Тражим

Томислав Душановић Катинац

&
Тражим је у аутобусима који пролазе,
Возовима који долазе,
Међу шетачима,
Међу купачима, блејачима…
У парковима и пролазима…
А ње нема!

Устајем у зору
И чекам да звезда небо преброди
Да румен јутарња
И мене озари
Да нови ме дан њој доводи…
Опет је нема!

Можда су њене снене очи
Гледале некога мимо мене,
Криомице некоме давале знаке…
Ка њој да само тихо крочи…
А ја, наиван, к`о луда бленем!
Узалуд је тражим…

У дугим сатима вечерње таме
Кад све утихне, смири се, стане
Ја сваки дамар и сваки шум
Припишем њој.
И када сване,
Kад се раздани,
Трагам и даље…

Очију снених, погледа чудног
Сетим се опет.
Да ли су стварно гледале другог,
Да ли се руши мој крхки свет?!

Можда ћу је опет негде срести,
Увек је видим,
Осећам њено снено око
Ал` не знам где је…
Урезана је у мојој свести
Дубоко, дубоко…

from Блог Катанић http://ift.tt/28ZBR6L
via IFTTT