Ево изузетног примера који нема везе са тенковима, артиљеријом, ракетним и осталим, строго борбеним ...

понедељак, 24. јул 2017.

Ево изузетног примера који нема везе са тенковима, артиљеријом, ракетним и осталим, строго борбеним ...

Ево изузетног примера који нема везе са тенковима, артиљеријом, ракетним и осталим, строго борбеним средствима, а који недвосмислено потврђује какви су се штеточински и суманути процеси одвијали, а да тога већинска српска јавност није ни била свесна, нити је до данас информисана.

Од 2004. до краја 2007.године дезангажована су из јединица и састава Војске, а затим распродата, ускладиштена (у већини пропала) или потпуно уништена, рецимо, следећа средства и опрема која је припадала роду Инжињерије:

- камиони за понтонске паркове – преко 270 комада,

- аутомобили за реморкере – преко 80 комада,

- минополагачи – око 50 комада,

- тешке дизалице – преко 50 комада,

- тешки лансирни мостови – око 35 комплета,

- амфибије (транспортери) – око 20 комада,

- тенк-носач моста – преко 50 комада,

- реморкери свих типова – преко 180 комплета,

- аутомобили за реморкере – око 80 комада,

- гумени чамци – више од 1.500 комада,

- ванбродски мотори – преко 1.000 комада,

- дозери – преко 250 комада,

- грејдери – преко 60 комада,

- ваљкови – око 20 комада,

- ровокопачи и копачи – преко 150 комада,

- утоваривачи – преко 200 комада,

- камиони кипери – преко 300 комада,

- вучни возови – преко 60 комада,

- велики понтонски и лансирни мостови – преко 20 комада

- противпешадијске мине (нагазне и потезне) – преко 120.000 комада,

- противтенковске мине – око 290.000 комада,

- експлозив (тротил и пластични) – преко 550 тона (550 хиљада кг).

Бивша Војска Југославије је (уколико се саберу инжињеријска бригада Генералштаба, армијски инжињеријски пукови, инжињеријски батаљони по корпусима и бригадама, као и чете и остале самосталне јединице тог рода), располагала укупно (приказано математички а не структурно) са еквивалентом од 102 (сто два) батаљона инжињерије.

Данашња Војска Србије, од 2006/07.године, располаже са 5 инжињеријских и 2 понтонирска батаљона. Укупно 7 (седам) батаљона.

То се зове „реформа“ Војске – однос уништеног према сачуваном: 15 (петнаест) према 1 (један).

Зашто смо изашли на крај са НАТО агресорима 1999.године који нам војнички нису могли ама баш ништа, а поготову не да нападну копненим снагама? Један од одговора се налази управо у претходним пасусима. Зашто нас последњих 15-так година бесомучно понижавају и черече Србију по свим шавовима, не бирајући начине и средства? Одговор је исти. Доведени смо у стање да будемо војнички преслаби и безначајни на светској мапи, и као такви онемогућени да се бранимо, да нам дипломатија буде несадржајна и јалова („празна пушка“), осуђени да без поговора извршавамо све нечасне налоге, бриселске, ММФ и остале диктате, глумећи некакву војну неутралност. Неутралност у односу на лаж и истину, неофашизам и слободу, правду и неправду…са отетим Косовом и великом Албанијом у повоју и за вратом.

И у коначном, присетимо се тешких поплава из 2014.године, које су изазвале праву катаклизму, када је колико толико постало јасно овоме слуђеном народу да се са војном техником нешто десило, и да је нема ни приближно у мери као деценијама уназад. Нема чамаца, нема амфибија, нема грејдера, дозера, понтонских мостова… остала је само воља и жеља припадника Војске да помогну свом народу.

И сећање на једно славно време.