Објавио Андреј Фајгељ у Моји текстови 1. јуна 2016.
На насловници Тајма 1992. године је изашла ”фотографија која је преварила свет”, представљајући Србе као злочинце, а муслимане као жртве концентрационих логора, иако је историјска стварност била сасвим супротна. Био је то преломни тренутак у избијању антисрпске хистерије у светским медијима. Ко четврт века касније обнавља стару лаж?
Да са фотографијом нешто није у реду први је приметио немачки новинар Томас Дајхман. Голим оком је приметио да се логораши налазе са погрешне, спољашње стране жице. Анализа снимака је разоткрила да је телевизијска екипа ИТН на челу са ауторком Пени Маршал изрежирала сцену како би кадар подсећао на призоре из Јасеновца и Аушвица, иако ништа у тој паралели није одговарало стварности. Баш напротив, док су у Јасеновцу страдали Срби у рукама хрватских и муслиманских усташа, а у овом логору није било ни фабрике смрти, ни бодљикаве жице, ни неухрањених логораша.
Преваранти су ухваћени са рукама у врећи. О читавом лажирању постоји обимна документација. Филм ”Пресуда” Михајла Илића преведен је и на енглески језик.
Двадесет и четири године касније, срамну превару су оживеле српске НВО: Иницијатива младих за људска права, Либек, Фонд за хуманитарно право, Civil Rights Defenders.
Ове организације су уједно заступници НАТО и ЛГБТ права у Србији. Горан Милетић из Civil Rights Defenders је активиста о којем сам писао у књизи ”После Вучића”, који је први отворено захтевао увођење истополних бракова и усвајања деце у Србији. У истој књизи сам описао и лицемерје Либека, организације која се наводно бори за слободно тржиште, али ћути када нам евроатлантисти забране извоз у Русију.
Активисти Иницијативе младих за људска права су организовали расистички помен за жртве Сребренице, забрањен за српске жртве. У Приштини су са Аљбином Куртијем договарали акције ”чишћења” по Србији. Наташа Кандић из Фонда за хуманитарно право је цензурисала књигу ”Сребреничка подвала” у Дому Војске.
Последњих дана поменути активисти су организовали протесте у Београду, манипулишући незадовољством народа за промоцију себе и својих циљева као 5. октобра 2000. О томе је Београдски синдикат певао: ”Стране агентуре ме извукле к’о мајмунчину, да напијем се сузавца, да нам сјебу државу.” На протестима користе нови међународни знак бунта, жуту паткицу.
Ko stoji iza žute patkice i afere "Savamala"? #MBklip http://pic.twitter.com/ym2GFVeCke
— Boris Malagurski (@malagurski) May 30, 2016
Финансирање ових организација је посебна контроверза. Њихови буџети се мере милионима долара добијеним од Рокфелера, Сороша и различитих евроатлантских фондација, али и из буџета Републике Србије, дакле од новца нас, пореских обвезника.
Уместо да антисрбизам из деведесетих стигне праведна осуда, он се враћа истом жестином, са истим манипулацијама и заменама злочинаца и жртава. Најгоре је што нас антисрпска мржња није ујединила, већ лажи сада долазе изнутра, од агената и корисних будала међу нама. Они имају сва средства (на латинском media) и моћ, а ми никаква. Покушавао сам да нађем средства за борбу за истину, нисам успео.
Али лаж и истина нису питање средстава и моћи. Онима који покушавају да их замене, свемоћни Бог преко свог пророка поручује: ”Тешко вама!”
| Повратак антисрпске фотографије На насловници Тајма 1992. године је изашла ”фотографија која је преварила свет”. Ко четврт века касније обнавља стару лаж? |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар