недеља, 1. новембар 2015.

Дмитриј Седов: Истресање европских новчаника

Дмитриј Седов: Истресање европских новчаника
Најизузетнији догађај европске дипломатије у одлазећој години представљало је потписивање такозваног Споразума о стабилизацији и асоцијацији између ЕУ и Косова. Његова необичност огледа се у томе што под такав документ треба да ставе потпис све државе-чланице ЕУ. Но, будући да 5 од 28 држава не признаје Косово, одлучено је да се правила промене у ходу и да се задовоље потписима руководства. Такав начин је добро познат у европској пракси. Међу пристојним људима то се зове преварантством, али ми сада говоримо о руководству ЕУ. Једноставно је смешно бити збуњен чињеницом да у руководству ЕУ седе преваранти. Шта говорити о Косову, када су они споразум о слободној трговини између ЕУ и САД прогласили апсолутно тајним! Сада много становника и удружења у Европи захтева да се обелодани садржај тог крајње сумњивог папира који ће ускоро ступити на снагу, али се као одговор чује једно те исто: напоље плебејци. Такав облик западне демократије се учврстио на Старом континенту. А шта могу одговорити бриселски начелници када ће споразум дозволити америчким корпорацијама да заузму кључне позиције у ЕУ и да њену привреду ставе под своју контролу? Они ће свој посао одрадити ћутке, као што то увек чине ноћни пљачкаши.
Тако се испоставило да пракса фалсификовања и прећуткивања постаје у ЕУ део свакодневнице. У добро друштво увлаче Србију! Може се претпоставити да ће је ставити пред свршен чин не само по питању Косова, него и у другим случајевима.
Можда је због тога Александар Вучић тако одважно направио нови корак у сусрет Москви, јер се не сме губити њена подршка у таквој ситуацији. Колико далеко ће отићи сарадња између Србије и Русије после његовог сусрета са Путином и Медведевим, показаће се у скоријој будућности. Но, што се тиче здравог расуђивања, то је веома исправан и правовремен корак. На фону потпуног колапса америчке политике у Сирији, зближавање Србије и Русије би постало још један “крилни” успех снага које схватају каква опасност прети од удареног у главу ујке Сема.
Што се тиче Косова, то су српски руководиоци апсолутно у праву: папирнатим химерама не може се преварити живот. Може се потписати још стотину лажних споразума са криминалним режимом на Косову, но оно од тога неће постати ни легитимно ни способно да преживи. Од самог почетка Косово је жртва абортуса атлантистичке политике на Балкану и њему је суђено да живи само до тог времена док у џеповима САД и ЕУ звецкају монете. А деси ли се нешто непредвиђено, на пример још једна финансијска криза која ће умањити поток монета ка Косову, тада ће косовски главари са својих добро ухрањених лица скинути осмех и изаћи ће на велики европски пут у потрази за храном. Биће интересантно погледати да ли ће преварантски потписани “споразуми” бити од помоћи Бриселу када му Приштина својим мафијашким структурама стави нож под грло.
А ви говорите – опасност од исламског екстремизма. Мени због нечега изгледа да ће тај исламски екстремизам бити други по реду за истресање европских новчаника – после Шиптара.

Дмитриј Седов: Истресање европских новчаника
Најизузетнији догађај европске дипломатије у одлазећој години представљало је потписивање такозваног Споразума о стабилизацији и асоцијацији између ЕУ и Косова. Његова необичност огледа се у томе ш...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Мирослав Лазански – Добри војник Мустафа

Мирослав Лазански – Добри војник Мустафа
Господин Мустафа и госпођа Јахјага суспендовали су Бриселски споразум. И могу, јер иза себе имају Шесту флоту. Шта ми можемо сада да урадимо? Искрено речено, ништа нарочито, јер је то неко у Вашингтону све лепо замислио и временски поређао, а ЕУ је само извођач радова. Приштина је подизвођач. Може сада Федерика Могерини, преко плавооке Маје Коцијанчич, да тврди „како сви потписници Бриселског споразума морају да испуне оно што су потписали” – ни господин Мустафа ни госпођа Јахјага не узбуђују се много. Господин Мустафа ни кафу не пије док не пита Вашингтон, а камоли да самоиницијативно суспендује нешто што је потписано у Бриселу. Пошто је господин Мустафа дисциплиновани амерички „војник”, зна он добро шта је наређење – извршење…
Дакле, прво наметнете тему уласка Косова у Унеско, а док Срби дигну галаму и позабаве се тиме ко је све гласао за улазак Косова у Унеско, чије „за” нас је највише заболело, већ је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Косова. Или, хајде да будем прецизнији, није ЕУ већ Европска комисија, а та Европска комисија ваљда је комисија Јупитера. Таман када ми поставимо питање како је то могуће, Приштина суспендује Бриселски споразум у, за Србе и Србију, најважнијем делу. Ми смо због тога, наравно, огорчени, кад после тога они нама на административној граници, коју наравно ми тако зовемо, уводе некакве улазне-излазне папире. Заправо визе. На лицу места, што је заправо одлично, јер не морамо по те папире да идемо у косовску амбасаду у Скопље, или недајбоже у Подгорицу. И још не признају ауто-таблице које издаје Србија.
Редослед потеза паметно је изабран, временски сјајно синхронизован, медијски одлично спинован. Не стигнете да се позабавите једним проблемом, а већ се отворио нови проблем. Да ли се неко од нас уопште и сећа уласка Косова у Олимпијски комитет? Два дана згражавања у медијима. И ништа више. Добро, ми не можемо да „гасимо ватру“ на пет тачака истовремено, или то јако тешко можемо да остваримо, па је тактика и Приштине и Брисела и Вашингтона врло једноставна и логична. Уставни суд Косова има два месеца пред собом да одлучи је ли Бриселски споразум, у делу који се односи на Заједницу српских општина, у складу са уставом Косова. За тих шездесет дана у Београду ће се изређати сви наши врли европски пријатељи, доћи ће и амерички државни секретар Џон Кери, и сви ће нас жарко уверавати да смо на сигурном и добром путу ка ЕУ, да нам је „пролазно време“ одлично, да је „скрининг“ сјајан и врло избалансиран, само још то да Срби и схвате, да се поглавља отварају као Али-бабина пећина…
Истина, мало ће нас онако успут и сасвим пристојно приупитати шта ће нам Руси и ког ђавола тражимо у Москви, кад већ имамо сву љубав и пажњу Запада. Ако ми гракнемо да ли је ово са суспензијом Бриселског споразума њихова реакција на посету нашег премијера Москви, они ће то одлучно одбити, јер, забога, госпођа Јахјага је независна политичка личност. Изабрана за будућу председницу у Приштини на плажи Ваикики на Хавајима пре више година, током студијског боравка будућих балканских лидера са простора некадашње нам заједничке и напаћене отаџбине СФРЈ. Мало купања, мало лобирања, мало бирања. Знају Амери како се то ради…
И зато уопште не сумњам да ће сви они притиснути Јахјагу, Мустафу ваљда неће, да се Србији попусти око Заједнице српских општина на Косову. Јахјага ће их у том погледу задовољити, јер у противном нема више Хаваја, а ми ћемо имати велику победу. Зато што је Приштина пристала на оно на што је била и обавезна да пристане Бриселским споразумом. А сви наши европски и амерички пријатељи су нам на делу доказали да су нам пријатељи. Знате ли како је ЦИА некада припремала и вршила пучеве у земљама Латинске Америке? Само зато да би имала о чему да извештава Белу кућу и Стејт департмент. Спремите домаћу екипу за пуч, онда јавите у Вашингтон све детаље о предстојећем пучу, оправдали сте буџет и стекли углед као поуздана обавештајна агенција.
Суспензија Бриселског споразума, колико год да буде трајала, показује да речи на папиру које потписују владе да би ушле у ЕУ тешко могу да вечно потисну и етничке и територијалне спорове који су овде тињали вековима. Двадесети век нам је показао да морамо да будемо практични, али хришћанска филозофија подметања другог образа не важи на Балкану. Србија мора да уради све што је у њеној моћи да би створила неки вид заштитног кишобрана за све Србе, посебно за оне на Косову и Метохији. Можда ће историја косовских простора и Срба на њима ићи и даље кривудавим путем, можда ћемо понављати грешке из прошлости, јер људско је памћење крхко. Цицерон је имао обичај да каже како је историја учитељица живота. Међутим, изгледа да ова учитељица код нас има мало ђака.

Лазански - Добри војник Мустафа - ЦЕОПОМ Истина
Истина, мало ће нас онако успут и сасвим пристојно приупитати шта ће нам Руси и ког ђавола тражимо у Москви кад већ имамо сву љубав Запада


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Седам ратова капетана Нолића

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Седам ратова капетана Нолића
Познати француски извештач са балканског ратишта 1914–1918. године Рејмонд Лестон у часопису „Le Miroir“ (огледало) објавио је априла месеца 1916. мало познати чланак са фотографијом, под насловом „Седам ратова капетана Нолића“.
Према мојим неутврђеним истраживањима ова (породица) ратника живела је у Мачви, где их је овековечио овај Француз такође ми је познато, а текст испод фотографије гласи: „Окружен тројицом својих синова, који су војници као и он овај резервиста српске војске савршено добро оличава патриотизам и храброст наших савезника достојних дивљења.
Пешадијски капетан Нолић који се (узгред речено) у нормално време бави пољопривредом, учествовао је у не мање од седам ратова. Прво ватрено крштење је имао 1876. кад се у савезу са црногорским снагама, баш као и сада, српска војска, којом су већином командовали руски официри, жестоко сукобила са вековним непријатељем Турцима. Следећих година, 1877. и 1878. поново се борио против султанових војника и више пута се истакао.
Године 1885. припајање Источне Румелије Бугарској натерало је Србију да објави рат тој кнежевини и млади официр Нолић се тада први пут борио против неискрене словенске браће која сада покушавају да сатру јуначку Србију. Кад су 1912. балканске државе склопиле савез против Порте, капетан Нолић се поново борио против Турака а кад је следеће године дошло до бугарске издаје, био је међу онима који су тријумфовали на Брегалници над војском цара Фердинанда. Године 1914. дошло је до атентата у Сарајеву и велике европске катаклизме.
Прве гранате су бачене на Србију. Нолић је стар, али заједно са својим синовима креће у бој. После ране задобијене у децембру, у време велике победе над аустријском армијом, поново је био спреман да се бори кад су немачки топови загрмели на Дунаву, у Смедереву, септембра 1915. Овај храбри борац није, међутим, никакав изузетак у безбројној фаланги српских патриота која обухвата и многе ветеране“.
Политика, Момир Марјановић

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Седам ратова капетана Нолића
Познати француски извештач са балканског ратишта 1914–1918. године Рејмонд Лестон у часопису „Le Miroir“ (огледало) објавио је...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Др Андреј Фајгељ: Срећна Ноћ вештица ЗОМБИРАНИ СРБИ!

Др Андреј Фајгељ: Срећна Ноћ вештица ЗОМБИРАНИ СРБИ!
Били једном једни Срби, а онда је ударила бела куга и поморила већи део.
Оно што је остало од наде за демографију здушно и сложно су подривали влада и невладине организације: законима о одузимању деце, пребијању родитеља, увођења хомосексуалности у основне школе, па и вртиће, деци од пет година.
Затим су се придружили: одлив мозгова и негативна селекција, који су потаманили све оне који су се истицали, нешто вредели и могли да извуку ствар.
Онда су се придружили разни: декани мегатрендова, разни блицови, таблоиди, својим порукама како Србија ништа не ваља и како је једини спас да се запали преко гране…
Онда је влада продала колевку нације – Косово, па је продала једину индустрију 21.века – Телеком, и на крају у Србији није остао нити један Србин да прослави Светог Луку и Светог Петра Цетињског.
Срећом, Четири јахача апокалипсе које сам управо навео, су се побринула да Србију нечим напуне.
Између осталог, увезли су нам Ноћ вештица, тако да у Србији можда неће бити Срба али ће бити пуно ноћи и изобиље вештица.




from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

САД се као велика сила и светски хегемон распадају пред нашим очима

САД се као велика сила и светски хегемон распадају пред нашим очима
АМЕРИКАНЦИМА ЈЕ И ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА МАЛО КО ВЕРОВАО, АЛИ ТАДА НИЈЕ БИЛО АЛТЕРНАТИВЕ
Геополитички сукоб са Москвом завршио се за Американаце блиставом руском операцијом у Сирији, плотуном „Калибара" (који мења целу геополитичку ситацију у свету) и моћном војном базом Русије на Блиском Истоку
Оставши 1991. године без Совјетског Савеза, Американци су паралелно са растом своје спољне моћи убрзано деградирали свој државни механизам. Поверовали су да се немају чега плашити – да су сви непријатељи поражени. Било је то четврт века нагле деградације, када су лаж и лицемерје постали главни закон у међународним односима. Када је лаж постала апсолутни принцип. Када на неслагање нису чак ни пажњу обраћали, отирући ноге о пристојност и здрав разум и газећи судбине целих континената
Главни адут Москве данас - није наша модернизована армија, није наша одлучна и промишљена спољна политика, није колосални Путинов рејтинг, како у земљи тако и у иностранству. Наш главни адут - су Сједињене Америчке Државе, које за нас одрађују најважнији део посла на сопственој дискредитацији
Ми не морамо да предузимамо никакве супернапоре у овој геополитичкој борби. Довољно је да будемо оно што јесмо. Американци ће све остало урадити уместо нас
         Пише: Вениамин РОДЊАНСКИ, политиколог
         РУСКА Федерација, коју сви оптужују због неспремности да сарађује са „прогресивном светском заједницом" у борби против међународног тероризма, недавно је покушала да пошаље у Сједињене Америчке Државе своју дипломатску делегацију.
         Делегацију, предвођену чак не министром спољних послова, већ председником владе - другом особом у држави. Делегацију, која је требало да разговара о питањима сарадње и усаглашавања напора у нашој заједничкој праведној мисији...
         Сједињене Америчке Државе, главни стуб у борби против међународног тероризма, које упорно оптужују Русију због неспремности да сарађује са "прогресивном светском заједницом" на праведном послу праведне борбе, одбиле су да чак и да приме руске представнике. Као што су одустале и да пошаљу у Москву своју сопствену делегацију.
На такав директан начин Владимир Путин је уништио планове слободног човечанстава да једном за свагда завриши са међународним тероризмом.
         А пре тога се десила још занимљивија размена мишљења.
         САД су оптужиле Руску Федерацију за наношење удара по "умереним терористима". Као одговор, Руска Федерација је изјавила да не може да направи разлику између обичних терориста и "умерених" терориста. Али, ако су Сједињене Државе спремне да поделе своје информације о Сирији, наводећи праве циљеве Исламске државе, онда ће Руска Федерација, наравно, радо помоћи нашим цењеним партнерима. Међутим, из неког разлога, партнери нису желели да поделе своје информације.
         На тај начин Русија још једном - и по ко зна који пут - опструише процесе обједињавања светских напора у борби против међународног тероризма.
         Озбиљно говорећи, садашња ситуација у светској политици код мене не изазива ништа друго осим киселог осмеха. Више не могу ни да се нашалим, слушајући потпароле Стејт департмента.
         Велика империја, која је све донедавно носила титулу светског хегемона и била општеприхваћена суперсила № 1, распада се пред нашим очима.
         Геополитички сукоб са Москвом завршио се за Американаце блиставом руском операцијом у Сирији, плотуном "Калибара" (који мења целу геополитичку ситацију у свету) и моћном војном базом Русије на Блиском Истоку.
         И шта видимо као одговор?
         До јуче још суперсила № 1 – сада је потпуно немоћна да се било како супротстави изненада васкрслом старом конкуренту. "Ви не бомбардујете истинске терористе, али ми вам нећемо дати координате правих циљева". "Ви не желите да сарађујете са међународном заједницом, зато ми нећемо примити вашу делегацију за питања сарадње!".
         Апсолутна моћ и неоспориво лидерство сместили су окрутну шалу Сједињеним Државама - оне су изгубиле сву своју ефикасност.
         Оставши 1991. године без Совјетског Савеза, Американци су паралелно са растом своје спољне моћи убрзано деградирали свој државни механизам. Поверовали су да се немају чега плашити – да су сви непријатељи поражени.
         Било је то четврт века нагле деградације, када су лаж и лицемерје постали главни закон у међународним односима. Када је лаж постала апсолутни принцип. Када на неслагање нису чак ни пажњу обраћали, отирући ноге о пристојност и здрав разум и газећи судбине целих континената.
         Сједињене Државе се целих годину дана боре против Исламске државе у оквиру „међународне коалиције" коју су саме формирале. Хиљаде авионских налета и ракетно-бомбашких удара по положајима терориста. Резултат? Ја, искрено говорећи, не могу да се сетим ниједног видеа са снимком ових напада. Али, требало је само да Русија почене са дејствима, и цео се интернет већ две недеље руши од свих врста снимака, на којима видимо конкретне резултате наших операција.
         Главни адут Москве данас - није наша модернизована армија, није наша одлучна и промишљена спољна политика, није колосални Путинов рејтинг, како у земљи тако и у иностранству. Наш главни адут - су Сједињене Америчке Државе, које за нас одрађују најважнији део посла на сопственој дискредитацији.
         Њима једноставно више нико не верује. И неће им ни веровати. Раније, то ништа није значило и није имало никакве последице - и пре 10 година људи су схватали да Америку мало интересује стање демократије у свету, већ да се она далеко више бави својим интересима, али пре 10 година није било никакве алтернативе.
         Међутим, сада је све другачије. Сада, с једне стране, планета види потпуно проваљену државу, коју више нико не жели ни да слуша – јер је све заморила њена демагогија која води револуције и ратове у туђим земљама. А с друге стране, цео свет види Русију, која је за њега можда и даље мистерија, али се, барем, не размеће сумњивим експериментима у УН.
         Ми не морамо да предузимамо никакве супернапоре у овој геополитичкој борби. Довољно је да будемо оно што јесмо. Американци ће све остало урадити уместо нас.
         Превео: Срђан Ђорђевић

САД се као велика сила и светски хегемон распадају пред нашим очима | Факти
АМЕРИКАНЦИМА ЈЕ И ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА МАЛО КО ВЕРОВАО, АЛИ ТАДА НИЈЕ БИЛО АЛТЕРНАТИВЕ. Геополитички сукоб са Москвом завршио се за Американаце блиставом руском операцијом у Сирији, плотуном „Калибара" (који мења целу геополитичку ситацију у свету) и моћном војном базом Русије на Блиском Истоку ...


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Јелена Гускова: У Београду активно делује 200 џихадиста док их у читавој Србији их има преко 1000

Јелена Гускова: У Београду активно делује 200 џихадиста док их у читавој Србији их има преко 1000
Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам пријатељи, можда чак и једини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не оствари свој зацртани циљ. Верујем да ће Руси и Срби спасити свет.
Србија је много важна Русији. У садашњим тешким и напетим међународним односима и околностима Русија зна ко јој је прави пријатељ, а ко не. Зна ко никад није пуцао у њу. А, ниједан Србин никада није пуцао у Русију. Зато је за моју земљу Србија јединствен пријатељ у свету. Можда чак и једини. Најискренији. Наш брат.
Овако данас Русија гледа на Србију по мишљењу академика Јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске кризе Руске академије наука, иностраног члана Српске академије наука и уметности и члана Сената Републике Српске. Подсећајући да су Срби и Руси у свим великим историјским догађајима увек били заједно, она наглашава и да су две земље последњих година кренуле у нову, заједничку историју.
– Односи Србије и Русије су се вратили у свој стари, прави колосек. То се најбоље потврдило у тешким тренуцима великих притисака на Србију, када је Русија јасно показала да стоји иза Србије и у Уједињеним нацијама и у Савету безбедности, као и сада у заједничкој борби да Косово не буде примљено у Унеско. С друге стране, Србија није подржала санкције Русији, а то и руководство и народ моје земље изузетно цене.
* Како оцењујете минулу посету Русији српске делегације предвођене премијером Александром Вучићем?
– Иако нису откривени сви детаљи важног и поверљивог разговора премијера Вучића са председником Путином, јасно је да су постигнути важни договори у области економије, енергетике и одбране. Економска сарадања је једна од најважнијих тема између наших земаља и ако се унапређује може да донесе добробити свима. Зато је природно што су и економија и енергетика биле главна тема разговора међудржавних делегација.
* И војна сарадња је била „на столу“.
– Та тема је одавно важна у разговорима руководстава двеју земаља. Познато је да су српски војни авиони ремонтовани код нас, говори се о заједничком ремонту руских хеликоптера у Србији, а српско оклопно возило „лазар“ биће наоружано најсавременијим руским топом „шипунов“. Осим тога, неопходно је и да се што боље опреми Руско-српски хуманитарни центар у Нишу тако да може функционисати за цео Балкан. Није, зато, чудо што је војна сарадња важна тема руско-српских договора.
* Како коментаришете то што свако приближавање Србије и Русије један део наше интелектуалне елите гледа са подозрењем?
– Два су разлога за то. Један је у чињеници да је Западна Европа, увек у историји покушавала да одврати Србију од приближавања Русији, а то је чинила управо помоћу дела српске интелектуалне елите. Други разлог је подељеност друштва, нарочито интелектуалаца, али то је присутно и код нас и код вас. У обе државе увек има словенофила и русофила, али и оних оријентисаних према Западу, па кад једни успевају у својим намерама, други негодују и осуђују. Важно је, међутим, да, вековима, ниједна западно оријентисана српска власт није успела да промени осећање народа које већински воли Русију.
 
* Не можете порећи да је Русија, односно СССР, после Другог светског рата заборавила Србију.
– Тачно. Већина Руса, нарочито оних рођених после 1948. године, није ни знала где је Србија, јер нам је било забрањено да пишемо о вама све до 1991. И ја сам као стручњак за Балкан, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века о Србији могла да пишем само са дозволама Централног комитета Комунистичке партије СССР. Али, када је почела југословенска криза, много смо о њој писали, па су све везе Србије и Русије почеле да постају видљивије и јасније. Русији је, заправо, било потребно готово две деценије ваше кризе, да би наш народ сазнао колико су дубоке и јаке везе између наша два народа.
* Да ли заиста верујете да Руси данас више знају о Србима него почетком деведесетих?
– Сигурна сам да сада чак и сваки школарац у мојој земљи одлично зна где су и ко су Срби и колико су блиски Русима. Већина мог народа зна и да вас данас западни свет често кажњава због љубави према Русији.
* Како видите однос Европске уније према Србији?
– Врло критички, будући да ЕУ непрекидно условљава Србију, доводећи је пред тешке одлуке и изборе. Али, ЕУ има своје интересе и циљеве и жели да их оствари. Док их не оствари неће престати са политиком условљавања која страховито отежава живот целој српској држави. Условљаваће Србију иако знају да је у читавој својој историји била један од најважнијих самосталних политичких и војних фактора не само на Балкану него и у Јужној Европи. То на Западу добро знају и зато на све начине траже начине да смање могућности Србије да остане самостални војни и политички фактор Балкана и југа Европе. Штавише, сада Хрватска претендује да преузме ту улогу од Србије.
* Да ли то све онда поприма геополитички контекст?
– Не. Није реч о геостратешком положају и геостратешким играма. Србију кажњавају због историјских односа са Русијом. И кажњавају вас, такође, због вашег ината, борбеног духа и православља. Али, верујем да они не могу да покоре и преоријентишу српски народ. Није им то успело последњих 25 година, ни када су вас ставили под невероватне, жестоке санкције, ни када су вас бомбардовали. Све сте то преживели и сматрам да вас нису сломили, јер су Срби у свом бићу правдољубив народ.
 
* Зашто тако мислите?
– То историја „говори“. Први сте устали 1804. против Турака, док су други народи чекали да неко други дође да их ослободи и спасе. Тако је било и у Првом и у Другом светском рату. Европљани од својих историчара одлично знају да Срби први крећу у бој, да заштите и себе и све око себе, да херојски гину за одбрану своје земље и да им је изузетно стало до националног идентитета.
* Какви ће односи Србије и Русије бити у будућности?
– Најискреније, без имало претеривања, верујем да ће Руси и Срби спасити свет! Руси због своје јачине и моћи, а Срби зато што су увек били борци за правду и добро, не само своје него и добро свих који их окружују.
УЛАЗАК У НАТО СВЕ БИ ПРОМЕНИО
* Шта би могло да наруши добре односе Русије и Србије?
– Једино ако Србија уђе у НАТО. Од тог тренутка, када је реч о односима између наше две земље – све би се променило. Јер, припадност државе неком војном савезу у значајној мери мења њену спољну политику. Србија је у окружењу чланица НАТО или кандидата за чланство у том војном савезу, зато очекујем да ће бити под притиском да у будућности приступи НАТО. Верујем, ипак, да ће Србија остати војно неутрална.
ДОДИК И ПУТИН ОДЛИЧНО САРАЂУЈУ
* Какав је однос Русије према Републици Српској?
– Исти као према Србији! Све што важи у односима Русије и Србије, важи и за Републику Српску. Русији је важно очување Републике Српске, а све више се ради и на јачању наших веза и односа. у прилог томе иду и одлични односи двају председника – Владимира Путина и Милорада Додика.
У БЕОГРАДУ ИМА 200 ЏИХАДИСТА
* Зашто сте недавно јавно упозоравали да је реализација „зелене трансверзале“ у завршној фази?
– Покушај остварења тог давно зацртаног циља сигурно ће се десети. И желим да Србија буде спремна на то. Србија, у ствари, мора да буде спремна за то. И не само Србија, него и Македонија и Црна Гора. Још у јуну се говорило да само у Србији има више од 1.000 џихадиста. Од тога у Београду више од 200. Нажалост, тај број се непрекидно повећава.
Јелена Матијевић, Вечерње новости

Јелена Гускова: У Београду активно делује 200 џихадиста док их у читавој Србији их има преко 1000
Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам пријатељи, можда чак и једини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не о


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Руси оснивају логистичке центре по Србији

Руси оснивају логистичке центре по Србији
Београд – Руско-српски пословни форум, одржан у седмици за нама у Москви, резултирао је, како „Дневник” сазнаје, двема изузетно важним иницијативама које би у перспективи могле да вишеструко подигну ниво робне размене. Прва, која је још током сесије прослеђена Мешовитом комитету за сарадњу наших двеју држава, односи се на оснивање логистичких центара у Србији и Русији. У центрима у Србији би се, наиме, прикупљала роба намењена извозу на руско тржиште и контролисао њен квалитет, док би се у центрима у Русији посредством ћерки фирми та роба продавала велетгрговцима или директно слала у малопродајне ланце.
„Интересовање да учествују у отварању тих центара показали су и „Гаспром”, и обе државе, али и приватне фирме које су до сада имале проблеме са дистрибуцијом робе и потврдом њеног квалитета на руском тржишту“, појаснио је за „Дневник” представник ПКС у Москви Света Васиљевић.
„Друга иницијатива у својим темељима има, пак, идеју да се од око 2,5 милијарде долара, колика је укупна годишња вредности енергената које Србија увози из Русије, најмање десет процената плати у роби. При томе би се избегло прерачунавање те робе у доларе и евре, него би обрачунска валута били динар и рубља, наравно посматрано у односу на реперну цену литра нафте или кубног метра гаса. И процене су да би то бар удвостручило извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију.“
Подсетимо, поред врха Привредне коморе Србије, на московском скупу учествовали су и представници шездесетак великих српских компанија – почев од НИС-а, „Србијагаса” и панчевачке „Петрохемије”, преко суботичког „Еуро гаса”, оyачког „Хипола”, „Шахматика” из Старе Пазове, бачкопаналачких „Таркета” и „Нопала”, до врбаског „Карнекса” и новосадског Института за ратарство и повртарство. Са руске, пак, стране, позиву су се одазвали челни људи „Гаспромњефта”, „Сбербанке”, „Колер строја”, „Руселпрома”, „Технопромекспорта”, „Ростеха” и још педесетак других фирми. Поред формулисања наведених иницијатива, плод Форума су били и сусрети досадашњих, али и потенцијалних пословних партнера…
Новосадску компанију „Ентеријер Јанковић” у Москви је представљао први човек њиховог тамошњег представништва Предраг Трбојевић, који је за наш лист оценио да сваки овакав скуп, какав је био Пословни форум, несумњиво представља корак напред. Но, он је истовремено изнео и замерку што је листа учесника са руске стране постала позната практично уочи саме сесије, а не бар дан-два раније, те што учесници нису били разврстани по индустријским гранама и конкретним пословним интересовањима, јер би то, појаснио је наш саговорник, умногоме олакшало „препознавање” могућих пословних сарадника и њихове конкретне разговоре.
„Основна делатност наше компаније је пројектовање и израда ентеријера и грађевинске столарије. И нама су, рецимо, у том смислу биле интересантне руске грађевинске фирме, али их је само по имену на тако великом скупу, ако немате одређено предзнање, објективно било тешко пронаћи. Срећом, ми већ годинама послујемо на руском тржишту и знамо којим људима можемо да се обратимо, али претпостављам да многим учесницима Форума у том мноштву идентификационих картица проналажење оних компанија с којима би у перспективи могли да сарађују није било нимало лако.“
Трбојевић истиче да је, упркос овом организационом пропусту, Форум у основи био веома добра прича и да сада тим путем треба наставити. Поготово што, по његовим речима, српска роба има квалитет за руско тржиште, такође је и ценовно конкурентна, али је препрека за њено још веће присуство чињеница да овде није довољно препозната.
„Највећи проблем је што држава не улаже довољно напора да рекламира српску робу. Ни руске фирме, као потенцијални партнери, ни руски потрошачи нису једноставно довољно упознати са нашим производима и могућностима. Илустрације ради, некада су сви у Русији знали шта значи југословенски, српски грађевинац. Више, међутим, није тако, а невоља је и што је изостајала подршка државе Србије да се та слика поново врати у некадашње препознатљиве оквире, већ заслугу за пролаз на руско тржиште и извозне аранжмане углавном имају приватни пословни канали.“
Проф. др Јан Туран, в. д. директора новосадског Института за ратарство и повртарство, потврдио нам је да су током Пословног форума остварени контакти са неколико потенцијалних клијената.
„У Русији имамо сталну клијентелу која препознаје наш сортимент, а са новом озбиљни пословни разговори тек предстоје. Ипак, треба имати у виду и да је пласман семенске робе веома специфичан, да се мора водити рачуна о локалитету, географској ширини и дужини, квалитету земљишта, одговарајућем сортименту… Али нема никаквог спора да ми на руском тржишту итекако јесмо конкурентни, како квалитетом тако и ценом.“
Мирослав Стајић / Дневник

Руси оснивају логистичке центре по Србији
Руско-српски пословни форум, одржан у седмици за нама у Москви, резултирао је, како „Дне


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости