужјака – она их једноставно упућује ка својим пријатељицама.
Која је динамика дељења мужјака и како она учвршћује женкине социјалне везе? Сваки мушкарац који доспе у статус „расположивог мужјака” зна каква је пожељна роба у друштеној околини. Домаћица забаве која жели да буде присутан на разним забавама позива га због својих пријатељица без партнера и то има мало везе са равнотежом у аранжирању седења. Као што је једна од интервјуисаних особа рекла: „Ја сам врло дарежљива са вишком мушкараца. Када су моје потребе задовољене, ја их једноставно препуштам мојим пријатељицама.” Следећи цитат је пример како ти поклони функционишу. Домаћица о којој је овде реч паметно је повећала шансе за успешним спаривањем ширећи информацију која није потпуно истинита.
Домаћица забаве где смо се срели наместила је то. Осетила је нешто чак иако ми нисмо. „Дођи касније да ти нешто откријем” и рекла му је да сматрам да је привлачан. Спојила нас је и бум! Управо тако. Знала сам да ћу бити с њим и он је рекао исту ствар: „Ти си била најлакша опклада коју сам икад имао.” Рекла сам: „Ти си био нешто тежа.” Јер није хтео да то урадимо те прве ноћи. Није био такав тип.
Жене које помажу другим женама да успоставе везе с мушкарцима су честе, као и недраматичне. Нигде то није толико евидентно колико у описима ситуационе манипулације. Када жена доспе у стабилну мужјачко-женкину везу, она је више него вољна да помогне својим пријатељицама да и оне доспеју у тај статус. То је тако чест случај да се догађа скоро без коментара.
Џесика (Jessica) je у основи била веза. Знала је да сам заинтересована за њега и кад га је видела у граду, у уреду, позвала ме је скроз доле у Трентон (Trenton) и рекла: „Брзо дођи овамо.” То је био почетак. Ми смо напросто отада почели да се виђамо.”
Био је то излазак на слепо. Моја пријатељица је то уредила.
Моја пријатељица је знала. Допадао ми се и рекла ми је да га виђа у Хабу (Hub), некој врсти студентског клуба. Виђала га је тамо често. Почела сам да одлазим тамо и напросто се догодило да смо се срели.
Срела сам га на вечерњој забави коју сам приредила. Управо сам раскинула са другим човеком. Позвала сам моју пријатељицу. Она је повела момка и други пар и предложила да доведе ту другу особу и тада сам јој рекла: „Дивно!” Треба ми нешто да преусмери мој ум.
То је за мене средила моја пријатељица, стара проводаџијка. Фантастична је. Мислим да је осетила шта ми треба. Никада нисам имала другог човека. „Па, време је да имаш једног.” Рекла ми је за тог типа. Имао је све ствари како треба. Она му је дала мој број телефона и назвао ме је.
Моја пријатељица ми је дала његов телефонски број и изашле смо те вечери. Седели смо у куглани и звала сам га и извинила се због тога што сам све упрскала. Питао ме је где сам и рекла сам му и он се спустио. И, као што сам рекла, од тада постојали смо само нас двоје.
Надметање и сарадња међу женкама заслужује посебну пажњу по својим ефектима на ситуациону манипулацију. Сарадња међу женкама је најуочљиваја у ситуационој манипулацији, али, као што последњи цитат показује, четири методе женкиног избора често се преплићу да би се постигао жељени резултат. Овде је пријатељица обезбедила телефонски број и охрабрење да га позове с циљем да се мужјак и женка доведу у исти физички простор и тако имају изгледе за комуникацију. Сâм позив се приближава директном набацивању изузев што је порука намерно двосмислена. Она није позвала типа да изађу. Она се извинила због тога што се исповраћала на њега. Међутим, он је исправно прочитао њен сигнал и, уместо да једноставно прихвати или одбаци њено извињење, он ју је питао где је и придружио јој се. Њено извињавање и телефонски позив били су сигнали да је заинтересована за њега. Шта људи чине са таквим сигналима одлучује о правцу у ком ће однос ићи. Упркос свим истицањима срцâ и цвећâ, стварна храна везе је често знатно прозаичнија.
 |
СЕКСУАЛНИ ИЗБОР: ЖЕНИНА ОДЛУКА – 5 део | Српски културни клуб Најслободније место на интернету |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар