*
НАРОДНА СКУПШТИНА
Председник Скупштине госпођа Маја Гојковић
Генерални секретар: за сваког народног посланика се доставља у ПДФу на sekretar@parlament.rs
Трг Николе Пашића 13
11000 Београд
Доставља се:
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Андрићев венац бр. 1,
11000 Београд
Држављанима Републике Србије, институцијама, странкама и медиима преко интернета
Предмет: Петиција Народној скупштини да са становишта Устава и закона изврши контролу рада председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА, дипл. правника, те да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења.
На основу:
члана 1 Устава, који утврђује да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима,
члана 2 Устава, који утврђује да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника, и
да ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана,
члана 3 Устава, који гарантује да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима и да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону,
члана 194 Устава који недвосмислено утврђује следеће:
Правни поредак Републике Србије је јединствен.
Устав је највиши правни акт Републике Србије.
Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.
Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом.
Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.
Члана 98 Устава да је Народна скупштина највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији,
Последњег става члана 99 Устава да Народна скупштина врши и друге послове одређене Уставом и законом,
става члана 4 Устава, који захтева да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли,
Првог става члана 118 Устава да се Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика,
Првог става члана 56 Устава да свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи,
подноси се Народној скупштини и њеном председнику Маји Гојковић
П Е Т И Ц И Ј А
да Народна скупштина са становишта Устава и закона
изврши контролу рада председника Републике Србије
Александра ВУЧИЋА, дипл. правника,
те да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Одговорност и контрола власти у односу на остваривање демократије
У једнопартијском државном уређењу врховни државни руководиоци и врховне државне институције су одговорне тој политичкој партији, тј. партијском руководству што се своди(ло) на одговорност партијском вођи.
У Републици Србији сада постоји вишепартијски систем од 1990. године. По 2. ставу члана 2 Устава је забрањено да један државни орган, политичка организација, група или појединац присвоји сувереност од грађана, или да успостави власт мимо слободно изражене воље грађана и забрањено је последњим ставом члана 5 Устава да политичке странке непосредно врше власт, или да је потчине себи.
Поставља се следеће питање:
Чиме се у вишепартијском систему обезбеђује испуњење уставних одредби и коме државни органи одговарају ако делују супротно Уставу или ако не извршавају своје Уставне и законске дужности?
Одговори су садржани у напред цитираним члановима 2 и 4 Устава, чији делови гласе:
Сувереност потиче од грађана (почетак члана 2 Устава)
и
Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли. (3. став члана 4 Устава)
Та одредба 3. става члана 4 Устава није постојала ни у једном ранијем савезном или републичком уставу. Уведена је у наш важећи Устав да би се спречило да државни органи не поштују Устав; да не делују супротно Уставу; да би се спречила самовоља државних руководилаца; да би се спречило њихово узурпирање власти; да би се обезбедило да врховни државни органи развијају демократију, поштују људска права и слободе грађана. Непоштовање ове уставне одредбе уништава демократију, људска права и слободе супротно члану 1 Устава, а тиме руши и Републику Србију. Она нестаје као држава.
Пошто сувереност Републике Србије потиче од њених држављана (1. став члана 2 Устава) и пошто држављани Републике Србије непосредно бирају председника Републике и народне посланике зато они директно одговарају држављанима Републике Србије.
Држављанима Републике Србије је веома тешко да се самоорганизују да би позвали на одговорност врховне државне руководиоце и институције. Зато је кључно за остваривање демократије да се врховни државни органи, међу њима и Народна скупштина, међусобно контролишу са становишта Устава и закона, тј. да спроводе у дело 3. став члана 4 Устава.
Једина личност која има право и обавезу да брани Устав и закон
Заклетва је свечана лична изјава дата под пуном материјалном и моралном одговорношћу, чије испуњење личност гарантује својом чашћу и савешћу.
Пре свог инаугурисања, председник Републике Александар Вучић је пред Народном скупштином на Уставу и Мирослављевом јеванђељу добровољно и слободном вољом положио држављанима Републике Србије председничку заклетву која гласи:
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“ (став члана 114 Устава)
Председник Републике, сада Александар Вучић, је једини појединац у Републици Србији који има права и обавезе утврђене председничком заклетвом, нпр. да брани Устав и закон.
Председник Републике Александар Вучић омаловажава и одбацује историју, прошлост и преамбулу Устава
Председник Републике Александар Вучић нас убеђује да треба да заборавимо историју, прошлост, те да се ослободимо народних митова и легенди, народне и државне традиције, да би смо се посветили својој будућности и будућности своје деце. Ово је једна од основа на којој он заснива свој рад и деловање као председник Републике. Та основа је бесмислена.
Колико год председник Републике Александар Вучић, и било ко други, наређивао народу да заборави прошлост и историју, то једноставно није могуће. Једноставно зато што све садашње и будуће деловање зависи и заснива се на прошлости и историји, на садашњем стању које је резултат те прошлости и историје. Људско друштво је не само динамички систем, већ и систем с кашњењем, шта више и с памћењем, с меморијом. То може да захтева само тотална незналица или/и лош политичар, политикант, који сматра да је народ имбецилан те да то не схвата или да је толики страховладар да народ мора да ћути и трпи.
Његов захтев да не спомињемо прошлост и историју на пример руши судски систем јер сва суђења се односе на (не)дела учињена у прошлости. Истовремено, тиме он настоји да спречи да спомињемо његов рад и деловања, његова обећања народу, у прошлости, пре његовог поновног доласка у државни врх 2012. године.
Преамбула наглашава дуготрајне историјске темеље државе, а за Републику Србију она то исказује следећим текстом:
«Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији,
полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима,
грађани Србије доносе
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ»
Преамбула нашег Устава не само да поштује прошлост и историју већ им даје посебну важност и за народ и за државу и за нашу будућност. Она је темељ Устава и закона.
Наведени став председника Републике Александра Вучића и, на основу тог његовог става, његов рад и деловање су супротни Преамбули Устава.
Треба да се уочи да, када председник Републике Александар Вучић настоји да оправда своја противуставна дела, тада он тврди да су претходне власти већ потпуно уништиле Републику Србију, да смо немоћни и да немамо ништа на Косову и Метохији:
»Ми смо све одавно изгубили, данас немамо ништа. А то ништа смо добили 1999, 2004, 2008, а онда смо то потврдили 2010. и 2011. Боримо се да (од Косова) имамо нешто, а не ништа»
Тада када покушава себе да оправда и заштити он има право да се позива на прошлост и историју и да јој даје највећу важност!
Он сноси одговорност за усвајање противуставне Резолуције Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији од 13.01.2013., у даљем тексту: Резолуција. Народна скупштина ју је донела у ванредним условима (веома велики број полицајаца и борна полицијска кола су окруживала Народну скупштину и растеран је заказани Протест у организацији «Никад граница» у време њеног заседања ради усвајања Резолуције!) Он је такође одговоран за прихватање противуставног Бриселског споразума. Он, као бранилац Устава, закона, људских права и слобода, Косова и Метохије у оквиру Републике Србије, сноси сада сву одговорност за спровођење њихових противуставних одредби у дело.
Под претходним властима он подразумева само власти од 2000. до 2012. године. Потпуно свесно, да се не би разматрала његова деловања деведестих година 20. века кад је био у врховним органима власти која је потписала противуставни Кумановски споразум (Уставном суду, Решење Суда), а и да се не разматрају његова бусаџијска иступања из тог доба која су непријатељима наше државе и народа служила као један аргумент за неосновано демонизовање Србије и Срба, и за правдање неоправдивих санкција и бомбардовања 1995. и 1999:
https://www.youtube.com/watch?v=Ft9oAbjUi4E,
https://www.youtube.com/watch?v=ReVwofRQVPY,
https://www.youtube.com/watch?v=Kmckn219nZM,
https://www.youtube.com/watch?v=d2PW7LiZuQo,
https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/video-ovako-je-pricao-mladi-radikal-vucic-prije-dvadeset-godina-ubijte-jednog-srbina-mi-cemo-stotinu-muslimana/280252/
Колико су за председника Републике Александра Вучића лично важне прошлост и историја показују чињенице да је у Владу довео за саветника једног од главних заговорника за неоправдиво 78-о дневно-ноћно бомбардовање Србије Тони Блера, друге странце, и да се за та своја бусађијска иступања јавно извињавао Уилијаму Билу Клинтону, председнику САД који је дириговао демонизовање Срба и бомбардовање Србије!
Међутим, он се није ни пре тога ни после тога покајао пред нашим народом, није се извинио Србском народу и свим држављанима Републике Србије. То је један од показатеља како и колико он поштује сувереност Републике Србије, људска права, слободе и достојанство држављана Републике Србије, гарантована Уставом (чланови 1, 2, 18 и 23 Устава).
Откуд и откад Република Србија има (једина од свих југословенских република) аутономне покрајине и то две?
Устав ФНРЈ од 31.01.1946. у другом ставу свог члана 2 уводи да Народна Република Србија има у свом саставу Аутономну покрајину Војводину и Аутономну косовско-метохијску област. Иако Устав СФРЈ из 1963 нигде не спомиње аутономне покрајине, ипак су оне утврђене у Уставу СР Србије из 1963.: Аутономне покрајине Војводина и Косово. Устав СФРЈ из 1974. утврђује у свом члану 2 да у оквиру СР Србије постоје Аутономне покрајине Војводина и Косово. Устав Републике Србије из 1990. у свом члану 6 дефинише да у Републици Србији постоје Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија као облици територијалне аутономије. То је прошлост, то је историја. Наследили смо је. Она је утицала битно да у садашњем Уставу Републике Србије пише:
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. (став члана 182 Устава)
Ово илуструје потпуни бесмисао захтева председника Републике Александра Вучића да заборавимо прошлост и историју. Својим игнорисањем историје и прошлости Србског народа он одбацује Устав Републике Србије и на тај начин. Већ су то довољни разлози и докази да Народна скупштина прихвати ову петицију.
Непријатељ државе и председник Републике Александар Вучић
Повеља Уједињених Нација је саставни део правног система Републике Србије (2. став члана 16 Устава). У Повељи УН се недвосмислено, јасно утврђује:
Савет безбедности, кад год је целисходно, користи такве регионалне споразуме или агенције за принудну акцију под својим руководством. Али, без одобрења Савета безбедности, неће по регионалним споразумима нити преко регионалних агенција бити предузета ниједна принудна акција, изузев мере против сваке непријатељске државе као што су оне дефинисане у ставу 2 овог члана, предвиђених у складу са чланом 107 или у регионалним споразумима усмереним против обнављања агресивне политике било које такве државе, све док Организација не буде могла, на тражење заинтересованих влада, да преузме на себе одговорност за сузбијање нове агресије такве државе.
Израз »непријатељска држава« како је употребљен у ставу 1 овог члана примењује се на сваку државу која је у току другог светског рата била непријатељ било ког потписника ове Повеље. (Глава VI, члан 53 Повеље УН)
(масном црном бојом делове текста нагласио писац овог текста)
Знамо које су државе биле непријатељске према Краљевини Југославији, према Србији и Србском народу у 1. и 2. светском рату. То зна и председник Републике Александар Вучић.
Да ли иједна од тих нама непријатељских држава није признала противуставно прокламовано шћиптарски окупрано Косово и Метохију за самосталну државу? Да ли иједна од њих поштује Устав Републике Србије, Повељу УН и Резолуцију СБ УН 1244?
Ниједна!
Под руководством власти СР Немачке, хитро су то прихватиле и признале нама, по претходној дефиницији УН, непријатељске државе: Турска, Шћиптарија (Албанија), Аустрија, Хрватска, Бугарска, Мађарска, наравно СР Немачка.
Власти СР Немачке, не само да су успеле да увуку власти нама традиционално савезничких народа и држава САД, Велике Британије и Француске у свој непријатељски однос према Југославији, Србији и Србском народу, већ су успеле да постану заштитници обнављања шћиптарске фашистичко – нацистичке окупације, отимања, србске територије, поробљавања, и прогона Србског народа на Косову и Метохији. Да би то оправдали пред својим народима организовали су под руководством председника САД Уилијама Клинотна незапамћену пропаганду засновану на лажима против Срба и Србије, што му је било предочено.
Какво поништавање резултата и 1. и 2. светског рата! Колико је то велико омаловажавање невиних жртава и свих бораца против Хитлеровог нацизма! Колика је то издаја тих војника, официра, старешина савезничких војски! Толика да је неприхватљива и да захтева мобилисање свих антифашистичких, антинацистичких, антирасних људи, удружења, странака, власти, држава широм планете да се заштите резултати 1. и 2. светског рата ради очувања мира, ради човечности, људских права и слобода. Србски народ, Република Србија и Република Српска су опет стављени у ситуацију да будемо једна од искри те борбе на Балкану. Искористимо сва расположива мирнодопска легитимна средства (Устав Републике Србије, Повељу УН, Резолуцију СБ УН 1244, међународне мирнодопске уговоре) да та борба успе. Она почиње ослобађањем Косова и Метохије од шћиптарске окупације и његовим очувањем у оквиру Републике Србије. Србија не може ни да жели да то започне док је Александар Вучић Председник Републике.
Председник Републике Александар Вучић је одбацио да поштује сва та мирнодопска легитимна средства да би самовољним вођењем противуставне политике Републике Србије задовољио све захтеве и прохтеве ових непријатељских држава Републици Србији и Србском народу! Он тиме поништава сву борбу савезничких народа и Србског народа против нацизма и фашизма, борбу за своју слободу, за очување своје територије и за независност своје државе. Тако је то када он одбацује прошлост и историју.
То је још један довољан доказ да Народна скупштина треба да прихвати ову петицију.
Неоснована обећања председника Републике Александра Вучића
Од 1945. године до 1980. године је народу обећавана боља, «светла», будућност. Ми већ деценијама, од маја 1980. године, живимо у тој будућности. Сада председник Републике Александар Вучић гарантује бољу будућност ако прихватимо његову борбу за «компромис» да не би неко «добио све, а неко ништа» и да Србија бар «нешто добије» јер «немамо ништа», како нас он убеђује. Зашто нас у то убеђује? Зар је то дужност, зар је то право председника Републике и врховног команданта Војске Србије? Није! Тиме он жестоко делује супротно председничкој заклетви, супротно Уставу (4. став члана 114 Устава).
Тврђење председника Републике Александра Вучића да «немамо ништа» на Косову и Метохији је његово јавно признање да нас је толико упропастио да «немамо ништа» на Косову и Метохији и да је одлучио да, пошто «немамо ништа» на Косову и Метохији, онда треба да одустанемо од одбране и повратка Косова и Метохије у уставни систем Републике Србије! Рекло би се да је веома храбар кад ово чини ако се не би знала страна подршка њему да нас овако срозава и уништава као и да Народна скупштине и Уставни суд не извршавају своју уставну обавезу да контролишу рад председника Републике (до сада).
Човек који то тврди не може и не треба да буде председник Републике Србије.
Пошто то управо тврди Александар Вучић ескплоатишући углед, достојанство, ауторитет, моћ председника Републике Србије, поверење народа у председника Републике Србије, зато Народна скупштина треба да прихвати ову петицију.
Зар Србија тражи да ишта добије што није њено или на шта нема право?
Не.
Србија и Србски народ, не тражимо да ишта добијемо, већ не дозвољавамо да нам се одузимају земља, природна богатства, слобода, људска права, сва национална заоставштина, рушење породице, отимање деце, ….. , германизовање. Опредељења Србског народа и осталих држављана Републике Србије су записана у Уставу Републике Србије.
Ми захтевамо да се Републици Србији исплати ратна одштета за материјалну штету нанету НАТО агресијом 1990., а за моралну штету нанету лажима и демонизовањем Срба и за убијање невиних људи захтевамо да се светској јавности изнесе истина да нити смо били агресор нити смо били геноцидни нити јесмо:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2000_10_23pPrpObnUzd.294131644.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2002_10_15LTG-25Srb.28122727.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2004_03_06PrprOdbUzdLtc.292105531.pdf
Србија и Србски народ захтевају да се поштују Повеља УН, Резолуција СБ УН 1244 и Устав Републике Србије, њена територија Уставом одређена и Резолуцијом СБ УН 1244 призната, људска права и слободе њених држављана на тој територији која укључује Косово и Метохију као свој нераздвојиви део.
Срби су били ослободили своју древну престоницу Драч. Велике западне силе су је потом поклониле Шћиптарима, који су касније добили и Скадар. Срби су то заборавили.
Срби су Шћиптарима пружали уточиште од диктатуре Енвер Хоџе. КПЈ им је отворила границе Југославије из Србије, Црне Горе и Македоније. Шћиптарски дошљаци су постајали одани њени чланови. Шћитари су имали сва права као и остали држављани Србије и Југославије. Није било проблема између Срба и Шћиптара док међу Шћиптарима нису почели њихови политичари да организују протесте против државе и народа који су им пружили гостопримство. Захтевали су своју републику у Југославији, независну од Србије. Тражили су је од Јосипа Броза; обећао им је, тврдили су. Изводили су појединачне терористичке акције против невиних Срба. Претили су Србима смрћу ако не напусте своје домове, ако им их не продају. Све чешће и организованије. И све чешће су тврдили да немају довољно права. Ругова је Папи обећао да ће Западу ставити сво рудно благо Косова и Метохије на слободно коришћење ако им се обезбеди да владају Косовом и Метохијом слободно (вршећи злочине ради протеривања Срба).
Уследиле су санкције Србији и Црној Гори, «Олуја», «Бљесак», бомбардовања Србског народа 1995. и 1999. САД су у кратком року изградиле војну базу «Бондстил» на територији Србије. Без одобрења Србије и/или УН. Заштита шћиптарским терористима. Шћиптари успоставише своју власт на Косову и Метохији мимо Устава Републике Србије захваљујући Резолуцији наше Скупштине! Сада сматрају да је Косово и Метохија заувек њихова земља. Настављају да освајају југ Србије. Траже све до Ниша и Рашку. Уступци које је наша власт чинила, под руководством председника Броза, Милошевића, Тадића, потом председника Николића, потпредседника или председника Владе Александра Вучића и Ивице Дачића, најпре противуставном Резолуцијом, потом на њој заснованим Бриселским споразумом, су им то омогућили.
Чиме то председник Републике Александар Вучић гарантује да ће Шћиптари у будућности поштовати Републику Србију, њен Устав, њен конститутивни Србски народ и његове националне вредности и наслеђе ако он прихвати не само садашње стање на Косову и Метохији створено злочинима над Србима и Србијом, већ и новим уступцима? Новим компромисима?
Ничим!
Ако бисмо прихватили бесмислен захтев председника Републике Александра Вучића да заборавимо прошлост онда не бисмо били у стању да схватимо и сагледамо циљ Шћиптара: освајње целог јужног дела Србије, као што су прелили велики део Македоније, а не само Косова и Метохије. Оно што чине на Косову и Метохији и у Македонији није чак ни прошлост. Одиграва се свакодневно. Упркос томе, председник Републике Александар Вучић настоји да нас убеди да је за нашу будућност и будућност наше деце добро да прихватамо нове «компромисе». После сваког компромиса у коме смо се одрицали свога и давали га Шћиптарима они су тражили и траже, захтевају, нове уступке, нови «компромис». Зна се где је граница томе, где је граница између Шћиптарије и Србије: Јуничка планина, Паштрик, Коритник.
Ако Народна скупштина оцени да се ово излагање односи на политику а не на Устав и закон и да не може да буде разматрано у оквиру теме ове петиције, онда треба да не заборави следеће. То јесте политика и то политика коју води и спроводи председник Републике Александар Вучић преко председнице Владе. Он води ту политику бесправно, супротно Уставу кршећи чланове 112, 114, 122 и 123 Устава по којима он нема право да води политику Републике Србије, чак и да је води у складу с Уставом, а поготову што је води супротно Уставу.
Компромис, Устав и председседник Републике Александар Вучић
Председник Републике Александар Вучић, дипломирани правник и један од најбољих студената Правног факултета у Београду, како се говори, несумњиво да добро познаје Устав. Он се одликује изврсним памћењем, чак и најситнијих детаља.
У свим Уставима Југославије и/или Србије од 1946. до 2006. године Србија је имала две аутономне покрајине: Војводину и Косово и Метохију. С истим правима и обавезама. Под притиском растућег броја Шћиптара, како највећим наталитетом на свету тако и сталним досељавањем из Шћиптарије, и под притиском њиховог захтева да Косово и Метохија буде шћиптарска република, а после делимичне војне и државне предаје потписане противуставним Кумановским споразумом и утврђене Резолуцијом СБ УН 1244, и под сталним притиском, могућим претњама и уценама наших непријатеља упућених нашим властима с једне стране, и настојања наше власти да се прикаже демократском под председништвом председника Демократске странке Бориса Тадића, у Уставу из 2006. године је легализован следећи сада важећи уставни компромис као уступак Шћиптарима:
Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. (Други део 2. става члана 182 Устава)
Устав је утврдио компромис са Шћиптарима. Устав дозвољава суштинску аутономију Косова и Метохије у оквиру Републике Србије, која ће се утврдити по поступку за промену Устава одређеном Уставом Републике Србије. То је највећи допуштени компромис са Шћиптарима. Председник Републике Александар Вучић је дужан не само да поштује већ и да брани ову уставну одредбу. Он делује супротно. Прихвата и спроводи противуставне одредбе Резолуције којима су учињени нови уступци и компромиси. Они су битно изашли из напред цитираног уставног компромиса. Они разарају државу и њен суверенитет на Косову и Метохији. Шта више, он настоји да нас убеди да треба да прихватимо нове уступке и компромисе, суштински нове, разарајуће по Републику Србију, њен суверенитет и слободу и права Срба на Косову и Метохији. Шта више, да се то потом пренесе и на преостали део Србије! За њега је Устав Републике Србије суштински престао да постоји када је Народна скупштина усвојила Резолуцију чији је главни протагониста он био. Зато он не може више да поштује Устав и да сад хоће. То својим деловањем стално доказује.
Шћиптари су потпуно омаловажили тај уставни компромис. Уз подршку наше власти усвјањем Резолуције и Бриселског споразума, они сада прете ратом, како нам те претње врло убедљиво преноси председник Републике Александар Вучић, у случају да се започне поштовање Устава Републике Србије и Резолуције СБ УН 1244. Њихова текућа злодела и злочини над Србима помажу Председнику Републике Александру Вучићу да убеди народ да морамо да прихватимо нови «компромис».
Инсистирање Александра Вучића на новим компромисима са Шћиптарима који су изван оквира уставног компромиса одређеног наведеном уставном одредбом из члана 182 Устава јасно показује да Народна скупштина треба да прихвати ову петицију.
Противуставна деловања председника Републике Александра Вучића
Председник Републике Александар Вучић не само да спроводи већ је основни носилац остваривања даље наведених противуставних одредби следећих противуставних политичких или правно-политичких аката:
Противуставна, неважећа и ништавна на основу члана 194 Устава, пријава председ-ника Републике Бориса Тадића и председника Владе др Мирка Цветковића за учлањење Републике Србије у Европску Унију
Уставни суд није утврдио њену уставност: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_05_25US.3332323.jpg
Противуставна, неважећа и ништавна на основу члана 194 Устава, Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији од 13.01.2013., у овом тексту: Резолуција:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_01_18LTG_Sve.28893454.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_09NrSkps_DrzavniUdar.28870414.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US1.28865040.jpg
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US2.28864922.jpg
Противуставни, неважећи и ништавни на основу чланова 16 и 194 Устава, Бриселски споразум. Службени гласник Републике Србије, 02.2015, стране 9-38:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/923-Ustavni_sudZkljck.18553822.pdf
Народна скупштина је обавезна да огласи њихову неважност и ништавност, тј. да их поништи (чланови 1, 3, 8, 16, 97-99, 194 Устава).
Председник Републике Александар Вучић:
Спроводи без народне референдумске сагласности противуставну Тадић – Цветковићеву пријаву за учлањење Републике Србије у Европску Унију. Њоме је одузета сувереност народу супротно члану 2 Устава. Он учлањење Републике Србије у Европску Унију поставља као нашу недискутабилну императивну обавезу и да смо у име те обавезе морали, и да и даље морамо, да испуњавамо све што је Европска Унија тражила и тражи од нас супротно нашем Уставу и државности Србског народа (Преамбула, 1.члан, члан 8, 1. и 2. став члана 26, 1. став члана 27, 1. став члана 39, члан 47, тачке 1 – 13 члана 97, 1. и 2. став члана 182 Устава), и да морамо да прихватимо њено демонизовање Срба и лажну оптужбу да су Срби извршили геноцид у Сребреници. Оптужују нас да их не бисмо оптужили за злочине над нама. Настоји да нас насилно подведе под власт и зависност од Немачке и Аустрије, после свега што су те државе чиниле Србском народу и Србији 1914-1918, 1941-1945, 1991 до данас! Истовремено да нас уведе у исту државну организацију – Европску Унију у којој треба да будемо са Хрватском и Словенијом и да, после искуства од 1914. до данас, по трећи пут чинимо историјску грешку с растућим катастрофално трагичним последицама по нас и нашу земљу. Први пут је учињена из неискуства и с племенитим побудама наших дедова 1918. Други пут је 1945. учињен грех због опијености наших родитеља једностраним Југословенством коме су се они искрено и потпуно посветили, а које су Хрвати и Словенци осуђивали као великосрбску хегемонију и на томе градили пропаганду по свету против Срба. Пословица каже: „Ако те неко превари први пут, он је крив, ако те превари други пут, обоје сте криви, а ако те превари и трећи пут сам си крив.“ Зато није чудно што председник Републике захтева од Србкиња и Срба да заборавимо прошлост и историју. Значи да останемо без памћења, што није захтевано ни од робова!
Прихвата вође УЋК за представнике не само дела Шћиптарског народа који живи или се нелегално и незаконито доселио после бомбародвања на Косово и Метохију већ и свих осталих житеља тамо (супротно члановима 114 и 182 Устава).
Прихвата да они оснују институције државног карактера и њихова противуставна деловања на Косову и Метохији мимо Устава Републике Србије те супротно нашем Уставу (чланови 114 и 182 Устава) и супротно Резолуцији СБ УН 1244.Прихвата да међу њима буду лица које немају држављанство Републике Србије.
Све то је супротно Уставу (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 21, 52, 97 Устава Р. Србије).
Спроводи и захтева да се за Србе створи гето под називом «Заједница српских општина» упркос постојању једине и јединствене заједнице србских општина: Републике Србије. То је супротно Уставу (члановима 1 и 21 Устава Р. Србије)
Спроводи одредбу Резолуције да се Влада Републике Србије овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини. Договори које је претходна власт постигла су противуставни (супротни су Преамбули, Члановима 1 – 3, 5, 8, 18, 19, 21, 39, 82, 86, 89, тачкама 1 – 13 Члана 97 Устава Р. Србије). Упркос њиховој противуставности прихватили су их Томислав Николић, Ивица Дачић, и председник Републике Александар Вучић који их спроводи.
Прихватањем и спровођењем Резолуције, чији је један од тројице главних протагониста био лично Александар Вучић као први потпредседник Владе, је прихваћено и противуставно озакоњено све што је власт под председником Републике Борисом Тадићем противуставно усвојила. Ово оповргава тврђења председника Републике Александра Вучића да је једино претходна власт под Борисем Тадићем одговорна за садашње стање наше државе и нашег народа. Када оптужује владавину председника Бориса Тадића било би то с пуним правом да он није све то прихватио и наставио супротно својим предизборним обећањима и ставовима до избора 2012., да није под његовим захтевом то озакоњено и да сад он то не спроводи. Он је обавезан да се све то поништи (чланови 114 и 194 Устава) уместо што тражи да заборавимо прошлост.
Спроводи одредбу Резолуције да се обавезују државни органи да поштују њене противуставне одредбе чиме се она поставља изнад Устава противуставно члану 194 Устава. Зато је Резолуција ништавна и неважећа (члан 194 Устава) и његово деловање противуставно Уставу (члан 114 Устава).
Спроводи супротно Уставу (члан 114 Устава) одредбу Резолуције супротну члану 194 Устава да се Представници Републике Србије обавезују да у наставку дијалога о решавању техничких и политичких питања са представницима ПИС у Приштини и представницима међународне заједнице будуће споразуме постижу у складу са ставовима и основним циљевима ове резолуције, настојећи да се са представницима ПИС у Приштини постигне свеукупни договор.
Ниједна одредба Устава не дозвољава Народној скупштини да овако обавеже нашу власт. Она је то учинила, опкољена полицијом, под притиском њих тројице.
Спроводи одредбу Резолуције да је Република Србија спремна да учини додатне уступке ради превладавања тренутног стања у односима између српског и албанског народа (супротно члановима 114 и 182 Устава). Председник Републике Александар Вучић тумачи да може да прихвати све што Шћиптари или њихови заштитници захтевају «ако Србија нешто добије»! То илуструје његову спремност да тргује с државом и да је при томе потпуно лош трговац. (То доказује његову пословну неспособност због које он није био испунио законски услов да може да буде кандидат за председника Републике; Уставном суду је на време била поднета Уставна жалба на коју он још није одговорио:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_03_14LTG_ZlbSvSkrc.72133619.pdf).
Спроводи одредбу Резолуције да су њоме утврђени правац, смернице и циљеви државне политике обавезујући за све државне органе и организације и могу бити измењени једино новом резолуцијом Народне скупштине Републике Србије.
И овом одредбом Народна скупштина је противуставно (члан 194 Устава) поставила противуставну Резолуцију изнад Устава Републике Србије.
Приморава држављане Републике Србије да признају окупаторску шћиптарску власт (супротно члановима 1, 78, 114 и 182 Устава).
Прихвата да нашим држављанима шћиптарска полиција не дозвољава слободан улазак, те ни безбедан повратак прогнаних, на Косово и Метохију и да је Србима онемогућено слободно кретање Косовом и Метохијом (супротно члановима 39, 114 и 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244).
Прихвата да држављани Републике Србије морају да узимају држављанство шћиптарске власти (супротно члановима 1, 18, 19 Устава).
Подржава шћиптарску окупацијску власти под руководством Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја за легитимну на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 2 и 182 Устава).
Прихвата насилно претварање Срба на Косову и Метохији у „Косоваре“ (супротно члановима 1, 26, 27 и 114 Устава).
Прихвата рушење територијалне целине Републике Србије (супротно члановима 8 и 114 Устава).
Прихвата укидање суверености Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 2 и 114 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244).
Прихвата и спроводи уништавање јединствог одбранбеног, економског, тржишног, катастарског, информацијског, телекомуникацијског, енергетског, царинског, образовног – просветног и здравственог система Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 97 и 114 Устава).
Прихвата државне границе успостављене од шћиптарске окупаторске терористичке власти у сред Републике Србије (супротно члановима 1, 8, 10 и 114 Устава).
Прихвата шћиптарску царину усред Србије (супротно члановима 97 и 114 Устава).
Прихвата шћиптарски царински печат у сред Србије (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава).
Прихвата предају катастарских књига неуставној шћиптарској власти (супротно члановима 97 и 114 Устава).
Прихвата уништавање судског и целог правосудног система Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 4, 114 и 194 Устава).
Прихватио је да под принудом одлуке Владе донете под руководством његовог мандатора Ане Брнабић наше судије на Косову и Метохији погазе своју судијску заклетву дату у Народној скупштини држављанима Републике Србије и да положе заклетву шћиптарском окупатору. То илуструје колико је и за председника Републике Александра Вучића и за председника Владе Ану Брнабић безвредна заклетва дата народу у Народној скупштини. На основу чега се они представљају, и треба да се поштују, као легитимни државни руководиоци? На основу избора? Заклетве су положили после избора. Пре избора нису објавили да ће погазити своје заклетве. Они су на тим положајима зато што и Народна скупштина и Уставни суд не извршавају своју основну дужност да контролишу њихов рад са становишта Устава и закона. Последица тога је да полиција и војска и службе безбедности послушно извршавају њихове налоге и наредбе. Тако је од држављана Републике Србије одузета сувереност, тако су они подчинили власт себи под руководством председника Републике Александра Вучића супротно члановима 1 – 3 и 5 Устава.
Прихвата обезвређивање држављанства и личних докумената држављана Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава).
Не реагује, или само формално реагује, на уништавање слобода и људских права свих држављана Републике Србије на Косову Метохији који поштују њен Устав, Повељу УН и Резолуцију СБ УН 1244 (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава).
Не реагује, или само формално реагује, на јачање шћиптарских оружаних снага на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 97, 112, 114 и 139 Устава и Резолуцији СБ УН 1244). Не захтева њихову демилитаризацију утврђену том Резолуцијом УН.
Не захтева слободан и безбедан повратак и живот свих прогнаних лица у своје домове што захтева Резолуција СБ УН 1244.
Не захтева да се одређеном броју чланова наших безбедносних снага омогући да раде на Косову и Метохији, што утврђује Резолуција СБ УН 1244.
Не захтева да се поштује сувереност Републике Србије на Косову и Метохији и њена територијална целовитост, што утврђују наш Устав и Резолуција СБ УН 1244.
Омогућава, предвиђеном изградњом ауто пута од Тиране до Ниша, несметано усељавање Шћиптара у Србију, освајње Србије и покоравање Србског народа (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава). Будућност коју обећава нашој деци.
Председник Републике Александар Вучић је био носилац изборне листе (супротно члановима 6, 111, 114 и 115 Устава)..
Председник Републике Александар Вучић је (супротно члановима 1, 2, 3, 6, 111, 114 и 115 Устава) истовремено и председник политичке странке – Српске напредне странке, која има већину народних посланика у Народној скупштини. Он тиме паралише (супротно члану 37 Закона о Народној скупштини) право народног посланика да се опредељује, иступа и гласа слободно, независно, по сопственом уверењу и паралише њен рад посебно кад је у питању његова одговорност и покретање уставног поступка за његово разрешење (супротно члановима 1,2, 3, 6, 98, 114 и 118 Устава).
Одмах по полагању своје председничке заклетве и по свом неуставном (видети:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_03LTG_Skp_AVsve.9260129.pdf http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_18LTG_Posl_AV.10752418.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_24LTG_PrdsSkpsAV.143105055.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_16LTG.16673910.pdf )
проглашењу за председника Републике Александар Вучић је објавио да ће да отвори јавну расправу, тзв. „унутрашњи дијалог о Косову и Метохији“ супротно Преамбули, председничкој заклетви и члану 182 Устава. Тог тренутка је погазио и одбацио своју председничку заклетву и поништио потпуно (нелегитимну) легалност проглашења за председника Републике. Од тада је Александар Вучић сасвим изгубио легитимитет председника Републике и постао неуставни њен председник и неуставни врховни командант Војске Србије.
Чињеница да Александар Вучић као председник Републике Србије прихвата да преговара, и преговара, с Хашимом Тачијем као председником противуставно прокламоване „Репубљик Косова“ је супротна нашем Уставу и државности Србског народа (Преамбула, 1.члан, члан 8, 1. и 2. став члана 26, 1. став члана 27, 1. став члана 39, члан 47, тачке 1 – 13 члана 97, 1. и 2. став члана 182 Устава). Све што је до сада „компромисно“ препустио Шћиптарима је све потпуније одвајање Косова и Метохије од осталог дела Србије. Прекршио је управо цитиране чланове Устава.
Треба да се уочи да чак и Резолуција утврђује следеће:
Народна скупштина Републике Србије захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја, току разговора са представницима ПИС у Приштини у вези са Косовом и Метохијом, као и о спровођењу овде утврђених циљева, активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног уређења Републике Србије.
и да
Република Србија није спремна да чини додатне уступке који би могли да доведу до угрожавања њених државних и националних интереса.
(делове текста Резолуције наглашене црном бојом подвукао аутор овог текста).
Једино ови ставови Резолуције (који обарају остале њене ставове, што је могуће у лошем и противуставном политичком акту као што је Резолуција) јесу у складу с Уставом и обавезују све органе наше власти, на челу с председником Републике Александром Вучићем, да не могу да врше никакве уступке који нису у складу с Уставом Републике Србије јер су њиме утврђени државни и народни интереси. Једино ове ставове Резолуције наша власт на челу с председником Републике Александром Вучићем не поштује. Делује супротно и њима!
Ово све захтева да Народна скупштина са становишта Устава и закона изврши контролу рада председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА, дипл. правника, да без одлагања покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења. Без одлагања с обзиром да се више од годину дана Народној скупштини на то указује у следећим документима:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_03LTG_Skp_AVsve.9260129.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_18LTG_Posl_AV.10752418.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_24LTG_PrdsSkpsAV.143105055.pdf
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_16LTGpeticija.16674217.pdf
Председник Републике Александар Вучић и обавештеност народа
Председник Републике Александар Вучић је изузетно активан када су у питању разговори са представницима страних институција. Јасно је да у разговору с њима они постају потпуно обавештени о чему и како он говори, да ли се слаже или не с њима, какве ставове износи, шта прихвата или не, да ли је нешто потписао и ако јесте – шта.
Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.
Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом. (Члан 51 Устава)
Председник Републике Александар Вучић не обавештава народ о чему важном за народ и Републику Србију је он говорио на састанцима са странцима. На пример, тројни састанак Могерини-Вучић-Тачи у Бриселу 24.06.2018. године. Председник Републике Александар Вучић није обавестио народ тачно и отворено шта је он говорио у разговору с Фредериком Могерини, у тројном разговору Могерини-Тачи-Вучић, као и у разговору с Хашимом Тачијем, са чиме се битно по народ и државу сложио или није, да ли је нешто потписао и ако јесте – шта је потписао, како се тврди на интернету, те је од њега јавно тражено да то потврди или оповргне. (Допис може да се прочита на, и ископира са:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2018_06_28LTG_Oci_u_Oci.17841955.pdf.) На тај начин он омогућава да странци буду о томе потпуно обавештени, а Народна скупштина и држављани Републике Србије да остану необавештени!
Тачно и правовремено истинито обавештавање народа је неопходан услов за остваривање демократије. Скривањем тих битних информација од Народне скупштине и народа председник Републике Александар Вучић не само да спречава остваривање демократије већ је уништава у Републици Србији. Делује супротно Уставу (чланови 1-3 и 51 Устава).
Председник Александар Вучић: набављач, трговац, менаџер
Александар Вучић је као Председник Владе руководио страним инвестицијама, отварањима њихових фабрика и предузећа, распродајом природних, народних и државних добара. То је наставио да ради и као Председник Републике. Најновији пример је од 21.06.2018. године када је при полагању камена темељца за нову немачку фабрику Cet-F Fridrihšafen (ZF Friedrichshafen) AG у Панчеву изјавио, што је објављено на“SRBIJA DANAS”, Petak, 6 juli 2018, https://www.srbijadanas.com/vesti/info/uzivo-vucic-na-polaganju-kamena-temeljca-imamo-47508-zaposlenih-gradana-srbije-u-nemackim-2018-06-21: „- Ovo je dobro za ceo naš Banat, za celu Srbiju. I hoću Vama da se zahvalim, Vaša ekselencijo, gospodine Ditman, danas imamo 47.508 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ceremoniji postavljanja kamena temeljca na lokaciji buduće fabrike električnih i hibridnih pogona fabrike Cet-F Fridrihšafen (ZF Friedrichshafen) AG u Pančevu.
– Braćo Nemci, ostajte ovde što duže i dolazite još više! Za nas je veoma važno da menjamo sistem obrazovanja i da proizvodimo još više inženjera, ali i zanatlija. Kroz ZF počinjemo da se približavamo budućnosti – rekao je predsednik o nemačkoj firmi ZF koja dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a koja će kompanija, očekuje se, zaposliti više od 1.000 ljudi.
– Želim da se zahvalim i nemačkoj kancelarki Merkel, kao i predstavnicima pokrajinske Vlade – naglasio je Vučić: – Ne mogu da vam opišem koliko sam radostan, jer za ovo živite i radite.“
(Текст масним црним словима је нагласио аутор овог документа).
Шта би рекао Алекса Шантић на ово Вучићево: „Браћо Немци, ОСТАЈТЕ ОВДЕ“?
Следе илустративни подаци из чланка Слободана Антонића обајвљеном на: https://stanjestvari.com/2018/07/10/antonic-srbija-teritorija-oko-koje-se-navlace-nemacka-hrvatska/ и на: https://facebookreporter.org/2018/07/10/slobodan-antonic-srbija-teritorija-oko-koje-se-navlace-nemacka-i-hrvatska/
«„Пет година Вучићеве владавине (2012-2017), обележене су катастрофално ниским привредним растом (БДП). Ако се у обзир узме само тзв. западни Балкан: `Kосово` 3,2%, Македонија 3,0%, Црна Гора 2,7%, БиХ 2,3%, Албанија 1,5%, Србија 1,3%“ (овде).
„Српски текстилни радници раде `у предворју Бангладеша`; сто хиљада људи за мале паре шије одећу за велике европске компаније које добијају субвенције, а држава жмури на кршење закона“ (овде).
„Иако је влада Србије дала `Горењу` субвенцију од 6.000‒10.000 евра по раднику, српски радник у `Горењу` прима 200 евра, а словеначки 1.600 евра за исти посао“ (овде).
„Брачни пар пензионера преминуо од глади“ (овде и овде). „Пилот се убио због беде: хлеб из касарне носио да прехрани децу“ (овде). „Хорор у Ивањици: мушкарац се обесио због беде“ (овде). „На Звездари син пуцао у оца, а онда извршио самоубиство: `Опростите ми, нисмо више могли да живимо у беди`“ (овде). „Ужас у Сурчину: трочлана породица умрла од глади“ (овде). „Дечак се обесио јер није имао ни за карту до школе“ (овде)…
Недавно је објављена анализа о томе како су Немци преузели српско тржиште уџбеника. „Клет“ је, како је показано, директно преко нашег Председника обезбедио да из новог Закона о уџбеницима (април 2018), буду избачене све одредбе које угрожавају практично монополски положај овог немачког издавача – попут забране да издавачи дају поклоне наставницима и директорима школа (овде).
„Закон неће ући у Скупштину све док се не договориш са Клетом!” – поручио је шеф Вучићевог кабинета тадашњем министру просвете – посведочио је сам Срђан Вербић. Он се писмено пожалио Агенцији за борбу против корупције да је током израде предлога Закона био „изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа“. Без резултата (овде).
У међувремену се и известилац Европског парламента за Србију, Немац Д. Мекалистер, усудио да пише председници нашег скупштинског Одбора за образовање и да је опомене да Клет има примедбе на предлог Закона. Наравно да су на крају све немачке примедбе усвојене (исто).»
Шта да се каже за његову демографску политику коју спроводи отварањем Републике Србије мигрантима да се усељавају и остају? Ево илустративног одговора:
«Грађани Лознице у страху од миграната: Агресивни су, децу не пуштамо на улицу
Наиме, Како пише у објавама на друштвеним мрежама, аутобуску станицу у Лозници су у потпуности окупирали мигранти. Како кажу, на овај начин желе да упозоре грађане Србије који живе дуж границе са Босном и Херцеговином, да прoблем с мигрантима не јењава у Лозници, Бањи Ковиљачи, Малом Зворнику, Љубовији, Прњавору, Шапцу и Лешници. Грађани тврде да држава која је дужна да реагује и заштити своје грађане, то не чини те да већина становништва живи у страху.»
https://facebookreporter.org/2018/07/08/gradjani-loznice-u-strahu-od-migranata-agresivni-su-decu-ne-pustamo-na-ulicu-foto/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+facebookreporter%2FkFXR+%28%D0%A1%D0%A0%D0%91%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%A4%D0%91%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%29
То је државна, финансијска, инвестиоциона, просветна и демографска, политика коју води и којом руководи Председник Републике Александар Вучић. Он није надлежан да руководи државном, финансијском, инвестиционом, просветном и демографском политиком Републике Србије, што он чини супротно Уставу (чланови 112, 114, 122 и 123 Устава). Узурпира власт преузимањем надлежности Владе и потпуним деловањима супротно својој двострукој председничкој заклетви, стога и Уставу.
Председник Александар Вучић спречава наш развој индустрије
Председник Републике Александар Вучић уводи страну индустрију у Србију без претходног отварања могућности домаћим стручњацима (који живе у Србији и ван ње), производним, пројектантским, истраживачким и универитетским организацијама да заједнички пројектују одговарајућу фабрику, и да је с нашим техничарима и радницима саграде, изведу и пусте у рад. Он обећава страним инвеститорима најјефтинију радну снагу. И то при условима у којима радници раде као да су на крају 18. века, у време Француске револуције.
Препуштање домаће индустрије странцима не омогућава никакав домаћи развој наше индустрије. Не отвара запошљавање младих стручњака да раде на пословима и да руководе пословима за које су школовани. То је потпуна небрига о њиховој здравој и слободној будућности. Последица је да они масовно планирају да после завршетка школовања напусте Србију кад већ морају да раде за странце и то за најниже плате. То треба да се повеже и са неуставним увлачењем Републике Србије у ЕУ да би се боље разумели млади.
У случају санкција, блокаде, ванредног или ратног стања, ми остајемо потпуно зависни од странаца и небезбедни препуштањем индустрије њима, распродајом природних добара, земље, шума, водних извора и токова, прехрамбеног снабдевања…
Председник Републике Александар Вучић онемогућава да Републике Србија извршава своје дужности одређене чланом 97 Устава.
Председник Републике – врховни командант Александар Вучић и Војска Србије
Врховни командант Војске Србије је обавезан и према целом народу и посебно према сваком припаднику Војске Србије да својим радом, понашањем, делима буде пример сваком војнику и официру, да својим испуњавањем председничке заклетве бодри сваког војника и официра да и она/он верно, одано, пожртвовано, родољубиво и патриотски испуњава своју војну заклетву:
Ја (име и презиме), заклињем се својом чашћу, да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Републике Србије.
http://www.vs.rs/index.php?video_archive=true&year=2017&month=0&page=2
Гажењем своје председничке заклетве Александар Вучић ни као председник Републике ни као врховни командант Војске Србије не може да тражи од војника, подофицира, официра, војних старешина, Војске Србије да поштују и извршавају своју војну заклетву.
Ни у Првом ни у Другом српском устанку, ни у Првом балканском рату, ни у Првом ни у Другом светском рату, ни 1995. ни 1999. године Србски народ и Србија нису нападали друге народе на њиховој територији, већ су били присиљени да се бране, да штите личне и породичне животе, имовину, наслеђе и народне вредности, да очувају слободу народа и независност државе. Да Александар Вучић поштује прошлост и историју он би добро знао да Срби нису ни поробљивачки ни освајачки ни колонизаторски народ. Нисмо ми започињали ни један освајачки, колонизаторски и/или нацистички рат. Знао би да је цео Србски народ за мир, да је мирољубив. Или можда то добро зна па нам говори да ће Шћиптари наставити своју оружану агресију (новом „ОЛУЈОМ“, „БЉЕСКОМ“) ако не прихватимо њихове захтеве да би тиме оправдао своја противуставна деловања и увукао цео народ, не само против самог себе, већ и против својих предака и потомака. Је ли то његова војна стратегија као врховног команданта Војске Србије или да руководи нашом Војском да успешно брани и одбрани народ и државу? Командант је утолико способнији уколико то успе да оствари са што мање жртава.
Свака страна војска која је без добровољне сагласности Републике Србије на њеној територији је могућа непријатељска оружана сила против Републике Србије. Према Уставу Републике Србије, чак и по Кумановском споразуму, и према Резолуцији СБ УН 1244, све оружане шћиптарске формације и јединице је требало већ пре 18 година да буду разоружане. Још увек нису демилитаризоване. Председник Републике Александар Вучић уместо да то захтева на основу тих докумената, он нас убеђује како се труди да дође до новог компромиса! Те шћиптарске оружане снаге су непријатељске против Србског народа и Републике Србије.
Устав јасно утврђује, а Закон о војсци (члан 2) понавља, као и Закон о одбрани (члан 2 и члан 4):
Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. (Члан 139 Устава)
Одбрана Републике Србије остварује се ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса, а обезбеђује употребом Војске Србије и других снага одбране на заштити суверености, независности, територијалне целовитости и безбедности. Основни циљ одбране је одвраћање од напада и супротстављање војним и невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности земље и заштита грађана, материјалних добара и животне средине. Одбрана Републике Србије спроводи се јединственим системом организовања припрема грађана, државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника за извршавање задатака одбране и рад и употребу Војске Србије и других снага одбране у остваривању и очувању безбедности Републике Србије и њених грађана. Одбрана Републике Србије спроводи се самостално, а може се спроводити и у сарадњи с другим државама у оквиру институција система националне, регионалне и глобалне безбедности. Субјекти система одбране јесу: грађани, државни органи, привредна друштва, друга правна лица, предузетници и Војска Србије.(Члан 2 Закона о одбрани)
Шћиптарске оружане и НАТО оружане снаге су организоване и наоружане споља, ван Републике Србије и мимо њеног Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244. У случају војне агресије шћиптарских и/или НАТО јединица и/или других непријатељских оружаних снага на држављане и/или на територију Републике Србије Војска Републике Србије је обавезна да ступи у одбранбено дејство (члан 139 Устава и члан 2 Закона о одбрани). Задатак председника Републике и врховног команданта Војске Србије је да обезбеди пуну војну спремност одбранбених снага Републике Србије које, по Закону о одбрани, укључују и Војску Србије. Управо да би се заштитили мир, слобода и људска права људи и народа, сувереност и територијална целина државе, што не може никако да се постигне новим противуставним уступцима окупатору, новим компромисима с њим за шта председник Републике Александар Вучић неосновано користи паролу «ради мира и будућности наше деце».
Браћо, за мном!
Војни поклич команданта србске војске
Другови, напред!
Комунистички војни поклич команданта
Председник Републике и врховни командант Војске Србије (а не Југославије) се обраћа народу питањем зар ми желимо, хоћемо, да нам деца иду у рат да гину?
Ако је заборавио традицију србске војске јер је то историја, зар он не зна Закон о војсци да само пунолетни држављани Републике Србије могу да буду професионална војна лица (члан 39 Закона о војсци), да деца не могу да буду ангажована у војсци? Зар је створио стратегију (члан 17 Закона о војсци) за Војску Србије и за њене одбранбене снаге у целини да се мобилисање у ванредном или ратном стању (чланови 200 и 201 Устава, члан 5 Закона о одбрани) спроводи почевши од најмлађих ка старијима? Зар он целу своју војну стратегију своди на то да ли ће или неће деца да буду мобилисана у случају рата? Војска Србије има дужност да брани народ и државу (чланови 2 и 4 Закона о одбрани). Зар Војска Србије и друге снаге одбране Републике Србије не постоје управо да би се деца и омладина, као најсветија народна вредност, заштитили и да би им се створили услови за слободан развој у нашој држави? Зар таквим својим ставом и иступањима председник Републике и врховни командант Војске Србије не тражи унапред алиби за себе ако личним примером не поведе наше одбранбене снаге у борбу против оружаног нападача на територију и безбедност народа Републике Србије ради очувања наше државе и нашег народа, а то значи управо и првенствено ради очувања наше деце и омладине? Оваквим својим ставовима и иступањима он само може да уништава родољубиви морал народа, наше Војске и свих осталих наших одбранбених снага.
Да председник Републике Александар Вучић не одбацује прошлост, историју, он би знао да су нас увек нападали војно надмоћнији непријатељи, не би одбацивао војну и националну традицију Србског народа и наше војске да се супротстави много надмоћнијем непријатељу ради ослобађања наше земље и нашег народа или ради њихове одбране. Је ли зато он од нас захтева да заборавимо Косовску битку 1389. године у којој се србска војска супротставила много надмоћнијем непријатељу из Турске и успела да га тада одбије по цену живота свих србских војника и старешина да би се очувао Србски народ до данас? Зато убеђивање председника Републике и врховног команданта Војске Србије да су шћиптарске оружане снаге спремне да нападну и северни део Косова и Метохије и да би наша оружана одбрана активирањем наших одбранбених снага укључујући Војску Србије изазвала ангажовање НАТО оружаних снага не само да није у складу с том традицијом већ је супротно његовој двострукој председничкој заклетви, супротно Уставу (члан 114 Устава). Такав напад јесте угрожавање мира које не изазивају ни Срби ни Република Србија већ наш(и) непријатељ(и). Таквим ставом председника Републике и врховног команданта Војске Србије се не чува ни мир јер у окупацији или стању (сличном) ропском нема слободе и може да постоји само оружаном силом (привидно) умирен, али потлачен, народ, као што је сада Србски народ на Косову и Метохији.
Председник Републике и врховни командант Војске Србије заборавља да је основно оружје сваке војске, изразито србске војске, родољубиви, патриотски, одбранбени војнички морал. Својим ставом он га нагриза.
Устав директно не говори о моралу, али многе његове одредбе утврђују шта је морално или неморално у Републици Србији. За Војску Србије је то исказано војном заклетвом и председничком заклетвом.
Морал док је здрав је неосетљив, ненаметљив, сматра га човек као природним и од Бога му датим. Као чист, свеж, миран ваздух. Невидљив, такође скоро неосетљив. Међутим, када се морал квари, кад постаје лош, онда се осећа и што је покваренији, као ваздух што је загађенији, све га човек и народ теже подноси, док се не угуши. Пад морала у Римској империји и у Византији је довео до њихових нестајања. Високи србски одбранбени морал у 19. веку је довео до ослобађања и васпостављања слободне србске државе, и до њеног очувања на крају 1. светског рата.
Председник Републике и врховни командант Војске Србије треба да не заборавља да је добровољним полагањем своје двоструке председничке заклетве и прихватањем да командује Војском Србије, чији је сваки војник својом војном заклетвом преузео обавезу да ће се и по цену сопственог живота борити за очување независности Републике Србије, слободе и безбедност њених држављана, и сам преузео ту војну обавезу и то тако да свим припадницима Војске Србије даје пример. Тако је у традицији србске Војске, коју он одбацује јер је то прошлост и историја.
Шта више, Резолуцијом и Бриселским споразумом је полиција на Косову и Метохији предата Хашиму Тачију, команданту терористичке организације УЋК. Председник Републике Александар Вучић не извршава своју уставну дужност да котролише (члан 4 Устава) рад Владе са становишта организовања служби безбедности, полиције Републике Србије, на Косову и Метохији, већ прихвата непостојање припадника Војске и полиције Републике Србије на Косову и Метохији, чиме крши Устав (члан 97) и Резолуцију СБ УН 1244.
Ти противуставани и протизаконити ставови председника Републике и врховног команданта Војске Србије потврђују да Народна скупштина треба да прихвати ову петицију, да изврши своје уставне и законске дужности.
Александар Вучић и уставне обавезе председника Републике
Александар Вучић је био носилац изборне листе и председник је политичке Српске напредне странке. То је супротно следећим члановима Устава: 2, 3, 6 и 115. Зато Александар Вучић не извршава и не може да извршава првенствену дужност председника Републике:
Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.(Члан 111 Устава)
Због својих напред наведених противуставних деловања и неизвршавања председничких дужности одређених председничком заклетвом и њеним одбацивањем Александар Вучић не извршава и не може да извршава и следеће дужности председника Републике у складу с Уставом:
Председник Републике:
представља Републику Србију у земљи и иностранству,
указом проглашава законе, у складу с Уставом,
предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,
предлаже Народној скупштини носиоце функција, у складу са Уставом и законом,
поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе,
прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,
даје помиловања и одликовања,
врши и друге послове одређене Уставом.
Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. (Члан 112 Устава)
Председник Републике Александар Вучић је својим недавним изјавама у посети фабрици „Телеоптик“:
„Срби треба да одлуче и кажу шта желе, а да је његова обавеза да буде озбиљан и гледа у будућност, да имамо више инвестиција.
Ако неко мисли да ће решење за питање КиМ бити аутономија у саставу Србије, не треба да лаже ни себе ни народ.
Шта год буде урађено око Косова и Метохије мора да иде на референдум и поручио да било каква одлука није могућа без уставних промена, ….
За своје грешке морамо да плаћамо цену.
… као што нисмо били спремни да се боримо око КиМ,»
које су објављене на:
http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-ocekujem-da-ce-ukupan-izvoz-odbrambene-industrije-srbije-u-ovoj-godini-preci-630-miliona-evra-sto-je-cetiri-puta-vise-nego-2012.html
признао своја противуставна опредељења, дела и намере:
– Да тргује државом, територијом и слободом народа ради инвестиција.
– Да је потпуно одбацио Устав по коме је Косово и Метохија неодвојив део Републике Србије и да он нелегитимно узурпира положај, функције, дужности, ауторитет, углед и права председника и Владе Републике Србије.
– Да за своје грешке морамо да плаћамо цену. Најмања цена за његове грешке је његова добровољна безусловна оставка поднета без одлагања, а пошто је не подноси онда његово разрешење.
– Чак ако он и није био мобилисан да се бори против НАТО агресије 1999. године, на основу чега узима право да омаловажава херојску борбу наше војске тада, коју је потом осакатила политичка олигархија прихватањем противуставног Кумановског споразума? Припадник те политичке и државне власти је био и Александар Вучић као министар. Како је могуће да он после ове изјаве и једног трена даље буде командант Војске Србије и њен председник Републике?
Зар поштована председнице Народне скупштине и сви ви њени други 229 чланова (који нисте још подржали предлог 20 народних посланика да Скупштина покрене поступак за разрешење Александра Вучића) народни посланици још увек размишљате да ли да испуните своје уставне обавезе и да извршите контролу рада и спроведете уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића?
Зар сте ви, 230 народних посланика, у дилеми да ли да штитите и спасавате Републику Србију, њен Устав, њиме записану вољу и опредљење држављана Републике Србије или да браните противуставна дела и одбацивање двоструке председничке заклетве Александра Вучића, узурпатора власти и нелегитимног председника Републике Србије?
Зар сте још увек намерени да газите своју заклетву дату држављанима Републике Србије:
Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди! (став члана 17 Закона о Народној скупштини)
Народни посланик дужан је да поштује Устав, закон и Пословник. (1 став члана 45 Закона о Народној скупштини)
Закључак
Председник Републике Александар Вучић делујући противуставно и супротно уставним обавезама председника Републике, задржавајући ингеренције и извршавајући функције и надлежности председника Републике, (председника) Владе и председника политичке странке преко које влада Народном скупштином је узурпатор власти.
Председник Републике Александар Вучић, који треба да је бранитељ устава и закона, својим противуставним деловањима даје пример и омогућава институцијама и појединцима у Републици Србији да раде, да делују, супротно Уставу и закону.
По Уставу сви смо једнаки пред Уставом и законом (први став члана 21 Устава) и обавезни да их поштујемо. Власт кажњава грађане за саобраћајне прекршаје, за неплаћање пореза, родитељи се новчано и затворски кажњавају зато што не дозвољавају да њихова деца буду вакцинисана недовољно провереном вакцином, родитељима и старатељима се одузимају деца, …. , све по закону или правилнику, кажу власти. Народ верује да су ти закони у складу с Уставом и на Уставу засновани. Људи подносе казне. Зашто је онда председник Републике Александар Вучић ослобођен од примене уставних и законских мера? Због имунитета? Народна скупштина може и обавезна је да укине имунитет председнику Републике Александру Вучићу (тачка 7 члана 105 Устава) због његових кршења Устава и закона. Она до сад то није учинила. Ко вас је изабрао, ко вам је пружио поверење да у његово име и за њега будете народни посланик? Александар Вучић, председник СНС и коалиције СНС или народ? Коме сте положили заклетву, њему или народу? Док се и на њега не примене уставне и законске одредбе, свако кажњавање грађана због кршења Устава или закона није прихватљиво. Супротно је одредби члана 21 Устава. Представља владавину без Устава и закона. Ствара безакоње. Води у хаос или у самовлашће и страховлашће. Ево неколико примера из свакодневног живота:
Председник Републике Александар Вучић делује, иступа, против Устава и закона. Један од последњих примера је следећи. Приликом обиласка фабрике „Телеоптик“ је својом изјавом да „ако неко мисли да ће то бити аутономија у саставу Србије, не треба да лаже ни себе ни народ“ јасно изложио став да је он прихватио да Косово и Метохија више не буду у саставу Републике Србије. То је његов противуставан став према србској земљи „у којој, према тапијама, Срби имају власништво над 1.088.699 хектара обрадивих и пошумљених површина(2). Земља на којој почива преко 1.300 српских цркава, манастира и других објеката од културног и верског значаја…
Може ли се и то издати, Господе?
ВУЧИЋ МОЖЕ СВЕ … !!
Драган Милашиновић “:
https://facebookreporter.org/2018/07/08/dragan-milasinovic-jutro-na-gazimestanu-leta-gospodnjeg-2018/
Тако председник Републике и врховни командант Александар Вучић води народ у потпуно рушење своје државе, у тотално безакоње. Да би себе ослободио сваке одговорности, он припрема неки референдум. Да би референдум био успешан како он жели, он увелико врши агитацију. Пример је и та посета фабрици „Телеоптик“.
Бесправно рушење „Сава Мале“ у Београду. Без икакве последице по налогодавце и по извршиоце. Урађено да би се градила урбанистичка и архитектонска ругоба „Абу Даби на Сави“ под званичним лажним именом „Београд на води“ чији је покровитељ председник Републике Александар Вучић.
Бесправна, противзаконита, изградња великог туристичког објекта у националном парку од посебног стратешког војног значаја на Панчићевом врху Копаоника, о чему су докази јавно изложени на: https://www.youtube.com/watch?v=ihQR7XWZoEo . Председница Владе Ана Брнабић је с тим добро упозната, а председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић, бранитељ Устава и закона ћути.
Непоштовање успешног стручног рада. Александар Вучић ангажује стране стручњаке за послове које могу да изведу домаћи стручњаци и радници. На пример, пројектовање и извођење моста код Београда преко Дунава је дато Кинезима од којих је добијен кредит. Наши грађевински инжењери, техничари и радници су међу најбољима на свету.
„почетком јуна ове године прошла је вест да је СНС власт у Чачку назвала једну улицу у Чачку по немачком индустријалцу који уз велике субвенције државе Србије треба у Прељини да отвори фабрику нечега, медији нас нису известили чега, где ће Немци упослити око 1.000 људи. Други немачки инвеститор је у јуну у Краљеву, додуше без улице, али такође уз велике субвенције државе, отворио фабрику за производњу каблова у којој сада ради 600, а која до 2022.године треба да запосли око 2.500 људи. Оба индустријалца су поред великих субвенција од државе добили и грађевинско земљиште и читаву серију других погодности које нису доступне домаћим инвеститорима. Србија је постала веома привлачан и изузетно профитабилан извор јефтине радне снаге. “
http://www.nspm.rs/prenosimo/eu-i-balkan-kao-polje-nemacke-ekonomske-i-politicke-dominacije.html
«На просторијама Српског покрета „Двери“ повереништва у Медвеђи обијена је канцеларија и замењена брава. Приликом давања изјава у ПС у Медвеђи сазнали смо да је обијање канцеларије извршила локална самоуправа. ….. Председник општине је наставио са пражњењем просторија, без икаквог правног основа. …..
Сутрадан смо након обиласка просторија утврдили да је сав намештај, компјутерска опрема, документација однета из просторија на непознату адресу без икаквог обавештења, решења или било чега. У страначким просторијама налазила се поверљива документација о аткивностима, чланству, новац и све је то однешено….
Зграда у којој се налазе просторије је скупштинском одлуком намењена за политичку активност и ове просторије од 2000. године немају другу намену. »
https://facebookreporter.org/2018/07/11/politicki-pritisci-sve-cesci-vlast-obila-kancelariju-dveri-u-medvedji/
Председник Републике Александар Вучић се жали да већ пет година Шћиптари не испуњавају своју обавезу чак ни о успостављању „Заједнице српских општина“ коју је он увео супротно Уставу (чланови 182, 183 и 185 Устава) као један од његових противуставних компромиса. Њему је била упућена петиција пре састанка у Бриселу 24.06.2018 да им тада саопшти да он већ шест година делује супротно Уставу Републике Србије да би задовољио шћиптарске захтеве и налоге западних Влада и Европске Уније, да је владао и влада Републиком Србијом тако да је она испунила све њихове захтеве, а да они нису извршили своје обевезе чак и у погледу «Заједнице српских општина» те да су га тако они приморали да почне да извршава доследно и потпуно, као председник Републике Србије под двоструком заклетвом, свету дужност да: све своје снаге посветите очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћете савесно и одговорно испуњавати све своје дужности, и да ће почети у потпуности да извршава своје председничке обавезе. Детаљније на:
http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2018_06_21LTG.171103311.pdf
Председник Републике Александар Вучић не само да то није прихватио већ наша власт под његовим руководством припрема нови предлог за противуставну „Заједницу српских општина“ на територији Републике Србије – на Косову и Метохији!
Председник Републике Александар Вучић наставља да трага за новим противуставним компромисом са нашим непријатељима – вођама шћиптарске терористичке УЋК.
Докле?
Дотле док Народна скупштина не испуни своје уставне обавезе да изврши котролу рада председника Републике Александра Вучића и спроведе уставни поступак његовог разрешења.
Све изложено јасно показује и доказује да Председник Републике Александар Вучић нити може нити хоће да тражи мирнодопска решења за проблеме са Шћиптарима и њиховим заштитницима само у оквиру, у складу и на основу Повеље УН, Резолуције СБ УН 1244, међунородних мировних аката и Устава Републике Србије.
Народна скупштина може, као и све претходне акте напред наведене у тачки 7, и ову петицију да омаловажи (својим ћутањем). Докази о противуставним деловањима председника Републике Александра Вучића и о његовом неизвршавању уставних обавеза дати у тим актима допуњавају ову петицију Народној скупштини. Верујем да Народна скупштина има и друге доказе за то.
Народна скупштина има и право и обавезу да и сама, независно, покрене поступак контроле рада председника Републике Александра Вучића и да спроведе поступак његовог разрешења, као што је предложило 20 народних посланика на основу чланова 4, 98, последњег става члана 99 и члана 118 Устава.
Народна скупштина је дужна (члан 2 Устава) да представља народ, да добро прати стање у народу, да је свесна тог стања, да се отворено суочава са растућим огорчењем народа због противуставних деловања председника Републике Александра Вучића и његовог мандатора за председника Владе Ане Брнабић и вашег неизвршавања уставних обавеза до сада. Треба да сте сви ви народни посланици свесни да све већи број људи види решење у општој побуни народа, који је носилац суверености државе, уз подршку (једног дела) војске и полиције. Каква ће тада бити реакција власти под вођством (нелегитимног) председника Републике Александра Вучића? Ако она изазове потпуно увођење окупације (уз помоћ НАТОа) и/или проливање крви довешће до неслућене катастрофаалне трагедије. Вама се ова петиција, као и претходне, упућује зато што то можете и што сте дужни да то да спречите извршавањем својих уставних обавеза без даљег одлагања. У супротном, ваше кајање не би ништа помогло.
Хоће ли Народна скупштина да поштује чињеницу да је у питању динамички, а не статички, процес који се одвија у нашој држави и с њом, да поштује природни закон о неумитном неповратном временском току и с њим о мењању ситуације и услова и да те промене могу да буду штетне, неповратне и непоправљиве ако се касни? Да се не оствари народна пословица: „Касно Јанко на Косово стиже.“
Београд,
петак 13. јули, 2018. године
С поштовањем
Др Љубомир Т. Грујић, професор у пензији
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
 |
Проф. др Љубомир Т. Грујић: Председник Републике Александар Вучић је узурпатор власти. Скупштина да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења Председник Републике Александар Вучић делујући противуставно и супротно уставним обавезама председника Републике, задржавајући ингеренције и извршавајући функције и надлежности председника Републи… |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар